Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

http://youtu.be/SVA3ffmV_eg 

 

Дал је овај филм нека измишљотина или је ово неко реално и аутентично искуство?

 

Узгред, хвала оче на претходном одговору, доста се да научити од Вас!

 

Гледао сам већ раније овај филм и сматрам да треба да будемо веома опрезни са сличним искуствима.

Подсетио бих на речи Апостола Павла 2 Кор. 12, 2-4: "Знам човјека у Христу који прије четрнаест година - да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. И знам да тај човјек - да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - Би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити."

[NemaImena12]

Postovanje. Ako moze vase misljenje i odgovor, Hv.

(COPY-PASTE)Covjeku je bolje da ne dolazi na ovaj svijet, bolje receno, bolje mu je da ne postoji.

Kakvi su izgledi da covjek, danas, u ovo vrijeme, zadobije vjecno spasenje? Ja bih to mjerio u procentima i dao svako prosjecnom stanovniku ove plane 10% sansi za "prezivljavanje" tj. za zadobijanje vjecnog zivota. Ustvar, tih 10% se odnose samo na one koji su rodjeni kao hriscani a, za Kineze, Indijce i ostale slicne njima, koji cine veci dio svijetskog stanovnista, sanse su nikakve. U Nojevo vrijeme, za vrijeme potopa, 8 ljudi se uspjelo spasiti. Opet ce se tako nesto slicno da se desiti samo sto ce tada da se spase veci broj dusa(144.000). Sada, kada bi se desio smak svijeta, od 7 milijardi ljudi, koliko danas zivi na ovoj planeti, prezivjelo bi samo 144.000. Prosjecan ljudski zivot je samo jedna kap u vjecnosti koju bi usporedili sa okeanom. Tu, jednu kap, mi moramo da iskoristimo na najbolji naci, da ne bi bili vjecno prokleti. Pored covjeka, kao bica, stvorenja, postoje i druga, a to su zivotinje i andjeli. Zivotinje nemaju savjest, stoga, one i nece da odgovaraju za svoje postupke, sto je ilogicno jer su nerazumne. Andjeli su ti koji su mnogo napredniji od ljudi u svakom pogledu i imaju mnogo vise saznalja o Bogu i istini nego mi, ljudi,. Oni, andjeli, su se pobunili protiv Boga, iako su znali mnogo vise o Njemu nego li ljudi koji se "pobunjuju" protiv Njega. Andjeli su ti koji su sisli medju ljude da ih uce neposlusnosti; andjeli su ti koji su covjeku olaksali putu u propast. Ipak, iako su andjeli ti koji imaju mnogo vise saznanja od ljudi, i koji su u vecini slucajeva krivi sto ljudske duse propadaju, na kraju-krajeva, ljudi se nece razlikovati od njih(andjela) i cekace ih ista sudbina.

 

Jel iko od vas trazio da se rodi? Jel iko trazio nekakav ugovo da ga potpise ZA postojanje? Naravno da nije. 

Ja da sam znao(sto je nemoguce) da je tako lako propasti i biti proklet za sva vremena, a tako tesko biti medju blazen, ja se ne bi ni rodio, ne bi potpisao taj ugovor.

 

Gdje je greska?

[Guest]

Оче. колико је данас потребна мисија Цркве? Млади људи имају другачији приступ животу, вери, обичајима...

 

Да ли они схватају "црквену бирократију"? Теолошки језик? 

 

На пример: Ако се каже да је нешто природно, другачије се схвата у језику православне теологије а другачије у језику науке. 

[Архимандрит Сава Јањић]

Postovanje. Ako moze vase misljenje i odgovor, Hv.

(COPY-PASTE)Covjeku je bolje da ne dolazi na ovaj svijet, bolje receno, bolje mu je da ne postoji.

Kakvi su izgledi da covjek, danas, u ovo vrijeme, zadobije vjecno spasenje? Ja bih to mjerio u procentima i dao svako prosjecnom stanovniku ove plane 10% sansi za "prezivljavanje" tj. za zadobijanje vjecnog zivota. Ustvar, tih 10% se odnose samo na one koji su rodjeni kao hriscani a, za Kineze, Indijce i ostale slicne njima, koji cine veci dio svijetskog stanovnista, sanse su nikakve. U Nojevo vrijeme, za vrijeme potopa, 8 ljudi se uspjelo spasiti. Opet ce se tako nesto slicno da se desiti samo sto ce tada da se spase veci broj dusa(144.000). Sada, kada bi se desio smak svijeta, od 7 milijardi ljudi, koliko danas zivi na ovoj planeti, prezivjelo bi samo 144.000. Prosjecan ljudski zivot je samo jedna kap u vjecnosti koju bi usporedili sa okeanom. Tu, jednu kap, mi moramo da iskoristimo na najbolji naci, da ne bi bili vjecno prokleti. Pored covjeka, kao bica, stvorenja, postoje i druga, a to su zivotinje i andjeli. Zivotinje nemaju savjest, stoga, one i nece da odgovaraju za svoje postupke, sto je ilogicno jer su nerazumne. Andjeli su ti koji su mnogo napredniji od ljudi u svakom pogledu i imaju mnogo vise saznalja o Bogu i istini nego mi, ljudi,. Oni, andjeli, su se pobunili protiv Boga, iako su znali mnogo vise o Njemu nego li ljudi koji se "pobunjuju" protiv Njega. Andjeli su ti koji su sisli medju ljude da ih uce neposlusnosti; andjeli su ti koji su covjeku olaksali putu u propast. Ipak, iako su andjeli ti koji imaju mnogo vise saznanja od ljudi, i koji su u vecini slucajeva krivi sto ljudske duse propadaju, na kraju-krajeva, ljudi se nece razlikovati od njih(andjela) i cekace ih ista sudbina.

 

Jel iko od vas trazio da se rodi? Jel iko trazio nekakav ugovo da ga potpise ZA postojanje? Naravno da nije. 

Ja da sam znao(sto je nemoguce) da je tako lako propasti i biti proklet za sva vremena, a tako tesko biti medju blazen, ja se ne bi ni rodio, ne bi potpisao taj ugovor.

 

Gdje je greska?

 

Пре свега, веома је важно да разумемо правилно шта значи СПАСЕЊЕ. У хришћанству, нажалост, преовладава моралистичко схватање спасења као задобијања награде, за моралне заслуге у овоме животу. Насупрот томе стоји вечна казна, пакао, који ће баштинити они који живе лошим животом. У оваквом, прилично поједностављеном и грубо шематизованом приступу губи се у великој мери пуноћа значања спасења које је, пре свега, главни циљ стварања света. Свет је створен да буде спасен, тј. оцелотворен, да постане вечан у заједници са Богом, а човеку је као бићу које је круна Божијег стварања управо дата улога да буде свештенослужитељ ове тајне. Човек је тај који својим слободним пристанком треба да оствари заједницу са Богом и да у тој заједници као свет у малом (микрокозмос) уведе васцелу твар у вечност и заједницу љубави. Будући да Адам није успео у томе, покушавши да бесмртност и обожење оствари сам по себи, дошао је у свет Други Адам, сам Син Божији који се оваплотио и постао човек. Господ је својим васцелим домостројем спасења вечно сјединио божанску и људску природу у својој личности и својим страдањем и погребењем победио силу смрти која није могла држати самога Животодавца. Вазневши се о десну страну Бога Оца Господ нам је свима отворио пут спасења у Христу, односно у историјском континууму Христовог земаљског постојања, а то је Тело Христово – Црква, која надахнута Духом Светим представља нашу радионицу спасења. Ми у заједницу Бога Оца улазимо једино преко Христа, а не личним подвизима и заслугама. 

 

Али, с друге стране да бисмо живели у Цркви потребно је да умеремо старом човеку и обучемо се у Христа и то је управо тајна Крштења. Читав наш хришћански живот представља стални труд и напор да заживимо Христом, да се охристовимо, обожимо. Да бисмо у томе успели потребно је да се удаљимо од греха, као неприродног начина постојања и заживимо као они који су позвани да постану синови Божији по благодати. У овом смислу нам је потребан подвиг и труд, молитва и пост, стална борба са страстима које су ништа до неприродно кретање човекове природе које нас удаљује од заједнице са Богом и вуче ка старом човеку, ка смрти, вечној смрти која је вечна одвојеност од Бога и Божије љубави.

 

Господ жели да се сви спасу и сви да дођу у познање истине. Али они који одбију позив Божије љубави и који наставе да живе у грену и духовном слепилу заједницу са Богом након Свеопштег Васкрсења када ће Господ васцелу твар собом испунити и престворити, доживљаваће као вечно мучење и патњу. 

 

Дакле, нико не може да се спасе осим кроз Христа, односно кроз Цркву као Тело Христово. Међутим овде треба бити веома опрезан да сами не постанемо судије другима. Црква није само видљива овоземаљска институција, већ само Тело Христово. Цео свет је позван да постане Црква и Дух Свети се излио на васцелу творевину и њим живи свака твар. Да ли то релативизује значај наше вере за спасење? Свакако да не. Истинита вера и учење нам је и те како потребно да бисмо остали синови Цркве и сачували се од лажи и духовног слепила у које можемо да западнемо кроз лажна учења (јереси). Али, шта бива са онима који никада нису упознали не само Православну веру, већ уопште и Христово учење? Немамо на ово децидан одговор, али знајући да Господ жели да се сви спасу засигурно неће никога оставити да пропадне само зато што се није родио у неком православном хришћанском народу него на неком другом крају планете. 

 

Овде могу да искажем само своје лично мишљење да они који у животу нису упознали хришћанску веру, или су је упознали, нажалост, на погрешан начин (јер су многи хришћани по имену тобоже у име Христово ширили веру мачем и огњем и у неким крајевима света и тако постали синоним за сурову империјалну силу), неће бити аутоматски предодређени за вечни мрак и мучење. Уколико такви људи живе по унутрашњем закону савести који је усађен човеку од стварања и уколико буду тежили добру и држали се по страни од сваког зла, постоји, верујем, велика могућност да након свеопштег Васкрсења, када угледају са свим народима Христа Спаситеља, у њему препознају Бога кога нису познавали, али кога су дубоко тражили. То би могао бити њихов тренутак крштења и охристовљења. Наравно, ово је само лично мишљење и веома је опасно улазити у тајне Божије. 

 

Важно је да знамо и верујемо да Бог жели спасење свих и да нико неће бити по свом пореклу или рођењу предодређен на вечни мрак и духовну смрт. Пакао је простор личног избора, односно простор у коме ће „постојати“ они који одбију љубав Божију и који презру Бога презирући ближње око себе, немоћне, слабе, болесне и др. Сетимо се Господњих речи у поуци о Страшном суду у Матејевом Еванђељу 25, 31-46 Господ овде посебно указује да чинећи добро ближњем чинимо и самом Богу: „Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми.“. Али зашто је онда важна права вера? Управо зато што православна вера чува аутентични лик Господа Христа који нас учи да не мрзимо, да чинимо добро не само ближњем већ и непријатељу, односно, гледано дубље, да у сваком човеку препознајемо свог вечног сабрата и у сваком човеку, па макар и највећем грешнику, да видимо икону Божију по којој је човек створен.

 

Отуда је велика опасност за нас православне када се понашамо арогантно, јер се, авај, само ми спашавамо, када презиремо друге зато што немају праву веру и што ће ићи у пакао. Такви људи немају осећај за другога и уместо Бога клањају се идолу сопственог ЈА. Такви засигурно неће наследити Царство небеско.

 

Мало пре овог пасуса у Мт. 21, 31-32 Господ каже: „Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.“ Он се овде обраћао гордим јеврејским учитељима који су сматрали да су Божији изабраници по свом рођењу и који су, будући ревносни моралисти, презирали грешнике. Али управо ови грешници препознали су Бога у телу и покајали се и постали његови ученици. Сетимо се овде речи Апостола Павла 1Кор 1, 26-31 који каже да је Бог изабрао оно што је пред светом лудо и слабо, презрено и одбачено, да посрами оне који мисле да су јаки и мудри, а који залудеше од сопствене гордости.

 

Видимо како су различити људи реаговали на Христа у време његовог земаљског живота, а тако ће бити и на Страшном суду јер је Страшни суд ништа друго него сусрет са живим Богом који ће одмах знати тајне нашег срца. То није испитивање добрих и лоших дела као у земаљским судовима, већ целовита провера личности која треба да покаже да ли смо у стању да препознамо Спаситеља као Бога и обрадујемо му се или ћемо сусрет са њим доживети у пометњи и болу, и самим тим бити осуђени. 

 

Зато Божије милосрђе према свима нимало није у контрадикцији са нашим чврстим веровањем да се спашавамо само кроз Цркву јер овде се мисли на Цркву у ширем смислу као Тело Христово и стога верујемо да се спашавамо само кроз Христа. Истинска вера је важна, не као божанска гаранција сама по себи да ћемо бити спашени, већ као најсигурнији пут да Христа познамо као свог Бога и да он нас препозна као своје синове. Зато је веома опасно да изгубимо праву веру јер ако је већ једном имамо, а потом је се одрекнемо тешко ћемо задобити вечни живот. Они, пак, који из разних разлога нису упознали Христово учење, а који га целим животом својим траже служећи другима, жртвујући се за њих, верујем да ће имати могућност да изразе своју слободну вољу и прихвате Хрсита као свог Спаситеља. Они можда и не знајући исповедају Христа Богочовека својим делима јер вера се не исповеда само речима. И међу нама православнима много је оних који не познају догматска учења наше Цркве, али ипак остварују заједницу са Христом и Бог кроз њих чини многа чуда.

 

Православна вера својим догматима и светим тајнама чува неповређени истинити лик Христов и зато су се Свети оци до крви борили да очувају праву веру од јереси и нису жалили ни своје животе ако је требало да их положе ради очувања Православља. Та вера и живот заснован на тој вери нам је најјачи гарант да остајемо на путу вечног живота. Зато као православни хришћани треба да будемо светило свету, а не саблазан, да не мрзимо и не омаловажавамо друге, већ да у свакоме од њих видимо брата који је позван на вечни живот и који ће га по великом Божијем милосрђу можда и задобити, док се ми можемо због наше гордости и самољубља наћи у вечној погибли.

 

Зато, брате, спасење није тако немогуће како ти се чини. Оно је ту пред тобом и не треба да пред собом постављаш велике циљеве већ да кренеш од једноставних ствари. Труди се да другима не чиниш оно што не желиш да они чине теби, поштуј ближње, праштај и моли се за непријатеље и нећеш бити далеко од Царства небеског. Уосталом, божанске речи Господа Христа о томе нас уче на свакој страници Светог Еванђеља.

[Guest]

Оче, можете ли да прокоментаришете ово? Шта се то догађа? Зна ли се ко је ово урадио?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/36293-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82/

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче, можете ли да прокоментаришете ово? Шта се то догађа? Зна ли се ко је ово урадио?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/36293-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82/

 

На ваше претходно питање поводом мисије Цркве одговорићу за који дан.

 

Што се тиче данашњих графита још ништа не знамо. Екстремисти који су их написали ушли су прилично дубоко у манастирско имање и ово је први пут да се заједно појављују пароле УЧК и ИСИС-а. Док сам са италијанским пуковником и шефом полиције из Дечана обилазио локације где су писане пароле једна група младића Албанаца је са пута (удаљеног око 100 м) скандирала УЧК. Косовски лидери су осудили графите и највише се брину за добро име УЧК. Питање је да ли ће бити спремности да се идентификују починиоци. Ово је мала средина и тешко је да се нешто деси а да се не може сазнати ко стоји иза тога. Реч је о отвореној претњи која је само последња у континуитету последњих неколико година. Манастир је већ 4 пута гранатиран након доласка КФОР-а, а вербалних провокација било је јако много. Пре 6 месеци имали смо графите УЧК на једној од манастирских капија. Сада су кренули корак даље. Видећемо, али искрено се плашим да ће се ишта променити на боље. Важно је што пре да сазидамо зид и да поставимо што више бодљикаве жице. Нажалост, то је стварност у којој живимо.

 

Имамо вест са фотографијама и на сајту Епархије РП http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/teroristicki-grafiti-osvanuli-na-imanju-manastira-visoki-decani 

 

Пре неколико дана имали смо инцидент и пред Пећком Патријаршијом. Један вехабија је уз повике Алах-у-егкбер насрнуо на локалног полицајца и повредио га. То је неки Мухамед Бећири рођ. 1992 који је са групом вехабија претходно претио и римокатоличким сестрама у Пећи и говорио им да ће их поклати. Мислим да међународни тек сада схватају колико су опасности реалне.

[Тања1]

Оче Саво, медији данас пишу о нападу на Пећку патријаршију.

 

Оче Саво, ако постоји полиција која чува Патријаршију, а постоји, како је могуће да екстремисти све „ближе“ прилазе? Зар није посао полиције да добро осмотри и процени пролазника који се обрете у близини и увери се да је гост добронамеран? Некако не успевам да повежем да метар од манастира вреба опасност од екстремиста, у присуству полиције. Право да вам кажем, не верујем полицији, мислим да их пропусти на пар метара, па прво пусте да се сестринство малтретира арлаучући из свег гласа, а потом, да изгледа да бране манастир. И тако, с једне стране као бране, а са друге стране пропустају екстремисте. Наравно, ово је моје мишљење на основу многих других ствари. Волела бих да чујем ваше мишљење о полицији која чува наше манастире. Хвала.

[Guest]

Verujem da mnogima znace Vase reci i obavestavanja, da saznamo stvari iz prve ruke.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво, медији данас пишу о нападу на Пећку патријаршију.

 

Оче Саво, ако постоји полиција која чува Патријаршију, а постоји, како је могуће да екстремисти све „ближе“ прилазе? Зар није посао полиције да добро осмотри и процени пролазника који се обрете у близини и увери се да је гост добронамеран? Некако не успевам да повежем да метар од манастира вреба опасност од екстремиста, у присуству полиције. Право да вам кажем, не верујем полицији, мислим да их пропусти на пар метара, па прво пусте да се сестринство малтретира арлаучући из свег гласа, а потом, да изгледа да бране манастир. И тако, с једне стране као бране, а са друге стране пропустају екстремисте. Наравно, ово је моје мишљење на основу многих других ствари. Волела бих да чујем ваше мишљење о полицији која чува наше манастире. Хвала.

 

Праштајте нисам пре стигао да видим питање. Извештај о данашњем нападу на Пећку Патријаршију није истинит. Пре неколико дана, међутим, десио се један инцидент пред спољном капијом Патријаршије. Један вехабија, Мухамед Бећири (рођ. 1992) покушао је да уђе у манастир и у томе су га спречили косовски полицајци који чувају спољну капију манастира. Вехабија је потом насрнуо на једног од полицајаца са узвиком Алах-у-егбер и повредио га. Бећири је у притвору и истрага је у току. До нас је дошла информација да је Бећири са групом вехабија неколико дана пре тога ушао и у римокатоличку цркву у Пећи и часним сестрама запретио да ће их заклати. Нажалост у Пећи и Призрену има вехабија које су препознатљиве по свом начину облачења. Виђали смо их с времена на време али нису показивали агресиван став према нама. Истрага треба да покаже да ли је реч о групи која има везе са исламским милитантима.

 

За сада безбедност у другим манастирима је у реду. Данас је у Пећаршији свечано прослављена слава Покрова Пресвете Богородице. Литургију је служио Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј уз саслужење Вл. Теодосија. Било је лепо и свечано и сасвим је све мирно и безбедно прошло. Патријаршију нормално посећују наше поклоничке групе.

 

У Дечанима је КФОР пооштрио безбедност. Биће инсталирани нови рефлектори и још једна стражарска кула и биће заграђен улаз на наше имање како би се спречио приступ лицима који могу да направе провокације или учине неко веће зло. Дечани су велики комплекс и није лако контролисати сваки метар. Без обзира на оно што се догодило имамо поверење да ће италијански КФОР ојачан молдавским војницима учинити све да се осећамо безбедније. Иначе у Дечанима је дан прошао сасвим уобичајено уз јако велики број посетилаца, поклоника и туриста. Живот се наставља. Молите се за нас и сигуран сам да ће наше заједничке молитве Богу помоћи да се и наше светиње и ми у њима сачувамо.

 

Ево извештаја о графитима који је синоћ припремо Андрија Игић за РТС

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/kosovo_decani_131014.mp4

[Guest]

[Тања1]

Праштајте нисам пре стигао да видим питање. Извештај о данашњем нападу на Пећку Патријаршију није истинит.

 

Оче Саво, хвала на одговору. Само бих да поновим да медији о нападу на Патријаршију пишу данас, нисам знала када се напад догодио, до Вашег одговора, односно да се догодио пре неколико дана. Молим се сваки дан. Свако добро.

[Guest]

Оче, видите ли неку везу између догађаја у Дечанима и овог у Београду?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/36330-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/

[Ненад Р.]

Оче Саво каква је ситуација код вас после овог догађаја у Београду ?

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче, видите ли неку везу између догађаја у Дечанима и овог у Београду?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/36330-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/

 

Сасвим је јасно да код доброг дела Абланаца постоји огроман потенцијал за насиље и још огромна мржња према свему што је српско. То смо могли да видимо у хистеричној прослави онога што би свако ко је паметан требало да се стиди. Нажалост, и код нас има људи који своје српство показују расистичким порукама мржње и то прави велику штету нашем народу, пре свега нама овде на Косову и Метохији. Веома је важно да се узаврела реторика и балканске страсти смире и да рационално гледамо како да идемо даље. Спорт не сме да постане полигон за најниже страсти.

 

Занимљиво је саопштење Центра за истраживање религије, политике и друштва, које сам малопре прочитао на http://www.cirpd.edu.rs/sr/news/saopstenje-povodom-dogadaja-na-utakmici-srbija--albanija

 

Centar za istraživanje religije, politike i društva najoštrije osuđuje perfidnu i bezobzirnu provokaciju pripadnika albanske nacionalnosti tokom kvalifikacione fudbalske utakmice Srbija – Albanija. Pažljivo isplaniran nacionalistički performans tokom kojeg su korišteni simboli velikoalbanskog nacionalističkog projekta u kojem se jasno ocrtavaju teritorijalne pretenzije prema Grčkoj, Makedoniji, Crne Gori i Srbiji imao je za cilj da u sportski događaj uvede najniže političke strasti, izazove nasilje, nerede, te ugrozi međunarnodne odnose Srbije i Albanije i destabilizuje region. Izjave predstavnika vlasti Kosova i Albanije i jednoglasna podrška podmukloj nacionalističkoj provokaciji, zamena teza u kojoj se kao uzrok optužuje Srbija,  te potpuno odsustvo kritičkog stava prema jučeranjim događajima predstavlja flagrantan primer pristrasnosti, etničke netrpeljivosti, elementatnog odsustva suočavanja sa prošlošću i želje da se skrene sa kursa ekspanzicionističkog nacionalnog programa. Fudbalska reprezentacija Albanije bezbedno se vratila kući i nije bila ugrožena, što se na žalost ne može reći za manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu koji su već godinama na meti albanskih ekstremista. Reakcija igrača Srbije i želja da zaštite igrače suparničkog tima i smire napetosti na terenu primer su ljudskosti, solidarnosti i sportske etike. Reakcija navijača koji su na početku utakmice zviždali prilikom intoniranja himne gostujuće ekipe i skandirali duboko uvredljive slogane koje smo već toliko puta imali prilike da čujemo jesu žalostan primer nemogućnosti da se sportski događaji na Balkanu izdignu iznad nacionalizma i politike te radikalnim elementima onemogući prisustvo na istim. Vlastima u Srbiji ostaje da iz ovog nemilog događaja izvuče bezbednosne pouke i ubuduće spreči ovakve incidente. Izražavamo nadu da će UEFA bez pristrasnosti proceniti situaciju i doneti odgovarajuću odluku koja neće biti na štetu fudbalske reprezentacije Srbije.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво каква је ситуација код вас после овог догађаја у Београду ?

 

Имали смо синоћ врло напету ситуацију у Косовској Митровици на мосту али и у Призрену. Групе Албанаца су око Владичанског двора скандирали УЧК. На сву срећу ситуација није било насиља. Данас сам био у Приштини и видео сам својим очима велике групе младих Албанаца са заставама који у некаквој хистеричној еуфорији прослављају оно што они сматрају за своју победу. Стичем утисак да је од самог почетка постојао циљ да се у Београду направи провокација. Штета, мислим да албански играчи нису лоши фудбалери и да би све било много боље да није било провокација и да се показало да је спорт изнад мржње и политике. 

Најозбиљнији инцидент је био у Ораховцу где је каменована кућа парохијског свештеника. Хвала Богу, нико није повређен. Имамо вест на: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=10&dd=15&nav_category=640&nav_id=911729

Такође смо обавештени да је у Косову Пољу пред школом где су били српски ђаци скандирано "Уби Србина" и "Смрт Србима". 

Искрено се надам да ће се ситуација смирити али ови инциденти, укључујући и онај у Дечанима пре пар дана, показују да је ситуација у којој живимо лоша и да је потребно само да се јави неки повод да се пројави неконтролисана етничка мржња.