Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зар то није православно учење?

joooj А можда ниси православни хришћанин... ;)

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зар то није православно учење?

joooj А можда ниси православни хришћанин... ;)

Pa cemu onda radovanje smrti?!

Cak i da se ja spasem,kako cu da uzivam u vecnosti ako svi moji bliznji i ljudi koje volim propadnu? ;)

Jer,slozices se da nema puno dobitnika sedmice na loto-u,koji nisu uplatili listic... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи - Бог са нама, тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено, сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! 

 

Део васкршње посланице о Васкрсу 2014. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј 

 

Мислим да је овде лепо речено.  

Иако мене обузе плач и туга за уснулим у Господу, у срцу ми је и радост.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa cemu onda radovanje smrti?!

Може неки пример? Не верујем да има једног јединог човека који се радује истинској смрти. Свакако да има сањалица заљубљених у неку своју романтичну визију смрти услед силне жеље да побегну од одговорности али овде није реч о њима...

 

Cak i da se ja spasem,kako cu da uzivam u vecnosti ako svi moji bliznji i ljudi koje volim propadnu?

Не могу за сада толико да се пројектујем у вечност али мислим да је кључ такође у љубави. Наиме, ако неког волим поштоваћу његову слободну вољу и то ће бити јаче од све моје жалости што се тај неко није спасао. И Бог воли сатану али га не спасава на силу, довољно је што му даје могућност да се покаје (има у Старечнику једна прича о томе), тако је и са људима. Сличан однос и ми можемо имати према ближњима с тим што ћемо што више користити време које имамо да се молимо и којекуде радимо на спасењу сопственом а уједно и својих ближњих. Како ће "после" времена бити то већ не смем много да коментаришем...

 

Jer,slozices se da nema puno dobitnika sedmice na loto-u,koji nisu uplatili listic...

То да. Ипак, ако је за утеху "Многи су станови у дому оца мога!" (Јн. 14, 2.)

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa srecom,ne verujem u takvo ucenje,tako da,niko nije kriv. :)

Ми људи Деки смо криви за то јер смо дебело згрешили .

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не бих се сложио да је смрт дар. Пре бих рекао - допуштење. Може се рећи и да је казна али казна којом човек кажњава самог себе због своје... непромишљености или чега већ...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А какво допуштење ће бити зависи од тога како смо живели живот који нам је Господ даривао .

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А какво допуштење ће бити зависи од тога како смо живели живот који нам је Господ даривао .

Односно од онога шта смо сами изабрали, с Ким или чим смо се сјединили, причестили...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

То да. Ипак, ако је за утеху "Многи су станови у дому оца мога!" (Јн. 14, 2.)

Spasi, Gospode, narod svoj, i spasi mene. Ako ne spases narod, tvoj i moj, a spases mene, ja cu se u Raju osecati u tudjini. 

Ovako se molio sveti vladika Nikolaj :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni tu druge stvari nisu jasne????

Svi stalno pricaju o posto, molitvi, pricescu, to jeste put ka Gospodu, ali ne molimo se svi isto i ne znamo svi isto. Sta cemo sa onim dobrim postenim ali neobrazovanim starim ljudima koji ne znaju sva pravila( ne znaju na koji nacin da se obrate Gospodu ), samo znaju da se prekrste.

Da li ce takvi ljudi uci u Bozje carstvo?

Hoće :) Nije vera da je drugi vide već je Carstvo Nebesko u nama. Nekad se traži žrtva, nekad ljubav, nekad Bogopoznanje, nekad dobra dela ,nekad smirenost, nekad milost itd...

Nemamo svi iste talante (darove) na nama je da umnožavamo one koje imamo, a  ne koje drugi imaju.

 

Ako imaš milosti onda se drži grčevito za milost, ako imaš ljubav onda se drži grčevito za ljubav i tako dalje do sudnjeg dana nemoj gubiti ono što imaš iako drugi to ne mogu da vide :)

 

A da, potrebno je i da deliš talante a ne da ih zakopavaš pod zemljom ( u sebi ) , ako imaš ljubav deli je, ako imaš milost deli je  ... itd...

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.

 

Посланица апостола Павла  Римљанима, глава 6, стих 23

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=45&chap=6

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Нема живота после смрти. Надам се и чекам васкрсење мртвих, то би био живот. После смрти има постојања, некако постојиш , али ниси сав свој, мислим фале ти одређени делови, рецимо тело, и другачији је осећај, а и другачији је поглед на "живот" . :cheesy1: :cheesy1: :cheesy1:

Čija li je ona noga moja,bez koje živim i radujem se životu, sastavljen ili ne borim se i za druge vrednosti od butnog mi mišića kojeg više nemam i hodajući štakama smešim se životu i svoj lepoti njegovoj....

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...