Шта је зло?

[Славен]

nije sveznajuć?!

[Milan Nikolic]

Ту смо причали:

https://www.pouke.org/forum/topic/26244-pravoslavlje-determinizam-predestinacija-i-slobodna-volja/?p=846386

[Deki992]

Ne ja mislim da je Bog sveznajuci,ali isto tako mislim da je moguce da su mnoge te stvari produkt ljudskog uma,znaci ti neki zakoni i zabrane su pisane da bi se odrzavala neka disciplina medju ljudima.

Eto npr,citao sam onaj tekst od Milojkova o starom zavetu.Npr pravedni valjda Avram koji je imao nekoliko zena itd nisam bas strucan...I on ka ze da je opravdanje za to i za mnoge one krvave cinove to sto je Bog prilazio tadasnjim ljudima u duhu toga vremena,znaci taj pravednik je imao puno zena i to je tad bilo okej.Pa je l to onda blud,ako je sada zasto nije i tada?

Za 15 godina ce biti u duhu ovog vremena da ja npr imam muza,da li cu ja onda sa tim moci da budem pravednik?

Znaci ako je blud,blud je a sve.Isto tako i ona klanja silna,kako sad to Bog je blagosiljao krvnu osvetu a posle dosao i rekao da je to pogresno?

Slusao sam Jerotica kada je jednom pomenuo da je pitanje ko je bio Jahve,da li isti onaj Bog kome mi verujemo?

Za mene ima tu mnogo nelogicnosti iskreno...

[Number15648]

„Због лепоте твоје погорди се срце твоје и због поноситости твоје изгубио си мудрост. Зато сам те бацио на земљу и поставићу те за ругло пред царевима“ (Исаија 28, 17).

[Deki992]

„Због лепоте твоје погорди се срце твоје и због поноситости твоје изгубио си мудрост. Зато сам те бацио на земљу и поставићу те за ругло пред царевима“ (Исаија 28, 17).

Sta sa ovim?

Hoces da kazes da sam gord zato sto nmg da prihvatim nesto sto mi deluje neprihvatljivo?Zar apostol Pavle nije rekao da sve ispitujemo?

Ili hoces da kazes da sam lep

[Number15648]

Sta sa ovim?

Hoces da kazes da sam gord zato sto nmg da prihvatim nesto sto mi deluje neprihvatljivo?Zar apostol Pavle nije rekao da sve ispitujemo?

Ili hoces da kazes da sam lep

Не, ово је цитат у вези палог анђела. Један од више стихова гдје је описан узрок његовог пада.

[Гром]

Nisam li ja negde čitao da anđeli nemaju slobodnu volju? Nebitno. Pravo pitanje je kako sveznajuće biće ne zna da će neki anđeli pasti i dovesti do pada Adama i Eve?

Одакле идеја да Бог није знао да ће Адам и Ева бити преварени. Чак је и поделио Адама на мушко и женско да би утро пут томе, Јер Адам док је био цео није могао бити преварен јер је био савршен. Дакле, Бог уводи несавршенство и издаје заповест, и на тај начин ствара услов да Адам и Ева буду преварени.

Анђели су Бића Божанског Бића, Па се Христос помиње као Арханђел Михаило. А Име Михаило значи; онај који је као Бог. А знамо да је Христос Син, Ум Божји, У том светлу гледано; шта би био херувим заклањач како луцифера називају у Св. Писму.

у питању је Божји интелект. То је луцифер. Бог је разумом утврдио да је Љубав најбољи начин да се влада васељеном. Међутим Божји интелект се не слаже с тим. Јер шта каже интелект.  Љубав која све прашта је одличан начин да неко ко је зао завлада светом и да искориштава оне који су спремни да помажу у раде за друштво. За Божји интелект то је грешка и он стално наговара људе кроз интелект, кога сви имамо, да не будемо послушни закону љубави јер ћемо бити искориштавани и бићемо слуге овима злима. Покушавајући на тај начин доказати богу да љубав није најбољи начин да се влада васељеном. Интелект сам по себи није лош али због немогућности да разуме друштвени живот и љубав као савршени закон он постаје зло. Бог је интелект с намером створио баш таквим да би се кроз борбу између интелекта и разума у нама, родили синови Божји.

[Deki992]

Не, ово је цитат у вези палог анђела. Један од више стихова гдје је описан узрок његовог пада.

Pa to sam ja i pisao u prvom postu.Kako je mogao da se pogordi(da zgresi),kada greh do tada nije ni postojao.

[Midrash]

Au brate Ala ode ova tema...doduše, vidim da mnogima nije interesantna. 

Dakle, zlo nije tvorevina - zlo je, da tako kažemo, manjak dobrote, ono što nedostaje od savršenosti - mi, doduše, zlim nazivamo nešto što je direktno protiv Božije volje. Anđeli, pa i pali anđeli, nisu zlo, jer ih je Bog stvorio, a on je sve stvorio dobro - dakle, nisu stvorenja zla, zla mogu da budu njihova dela. Bog je svakako znao šta će Anđeli učiniti i kako će se odlučiti, ali dao nam je svima slobodu odlučivanja i nije odgovoran za to što mi činimo. 

 

Nije postojala dobra i loša opcija, postojala je, kao i sada, sloboda izbora - između Boga i samoga sebe. Lucifer je izabrao samoga sebe, kao i Adam i Eva, a to je i naš lični problem, jedini problem. Izbor ,da sebe stavim u centar svega, povlači ličnu patnju, jer ništa ne zavisi od mene, a povlači i patnju drugih, jer su nam oni konkurencija ostvarivanja naših požuda. Između slobode dece Božije, izabiramo ropstvo samome sebi - najgore ropstvo jer ot tog robovlasnika, nema bežanja. 

[Jurodiv]

Zlo je nešto što ranije nije bilo poznato onome koga je okruživalo dobro,koji je činio samo dobro,tvorio dobro..Lucifer je bio prvi anđeo do Boga  

Njemu najbliži.Dakle,kad ne znaš šta će ti se desiti,ti učiniš to što ti Gospod nije dao u svjest da učiniš..Anđeli bi trebali da imaju neku unapređenu svjest..Istančaniju..Arhangel Mihailo je čuo da se pogordjeni angeo tame poigrava i huška sve ostale da dosegnu Boga u svojoj podmuklosti,pa je ispovjedio pravovjernost i svrgao Satanu sa nebesa,pobjedio sile i legione demonske sa 2/3 čistokrvnih ili čistoslovesnih misaonih bića i oduprevši se preostaloj trećini,odnjeo pobjedu nad 'grijehom na nebesima'.Zlo je težnja da se pređe u nebiće i nepostojanje,s tim da se zbog velike ljubavi Božije to nikada ne može desiti ni najvećim otpadnicima od Boga.Dakle,i demoni su 'osuđeni' na vječno postojanje,patnju,Bog Svoja djela ne uništava.Praktično sve što vidiš na zemlji,svako živo biće,svi smo vječni u nekom smislu samo Njemu poznatom..A teško li nama ako ne održimo to jedinstvo sa Bogom,jer sebe stavljamo iznad Njega i kolebamo se između vječnog blaženstva i vječne tame,za konsekvencu aka posledicu.A zašto uopšte takva misao,šta će đavolu koji je tog trenutka dobar da bude ravan Bogu..Kad niko to ne može,to je odjednom učinilo svoje,i 'magični' štapić 'cap' i njega više nema u onoj ljepoti koja ga je nekad krasila..

[Александар Милојков]

Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ

јануар-фебруар/2009

Моћ и смисао

 

       „Све ми је дозвољено, али све не користи.“ (1. Кор 6, 12)

 

Кретање (делање) је моћ. Циљ је смисао. Моћ је човеку дарована а смисао му је показан. Добро и зло стоје између њих, између моћи и смисла. Оно што их ствара између моћи и смисла јесте слобода, образ Божији у човеку. Ево нас пред парадоксом - слобода дарована човеку је заједничка особина, истинско почело непомирљивих супротности: добра и зла. Тајна њиховог разликовања и раздвајања налази се у осмишљавању моћи, у смислу.

Слобода се по себи самој не може одредити ни као добро ни као зло, јер слобода је лишена сваке нужности. У противном она не би била слобода, већ морање. Дакле, не постоји ништа што би дефинисало слободу, већ она, слобода, омогућује да се дефинише све што постоји. Слобода много може, али словесност (логосност) одређује смисао. Користећи тај свој дар словесности, човек слободно твори дела достојна да се назову добра или зла. Бити слободан значи осмислити своје моћи на своје добро, на своју корист. Бити мудар, пак, значи препознати праву корист, истинско добро.

 Бог је човеку показао смисао, човекову истинску корист: „Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје.“ (5. Мој 30, 19) А шта је прави смисао човековог постојања и делања, шта је „изабирање живота“? То је усмеравање дара словесности, моћи, ка томе да човек „поима и спознаје вечност Његову (Божију), да се, чувајући у себи ту подобност, никада не удаљи од правилног размишљања о Богу нити да отпадне од заједничког живота са светима; него да, имајући уза се благодат Божију, а поседујући и властиту силу добијену од Логоса Очевог, буде радостан и да општи са Божанством, те да живи корисним и уистину блаженим бесмртним животом.“, како то каже свети Атанасије Велики. Управо створивши човека кроз свог Логоса, кроз своју Мудрост, Сина свога, Бог је човеку дао способност да буде мудар и да поима смисао свог постојања.

А свој смисао првосаздани човек је одређивао тако што је био  „непостидно слободно окренут ка Богу и боравио међу светима, наслађујући се гледањем умствених ствари које су тамо биле и које је свети Мојсије сликовито назвао рајским вртом.“, каже даље свети Атанасије. Човек коме је смисао угледање и заједница са Богом, увиђа да није добро све оно што му је могуће чинити. Такав човек у својим моћима разликује мудрост и лудост, те чини само оно што је достојно мудрости и што га води смислу, што га води заједници са Творцем, са Извором његовог живота.

Но, онај човек који је избрисао свог Творца као циљ и смисао свог живота, окреће се себи, својој индивидуалности.  Човек тако пада у заблуду и „злоупотребљава и само име добра.“  Окренут од поимања истинског добра, човек види „добро“ у нечем чега нема, у пролазности и пропадљивости. То незнање, тај промашај добра јесте промашај смисла постојања - грех. Грех је дакле незнање и уобразиља лажног постојања. Промашај смисла рађа зло „кога у почетку није било, него су људи касније стали да га изумевају и да га према себи образују.“ Зло је, дакле, људска измишљотина, последица непромишљене употребе дароване слободе, последица обесмишљавања дароване моћи.

Одвојен од Бога, човек све што чини, чини ради неког свог „добра“. Један убица и лопов, кога ћемо сви углас осудити као злог, ипак има неко „добро“ као смисао свог (не)дела. Он то чини ради властитог „постојања“ или „постојања“ својих ближњих. Одвојен од Бога, човек не види други смисао осим телесног постојања и задовољства које тело пружа. Заваран тим лажним постојањем он је кадар да све учини, њега је страх да шта не изгуби. Сво његово зло није ради зла самог већ ради постојања, ради „добра“. Свети Атанасије то мудро закључује: „Обузети жељом за свакојаким и многим стварима, остварише и однос према њима, тако да се побојаше да их не изгубе. Због тога ступише у душу страх и брига и уживање и старање о смртним стварима...А опет, пошто жели, а не испуњава те своје жеље, научила је да убија и да чини неправду...Помислио је да уживање представља истинско добро; као када би неко, пореметивши умом, затражио мач којим ће напасти свакога ко му изађе пред очи, па то сматрао разборитим.“

Оваквом, лажном логиком човек налази оправдање за многа своја рђава дела: наркоманију, сексуалне изопачености, неумереност у храни и пићу. Из ове обесмишљене логике рађају се лаж, неверство, лицемерје, мржња, завист... А све ово човек чини мислећи да добро себи чини. И не осврће се више да ли је то што чини достојно човека, да ли други пати због тога. Правда се својом природом, својом моћи да чини. Човек је умислио да све што је у складу са његовом природом, све што је човеку могуће да уради, да је по себи и добро.

Зато су мудре речи апостола Павла: „Све ми је дато, али све не користи.“ Ове речи требају да буду звезда водиља свакоме човеку који својом слободном вољом одлучи да следује Богу. Бог за њега тада постаје мерило по којему вага је ли нешто добро или зло, морално или неморално, лепо или ружно, нормално или ненормално, корисно или штетно, смисао или бесмисао. Заиста, само је Бог светлост која људском уму помаже да овакве појмове истински раздвоји и дефинише. Само је Бог светлост која растура мрак било каквог релативизма у њима. Ван Бога као мере, ван Бога као смисла, добро и зло престају да се разликују, ругоба постаје лепота а лудост се претвара у мудрост. 

Но, пред човеком стоји слобода да се одлучи за такво следовање. И наш Господ Исус Христос, проповедајући и саветујући људе, придруживао је тим саветима своје благе речи: „Ако хоћеш...“ Нема нужности, нема морања, све је „ако хоћеш“. Међутим, пошто људи природно теже добру, само им је поимање добра помућено, ваља их упутити на истинско добро. А шта је истинско добро? Затражимо одговор поново од светог Атанасија: „Све што постоји, називам добрим јер свој праобраз има у Богу Који јесте; а оно што не постоји, називам злом јер је, пошто не постоји, саздано човечанском уобразиљом.“ Дакле, истинско добро је биће, постојање, живот: „Зато живот изабери да будеш жив ти и семе твоје.“ А живот, живот је могућ само са Оним Који га стварно има и даје, са Оним Који рече: „Ја сам онај Који јесте.“ Заједница са Богом, постојање, јесте истински смисао човековог делања. То је смисао који је човеку од Бога показан. Наравно, „ако хоћеш“. У Христовим речима „ако хоћеш“, дато је човеку да промишља о свом животу, слободно. Бог нуди и саветује, док човек налази и даје одговор. У том његовом промишљању веома му је добар и користан савет: „Све ми је дато, али све не користи.“ Осмислити своје моћи, у томе лежи наш одговор на даровану нам слободу, одговор којим показујемо своју мудрост или лудост.

 

 Александар Милојков

[Александар Милојков]

Одгвор је веома прост и не знам зашто компликујете. Човек, као и анђели, створен је слободан. Кад си слободан бива оно што хоћеш. Слобода је ТВОЈА слобода, зато не очекуј да Бог тобом управља као позоришном лутком. По тој слободи си и сличан Богу (икона). Човек је самовласно биће, као и анђели.

 

Има једна лепа књига Свтог Августина на ову тему: О слободи воље. Ево, ко хоће да чита, наћиће одговоре на питања која сте поставили на овој теми:

 

http://sr.scribd.com/doc/28667822/Aurelije-Augustin-O-Slobodi-volje

[Александар Милојков]

Pravo pitanje je kako sveznajuće biće ne zna da će neki anđeli pasti i dovesti do pada Adama i Eve?

 

Зна, али ипак ствара. Спреман да се лично укључи у ту драму, као што је и учинио.  

[Славен]

Зна, али ипак ствара. Спреман да се лично укључи у ту драму, као што је и учинио.  

 

Ondak nije dobar. Jer unapred zna da će milioni patiti... i stvara unatoč tom znanju. Takva ličnost me podseća na istraživača koji zarad znanja (koje nama ne odobrava) nad nama vrši uvrnute eksperimente, kao nad zamorčićima u laboratoriji.

[Александар Милојков]

Ondak nije dobar. Jer unapred zna da će milioni patiti... i stvara unatoč tom znanju.

 

Зна, али зна да ће их и спасити. Зато је добар. И он је патио, ни крив ни дужан. У његовом акту нема логике (којом би ти схватио). Реч је љубави и слободи.