Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да се надовежем и да замолим,да коначно,престанемо да буквално читамо текст.

 

Neka te Makrina. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ово је по мом мишљењу,најисправнији одговор на апостолово исповедање,јер је опитно и ту је за мене тачка

 

Ponovila si kompletno moj odgovor kao papagaj sa sve tackom i pri tom sa namerom da me naucis pameti.

 

Da bi covek mogao da koristi boje, mora savladati prvo crnu i belu.

 

Sve u svemu nije fer. 

[Макрина]

Ponovila si kompletno moj odgovor kao papagaj sa sve tackom i pri tom sa namerom da me naucis pameti.

 

Da bi covek mogao da koristi boje, mora savladati prvo crnu i belu.

 

Sve u svemu nije fer. 

Жао ми је што си то тако,исхитрено,протумачио.Твој одговор сам цитирала баш зато што смо се кретали у истом смеру,па се и надовезала на њега

Много си острашћен,брате...нисам ти учинила ништа лоше...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Жао ми је што си то тако,исхитрено,протумачио.Твој одговор сам цитирала баш зато што смо се кретали у истом смеру,па се и надовезала на њега

Много си острашћен,брате...нисам ти учинила ништа лоше...

Prastaj.

[Макрина]

Prastaj.

Бог да прости и помилује,прости и ти.

[Макрина]

Мене оче интересује још,кад будете имали времена,да и то прокоментаришете мало,знам да Дечанци гаје шар-планинце.Супруг и ја смо кинолози такође помало,гајимо златне ретривере.

Волела бих да знам колико паса имате у манастиру? Они спадају чини ми се у FCI II,кинолошку групу.Да ли неко посебно ради са њима и имате ли често легла?

Волела бих да,ако будете имали времена,мало прокоментаришете,уопште,економију Дечана,пошто знамо да сте велики домаћини.

Хвала.

[Zoran Đurović]

 

Тертулијан нам, искрено речено, није баш најсрећнији пример за есхатологију јер поред многих врло лепих размишљања он има и оних ставова који се косе са православном традицијом, без обзира што је снажно утицао на Кипријана и касније Августина и целу традицију латинског богословља.

·                 Племенити о. Саво. Ја верујем да је питање есхатологије дошло на ред. Мислим да имамо доста простора за маневрисање јер имамо хаос у предању. Нема да је нешто речено а да се није изнео и супротан став. Због тога ваља направити мало реда. 

·         ·         Тачно је да је Терт био хилијаста, па зато је разумно прихватити ово што сам рекао. Наиме, да  мученици по њему васкрсавају одмах. Наиме, монтанисти су тврдили да је Небески Јерусалим већ сишао на земљу (у Пепузу), тако да је логично да су у њему мученици са анђелским месом (а то је дефиниција васкрслог тела у Терт). Хилијазам је учење апостолског порекла. Поред Откр. иамо га у Папије, гностика Керинта, Јустина, Иринеја, Комодијана, Викторина Петавијског, Лактанција... Тек са александринцима установљава се једно алегоријско тумачење Откр, тако да ће миленаризам пасти у заборав и остат да преживљава у форми учења о раздобљима света и у мањим групама све до средњег века.

·         ·         Ми једноставно морамо да имамо критички однос према предању и да прецизно разумемо ствари које стоје код одређених аутора. Мора да разумемо и недоречености и противречне изјаве; да знамо да се знање акумулира. Чекали смо на Терт да нам каже Света Тројица. Тог израза нема у НЗ. И онда су јеховист у праву кад га не прихватају? НЗ ни Духа Светог не назива Богом. Ни Василије Велики, иако је написао књигу о њему. Учење о иконама се дефинише у 9. в. Енергије тек са Паламом, а имао је озбиљну опозицију јер то учење није било нигде јасно дефинисано (али га већ имамо у заметку код Оригена, највише код Нисенца). Интересантно је да га Марко Еф неће наводити у Фиренци. Алудираће само на Лествичника. Другим речима, предстоји један лавовски посао.

·         ·         Мислим да је холограм теорија само један модификовани платонизам. Недовољно је говорити о личносној релацији између Бога и холограма, као што нас не извлачи ни формула "по благодати". Наиме, и платонизам је имао идеју саодношења (постати сличан Богу, као и партиципације: метохи, метусиа...), као што смо дужни за ипостас Плотину.

·         Нажалост, нећу моћи да се сада посветим овим питањима јер сам пребукиран другим ствварима и борбом за опстанак. Вашим св. молитвама ће ваљда Ава да претекне  и да буде на општу корист срБској теолошкој сцени.     Велики поздрав свима!

 

[Архимандрит Сава Јањић]

Има  ли оче,данас,на западу,теолога са великим познавањем јелинског језика?

Читају ли и преводе оце са аутентичног језика? 

 

Управо видех да је о. Зоран већ одговорио, па само да додам пар речи. Западњаци су превели све грчке Св. Оце, Лутер је још у своје време превео Св. Писмо на немачки са грчког језика. Доста је посебно критичких издања. Што се тиче систематског рада на светоотачким текстовима данашњи рад православних богослова био би тешко могућ без ових издања која су управо урадили римокатолици и протестанти.

 

Поред Мињеове патролошке библиотеке грчких и латинских отаца (Migne Patrologia Graeca) коју је припремио 1857-1866 Ј.П. Миње са укупно 161 томом грчких отаца у латинском преводу (не рачунајући његову латинску патролошку збирку), треба поменути Sources Chrétiennes (Хришћанске изворе) двојезичну збирку патристичких текстова која обухвата дела Отаца. Збирка је почела да се издаје у Лиону 1942 захваљујући раду језуита Јean Daniélouа, Claude Mondésertа, и Henri de Lubacа. Постоје бројни преводи сиријских, јерменских црквених писаца. Много тога је већ преведено на енглески језик у едицији Nicene and Post-Nicene Fathers. Ово је само оно што ми тренутно долази на памет. Сви наши православни теолози обилно користе ова издања, а много нових критичких издања превода Св. Отаца се стално појављује.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oče savo koliko sam razumio za osobe koje su odbile Božiju blizinu kaže se da je jedinaa njihova nesreća to što suvječno odvojene od izvora ljubavi i života, što je svakako i najveća muka, zašto onda Biblija spominje i druge muke, a jedna od njih je i zajednica sa demonima, zašto se te nazovimo sitnice zaboravljaju napomenuti jer da su nepotrebne nebi ih ni Isus koristio, mnoga svjedočanstva katoličkih svetaca govore da im je razmatranje pakla a mnogi su imali i vizije dosta pomoglo.

 

Много је личних сведочанстава о животу после смрти и о томе бисмо могли бескрајно дуго разговарати. Тачно је да они који не могу да живе у заједници са Богом обитавају у заједници са демонима. То неће бити само случај у вечности, већ је то чињеница и сада у овоме времену. То јако добро знају они који су отишли на духовну странпутицу и исповедајући људе имао сам прилику да чујем заиста исповести из пакла у овом свету и веку. Мучне су то ствари, али реалне.

Визије треба примати врло опрезно, посебно за нас православне визије западних светаца нису мерило које релевантно одређује наше веровање. Визије неких западних светаца са православне тачке гледишта представљају врло често примере отворене прелести (духовне обмане), уз сво моје лично поштовање према онима међу њима који су показали људску жртву и љубав према ближињма. Имамо доста савремених виђења у случајевима клиничке смрти. Врло често се дешава да та "виђења" одговарају ономе што ти људи верују у о овом животу. Тако да се разликују виђења хиндуиста, муслимана, хришћана и других. То су занимљиви феномени, али по мом мишљењу ради се у највећој мери о психичким стањима свести у стању клиничке смрти и не могу бити увек веродостојно сведочанство у духовном животу.

 

Наравно, користно је себе сматрати грешним и недостојним јер ако свако од нас, ако барем мало упозна себе схватиће и разумеће колико смо слаби и немоћни, али свако претеривање је опасно. Лично верујем да Господа треба да чекамо са смиреном радошћу као лекара и исцелитеља, а не главосечу и мучитеља. Занимљива тема, о којој би се могло говорити, јесте како је црквени менталитет посебно на Западу од радосног узвика МАРАН АТА maranâ thâ 1Кор 16.22, који се може превести као императив "Дођи Господе" или као "Господ је дошао" постепено у Средњем веку дошао до Dies irae (Дан гнева - секвенца из римокатоличке погребне службе, реквијума). О овоме сам већ раније писао у одговору http://goo.gl/ARBMnt Страх Божији није патолошко стање, већ страх да не повредимо онога кога волимо и оне које волимо. То је страх да не скренемо са пута живота, а не страх да ће нас Господ, не дао Бог, вечно мучити. То је потпуно друга перспектива разумевања и Бога и спасења и наше хришћанске вере. 

 

У римокатоличкој Цркви доста се променило од средњовековног времена. Неко је негде написао да се из једне крајности отишло у другу и да је страшни Христос који кажњава грешнике у паклу замењен "слатким Исусом који је пун разумевања за наше мале слабости". Код неких се потпуно губи појам пакла. И то је друга крајност и крајње погрешна. Пакао постоји и почиње још и у овом животу, али он је последица не мучења од стране Бога који нас кажњава зато што је мучитељ. Ми не верујемо у таквог Бога, иако субјективно човек може да мисли да све што му се лоше деси у животу долази од Бога, али није тако. Једно је воља Божија, а друго допуштење Бога који поштује слободу човека, па чак када се она изражава и негативно. То је казна само из нашег субјективног угла, али из перспективе Божије, колико год нам то било нелогично, то је израз његове љубави.

 

Било ми је симпатично када ми је један италијански стари официр причао како је када је био мали у њихову парохијску цркву долазио неки стари фратар и стално беседио о паклу и вечним мукама. А, сада, каже, колонело, наши свештеници само причају о Богу који све прашта. Овај пример, који је само један сегмент реалности у римокатоликом свету, показује да се на Западу много тога променило од времена средњовековних отаца и Инквизиције, али у целини и једно и друго је далеко од православног етоса који нас учи о Богу љубави, али и о реалности вечних мука које су последица нашег погрешног избора, а не Бога који кажњава и мучи. Најстрашније у свему јесте да наш вечни удео зависи управо од нас самих. Много је лакше живети када се одговорност за наше поступке пренесе на другог, али управо у томе јесте суштина нашег хришћанског живота да смо ми ти који одређујемо своју вечност.

[Кратос]

НЗ ни Духа Светог не назива Богом

 

Itekako naziva...

 A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu? ⁴ Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.

[Архимандрит Сава Јањић]

Мене оче интересује још,кад будете имали времена,да и то прокоментаришете мало,знам да Дечанци гаје шар-планинце.Супруг и ја смо кинолози такође помало,гајимо златне ретривере.

Волела бих да знам колико паса имате у манастиру? Они спадају чини ми се у FCI II,кинолошку групу.Да ли неко посебно ради са њима и имате ли често легла?

Волела бих да,ако будете имали времена,мало прокоментаришете,уопште,економију Дечана,пошто знамо да сте велики домаћини.

Хвала.

 

То је посебна прича. Најбоље да одговорим Господњим речима "Дођите и видите" Јн.1.39. Шалим се, можете у вези шарпланинаца се јавите на мејл нашем о. Исаији који се бави овим послушањем на [email protected] Ја баш нисам неки познавалац паса иако их јако волим. То су добра и мила створења Божија.

[Зосима]

Супруг и ја смо кинолози такође помало,гајимо златне ретривере.

Ааааа Макрина,сад си се одала,знам која си...

[Архимандрит Сава Јањић]

 

·                 Племенити о. Саво. Ја верујем да је питање есхатологије дошло на ред. Мислим да имамо доста простора за маневрисање јер имамо хаос у предању. Нема да је нешто речено а да се није изнео и супротан став. Због тога ваља направити мало реда. 

·         ·         Тачно је да је Терт био хилијаста, па зато је разумно прихватити ово што сам рекао. Наиме, да  мученици по њему васкрсавају одмах. Наиме, монтанисти су тврдили да је Небески Јерусалим већ сишао на земљу (у Пепузу), тако да је логично да су у њему мученици са анђелским месом (а то је дефиниција васкрслог тела у Терт). Хилијазам је учење апостолског порекла. Поред Откр. иамо га у Папије, гностика Керинта, Јустина, Иринеја, Комодијана, Викторина Петавијског, Лактанција... Тек са александринцима установљава се једно алегоријско тумачење Откр, тако да ће миленаризам пасти у заборав и остат да преживљава у форми учења о раздобљима света и у мањим групама све до средњег века.

·         ·         Ми једноставно морамо да имамо критички однос према предању и да прецизно разумемо ствари које стоје код одређених аутора. Мора да разумемо и недоречености и противречне изјаве; да знамо да се знање акумулира. Чекали смо на Терт да нам каже Света Тројица. Тог израза нема у НЗ. И онда су јеховист у праву кад га не прихватају? НЗ ни Духа Светог не назива Богом. Ни Василије Велики, иако је написао књигу о њему. Учење о иконама се дефинише у 9. в. Енергије тек са Паламом, а имао је озбиљну опозицију јер то учење није било нигде јасно дефинисано (али га већ имамо у заметку код Оригена, највише код Нисенца). Интересантно је да га Марко Еф неће наводити у Фиренци. Алудираће само на Лествичника. Другим речима, предстоји један лавовски посао.

·         ·         Мислим да је холограм теорија само један модификовани платонизам. Недовољно је говорити о личносној релацији између Бога и холограма, као што нас не извлачи ни формула "по благодати". Наиме, и платонизам је имао идеју саодношења (постати сличан Богу, као и партиципације: метохи, метусиа...), као што смо дужни за ипостас Плотину.

·         Нажалост, нећу моћи да се сада посветим овим питањима јер сам пребукиран другим ствварима и борбом за опстанак. Вашим св. молитвама ће ваљда Ава да претекне  и да буде на општу корист срБској теолошкој сцени.     Велики поздрав свима!

 

 

Мораћемо очигледно да још да размишљамо о "анђелском месу" и о холограму и сличним идејама, али то су већ јако дубоке теме које заиста траже много времена. Тренутно је предамном много световнији део живота. Ујутро имам делегацију италијанског сената у Дечанима. Иако нисам у Италији као и ти оче, овде у Дечанима смо као у некој малој Италији јер стално имамо Италијане са нама, а да не помињем њихове кулинарске производе на које смо се и те како навикли. Обично нам посетиоци из Италије донесу и неко лепо италијанско вино, да нас мине жеља Ваљда да се подсетимо да смо још у телу

[Blaža Željko]

Наш проблем јесте данас да и када живимо у изолацији и самоћи наше срце често није са Богом. То је велика разлика. За Св. Григорија Паламу Богословље је боговиђење и посебан дар.

 

Sjajno. Mišljenja sam da svako Bogoslovlje, od učenjaka do pastira koji sozercava kroz Crkvene freske, nije moguće bez Božije intervencije koja je dar "odozgo" po Njegovoj dobroti i milosti. Čovek ne može ni da voli bližnje ili Hrista bez Duha Svetoga ...kao što ni kandilo ne može da svetli bez ulja. U stvari grehovni mrak koji nosimo u sebi (a ne treba se zavaravati da je od toga bilo ko izuzet) naprosto je takve prirode da čoveku nije moguće raspoznati nikakvu realnost bez sažaljivog Gospoda koji tu tragediju ublažava ...pa recimo nešto kao veštačko disanje usta na usta nekome ko je ozbiljno postradao. Gospod diše umesto nas jer je naše stanje komatozno tokom celog ovog života. Duh Sveti voli kroz nas u meri koliko Ga zovemo ili prihvatimo. Bez intervencije Boga u svakodnevnici ...čovek je samo turobna mešina ispunjena haotičnim mislima koje nemaju temu. Sa sve većim udaljavanjem od Hrista haos u srcu i duši traži da se opredmeti, jer čovekova Bogomdana priroda po nužnosti traži oblik u kom će se ispoljavati, ali tragično udaljena od Hrista i Duha Svetog nije sposobna da razlikuje Hrišćansku vrednost (Bogoliko obličje ljudskog duha) od odvratnih surogata koje joj se nude od strane đavola. Duša tada, bolesno nesvesna, izjednačava sve odvratnosti svodeći ih između sebe u istu ravan i po nužnosti protivno Hristu... jer je On neprijatan svedok unakaženog prvolika! Prevaren od čovekoubice, ljudski duh pokušava da voli umesto Boga, odbacuje Boga jer mu je gordost postala priroda bezmalo do srži, ...ali umesto ljudi, koje je nesposoban da vidi jer Boga ne vidi, on taj smrad za koji misli da je ljubav vraća samom sebi!

(Kad kažem "bezmalo do srži" mislim da, za razliku od demona kojima je sam koren bića uništen mržnjom, kod čoveka, po Justinu Popoviću, ipak ima trun zdravog dela srži - jer u protivnom ne bi nam Gospod donosio mogućnost pokajanja.)

Već sam spomenuo negde da upravo Gospod potvrđuje ove Palamine reči u onom događaju kada ga Apostol Petar odvraća od stradanja (što bi verovatno svako od nas, ganut mogućim ishodom, isto i rekao i učinio). Gospod tu jednom za svagda objašnjava šta je čovekova priroda bez Duha Svetog: "Idi od mene sotono jer ne misliš što je Božije već što je ljudsko!" Iz ovih reči jasno je da su ljudska gledišta, emocije i patetika problematična kategorija pred Nebom. Sve je u nama bolesno od grehova! Sve je podložno zemaljskoj logici koja iz tog ropstva grehu ishodi i s toga, bez Duha Svetoga, sve je jako blisko onom mahnitom ludaku sa kojim Gospod i upoređuje ljudsko mišljenje. Otuda i poziv: "Odreci se sebe.." 

I konačno Gospod na sve stavlja tačku, (na šta posredno i Grigorije Palama ukazuje), rečima: "Bez mene ne možete ništa činiti"! Da! Ni voleti, ni misliti, ni disati... Završio bih opetovanim i  meni omiljenim rečima počivšeg profesora Dimitrija Bogdanovića: Hristova Ljubav je ljubav kojom voli čovek" što je u saglasiju sa rečima gore spomenutog svetitelja.

[Blaža Željko]

Обично нам посетиоци из Италије донесу и неко лепо италијанско вино,

 

Jadni Vi ..