Прижељкујем и помишљам да се замонашим... недоумице, осећања и искуства

[Панарет]

Ја о томе размишљам интензивно, али нисам нестрпљив, ради се о животној одлуци. Радујем се када размишљам о томе у свом срцу, не осећам страх...Завршавам факултет, дружим се са монасима, па ћемо видети...Важно је наћи заједницу где се срце осећа најбоље са игуманом и братијом, данас је мало здравих духовника, а монашки живот је без старца осуђен на крајњу и опасну неизвесност...Видећемо...

[Панарет]

Мислим да не би требало много мистификовати ово питање...Опредељење за брак или манастир је ствар срца сваког хришћанина и тога да ли жели једно или друго...Ради се о два доста различита стила ИСТОГ НАЧИНА ЖИВОТА-хришћанског...Не мислим да постоје одређене категорије хришћана које су за једно или за друго...Монах постаје онај који то хоће, кога то аутентично  изражава, што рече +Порфирије...

[Жедни]

  On 30. 12. 2013. at 16:20, Пивопија рече

Имао сам жељу за монашењем и то велику! Одувек ме привлачио такав живот, потпуно посвећење Богу, удаљавање од Света који је препун зла и ужаса. И данас кад чујем песму О пустињи од Darkwood Dub, вратим се размишљању о томе.

Ипак, раскрстио сам у глави. Монашење би у мом случају било бекство!

 

Здрав, религиозан човек ће вереоватно у неком делу живота доћи на ову идеју, ипак, ако већ има људе које воли, живи у заједници, породици, има пријатеље... Онда је по мени грех да се такав човек замонаши, јер је његово место ту где је, да се бори за те људе који су му блиски и које воли.

 

 

 

Ja nekad imam veoma veliku želju da odem u manastir. Preveliku. Ne iz neke nevolje, problema ili ne znam ti ni ja čega. Već iz ogromne ljubavi prema Bogu koji bezuslovno voli sve nas. Čak mislim da ću jednoga dana zaista otići i svoj život u potpusoti Bogu posvetiti. Čovek mora da bude siguran u to što želi.  Imam puno prijatelja, odličnu porodicu okružen sam ljubavlju i dobrim ljudima koji me vole i koje ja volim. Ali opet nešto me vuče. Neka želja. Ne znam ...

[Данче*]

Монаштво је велики подвиг као и брачни живот,уосталом то су нам и два пута спасоносна којим се Хришћанин спашава.За мене лично монаштво је озбиљан подвиг и не треба се играти са Богом онај који чврсто одлучи треба и да се труди и моли да не изневери Господа.Имам пријатељица монахињу она је са 18 година отишла у манастир и слава Богу до дан данас је тамо,често је обилазим и видим радост и мир на њеном лицу.

Нека је Господ крепи и чува од сваког зла у овом земаљском животу,како њу тако и све монахе јер су они молитвеници за цео свет.Амин!

[Панарет]

  On 30. 12. 2013. at 17:13, Даниела Данче рече

Монаштво је велики подвиг као и брачни живот,уосталом то су нам и два пута спасоносна

 

facenew22222222

[Дејан]

  On 30. 12. 2013. at 16:13, Mali Serafim рече

Ja iskreno imam ogromnu zelju.Ali bojim se samo jednoga kad bih otisao u manastir dali bi mogao do kraja izdrzati u njemu jer veliki je grjeh iz monaske mantije ponovo otici u "svjet"

 

Nekoliko naših urednika i članova sajta je otišlo u manastir.

 

Koliko imaš godina?

[Дијана.]

  On 30. 12. 2013. at 16:13, Mali Serafim рече

Ja iskreno imam ogromnu zelju.Ali bojim se samo jednoga kad bih otisao u manastir dali bi mogao do kraja izdrzati u njemu jer veliki je grjeh iz monaske mantije ponovo otici u "svjet"

 

Ovo je tačno, to je put u jednom pravcu, i zato treba biti siguran. Na jednom mjestu Sv.Vl.Nikolaj je rekao nekoj djevojci: ako nisi apsolutno sigurna, onda ne razmišljaj o monaštvu, nije to za tebe. 

Eto vas dvojica-trojica mladih ljudi o tome razmišljate ili ste razmišljali. Divno, kako ovde ima divnih mladih ljudi, ja sam sretna kad to vidim... Ima budućnosti za nas kao narod i za društvo (mislim i na RS i Srbiju, nekako to doživljavam kao jedno) s takvom omladinom, pa bili u manastiru ili svijetu...

[Milan023]

Ја имам жељу да постанем монах. Био сам и у манастиру Ковиљ неколико дана. Искрен да будем мени је лепше било тих дана у манастиру него у световном животу. 

[Kolega2357]

  On 30. 12. 2013. at 19:21, Дејан Бићанић рече

Nekoliko naših urednika i članova sajta je otišlo u manastir.

 

Koliko imaš godina?

 

Da li se može znati koji su urednici i članovi otišli u manastir ako to nije tajna?

[w.a.mozart]

  On 30. 12. 2013. at 20:24, Milan023 рече

Ја имам жељу да постанем монах. Био сам и у манастиру Ковиљ неколико дана. Искрен да будем мени је лепше било тих дана у манастиру него у световном животу. 

 

Чисто да допуним још једним искуством, исто из Ковиља... седимо испред храма, леп и топао пролећни дан - лепота Божија а ја кажем једном оцу, монаху - благо вама, баш вам завидим што овде живите... а он ми одговори - да брате, али ти одавде можеш да одеш кад год пожелиш (није ово рекао зато што се каје због монашења, далеко од тога већ ме је управо покренуо да размислим о томе шта све иде уз монаштво јер ми ван манастира обично видимо само део монашког живота и био је у праву)

[w.a.mozart]

  On 30. 12. 2013. at 20:41, Kolega2357 рече

Da li se može znati koji su urednici i članovi otišli u manastir ako to nije tajna?

 

Члан са ником Искушеник је искушеник (можда већ и монах) на Хиландару а ипођакон Димитрије Плећевић је настојатељ манастира у Браничевској епархији, сестра са ником Зорица екс Милева је искушеница у Жичи...ако сам неког испустио Деки ће допунити

[Дејан]

  On 30. 12. 2013. at 21:35, w.a.mozart рече

Члан са ником Искушеник је искушеник (можда већ и монах) на Хиландару а ипођакон Димитрије Плећевић је настојатељ манастира у Браничевској епархији, сестра са ником Зорица екс Милева је искушеница у Жичи...ако сам неког испустио Деки ће допунити

Trapa sa sajta je kod oca Dimitrija u bratiji, i tu nije kraj

[Nikolajj]

  On 30. 12. 2013. at 15:48, Mali Serafim рече

 

 

I mnoge ikone i slave... (ne vredjam samo kazem)

[Драган Јашић]

  On 30. 12. 2013. at 21:35, w.a.mozart рече

Члан са ником Искушеник је искушеник (можда већ и монах) на Хиландару

Био сам у Хиландару и упознао нашег Искушеника и задњи пут у августу ове године када сам био сазнао сам да је Искушеник замонашен и , ех сада сам заборавио али је замонашен и мислим да је у манастиру на Фрушкој гори , али ме немојте држати за реч .

А сада да и ја кажем коју у вези ове теме , када сам ступио у брак релативно млад са 21 годином ништа нисам знао о Богу и вери док ме тазбина и моја супруга нису упутили у том правцу и сада сам у вери дугих 30-ак година . Да не дужим даље , имао сам заиста жељу да се замонашим , чак сам кроз разговор са супругом и разговарао о тим стварима у стилу ако би се којим случајем развео од ње никада се небих више женио већ бих отишао у Манастир и сигурно бих се замонашио , без обзира што имамо децу , неко би можда рекао да је то некоректно напустити децу и отићи у манастир , можда је то моје погрешно размишљање али Богу хвала и дан данас смо заједно . Ех сада када би се , не дај Боже развео , не бих могао да  напустим све зато што немогу да живим ни тренутка без мојих унучића које просто ОБОЖАВАМ !

[Панарет]

Иначе, један јеромонах којег изузетно поштујем је једном приликом рекао да је монаштво највећи призив и да нема зашто да се љутимо због тога, јер "ко би од вас могао сад да се моли два сата, сви бисте радије ишли пешке до Земуна"...Иако је можда у праву за већину нас и иако сам имам интензивну жељу  за монашким животом, било ми је жао када сам ово чуо, јер као да нема монаха који не размишља на такав (по мом дубоком уверењу-погрешан) начин...Можда је то оно "монаштво и воља за моћ"...А можда су људи само одушевљени својим монашким призивом