Jump to content

Сплит тема - Савремени Срби католици

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ma nisam mislio na uređivanje foruma, već na Markov "počasni" naslov :) Ma, sve jedno. Zaboravi :) Nit je prvi, a verovatno ni poslednji put.

Какав наслов?

Не разумем, рекох тему сам ја поделио и дао сам јој и наслов, ако то мислиш...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помало читам шта се овде пише.Није баш нека атмосфера,мало се отишло у крајност. Какав је смисао,питам се?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какав наслов?

Не разумем, рекох тему сам ја поделио и дао сам јој и наслов, ако то мислиш...

Ma "moderator žru" bre :) Piše mu ispod ajvartara ;)

Verbum Domini Manet in Aeternum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помало читам шта се овде пише.Није баш нека атмосфера,мало се отишло у крајност. Какав је смисао,питам се?

 

Смисао ?

Савремени Срби католици-то је тема.

Дакле пре свега како је то бити савремени Србин католик, с обзиром да смо малтене имали два верска рата са католицима у 20 веку, а последњи је био недавно.

Затим како је то у Србији.

Затим какав је однос рецимо то мене занима према српској баштини, традицији, историји итд, поготово какав је однос савремених Срба католика према баштини коју су оставили Срби католици из прошлости.

Итд.

Онда питање конвертитства, то је јако зезнуто али битно питање, у овом случају би могла и тема Хрвати православци, рецимо као пандам овој теми.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро кад избацимо "пластику" а и сам знаш колико је литургијских православаца код нас Србаља, како онда дефинишеш то православно стање духа мимо литургије?

 

Нема то толико везе са Литургијом, колико год то чудно звучало, колико са свим што православно Предање носи. Једноставно такви људи нису ни, макар базично и посредно, укорењени у Предање (да не кажемо традицију) и проналазе се у римокатолицизму.

 

Просечном Србину, колико год он био нехристијанизован и нелитургичан, то делује страно. Није део његовог духа, његовог васпитања и онога што је наследио и добио код куће.

 

Срби римокатолици су углавном људи из комунистичких (војних и полицијских) породица, они који су ожењени особом која је римокатолкиња (а знамо да су жене те које су у највећем броју случајева заслужне за верско образовање у дому)  и сл.

 

Речју, Срби римокатолици, тј. они који су то постали током живота, су људи који нису код куће примили Предање. Нису били укорењени.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дефинитивно ово су два различита света, али оно што примећујем јесте да између та два света више има емоција него разумевања.

То ти је ко оно кад се венчају човек и жена који причају различите језике па се ништа не разумеју али могу повремено да се воле или мрзе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Суштинска разлика између Цркве и римокатолицизма није САМО у питању догмата. Они се стављају у први план, оправдано, због своје важности.

 

Но, препрека повратку Ватикана у окриље Цркве ће много више од догмата (а доћи ће дан када ће римокатолици одбацити познате заблуде) бити све оно што римокатолицизам носи а што представља продукт стања њиховог духа.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наш народ је недовољно верски образован јер је вековима живео у несређеним животним условима. Како се изборио за слободу, наступили су ратови и покољи, после комунизам...

Како другачије објаснити податак да је у БИХ у периоду 1945-1990, изграђено 700 џамија, више него у 19.веку за турске окупације, док је обновљено и подигнуто око 100 православних храмова.

Наш народ је верски необразован, али је добродушан.

 

Каква корист је била усташким кољачима што су знали све из рмк катихизма, чак су чинили зверства.

исто ако и они стручњаци који су своје знање ставили у службу нацизма, па су пројектовали који промер и висина димњака треба бити да би се спалило што више логораша, за што краће време.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да би ови наши римокатолици разумели о чему се ради, нека читају Симу Матавуља.

 

Он је предивно описивао оне који су били Срби римокатолици у односу на Србе који су постали римокатолици.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Малопре сам набројао овде 4 католика чини ми се Србина сва четири.

Дакле ако може с овим ујдурмама да се престане па да људи који су ту присутни кажу нешто о себи, о својим односима према својој нацији с обзиром да су католици.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Смисао ?

Савремени Срби католици-то је тема.

Дакле пре свега како је то бити савремени Србин католик, с обзиром да смо малтене имали два верска рата са католицима у 20 веку, а последњи је био недавно.

Затим како је то у Србији.

Затим какав је однос рецимо то мене занима према српској баштини, традицији, историји итд, поготово какав је однос савремених Срба католика према баштини коју су оставили Срби католици из прошлости.

Итд.

Онда питање конвертитства, то је јако зезнуто али битно питање, у овом случају би могла и тема Хрвати православци, рецимо као пандам овој теми.

Kako je biti Srbin katolik? Da se razumemo. Čovek raste i sazreva u kulturnom okruženju u kojem raste - nema tu baš mnogo izbora. Tačno je da je SPC proganjana i marginalizovana togom prošlog veka od komunista, ali moram da kažem da se ja sasvim lepo sećam, čak bih rekao i jedino sećam da smo na ekskurzijama u školi često obilazili manastire. Naš brat Marko, je imao sreće pa je možda imao prilike da u svom domu primi hrišćansku poduku (ne vidim po ponašanju ovde da ju je i prihvatio). Masa nas drugih, nismo imali tu sreću ili mogućnost (da se ne razume pogrešno - ne smatram nesrećom katoličku verziju hrišćanstva - ni nju nismo imali prilike da upoznamo). Smatram, doduše, da Bog ima svoje prste i u tome ko šta odabere kad je slobodan da sam odluči.

 

Mnogo onih koji su svoju "veru" primili u porodici i kroz nju, posebno ovde na našim prosorima, možda imaju neki osećaj, ali je pre hrišćanskog mnogo jači nacionalni koji kroz Crkvu dobija svoj vrhunac, pa tako i Crkva za njega postaje bastion odbrane nacije, a ne škola duhovnog rasta. Primetio sam i to da mnogi koji svojim izborom postaju deo i pravoslavne i katoličke Crkve, mnogo hrišćanskije rezonuju i ponašaju se, jer ZNAJU kome su poverovali i zašto. Masa, sa druge strane, tradicionalnih, ne shvataju i ne osećaju. Ne mogu vam reći koliko sam često i kod jednih i kod drugih to video za sve ove godine koliko sam u Crkvi.

 

Nas Srba katolika nema puno, ali nema nas baš ni malo. Ni ne smatram da bi trebalo puno Srba da bude u KC, jer Crkva se formira po onome kakav je narod i prirodno je da ako je većina naroda izrasla iz jedne kulture koja je svoju osnovi izgradila, i svoj identitet na jednome, u ovom slučaju na pravoslavnoj verziji hrišćanstva, tu i sebe nađe, jer je to najbliže duhu u kojem je neko rastao...Taj duh se provlači svuda pa i u društvima koje zabranjuju veru - ne možeš da ga izbrišeš, ali možeš da duh preusmeriš u drugom smeru i da probaš da ga odsečeš.

 

Marko je u pravu u jednome - ovde smo marginalizovani. Nipodaštavaju nas i jedni i drugi (kao što se vidi i ovde). No, meni se čini da je to ODLIČNA pozicija. Ne govorim o drugima, svako treba da da odgovor za sebe. Bivajući nepriznat i od pravoslavaca i od ostalih katolika, na prvom mestu najuticajnijih, Hrvata - ostaje ti jedna opcija - Hristos!! :) Hristos je postao moja nacija i narod. Zato ja nemam problema ni sa pravoslavljem ni sa katoličanstvom, ali - nisu svi isti. Ima ih i koji se pohrvate...ali to su ljudi koji su u Crkvu ušli i onako ne znajući ko su i šta su. Video sam i kod nas, a posebno kod vas, da ljudi, posebno u sveštenstvo dolaze zbog uhlebljenja, besplatnog i blanko poštovanja, beže od bede, a ne trče Hristu u susret. Isto je sa svima.

 

Dakle, kako je Srbima katolicima - u Srbiji malko teže nego Srbima pravoslavcima, a možda i malko lakše, jer onaj ko ispravno shvati, vidi da upravo u toj situaciji gde nisi tako bitan, gde se ne osećaš baš kao kod kuće, imaš perspektivu gde ti je kuća zaista. Ni u Srbiji, ni u Evropi ili bilo gde u svetu već u jednom drugom Kraljevstvu :) Oslobođen predrasuda, tvrdnji da si BAŠ ti upravu i da je TVOJA Crkva ili klub, onaj pravi, posmatraš okolo i ne zaslepljen masovnim zaslepljivanjem, možeš da vidiš gde je pravo svetlo. Svakako, to svetlo mogu da vide i vide i oni pravi vernici Pravoslavne i Katoličke Crkve u svojim narodima...ali pričamo o Srbima katolicima.  

 

Što se konvertita tiče, razloge sam naveo uglavnom u jednom od predhodnih postova - loš rad pravoslavnog sveštenstva - lenjost, neznanje, nezainteresovanost mnogih. Bogu hvala, pa ipak, broj konvertita nije ogroman, ali ogroman broj dolazi kod nas iz tih razloga. Ali, to nije pitanje samo konvertita. Njih, kako rekoh, nema puno. Problem su mase Srba agnostika, ateista otvorenih ili praktikujućih, pseudo vernih, pravoslavaca koji nisu ni kršteni a tako se zovu, pri tom mrze Crkvu iz dna duše...

 

Malo je duži post, ali eto.

Verbum Domini Manet in Aeternum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дали сте мишљења да  је разлика између Рим.католицизма и Православља тако мала да је може премостити износ школарине?
Školarina je tu najmanji problem, posle srba jehovinih svedoka, protestanata, budista... Srbi katolici su još dobra varijanta, hoću reći bar nisu sekta i ne dele letke i knjižice po kućama. Problem je verovatno što u srbiji ništa nije uređeno pa ni crkva, ne postoji autoritet, svako svašta radi, više se ne zna ko pije, a zna se narod plaća. Čovek je verovatno otišao za boljim životom i karijerom ili šta ja znam, možda se prosto čovek ne pronalazi u ovome sistemu.

Царство Божије није у речи него у сили

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Školarina je tu najmanji problem, posle srba jehovinih svedoka, protestanata, budista... Srbi katolici su još dobra varijanta, hoću reći bar nisu sekta i ne dele letke i knjižice po kućama. Problem je verovatno što u srbiji ništa nije uređeno pa ni crkva, ne postoji autoritet, svako svašta radi, više se ne zna ko pije, a zna se narod plaća. Čovek je verovatno otišao za boljim životom i karijerom ili šta ja znam, možda se prosto čovek ne pronalazi u ovome sistemu.

 

 

Дођу неки Руси код једног мог пријатеља а он је човек будиста ( Србин ) и сад виде Руси да са њим нешто није у реду, те кад су схватили питају да ли је он будиста.

Кад им је речено да јесте, питају они а иде ли он у будистички храм на молитве и медитације. Јербо код Руса у Русији није то страно они имају будиста и храмова чак и по Москви, ено онај њиов министар Шојгу је будиста рецимо.

И сад како њима објаснити да ми немамо будистичких храмова а имамо будисте...

Каже брат од тог мог пријатеља : " Па иде он у Цркву."

А Русима тек сад ништа није јасно, како иде у цркву а будиста је.

И онда креће циркус, његов брат објасни како то код Срба може, па каже: " Он се кући моли као будиста, али пошто нема никакав будистички храм онда он иде у Цркву и исповеда се код попа, а попа третира као зен учитеља и шта год му овај каже он то узима као зен коан и ма кава будалаштина да је изговорена типа - жива глава готов дукат,  он то узима и удуби се у те речи те их тумачи на зен будистички начин, али пости православне постове и повремено се причешћује"

 

Знаш кад Руси не могу да укапирају Србе, онда шта да ти кажем, нема шансе ико да нас разуме.

А лик је стварно будиста и стварно одлази у Цркву на литургију недељом и пости и причешћује се и верује у Христа као Бога, сад дал верује да је Христос само аватар Буде или на неки други начин ко ће то знати...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...