Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[maks]

Prepodobni Pimen Veliki je govorio:"Ljudska volja je gvozdeni zid izmedju Boga i coveka,kamen koji udara protiv volje Bozije.Ako je covek ostavi,onda moze da kaze:Bogom mojim proci cu zid.Bog moj,pravedan je put Njegov.Ako se pak sa(ljudskom) voljom sjedini samoopravdanje,onda se covek kvari i gine".Pod recju "samoopravdanje" treba podrazumevati to,kada delovanje po sopstvenoj volji smatramo za pravicno ili pravedno;ovo sluzi kao sigurno obelezje rastrojstva duse i skretanja sa spasonosnog puta.Sopstvena volja vodi coveka u iskusenje - mada njeni nagovori mogu da izgledaju dobri,mi ne mozemo da vidimo do kakvih ce posledica dovesti njeno sprovodjenje.Samo kad se odrice sopstvene volje,covek moze da ucestvuje u istinskoj molitvi,koja predstavlja njegovo sjedinjenje sa Bogom.Ovo sjedinjenje ne moze da se postigne bez odricanja od svoje volje,od svoje pravde i svoga razuma.

Eto,kratak ,jasan i divan odgovor.

[Дијана.]

Jedna od dušekorisnijih rasprava na forumu.Bješe mi veoma korisno pročitati. 

Nevolja kao dar od Boga. Sa opravdanim ukazanjem na njenu prirodnu i društvenu određenost (naučni pogled). Ili zašto(zbog čega) nešto biva.

Nevolja kao put ka Bogopoznanju i spasenju (pravoslavno-teološki pogled), ili čemu (s kojim ciljem) nešto biva.

[Dejan_kv]

Nemoj se plasiti toga,jos gore nemoj zloupotrebljavati taj dar.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja ću vrlo kratko u vezi naslova teme!..

 

Dar se ne odbija!

[Oglo]

Prepuštanje Bogu, kao što neko reče, znači i prepuštanje kontrole, dakle, nema razloga, smisla, statusa, pozicije u društvu...Preplašeni smo od toga, jer onda nema nečega kao "moj život", već život živi sam sebe i pokreće sam sebe u totalno drugim dimenzijama od onih u kojima smo mi navikli da se krećemo i razmišljamo. Toliko je jednostavno

[JESSY]

Псалам 27,4 ”За једно само молим Господа, да живим у дому Господњем све дане живота својега, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову”

Šta je ono za čim vi težite u svom životu? Da li svom dušom težite za Gospodom ili želite samo površnu vezu sa Bogom? Da li je On najvažnija stvar u vašem životu ili je relativno sporedan? Dali je On u vašem životu samo u nedelju ujutru ili svako jutro u sedmici? Da li ga puštate samo u određene delove svog života ili je ceo vaš život otvoren I dostupan Gospodu? Da li Mu je vaš novac dostupan? Da li biste Mu dozvolili da uznemiri I prekine vašu zabavu, kad se zabavljate?

 

 

Ja mislim da je potrebno da pustimo Boga u svaki deo našeg života. Mogli bismo imati prisan I intiman kontakt sa Bogom, I nadam se da razumete koliko je to izuzetno I vredno.

Mi smo spremni da satima stojimo u redu da bismo dobili karte za neki događaj Ili koncert, samo da bismo videli neku popularnu osobu. Neki ljudi stoje satima samo da bi se rukovali sa nekim poznatim. Ako tako činimo za popularne ljude ili za one za koje znamo da nas vole I pomažu, koliko bismo trebali učiniti za Boga?

Da li neko stoji u redu da bi dočekao da bude u Božijem društvu? Dobra vest je da je Gospod došao sa nama u vrlo blizak kontakt, On je taj kontakt I napravio da bude tako prisan, tako da ni ne morate otići u neki poseban prostor kao što je crkva, da biste susreli Boga.

Vi susrećete Boga u sebi, a sa Njim možete biti kad god to želite, u svako vreme I na svakom mestu, da biste pričali sa Njim o svemu čemu god želite. On I želi da budete bliski sa Njim. Nema ničeg lepšeg I više ispunjavajućeg od Božijeg prisustva. Kada imamo intimnu povezanost sa Bogom, onda On bije naše bitke. Nakon što strastveno tražim Boga svim svojim srcem I kad je moj prvenstveni cilj da tražim Njegovo prisustvo u mom životu, onda mogu reći stih iz Psalma 27,6

‘’Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили….’’

 

 Борба против греха

 

http://svetatrojica.wordpress.com

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne znam zašto ali mislim da je Bogu bilo veoma važno, kad je izabrao da bude prisutan u mom životu !

[Srdasce]

Ja se učim, da se predam u potpunosti. U globalu, imam zadršku. I to je istina. Imamo Bog i ja, jednu distancu još uvek. A, ne, nikako površnu. Već dakako specijalnu. Specifičnu.   Nisam ja površna, uf, daleko sma ja od toga, samo imam problem s vezivanjem sada, odnosno izneveravanjem, znate. Odnosno, da poklonim poverenje, pa kada Vas ljudi zavrnu, znate, ostaje to trag, ipak.... Ali, kako Bog nisu ljudi, koji Vam na prvu manu, zabinju nož u leđa, pa se okrenu drugima, petima, i na najmanji znak, sta im se ne sviđa, pa im se tuđe učini većma lepČe, tako Bog i ja gradimo jedan usporen odnos, onaj, vuci potegni, idemo jedan napred pa pet unazad, sta da Vam kažem... gde se ja učim, da mu verujem. Jer imam problem i da verujem ljudima  a ne da cu njemu. I to ej tako, i moj Bog to zna, ja sma ubeđena. Ja sam takva; da je najgore, ja puknem i zviznem sta je. To ne znači, da se aj time ponosim, jer se stidim. On je trebao da bude moje prvo utočiste, a ne lest rizort. I zato u neku ruku se stidim sebe, jer sebe smatram licemernom. Ali, se trudim da se popravim. Jer očito da ne marih puno, kada me nije spopalo šta me je strefilo u životu. A ko veli, sada si mi dobar, a ? Sada sam ti dobar, a Srdašce? Ja imam utisak da On vidi i one segmente koje ja ne delim s njim a ti em segmenti duboko pomeraju i dan danas. Zato što znam da ništa ne mogu sakriti, ali ne želim to da se vidi, zato što znam da sma tu slaba, a ja neću da On zna, da ja jesam i dan danas, slaba, recimo i da se loše nosim s nečim. Da možda dokle dišem ću. Da će uvek da me čeka opasnost od toga i da ću uvek morati biti na oprezu ako neću da mi to opet nanese zlo. Mučimo se trenutačno i On i ja. On sa mnom žešće, a i ja s njim. To je sada ono, hoću li ja pre popustiti ili koliko će On imati strpljenca sa mnom. Sva sreća pa Bog nisu ljudi; njima ponestane istog, dok kažeš keks. Nismo se On i ja baš tako dogovorili. Ali, znao je On znao mene i predobro. Tačno je uredio, kada sma se najmanje nadala; da i sama shvatam, da uopšte nije tako, kako ja kapiram, to jest shvatam, da jeste. A zapravo ništa od toga..nije. Većinom vremena, mislim , ponestaće mu ipak strpljenja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

U globalu, imam zadršku. I to je istina. Imamo Bog i ja, jednu distancu još uvek. A, ne, nikako površnu. Već dakako specijalnu. Specifičnu.

 

Svidja mi se. 

[Драшко]

Ponekad bezim. Bilo je perioda kad sam Mu se prepustao slobodnije.

I bilo je kad je moj odnos prema Njemu, sa Njim, bio slobodniji i jedan svestenik mi je rekao da je to dobro.

 

Mislim da uvek mislim na Boga i cini mi se da mu se stalno i obracam, sem kad se zatvorim.

 

Najvise mi prija kad sam u prirodi, pogotovu van naselja, tada molitva spontano ide, reci su prave, jasne

 

Sad bih se ja raspisao al cu da pocnem da davim     

[Драшко]

Ja imam utisak da On vidi i one segmente koje ja ne delim s njim a ti em segmenti duboko pomeraju i dan danas. Zato što znam da ništa ne mogu sakriti, ali ne želim to da se vidi, zato što znam da sma tu slaba, a ja neću da On zna, da ja jesam i dan danas, slaba, recimo i da se loše nosim s nečim. Da možda dokle dišem ću. Da će uvek da me čeka opasnost od toga i da ću uvek morati biti na oprezu ako neću da mi to opet nanese zlo.

Dok Mu to ne ispricas bez straha i stida, iako On zna, nece ti laknuti

[w.a.mozart]

U 3. srednje sam počeo da se zabavljam sa Bogom. Fin je to tip... Nikad ne kasni, uvek ispuni obećanja, plaća sve račune. Vremenom sam se toliko opustio da sam postao skoro bezobrazan... Ni dan danas mi nije jasno zašto baš (i) ja... Na svu sreću, On mi šalje upravo ono što mi treba a ja mu se približavam mravljim koracima... Nekako sam uvek na pozitivnom minimumu - ako je potrebno 40 poena od 100 da se predje šema ja nekako uvek budem tako 40, 41...

 

Hriste moj...

[Megidon]

Највеће заповести

 

Љуби Господа Бога свом душом својом, свим срцем својим, свом мишљу својом, свом снагом својом. - Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као и себе самог. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци"

 Матеј 22,37

[Ненад Р.]

Све што ме снађе у животу је заправо Божија Промисао . Бог Каже да није случајно где се ми налазимо и ставља нас баш у ону средину где можемо нешто да научимо  и да људи који нас мрзе и који нам наносе боли , они само испуњавају Његову Вољу.

 

Према томе ја сматрам да све што нас снађе у животу , ништа није случајно.

[Данче*]

Само могу рећи откако је Господ у мој живот,свако искушење и сваки животни проблем који је наишао и наилази много лакше се носим са тиме,мада понекад схватим да ја уопште не носим већ да Бог носи и мене и моје невоље које долазе а то ме још више приближава Богу и радује ме!