Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[JESSY]

  On 4. 11. 2013. at 22:49, Страхиња Матковић рече

Uh ne znam, strah i mene nekako... Iskren da budem ne oslanjam se, u poslednje vreme još više nazadujem po tom pitanju. Sramota me toga, u poslednje vreme baš imam malo vere

то је само тренутна криза, искушење после којег ћеш напредовати......само се бори.....

[Драшко]

Moжда је мало луцкасто ал ова песма ме мотивише да се ослоним на Господа у одређеним тренутцима

[Candy Butcher]

Svaka pomoć je dobro došla

[свештеник Александар]

Dok sluzim Liturgiju oslonjen sam na Gospoda, u to sam potpuno uveren.

[JESSY]

  On 4. 11. 2013. at 23:08, свештеник Александар рече

Dok sluzim Liturgiju oslonjen sam na Gospoda, u to sam potpuno uveren.

а ван Литургије....?

[Tumaralo.]

Bas sam se iznenadio kad sam saznao koliko je liturgija bitna za pravoslavne. Kako li samo ubediti sebe da je slusanje pojanja svestenika u crkvi jednako bogopoznanju?

[свештеник Александар]

Van Liturgije sam kao onaj koji se koprca u moru kako bi doplivao do obale tj do oslonca tj do Boga  tj do Liturgije. Bas sam sa tim tj tj tj ...

[Srdjan Kotur]

Anyone else?

[Srdjan Kotur]

Da li dozvoljavate sebi prepuštanje Gospodu ili pre svega pokušavate da svoj život uredite po sostvenom nahodjenju i sopstvenim snagama? Da li se oslanjate pre svega na sebe ili dozvoljavate da i Gospod pripomogne? Da li se trudite da držite svoj život pod kontrolom?

[Никола Поповић]

  On 4. 12. 2013. at 10:42, Srdjan Kotur рече

Da li dozvoljavate sebi prepuštanje Gospodu ili pre svega pokušavate da svoj život uredite po sostvenom nahodjenju i sopstvenim snagama? Da li se oslanjate pre svega na sebe ili dozvoljavate da i Gospod pripomogne? Da li se trudite da držite svoj život pod kontrolom?

 

Одлична тема, фала Срле!

 

Теоретски се трудим да ствари препустим, али као што каже Бора Чорба - малчице је другачије у пракси

 

Грабим ваздух, паучину, смог (имагинарну контролу) и не пуштам! И кад сам себе ухватим да то радим, питам се - па добро бре, да ли стварно мораш толико да се згрчиш?! Морам. Одговара луда глава. Ја не могу другачије.

 

По мени најтеже је можда препустити се, пустити тај осећај контроле и препустити се Богу. Знам да је ово неповерење и знам да није добро, међутим, то је просто тако, за сада. 

Учим лагано и учићу се, а даће Бог па ћу и научити. велика је то мудрост и благослов

[ines]

Uvek u svemu se pouzdajem u Boga!....mogu nešto planirati, ali iz iskustva uvek bude kako je određeno, a ne planirano...Bog zna šta je najbolje za mene i tim stavom koračim kroz život....

[Саша од Москве]

Уххх, то је тако променљива категорија... То ми је некако најтеже да уравнотежим...

 

Највише зависи од оног - верујем ли у себе или у Бога и колико то искључује једно друго. Кад сам пришла вери то ми је било главно питање и поставила сам тему на форуму у вези са тим - и то ме је мучило једно време.

 

Кад ми нешто крене, па ја почнем да носем парам облаке, е онда признајем - одаљавам се од молитве, Бога... Тад ја постајем једина. Е тако идем, док не лупим главом,    како се само тад променим. Онда се борим са својим страховима (колико сам ја уопште ,,моћна'' да савладам препреке, да ли је то могуће са мојим ,,снагама''...), е најчешће се у том моменту препуштам Богу, али трудим се свим снагама и даље - само не више са оним паралишућим грчем. И тад обично буде све ок, чак и кад ме мој труд не одведе на жељено место, не будем тако обесхрабрена, него настављам даље.

[Ђуро Станивук]

Ја се баш препуштам, у смислу, да исходе неких одлука и активности које сам начинио не визуелизујем до бесвести и бесмисла...већ потпуно у облику "шта ми Бог да"...

То су оне ситуације за које глава није сигурна да су исправне, јер нема све информације па се мали мозак сатире да објасни....али душа некако зна и верује и нада се...

 

Понекад, не толико често, направим овакву фацу.

 

 

Верујем да ме сила добра води...увек сам тако осећао и нисам често грешио...само сам схватио да ће, ако начиним један корак према циљу и циљ начинити један према мени.

Схватио сам то као узајамно дејство и тако најчешће и бива...идеје долазе у раду и свако дело доноси нови посао...

 

Сећам се једне сцене, урезала се у сећање...трећи разред основне, учитељ пита ко ће да изађе за време часа и помогне некоме нешто, не сећам се тачно шта...

...сви скочили гурају му прсте у очи и вичу...ја остао на месту, без речи, дигао два прста...учитељ ме погледа и рече ми да идем ја....

 

То ми је некако формирало начин размишљања...радим како треба и не бринем много...

[Volim_Sina_Bozjeg]

I to pitanje sam prepustio Bogu, da bi mi po mojoj maloj veri darovao Carstvo gde me želi potpunog i celog po volji Njegovoj.

[JESSY]

  On 4. 12. 2013. at 10:42, Srdjan Kotur рече

Da li dozvoljavate sebi prepuštanje Gospodu

shvatam da je to i jedino bitno u ovom nasem zivotu....to jedino ima smisla.....i kad mi to podje za rukom, mnogo se lepo osecam.... taj trenutak potpunog predavanja Gospodu...ne moze se recima opisati...ali , na zalost, jos uvek me ne drzi dugo....

  On 4. 12. 2013. at 10:42, Srdjan Kotur рече

ili pre svega pokušavate da svoj život uredite po sostvenom nahodjenju i sopstvenim snagama

potpuno mi je jasno da i mi sami moramo neke stvari da uradimo....ali pokusavam da ne budem uporna u tome....tj.da ne insistiram i da se ne nerviram kad nesto ne ide.....pokusavam da oslusnem glas Gospodnji....trazim neki znak.....i obratim se Gospodu molitvom da mi pokaze put....sta zeli od mene....

  On 4. 12. 2013. at 10:42, Srdjan Kotur рече

Da li se oslanjate pre svega na sebe

hvala Gospodu, pa sam shvatila da to vise nema smisla....

  On 4. 12. 2013. at 10:42, Srdjan Kotur рече

Da li se trudite da držite svoj život pod kontrolom?

znam da je to potpuno nemoguce...jer ko sam ja da se mesam u Boziju promisao....? tako da to vise i ne pokusavam niti zelim...