Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Guest]

[Guest]

Оче,

 

Да ли Царство Небеско постоји као паралелна реалност? Да ли се оно одвија паралелно од овог света, тј. док ми сада овде живимо и постојимо, да ли "горе на небу" или како већ да се изразим, постоји Цартво Небеско са Господом светитељима, анђелима? 

Имам утисак да многи у Цркви на овај начин виде Царство Небеско. То закључујем у разговорима које водим са људима из Цркве и то ме веома буни и некако се коси са оним "чекам васкрсење мртвих и живот будућег века". Ако оно у својој пуноћи сапостоји овом свету, онда шта чекамо кад је оно ту у пуноти? Или је другачије?

 

Молим вас појасните ми ово.

[Дуња]

Свака част на трду, оче. 

[Виктор Станојевић]

Многопоштовани у Христу Богу оче и брате Саво, свако добро Вама и Вашој братији од Васкрслог Господа и спаса нашег Исуса Христа!

 

Оче Саво,

 

Како да данас човек стекне мир? Знам да је питање "опште" и Вама вероватно често постављано али волео бих да прочитам како је то код монаха.

[Архимандрит Сава Јањић]

Благословите Оче.

Имам питање за Вас у вези са достојним/недостојним причешћивањем.Занима ме да ли је достојно причестити особу која је у браку,али није вјенчана у Цркви?! Наиме,у Босни прије рата се јако мало бракова закључивало у Цркви и сад се ти људи махом причешћују,јер скоро нико не зна да ли је или није такво причешћивање достојно.Пошто је то пракса у мојој парохији,а већином се ради о таквим браковима,занима ме Ваше мишљење о томе пошто ни моји родитељи такође нису вјенчани у Цркви.

 

Према правилима наше Цркве човек и жена који живе заједно могу да се причешћују само уколико су црквено венчани, тј. уколико је Црква благословила њихову заједницу. Зато је веома важно да се обави св. тајна венчања. Било би добро да је написан посебан обред за оне који су ступили у грађански брак и верно живели у њему, а који сада желе да добију благослов Цркве да наставе свој брачни живот и да се редовно причешчћују. То би могао да буде обред покајног карактера, као на пример, обред за другобрачнике, посебно имајући у виду да су они који траже благослов Цркве већ извели децу на пут. Мислим да би то било много боље решење него да се код већ остарелих људи обавља обред венчања као да је реч о младобрачницима који тек започињу брачни живот. Наравно, у крајњем случају, све, па и одговор на питање које сте поставили, зависи од расуђивања надлежног Епископа и његовог благослова.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче,

 

Да ли Царство Небеско постоји као паралелна реалност? Да ли се оно одвија паралелно од овог света, тј. док ми сада овде живимо и постојимо, да ли "горе на небу" или како већ да се изразим, постоји Цартво Небеско са Господом светитељима, анђелима? 

Имам утисак да многи у Цркви на овај начин виде Царство Небеско. То закључујем у разговорима које водим са људима из Цркве и то ме веома буни и некако се коси са оним "чекам васкрсење мртвих и живот будућег века". Ако оно у својој пуноћи сапостоји овом свету, онда шта чекамо кад је оно ту у пуноти? Или је другачије?

 

Молим вас појасните ми ово.

 

Царство небеско је изнад свега живот и заједница у Христу и Господ нам зато говори "Царство Божије унутра је у вама" (Лк 17, 21). Зато Царство небеско почиње већ и у овом свету кроз Св. Литургију, кроз тајне Цркве, кроз наш живот у Христу. Ово стање заједнице у Христу које је још непотпуно, треба разликовати од пуноће стварности Царства небеског које ће наступити тек након завршетка овог света и века, након свеопштег васкрења и суда. Тада ће Господ „укинути свако поглаварство и сваку власт и силу“ и коначно укинути и последњег непријатеља  - смрт, а онда ће се „и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему (ίνα ή ό θεός τα πάντα εν πάσιν)“ уп. 1Кор 15, 24-28.

 

Ова реалност пуноће Царства небеског у коме ће све бити испуњено Господом изнад је времена и простора, иако у односу на наше време и простор у коме сада постојимо оно представља будућност и о овим последњим догађајима и сам Господ за време свог боравка на земљи говори као о будућим догађајима. Дакле, након овог света и века све ће бити преображено и пуноћа Царства небеског биће изнад сваког времена и простора јер Господ живи у вечности и изнад је свеке прошлости, садашњости и будућности. Отуда је погрешно да о Царству небеском које у долази у пуноћи након Другог доласка Господњег говоримо као о паралелној реалности у контексту нпр. Everett-Wheeler-овог тумачења квантум теорије.

 

И сам сам чуо да неки хришћани сматрају да се светитељи јављају у нашем времену и простору заправо из пуноће Царства небеског које је својеврсна паралелна реалност. Мислим да за овакво веровање не можемо да нађемо потврду у Еванђељу и предању наше Цркве. И светитељи који су упокојили у Господу и даље постоје у овом времену и простору до свеопштег Васкрсења када ће све бити промењено. Стога се њихова јављања могу објаснити само речима да у Христу нема мртвих јер Господ каже „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (Јн. 11, 25).

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[w.a.mozart]

Према правилима наше Цркве човек и жена који живе заједно могу да се причешћују само уколико су црквено венчани, тј. уколико је Црква благословила њихову заједницу.

 

Oče, odakle je ovo pravilo? Prijatelj mi kaže sledeće - Где постоји то правило? Црква је до 11. века у Византији признавала грађански брак и супружнике причешћивала.

[Драган άσημος :)]

-Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

 

-И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&book=43&chap=6

 

Како разумијете ове ријечи Христове, како их тумачите у односу на себе и уопште у односу на људе?

 

Унапријед хвала за одговор!

[Kaludjerovic Sreten]

Oce Savo ovaj clan https://www.pouke.org/forum/user/7712-muramasa/ postavio je neki dio ovog teksta na mom profilu,pa bih volio ako mozete da rastumacite da bi on,ja i ostali shvatili to.

 

 

 

 

 

 

@Sveti Serafim Sarovski Čudesno obraćenje mladića Jedan sveštenik je imao sina Nikolaja, koji je posle upisanog fakulteta počeo da gubi veru, prestao je da se moli i da posećuje crkvene službe. Bio je dan uoči Božića. - Kolja, da li bi išao na svenoćnu službu jer je sutra veliki praznik, - rekla mu je majka. – Kako bih ja i tata bili srećni kada bi ti pošao u crkvu. Sin je razdraženo odgovorio: - Ja sam vam već mnogo puta rekao da tamo nemam šta da radim …Šta ću dobiti u toj tesnoti i praznini? - Pazi Kolja da te Gospod ne kazni zbog tih reči.- skrušeno je rekla majka. Te večeri se sinu desilo sledeće: pružio je ruku da bi uzeo nešto sa police i uzviknuo je od bola. Nije mogao da pomeri ruku od bola ispod miške. Bol je postajao sve veći i ispod miške je počeo da raste tumor. Doktor koga su pozvali ujutru je konstatovao tešku bolest. Rekao je da treba čekati dok tumor u potpunosti ne sazre, da se može operisati. Za Kolju je nastupilo vreme teških mučenja i besanih noći. Medjutim Kolja nije zaboravio da je njegova bolest počela posle toga kada mu je majka predskazala Božiju kaznu. On još nije sasvim izgubio veru i savest mu se probudila. Primetio je kod majke novu ikonu prepodobnog Serafima, koji je tek bio proslavljen. Uveče je upitao majku: - Daj mi preko noći ikonu prepodobnog Serafima. Majku je u toku noći razbudio Koljin krik. Potrčala je u njegovu sobu i ugledala sledeći prizor: Kolja je sedeo na krevetu, a krevet i pod ispred njega je bio pun gnoja. Kolja je bio uznemiren i govorio je sa snebivanjem: - Kod mene je sada bio prepodobni Serafim i rekao je da ću poginuti ukoliko se ne pokajem i ne izmenim život. Zatim je prepodobni dodirnuo moju bolnu ruku, i tumor je tog časa pukao. Sada je moja ruka potpuno zdrava. Ovaj dogadjaj je potpuno promenio Koljinu dušu i život. Napustio je fakultet i upisao Duhovnu seminariju, a potom Akademiju. Kada ju je završio primio je monaštvo sa imenom Serafima i potom je postao episkop Dmitrovski – jedan od najblagočestivijih ljudi našeg vremena, “Bogorodičin starac”, kako su ga zvali radi posebnog poštovanja Majke Božije.

[grigorije22]

Zbog cega je Bog pobio zivotinje u potopu? One nisu gresne,a Bog je mogao da ih spase na cudesan nacin?

[Gordana .]

Оче, јуче сам посетила ваш манастир. Нажалост нисмо се видели јер смо стигли у време одмора. Манастир је прелеп и даће Бог да долазимо чешће.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oče, odakle je ovo pravilo? Prijatelj mi kaže sledeće - Где постоји то правило? Црква је до 11. века у Византији признавала грађански брак и супружнике причешћивала.

 

Истина, било је разних пракси у историји Цркве. Заправо св. тајна брака није постојала од старине у данашњем облику. Када су двоје младих људи ступали у заједницу одлазили су Епископу који им је на црквеном сабрању (Литургији) давао пред целом заједницом благослов за заједнички живот, а потом су се причешћивали. Заправо, то је језгро св. тајне брака коју имамо данас у мало разрађенијој форми са више молитава.

 

Дакле, у основи стоји благослов Епископа који се даје у оквиру Св. Литургије и сагласност (амин) које даје црквено сабрање на молитву предстојатеља. Ако је Црква признавала грађански брак то је засигурно било у сличној форми јер је свака врста заједнице човека и жене без благослова Епископа, односно свештеника, заправо живот у греху. Да ли ће тај благослов бити у виду самог црквеног обреда венчања према постојећем обреду, или у виду посебне молитве која се прочита у Цркви како би се црквено оснажио постојећи брак, или пак, у форми личног благослова по нарочитом расуђивању Епископа којим се благосиља постојећи заједнички живот и причешће, то зависи од праксе у појединим Епархијама и помесним Црквама.

 

Аутоматско прихватање вишегодишњег заједничког живота у грађанском браку, као потпуно валидној замени за брак благословен од стране Цркве, по мојим сазнањима није део православног предања. Брак у хришћанској традицији није само заједнички живот човека и жене, већ живот који иконизује тајну Христа и Цркве. Он је суштински утемељен на Евхаристији, а Евхаристије нема без Цркве и благослова предстојатеља.

 

Лично сам присталица идеје да се за старије људе који су у дугогодишњем грађанском браку напише краћи обред, молитва покајног карактера, коју би Епископ или свештеник прочитао у храму након исповести супружника и дао им благослов да се причесте.

[sanja84]

Помоз Бог Оче!

 

Како бисте посаветовали бездетне супужнике?

[Виктор Станојевић]

http://srbin.info/2014/12/13/tajna-misteriozne-srpske-princeze-teodora-izgubljena-cerka-cara-dusana/

 

Оче Саво, како Ви гледате на овај текст?

[Ljubičasta]

Blagodarim Oce na Vasem odgovoru i svako dobro od Boga Vam zelim.