Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[keka]

udaljavaju me moje misli... dok sam isla redovno na Liturgiju, borba je bila laksa...

sada... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

udaljavaju me moje misli... dok sam isla redovno na Liturgiju, borba je bila laksa...

sada... 

ej keko znam sta pricas zamotaj ti jedan vecni deo vere u srce svoje i cuvaj je ljubomorno u sebi...

znas kako ide ona prica kad je gospodar dogovorio platu radnicima 1 dinar.

jedni su dosli u 8 cas jedni u 11 cas a jedni u poslednji. svi su dobili dinar,

pa se ekipa iz 8 casa pobunila a Gospodar im kaze jeste dobili dogovorenu platu?

Svi dobijamo ako priziv cujemo isto pokusaj ponovo nadji to tvoje Liturgijsko srce i pobedi obaveze

[keka]

ej keko znam sta pricas zamotaj ti jedan vecni deo vere u srce svoje i cuvaj je ljubomorno u sebi...

znas kako ide ona prica kad je gospodar dogovorio platu radnicima 1 dinar.

jedni su dosli u 8 cas jedni u 11 cas a jedni u poslednji. svi su dobili dinar,

pa se ekipa iz 8 casa pobunila a Gospodar im kaze jeste dobili dogovorenu platu?

Svi dobijamo ako priziv cujemo isto pokusaj ponovo nadji to tvoje Liturgijsko srce i pobedi obaveze

ko zeli nadje put... 

znam... znam...

hvala   

[Гром]

Ко се напије воде са извора, извору окреће леђа. Тако ми кад осетимо жеђ за Божјом светлошћу трагамо за њом и кад је нађемо напијемо се и Бога заборављамо. Има једна песма која каже: дођеш само када тешко ти је, одавно ти ништа свето није, сузу би ми из ока украла. Немам снаге да ти кажем: иди. Да ме не волиш и слеп то види.  Ти ме никад и ниси волела. Ко има уши чуће шта ова песма говори.

[JESSY]

ko zeli nadje put...

па, пожели......

[keka]

па, пожели......

zelim... odista zelim... 

[JESSY]

Molitva na putu
 

Bože
koji si me do ovoga časa doveo nevidljiv
vodi me i dalje koncu mojih želja.

Ne ostavi me
umorna i sama nasred puta

Obrazi su moji blijedi
i moje misli nemoćno ko moje ruke vise.

Bože
daj da novo plavo jutro
iz umora digne moje misli
da kroz blijede ruke prođe mlaz crvene svježe krvi.

Budi
nad mojom glavom moja pratilica zvijezda.


Antun Branko Šimić

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne mogu vise ni da se radujem osmehu ako nemam u veri svojoj vecnost Hristovu...

Krajnje je vreme doslo do mene mozda iz slabosti a mozda iz Ljubavi ...

Sve sto nije Hristos vise mi nije ljubav ,niti dopustam da umiksujem nesto drugo u rec ljubav(da makar probam).

[Ljubičasta]

Ja sam nekako postala vremenom popustljiva prema sebi.Mlada sam ali sam do sad dosta gresaka ucinila i samo sebi stetu nanijela.Svaki put kad ustanem i ojacam koracam samouvjereno kao da nikad vise gresku necu napraviti,a uvijek se spotaknem na kamencic koji nisam ni primjecivala,a to su moje neosvijescene,negdje u podsvijesti lose navike koje su vremenom kreirale moj karakter ovakav kakav je.Odustala sam od savrsene sebe jer takva ne mogu da budem.Zivim zato i ucim da volim sebe u kompletu,da prihvatim sebe takvu kakva jesam a ne kakva bih trebalo da budem.Ja cu nastaviti da se trudim svijesna da cu na tom putu mnogo puta posrtati i time povredjivati nekad sebe,nekad ljude oko sebe ali sve dok znam da imam savjest da te greske osvijestim i pokajem se znam da ima i Boga u meni,i da mu se uvijek mogu vratiti kao izgubljeno jagnje koje luta pa na kraju pronadje svog pastira i stado kojem pripada.Tako shvatam svaciji zivotni put,ne samo svoj.Ma sta god psihologija govorila,o nekim stvarima,okolnostima i "slucajnostima" u zivotu ne odlucujemo mi.Nego neko gore.A mi samo mozemo ili ne mozemo da budemo blizu tog izvora ,da mu se prilagodimo,zahvalimo i imamo povjerenja u ono sto nam daje i salje kroz zivot.

[DankaM]

Bes, tuga, rvanje sa svakodnevicom...

[Гром]

Ja sam nekako postala vremenom popustljiva prema sebi.Mlada sam ali sam do sad dosta gresaka ucinila i samo sebi stetu nanijela.Svaki put kad ustanem i ojacam koracam samouvjereno kao da nikad vise gresku necu napraviti,a uvijek se spotaknem na kamencic koji nisam ni primjecivala,a to su moje neosvijescene,negdje u podsvijesti lose navike koje su vremenom kreirale moj karakter ovakav kakav je.Odustala sam od savrsene sebe jer takva ne mogu da budem.Zivim zato i ucim da volim sebe u kompletu,da prihvatim sebe takvu kakva jesam a ne kakva bih trebalo da budem.Ja cu nastaviti da se trudim svijesna da cu na tom putu mnogo puta posrtati i time povredjivati nekad sebe,nekad ljude oko sebe ali sve dok znam da imam savjest da te greske osvijestim i pokajem se znam da ima i Boga u meni,i da mu se uvijek mogu vratiti kao izgubljeno jagnje koje luta pa na kraju pronadje svog pastira i stado kojem pripada.Tako shvatam svaciji zivotni put,ne samo svoj.Ma sta god psihologija govorila,o nekim stvarima,okolnostima i "slucajnostima" u zivotu ne odlucujemo mi.Nego neko gore.A mi samo mozemo ili ne mozemo da budemo blizu tog izvora ,da mu se prilagodimo,zahvalimo i imamo povjerenja u ono sto nam daje i salje kroz zivot.

Шта то значи волим себе такву каква јесам? Па, не постоји толико лош човек да неби могао да се промени и постане бољи.

Та фора, ја ћу да лутам а Бог ће да ме прими кад пожелим да се вратим, не пије воду.  Ако мислиш да верујеш у Господа Бога са таквим ставом вараш се. А будући да тренутно не верујеш исправно, каква је нада да ћеш икад исправно веровати.

И није тачно да ми не утичемо на нашу судбину, наш утицај на судбину је пресудан, Бог је лепо објаснио како судбина зависи од наших мисли,одлука,вере,осећања,

Дакле сваки грех кој учиниш или помислиш, одразиће се на квалитет твоје судбине.

Кад смо близу извора, када се молимо, када смо захвални, кад имамо поверења у Бога, кад чиномо добра дела из љубави према другима, тада ми утичемо на то да наша судбина буде много боља и наш доживљај ње много лепши, Јер неважно је шта ће се човку кроз живот десити већ како ће то он доживети. с каквим ће то осећањима дочекати. Осећања су јеѕик којим ми говоримо Св. Духу шта нам је потребно, И кад гајимо лоша осећања Дух чује нашу потрбу за лошим па нам то и да. Све што иштемо кроз осећања он нам да.

Зато треба да гајимо лепа осећања, да би Дух чуо нашу потребу за добрим.

[JESSY]

Где је Бог у вашем животу?

 

Да ли свом душом тежите за Господом или желите само површну везу са њим? Да ли је Господ најважнија ствар у вашем животу или је релативно споредан?

Да ли је Он у вашем животу само у недељу ујутру или свако јутро и сваког дана у недељи? Да ли Га пуштате само у одређене делове свог живота или је цео ваш живот доступан и отворен Господу? Да ли Му је ваш новац доступан? Да  ли бисте Му дозволили да прекине и заустави вашу забаву?

Ми мислимо да је потребно да пустимо Бога у сваки део свог живота. Могли бисмо имати присан и интиман контакт са Богом и надам се да разумете, колико је то вредно. Добра вест је сам Господ дошао у врло близак контакт са нама – Он је и направио да тај контакт буде тако присан, тако да не морамо отићи у неки специјалан простор као што је црква, да бисмо сусрели Бога.

Ви Бога сусрећете у себи. Са Богом можете бити кад год желите у свом духу, на сваком месту, у свако време. Са Њим можете причати и молити му се за помоћ у вези свега што вам потребно.

Бог и жели да ви будете блиски са Њим. За нас нема ничег лепшег и више испуњавајућег од Божијег присуства. Када имамо блиску везу са Богом, када му се обраћамо за све што нам се дешава, узнемирава нас и прави нам препреке, онда Он бије наше битке.

Зар не би било растерећујуће да видите, осећате и знате да Бог бије ваше битке, а да ви можете да се више одмарате од проблема и напетости?

[JESSY]

У Библији, Другој књизи дневника, поглавље 20, читамо стих 3; ”…а Јосафат се уплаши” . Када имамо проблеме, потпуно је природно да се јави страх, али то не значи да треба да подлегнемо страху, да живимо са њим тако да нас контролише. Господ жели да наш фокус и поглед буду управљени ка Њему и да идемо напред, чак иако се плашимо да урадимо то што треба да урадимо.

Осетивши страх, Јосафат је учинио једину исправну ствар, стих 3; ”...и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.” Није отишао да тражи пријатеље, него је одлучио да тражи Господа и моли Га за помоћ, пита Га за савет.

Тако и ми треба да научимо свој ум, да сваки пут кад смо у невољи, аутоматски реагујемо тако да не питамо никога за савет, него да прво приступимо Богу, саопштимо Му свој проблем и замолимо за помоћ.

Условите себе да одмах тражите Бога и Његову помоћ, да видите какав је Његов одговор на ситуацију која вас мучи.

Како знамо да нам Бог даје одговор на молбу? Као прво и најзначајније, можда нам даје благодатни дар да пребродимо ситуацију или да је трпимо, ако још није могуће да се промени. Не знам да ли смо довољно свесни да нам Бог много пута даје благодатни дар трпљења ситуације у којој смо се затекли и коју не можемо лако да променимо, дар који нас једноставно оспособљава да можемо трпети многе мучне ситуације у животу. Тако Господ чини да вам буде лако, нешто што неком другом изгледа готово немогуће.

Када тражите помоћ од Бога за ваше тешкоће и изазове, долази вам и мир у вези тога што би требало или не би требало да учините. Само пратите мир и не чините ствари због којих не осећате мир.

Бог даје и Божанске сусрете, када упознајете праву особу у право време, која има могућност да вам отвори права врата.

Кад се молимо и вапимо за Богом, Он нам даје помоћ које нисмо ни свесни и натприродно за нас постаје сасвим природно, тако да ни не реализујемо шта се дешава. Кад вапимо за Богом, Он нам управља стопе и усмерава наш живот, даје нам милост и благослове, али се временом навикнемо на то и не примећујемо као нешто изузетно, иако јесте изузетно.

Ако не осећате да вам Бог шаље помоћ и одговоре, почните да читате Свето Писмо.

Важно је започети са слушањем Божије речи, која је ту записана и ту ћете је чути. То је део ваше привилегије, привилегије некога ко може имати  блиску везу са Богом. Христос није умро на крсту да бисмо имали разна недостижна правила понашања, која не можемо да пратимо. Христос је умро и васкрсао да бисмо ми имали интиман и најближи могући контакт са Богом кроз Христа.

Пробајте да се фокусирате на контакт са Њим, а Бог ће се побринути за многе друге ствари у вашим животима.

 

svetatrojicaroterdam

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Meni je u srcetu......

[Arsenija]

Ja nemam srce...to svi kažu.

Meni je Bog u mislima,ja stalno mislim gde li je sad i šta li radi?