Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[мирођија]

 У свему што чиним добро.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja najvise volim Boga da sretnem u meni bliskim ljudima. Tamo ga nalazim u pravoj vidljivoj ljubavi.

[JESSY]

...сви сте дали тако лепе одговоре......браво!!!! facenew22222222

[CecaV]

Мени лично Бог није близу, сем што је њиме баве неки људи које волим.   Иначе, нисам баш атеиста већ неко ко је "преко" атеизма:  не само да не верујем да Бог постоји, већ верујем да не постоји.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ja nemam srce...to svi kažu.

Meni je Bog u mislima,ja stalno mislim gde li je sad i šta li radi?

Ma misli na tebe ne brini.......

[Arsenija]

Ma misli na tebe ne brini.......

Nadam se da će nešto lepo da smisli.....pa da ne mora više toliko da misli.

Ne dosadi njemu to da misli,ali mi je žao da se toliko umara.Možda bi mogao ponekad da sedne na obalu bilo koje  reke i da baci mrežu sa društvom. 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Nadam se da će nešto lepo da smisli.....pa da ne mora više toliko da misli.

Ne dosadi njemu to da misli,ali mi je žao da se toliko umara.Možda bi mogao ponekad da sedne na obalu bilo koje  reke i da baci mrežu sa društvom.

I njemu je verovatno zao sto ti mislis....jer nema potrebe..potrebno je da se otvori srce za njega..a odatle ce sve misli biti jasnije....al kljuc je na nasoj strani.... al je ruka .obuzeta razmisljanjima,analizama,raslanjivanjem i planovima bombardovana mislima ovozemasljkim....

[Number15648]

Да се Христос усели вјером у срца ваша (Ефес. 3, 17).

 

Нема Христа онај ко Га има само на језику. Нити има Христа онај ко Га има само на хартији. Нити Га има онај ко Га има само на зиду. Нити Га пак има онај ко Га има само у музеју прошлости. Онај Га у истини има ко Га има у срцу. Јер је Христос љубав, а престо љубави је срце. Ако ти је Христос у срцу, онда ти је Он — Бог. Ако ли ти је Он само на језику, или на хартији, или на зиду, или у музеју прошлости, па ма Га ти и називао Богом, Он је играчка за тебе. Чувај се тада, о човече, јер се нико не може некажњено играти с Богом. Срце је привидно тесан орган, но у њега се може уселити Бог. И кад се у њега усели Бог, оно је напуњено и препуњено, и ништа више у њ не може стати. Ако ли се пак у њега усели сав свет, без Бога, оно остаје празно.
Браћо, нека се Христос, васкрсли и живи Господ, усели вером у срца ваша, и срца ваша биће напуњена и препуњена. Но Он се не може друкчије уселити у срца ваша до вером вашом. Ако ли вере немате, Христос ће остати само на језику вашем, или на хартији, или на зиду, или у музеју прошлости. Каква вам је корист од тога? Каква вам је корист држати живот на језику а смрт у срцу? Јер ако држите свет у срцу а Христа на језику, држите смрт у срцу а живот на језику. Не помаже жедном вода на језику. Спустите живога Христа у срце, и напојићете се истински, и осетићете сласт неисказану.
О васкрсли Господе, очисти срце наше од смртоносних гостију у њему, и Ти се усели у њега. Да би живи били и Тебе прославили. Теби слава и хвала вавек. Амин. - Св. Николај Велимировић, Охридски Пролог

[Arsenija]

I njemu je verovatno zao sto ti mislis....jer nema potrebe..potrebno je da se otvori srce za njega..a odatle ce sve misli biti jasnije....al kljuc je na nasoj strani.... al je ruka .obuzeta razmisljanjima,analizama,raslanjivanjem i planovima bombardovana mislima ovozemasljkim....

Jeste to....  

Ali gde je to Bog....?Mislim ..... :.mislise. .....ja to ne mogu ni da zamislim... ...i zato stalno mislim.

[Дијана.]

Sto dublje padam, vise gledam ka Njegovim visinama. Sto jaca bol, jaca i ceznja za Njim... On mi je potreba, kao svjetlost, kao vazduh...

[JESSY]

Sto dublje padam, vise gledam ka Njegovim visinama. Sto jaca bol, jaca i ceznja za Njim... On mi je potreba, kao svjetlost, kao vazduh...

да....... facenew22222222

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Jeste to....

Ali gde je to Bog....?Mislim ..... :.mislise. .....ja to ne mogu ni da zamislim... ...i zato stalno mislim.

Ako mene pitas Bog je nezamisliv....

[Vockica]

Ja negde kapiram, da posto je Gospod sveprisutan. da je on uvek i svuda samnom. A ja kao covek nisam sposobna da u svemu budem prisutna u potpunosti, tako da ne mogu da se pohvalim da uvek i u svakom trenutku zivim sa Gospodom, ali mogu da kazem da stalno nosim svest o Njemu. Nekako, stalno ga se opominjem. 

[МилошБГ]

Gospod je u mojim dobrim delima,kojih je nazalost premalo.

[JESSY]

„Сине, дај ми срце своје" (Приче, 23,26)

 

Бесмртна и разумна душа, која нам је од Бога да-рована, пребива у срцу, јер је срце духовни центар живота и наше душе. Свети оци Цркве, на основу личног духовног искуства, сведоче да је управо срце, а не ра-зум, орган богопознања. Знамо из Светога Писма да је срце орган наших жеља, воље, добрих и злих намера. Сагласно жељама и намерама срца дешава се избор животнога пута.

По Светом Јовану Дамаскину: „Срце је центар сила множења, храњења, раста, и других"; а Свети Василије Велики у „Шестодневу" каже: „Срце је корен живота".

Најновија научна достигнућа дају доказе да је срце не само орган крвотока, него пре свега орган осећања. А Свето Писмо о срцу човечијем говори више и боље од било које науке, показујући да је оно више и дубље од органа осећања, зато што: „Ништа није дубље од човечијег срца", сведочанство је праведног Јова. Срце је нај-важнији орган познања, мишљења и воље - оживотворење свих духовних дејстава. Господ тражи наше срце: „Сине мој, дај ми срце своје!“ (Приче 23,26), јер ако је његов центар у Богу, онда су и све остале душевне силе.

Срце је место сусрета човека с Богом, пут познања вишег света; срце има способност да општи с Богом, да препозна деловање Божије, јављање и откривење Бо-жије, - а што је човек духовнији то је у њему ова спо-собност наглашенија.

„У срцу моме као да се огањ разгорео", каже пророк (Јер. 20,9). Какав огањ? Ево шта каже Свети Јефрем Сирин: „Недоступан уму улази у срце и обитава у њему. Земља не може да издржи стопе Његове, а чисто срце Га носи у себи." Созерцава га без очију, по речи Христовој: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети".

Свети арх. Лука пише: „Срце се састоји од мноштва осетљивих, тананих струна за све добро и истинито, које се не саглашавају ни са чим што је зло и неискрено". Управо због своје профињености многоструно срце има способност општења с Богом у молитвама и откривењима, јер оно чује тихи глас савести који му говори.

Срце, које је корен живота, подстиче на делатност све остале душевне силе, јер је њему дата власт над управљањем животом. Страсти одвлаче срце на погрешне путеве, и зато само људи очишћени и слободни од страсти, могу чинити оно што је исправно, по вољи свога чистога срца. „Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер је у њему извор живота", саветује премудри Соломон.

Срце је и корен греха. „Из срца излазе зле помисли..." (Мт. 15,19). Огреховљеном срцу тешка је помисао на Бога. Срце рањено грехом не може волети Бога, јер га се боји. Њему су очи ума помрачене и затворене, оно не чује глас савести која јасно сведочи о Богу, и веома често доводи човека до безумља. „Рече безумник у срцу своме: нема Бога" (Пс. 13,1).

Срце је центар физичке и душевне делатности, и пошто обједињује душевне способности, оно има спознајну моћ и силу делања. Срце је тајанствена оса која држи у јединству духовни и телесни сасатав човека. Оно је бездан дубоки који везује човека с Богом и ближњима. Хришћанска љубав извире из срца, и она се разликује од сваке друге љубави, јер је благодатна.

Преподобни Макарије Велики о овоме каже следеће: „Срце влада свиме, и када благодат захвати све поре срца, и загосподари над свим помислима душевним - тада можемо видети да ли је на таблици ср«а написана благодат закона духа." У срцу се формира личност човекова, и кад је душевни живот у хармонији, тада срце наступа као регулатор сила добра и зла.

У тајним дубинама срца скрива се врлина или порок. Духовно опитни људи знају да при добром и благодатном настројен,у срца осећају тиху радост, дубоки мир, топлоту и светлост... који се умножавају творењем добрих дела и молитвеног духа. Насупрот овоме деловање на срце духа злобе рађа у њему смућење и жалост, некакву успаљеност или хладноћу, неутешно не спокојство.    „

Срце прима реч Божију, разуме је и осећа. Сам Господ каже да је оно њива на коју се семе речи сеје. У читању и слушању Светог Писма управо срце добија то осећање да се дотичне речи односе на нас.

Срце не само да прима дејство Духа Божијег, него, као центар нашег духовног живота, оно усавршава и уподобљава Богу. Срцем се испољава виша функција духа човечијег: вере и љубави. Срце је центар љубави: „Добри човек из доброг срца свога износи добро", (Лк. 6, 45). У срцу се рађају добродетељи: смирење, кротост, милосрђе, трпљење, праштање, вера, љубав. Чисто срце је највеће богатство човеково, јер је оно наша слава у Господу. Управо зато се оно  јавља као место пребивања душе. Зато се молимо: „Срце чисто саздај у мени Боже, и дух прав обнови у утроби мојој" (Пс. 50,12). Чисто срце - храм Божији, а дух прав - Дух Божији у њему.

Срце је непрозирно, недоступно чулима, и не само туђем, него и нашем погледу, јер је срце сфера, а не центар Човек срцем воли, верује, нада се. Човеково срце води спољашњи живот, кад: "Уста говоре од сувишка срца" (Мт. 12,24), и унутрашњи, „унутрашњи човек срца" (Ап. Павле), који сједињује у себи свет природни и свет натприродни.

Питање срца је питање слободе. Слобода самоопредељења је дубља од свести, јер закони не делују у сфери срца. Отуда је немогуће забранити да се воли, мрзи, хоће, неће, верује, не верује. Судбина човекова, његове најинтимније одлуке решавају се у дубини бића, у срцу, па и иза срца, у благу - које је Бог! „Где је благо ваше, онде је и срце ваше". У овој сфери је човек Божија слика.

Дакле, срце а не ум - мисли, спознаје, закључује, одлучује. Преподобни Исак Сирин тврди да је „ ум једно од душевних чувстава, док срце обухвата и садржи у себи сва унутрашња чувства". Срце поседује способност да задобије из духовног света осећања вишњег по-ретка и да их преда уму. Дар интуиције која је у сфери срца, осећа и зна много тога што је уму несхватљиво и необјашњиво. Интуиција је: познање суштине ствари и бића, не умом него срцем.

Исихастички пут: ум у срцу, показује да није ум последња дубина бића, него срце. Али, ум се шири срцем, а срце се просветљује умом. Љубав се рађа у срцу од познања ума о Богу. Кад срце узљуби Бога оно стре-ми Њему, и човек све више и више стиче познање о Богу. За познање тајних дубина Божијих неопходно је срце чисто, колико је то сазданом бићу могуће, осетљивом на Красоту коју прима. „Дубоко је срце човеково и ко ће га испитати", (Пс. 64,6).

Срце има способност да љуби, а љубав има способност да позна Бога, јер „Љубав је Бог". Срце које љуби утврђује вољу, просветљује ум, дарује утеху на тешком животном путу, подстиче човека да твори добро ближњима, пријатељима и непријатељима. Само је љубав способна на задивљујући подвиг самопожртво-вања. Срце је престо на коме седи Господ.

Свети Јован Кронштадски: „...Ти знаш како срце бистро, јасно и далеко види, нарочито предмете света духовнога, што је приметно у сваком познању, а нарочито у духовном, где се много тога вером познаје, (виђењем срца); а срце је око бића човечијег - и што је оно чистије, тим боље, даље, и јасније види. Код светитеља је ово духовно око доведено до оне висине и чистоте, са које свети Божији људи виде јасно, широко и далеко, виде наше духовне потребе." Толико о срцу човечијем.

 

pravoslavni-odgovor