Свакодневна читања

[JESSY]

Уторак тридесет први по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јев. 333 (12:25-26, 13:22-25)

Браћо, гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса, 26. Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо. 22. Молим вас пак, браћо, примите ову ријеч утјехе, јер вам укратко и написах. 23. Знајте да је брат наш Тимотеј ослобођен, са којим ћу вас, ако ускоро дође, видјети. 24. Поздравите све старјешине своје и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије. 25. Благодат са свима вама. Амин.

Мк. 43 (10:2-12)

У вријеме оно, приступивши фарисеји, и кушајући упиташе Исуса: Може ли муж отпустити жену? 3. А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј? 4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти. 5. И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову. 6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену. 7. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, 8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело. 9. А што је Бог саставио човјек да не раставља. 10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови, 11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

А што је Бог саставио човек да не раставља (Мк.10,9). Тим речима Господ утврђује нераскидивост брака. Указан је само је дан законит повод за развод - неверност супружника. Шта треба радити ако дође до тешкоћа? Претрпети! Имамо општу заповест: "Носите бремена један другога". Ту заповест треба првенствено да испуњавају супружници. Избегавање трпљења умножава непријатности и ситнице увеличава до те мере да изгледају велике као стена. Али, због чега нам је дат ум? Да равнамо животни пут! Благоразумност надвладава противречности на које наилази. Ако то надвладавање недостаје, значи да нема животне благоразумности, да нема хтења да се добро схвати стање ствари, или да се у животу нема други циљ осим насладе. Са престанком наслађивања, престаје и међусобна трпељивост. Што се иде даље, развод је све ближи. Што се више банализују циљеви живота, чешће се јављају разводи и чешће долази до привременог незаконитог живљења. Извор, дакле, тога зла је у материјалистичком погледу на свет и живот.

[JESSY]

Среда тридесет прва по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јк. 50 (1:1-18 )

Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење: 4. А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га вјетар подиже и витла. 7. Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човјек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. А богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни. 11. Јер огрија сунце са жегом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа гријех. а гријех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости, у којега нема измјенљивости ни сјенке промјене. 18. Јер нас је драговољно родио ријечју истине, да будемо као првина од његових створења.

Мк. 44 (10:11-16)

Рече Господ: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. 15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега. 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Са каквом се само љубављу Господ односи према деци (Мк. 10,13-16)! Да, и ко се према њима не би односио са љубављу? Што дуже човек живи, све више воли децу. Код њих се може видети свежина живота, чистота и непорочност нарави - ствари које не могу да се не воле. Гледајући на невиност детињства, понекима долази мисао да не постоји првородни грех и да сваки човек пада сам, доспевајући у одрасли узраст и сусрећући противнаравствена стремљења којима је тешко супротставити се. Свако пада сам, али првородни грех ипак постоји. Апостол Павле у нама види закон греха који је супротан закону ума. Тај закон се, као семе, у почетку не види, али се, потом, открива и заводи човека. Слично томе, рођени од губавих родитеља, до извесног узраста на себи не испољавају губу. Касније, међутим, она се открива и почиње да их разједа, исто као и њихове родитеље. Шта је било са губом од тог времена? Сакривала се унутра. Тако се првородни грех до извесног времена сакрива, а затим излази напоље и чини своје. Средина у којој се живи може много допринети пригушивању или раскривању тог греха. Када уоколо не би било греховних повода, сакривени грех не би имао чиме да се храни. Он би се, може бити, сам по себи осушио. Међутим, наша беда је у томе што у околини увек бива много онога што му служи за храну. Много је греха и у сваком појединцу и у друштву. Па ипак, нас ништа не приморава на грех. Грех је увек дело слободе: бори се и нећеш пасти. Пада једино онај ко неће да се бори. Због чега, пак, нећемо да се боримо? За хтење или одсуство хтења нема правила: "Хоћу зато што хоћу, и нећу зато што нећу!" Самовласност је изворно начело. Даље од њега се не може ићи.

[JESSY]

Четвртак тридесет први по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јк. 51 (1:19-27)

Браћо моја драга, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се; 20. Јер гњев човјеков не твори правду Божију. 21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше. 22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе. 23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу; 24. Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше. 25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему. 26. Ако ко од вас мисли да је побожан. а не чауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд. 27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.

Мк. 45 (10:17-27)

У вријеме оно, кад изиђе Исус на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? 18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. 19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер. 20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје. 21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном. 22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. 

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Неко се обратио Господу са питањем: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наследим живот вечни? (Мк.10,17). Шта је подстакло ово питање? Зар није постојало Писмо? Зар нису сваке суботе читали закон за све? Постојало је све - и Писмо, и његови тумачи. Међутим, у друштву није постојала једномисленост. Због тога је долазило до забуне. Фарисеји су говорили једно, садукеји друго, јесеји своје, Самарјани своје. У Галилеји су се, може бити, чула и многобожачка учења, и свако је истицао своје учење са убеђењем. Онај ко је ревновао за своје спасење долазио је, природно, до питања: "Шта треба радити и чему следити како се не би погубила душа?" Наше стање је врло слично тадашњем. Каквих само код нас нема учења и у школама и у друштву и у литератури! Равнодушни се због тога не брине, али онај коме није свеједно каквом учењу следи не може а да не тражи решење. Шта он треба да ради? Какво он решење може наћи? Онакво какво је дао Спаситељ: веруј и живи као што је заповедио Бог, а људска учења не слушај. Нека они само причају своје. И говор научника много пута је сличан гласинама и моди: данас једно а сутра друго. Ти, пак, пази једино на реч Божију која остаје вавек. Оно што је Господ заповедио никакво мудровање не може да замени. Све ће се обавезно испунити. Јер, Суд ће бити по речи Господњој, а не по нашем умовању.

[JESSY]

Петак тридесет први по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јк. 52 (2:1-13)

Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте вјеру у нашега Господа славе Исуса Христа. 2. Јер ако дође на сабрање ваше човјек са златним прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у биједној хаљини, 3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху: Ти стани ондје, или сједи овдје ниже подножја мојега; 4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима? 5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и насљедници Царства које обећа онима који Њега љубе? 6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове? 7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи? 8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините; 9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике. 10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све. 11. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона. 12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави побједу над судом.

Мк. 46 (10:23-32)

Рече Господ: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. 28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо. 29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, 30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни. 31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први. 32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Чувши реч Господњу да је богатима тешко ући у Царство Божије, ученици су помислили: Па ко се онда може спасти? Господ је на то рекао: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу (Мк.10,27). Немогуће је победити страст среброљубља без дејства благодати на срце. Без благодати Божије се не може изаћи на крај нити са било којом другом страшћу, нити са било којим грехом који живи у нама, као уосталом, ни са његовим породима. Благодат Божија се даје по вери у Господа, у тајнама свете Цркве. Држи се чвршће свете Цркве Божије, и свих њених обичаја, те ће сила Божија, која помаже свако добро, увек бити са тобом. При томе се, међутим, увек сећај да су освећујући животворни обичаји само средства а не циљ. Због тога им прилази само ради тога да би под њиховим дејством оживео и развио благодатне силе које су у теби сакривене, и да би, затим, као силан муж који је готов на свако добро дело, изашао на своју делатност. Ако у себи задржиш оно што си примио и не даш му да се испољи у добрим делима, нећеш бити исправан, исто онако као што није исправан ни онај који се отуђује од свега црквеног. Због ревнитеља побожности који не ревнује по разуму, сами обичаји благочастивог живота се подвргавају прекорима. Ипак, то не одузима значај самим обичајима и устројствима, и не оправдава мудријаше који се од њих отуђују само из тог разлога.

[JESSY]

Субота по Богојављењу Свето Писмо - читање за данас

Еф. 233 (6:10-17)

Браћо, јачајте у Господу, и у сили моћи Његове. 11. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. 12. Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју. 13. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се. 14. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, 15. И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира; 16. А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; 17. И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.

Мт. 7 (4:1-11)

У вријеме оно, Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. 2. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напосљетку огладње. 3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хљебови. 4. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих. 5. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма, 6. Па му рече: Ако си Син Божији, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом. 7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега. 8. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову, 9. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. 10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи! 11. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху Му.

Свети Теофан затворник

Апостол облачи Хришћане у свеоружје Божије (Еф.6,11). Ово је у сагласности са прошлим поучењем. Јер, онога који је, чувши позив Божији, предузео почетак новог живота и, уз помоћ благодати Божије, са своје стране принео сву ревност, очекује борба а не почивање на душецима. Он је оставио свет, и свет ће због тога почети да га притешњава; он се истргао из власти ђавола, и ђаво ће га гонити и постављати му замке како би га скренуо са доброг пута и опет вратио под своју власт; он се одрекао себе, одрекао се сопствености са свим мноштвом страсти, но грех, који живи у нама, не пристаје да се одједном растане са животом у самоугађању, те ће стално покушавати да, уз разне обмане, опет успостави онај поредак живота којим се тако богато раније хранио и насићавао. Ето три непријатеља - сваки са безбројном војском. Главнокомандујући је ђаво, а његови најближи помоћници су демони. Они све подстичу ка греховном животу - противнику духовног живота. Због тога апостол, као да других сасвим и нема, против њих и наоружава Хришћанина. Јер, говори, не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф.6,12). Јер, кад њих не би било, може бити, ни борбе не би било. Исто тако, ако се они одбију и поразе, ми остајемо без непријатеља. Нека, дакле, свако види куда треба да усмери своје стреле или, у крајњем случају, са које стране треба највише да се чува. И нека се чува! Апостол је навео неколико оруђа. Међутим, сва она имају силу само у Господу. Због тога су нам опитни духовни борци и предали: именом господа Исуса побеђуј противнике.

[JESSY]

Недеља по Богојављењу Свето Писмо - читање за данас

Еф. 224 (4:7-13)

Браћо, свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова. 8. Зато вели: Узишавши на висину заплијени плијен и даде дарове људима. 9. А оно "узиђе" шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље? 10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све. 11. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, 12. За усавршавање светих у дјелу служења. за сазидање тијела Христова; 13. Док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове.

Мт. 8 (4:12-17)

У вријеме оно, чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. 13. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим, 14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: 15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; 16. Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија. 17. Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.

Свети Теофан Затворник

Јуче је апостол Хришћанина, који је ступио на пут спасења, наоружао духовним свеоружјем: а сада, ради поткрепљивања у тешкоћама, указује на руководитеље у том борбеном течењу и последњи свети циљ свега. Руководитељи су пастири и учитељи које је Господ даровао Цркви (Еф.4,11-13) и чијим устима је сам изрекао све што је потребно као руководствено указање. Они помажу свакоме ко им се обрати са вером и молитвеним обраћањем Господу. Ову истину знају они који, уз самоодрицање, иду путем Господњим и, без жаљења себе, воде борбу са непријатељима спасења. Они код својих пастира увек срећу помоћ и уразумљење, чак и онда када, са стране посматрано, изгледа да их не могу очекивати. Јер, они прилазе Господу а не људима. А Господ је увек готов да преко ових људи руководи и уразумљује сваког ко искрено и са вером од Њега тражи помоћ. Светли, пак, и последњи циљ је - мера раста пуноте Христове, узраст савршеног човека. Сви знају шта је савршен човек у обичном смислу и не може се наћи човек који не би желео да постигне такво савршенство. Међутим, нико не зна шта је савршен човек у Господу, осим оних који су достигли тај узраст. Ово, наравно, никоме не треба да послужи као повод за хлађење ревности која је неопходна за постизање тог узраста, него, напротив, као разлог да се она разгори. Јер, непознавање њега зависи од висине духовног савршенства које се назива мужевним узрастом живота по Богу. Апостол га одређује као усвајање свих пунота савршенства које је пројавио наш Господ Спаситељ. Из овога свако види због чега овом позиву треба прићи са "свом ревношћу".

[JESSY]

Свети Сава - први архиепископ српски Свето Писмо - читање за данас

Јев. 318 (7: 26 - 8: 2).

Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Јн. 36 (10:9-16)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спаће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овог тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој и биће једно стадо и један пастир.

[JESSY]

Уторак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - читање за данас

Јак. 54 (3:1-10)

Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, 2. Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело. 3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо. 4. Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља. 5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали! 6. И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла. 7. Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему, 8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога. 9. Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију. 10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Мк. 50 (11:11-23)

У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена. 21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Смокви која је била богата лишћем али није имала плода, Господ је одузео благослов - и, она се осушила (Мк.11,13-20). То је поука делом. Под смоквом се подразумевају људи који су наизглед исправни, док су по суштини својих дела недостојни одобравања. Ко су ти људи? То су они који знају да красно разговарају о вери, али немају саму веру. Они појмове вере имају само у своме уму. Такви су и они који су исправни само по спољашњем понашању, док су по својим осећањима и расположењима врло неисправни. Они праведна дела показују само дотле док нису у стању да сакрију своју неисправност; чим је, пак, то мoгyћe - они их не чине. На пример, они дају милостињу када неко проси у присуству људи; уколико, пак, просјак буде сам, они га чак и изгрде. Они иду у цркву да се моле Богу; на очиглед свих се моле, а и код куће се моле да се не би осрамотили пред домаћима. Међутим, чим су сами - нeћe ни да се прекрсте. О мисаоном и срдачном обраћању Богу нису ни чули. Ми се, пак, помолимо да Бог не допусти да и сами будемо такви. Јер, у том случају не бисмо могли да избегнемо суд изречен над смоквом.

[JESSY]

Поклоњење часним веригама апостола Петра Свето Писмо - читање за данас

ДАп. 29. (12:1-11)

У дане оне, подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве. 2. И погуби Јакова брата Јовановог мачем. 3. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова. 4. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ. 5. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу. 6. А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу. 7. И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку. 8. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. 9. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење. 10. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. 11. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски.

Јн. 67 (21:15:25)

У вријеме оно, јави се Исус ученицима својим уставши од мртвих, и рече Симону Петру: Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напасај јагањце моје. 16. Рече му опет по други пут: Симоне Јонин, љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чувај овце моје. 17. Рече му трећи пут: Симоне Јонин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус: Напасај овце моје. 18. Заиста, заиста ти кажем: Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтио; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш. 19. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: Хајде за мном! 20. А Петар осврнувши се видје гдје за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: Господе, ко је тај који ће те издати? 21. Видјевши Петар овога, рече Исусу: Господе, а шта ће овај? 22. Исус му рече: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном. 23. Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети; али Исус му не рече да неће умријети, него: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? 24. Ово је онај ученик који свједочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито свједочанство његово. 25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.

[JESSY]

Четвртак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јак. 56 (4:7-5:9)

Браћо, покорите се Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас. 8. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца ваша, дводушни. 9. Трпите и тугујте и плачите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 10. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас. 11. Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега, оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. 12. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? 13. Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо ондје једну годину, и трговаћемо и зарадићемо; 14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане. 15. Умјесто да говорите: Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно. 16. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла. 17. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, гријех му је. 1. Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. 2. Богатство ваше иструну, а одијело ваше поједоше мољци; 3. Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство против вас, и изјешће тијела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у посљедње дане. 4. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. 5. Наслађивасте се на земљи, и живјесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. 6. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви. 7. Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцјени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни. 8. Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи. 9. Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.

Мк. 52 (11:27-33)

У вријеме оно, дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине, 28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш? 29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми. 31. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте? 32. А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. 33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

[JESSY]

Петак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

1. Пт. 58 (1:1-2,10-12, 2:6-10)

Петар, апостол Исуса Христа, изабранима који странствују у расијању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији: 2. По предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: Благодат и мир да вам се умножи. 10. О којем спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о вама подареној благодати; 11. Испитујући у које или какво вријеме јављаше Дух Христов који бјеше у њима, унапријед свједочећи за Христова страдања и за славе послије тога. 12. Њима се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад јави преко оних који вам проповједаше јеванђеље Духом Светим посланим с неба, у што анђели желе завирити. 6. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцјени; и ко у њега вјерује неће се постидјети. 7. Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни; 8. Који се и спотичу о њега противећи се ријечи, на што су и опредијељени. 9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју; 10. Који некад не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани.

Мк. 53 (12:1-12)

Рече Господ причу ову: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

[JESSY]

Субота тридесет друга по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

1. Сол. 273 (5:14-23)

Браћо, молимо вас, савјетујте неуредне, тјешите малодушне, подржавајте слабе, будите великодушни према свима. 15. Гледајте да нико не враћа коме зло за зло; него свагда идите за добром, и међу собом и према свима. 16. Радујте се свагда, 17. Молите се без престанка, 18. На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу. 19. Духа не гасите, 20. Пророштва не презирите, 21. Све испитујте, добра се држите, 22. Од зла у сваком виду уклањајте се. 23. А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцијели дух ваш и душа и тијело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа.

Лк. 84 (17:3-10)

Рече Господ: Пазите на себе! А ако ти сагријеши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му. 4. И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му. 5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере! 6. А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: Ишчупај се и усади се у море! - и послушао би вас. 7. А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: Ходи и одмах сједи за трпезу? 8. Зар му неће рећи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док једем и пијем, па послије ти једи и пиј? 9. Еда ли ће он захвалити слуги томе кад учини што му је заповјеђено? Не сматрам. 10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.

[JESSY]

Недеља тридесет друга по Педесетници Свето Писмо - читање за данас

1.Тим. 285(4:9-15)

Чедо Тимотеју, ово је истинита ријеч и достојна свакога примања; 10. Јер за то се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, који је спаситељ свију људи, особито вјерних. 11. Ово заповиједај и учи. 12. Нико да не презире твоју младост, али буди образац вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти. 13. Докле не дођем пази на читање, утјешавање и учење. 14. Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старјешина на тебе. 15. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.

Лк. 94 (19:1-10)

У вријеме оно, дође Исус Јерихон. 2. И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат. 3. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста. 4. И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. 5. А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. 6. И сиђе брзо; и прими га радујући се. 7. И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека. 8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. 9. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. 10. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.

Свети Николај Српски

Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.

Ко хоће да се сретне с Христом, мора се очистити, јер се срета са Светитељем над светитељима. Закхеј је био упрљан среброљубљем и немилосрђем, па је при сусрету с Христом пожурио да се очисти покајањем и делима милосрђа.

Покајање је напуштање свих распутних путева, којима су ходиле човекове ноге, и човекове мисли и жеље, и повраћање на нов пут, на пут Христов. Но како ће се покајати грешан човек док се у срцу своме не сретне с Богом и не застиди себе? Пре него је мали Закхеј видео Христа очима, он се срео с њим у срцу свом и застидео од свих путева својих.

Покајање и бол од самообмане којом се грешан човек дуго уљушкавао, дуго предуго, управо дотле док није осетио бол од самообмане. Но сам тај бол води очајању и самоубиству, ако с њим није везан и стид и страх од Бога. Само тада тај бол од самообмане није убитачан него лековит. Блажени Августин осетио је најпре убитачан бол од самообмане, који би му убио и душу и тело, да га убрзо није сустигао стид и страх од Бога.

Покајање је изненадно увиђање своје губавости и вапијање за лек и лекара. Као кад човек црне косе дуго не види себе у огледалу, па кад изненадно стане пред огледало - а он сав сед! Тако и непокајан грешник дуго мисли и тврди, да он има здраву и безгрешну душу, док му се једнога дана изненадно не отвори вид духовни и он не сагледа душу своју сву губаву. Но како ће сагледати губу на својој души, ако се не погледа у огледало? А где је то огледало? Христос је то огледало, у коме се свак види онакав какав је. То јединствено огледало и дато је човечанству, да се људи огледају и да виде какви су. Јер у Христу као у најчистијем огледалу свак види себе болесна и ружна, и још види првобитну красну слику своју, какав је он био и какав би требао опет да буде. И грешни Закхеј, споља здрав и изгледан, сазнавши за Господа Исуса опазио је страшнога губавца у самом себи, и страшни бол, од кога није било лекара на земљи осим Христа.

Покајање је почетак лечења од самовоље, почетак покоравања вољи Божјој. Живећи по својој вољи човек се брзо спушта са свога царског достојанства у обор скотова и у јазбину зверова. Никад ниједан човек на земљи није могао ходити за својом вољом и остати човек. Човек не значи самовоља; човек, прави човек, значи потпуна покорност вишој вољи, видовитој и непогрешној вољи Божјој. У кућама лудила и јаука станују самовољни, у кућама крајње таме и шкргута зуба. Њихово је тело тама и шкргут зуба; њихова је душа тама и шкргут зуба. Самовоља отвара врата за црва неуморног, који глође грешнику и душу и тело. Покајање је откриће црвињака у себи. Авај, кад се запатише толики црви у мени! Авај, ко ће ме испразнити од толиких гадних црви у мени! Тако вапије ужаснути грешник, када му се открије вид те сагледа оно што живи у њему.

Данашње јеванђеље описује једног покајаног грешника, малога Закхеја, који се дигао на висину, да би видео Христа превисокога; који се покајањем очистио, да би срео Христа пречистога; и који се исцелио од душевне губе среброљубља и немилосрђа силом Христа свесилнога. Много је грешника обратио Господ у покајнике, много изгубљених нашао и спасао; много залуталих довикао и вратио на пут прави; но Провиђење је хтело, да се у Јеванђељу запишу само неколики примери покајника, и то они који су типични и поучни за сва поколења људска. Пример апостола Петра показује поновљено падање због страха од људи и поновљено покајање због љубави Божје. Пример жене грешнице показује проказу блуда и исцелење од те проказе. Пример Закхеја показује проказу среброљубља и исцелење од те проказе. Пример покајаног разбојника на крсту показује могућност и спасоносност покајања најтежих преступника чак и на самртном часу. Све су ово примери пунонадеждног покајања, које води животу. Све су ово обрасци покајања, који су изнети пред нас, да би ми према своме греховноме стању знали изабрати пут и начин свога сопственога спасења. Но има и покајања убитачног и смртоносног, безнадежног и самоубилачког. Такво је било покајање Јуде издајника. Ја сагреших, рече, што издадох крв праву. И отиде те се обеси (Мат. 27, 5). Овакво покајање, које води очајању и самоубиству, није хришћанско благословено покајање, него сатанска раздраженост против себе, против света и живота; сатанско гађење од себе, од света и живота. Но задржимо се данас на дивном примеру спасоносног покајања малога Закхеја, о коме и прича данашње јеванђеље.

У време оно кад уђе Исус у Јерихон и пролажаше кроза њ, и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина над цариницима, и беше богат, и искаше да види Исуса да га позна, и не могаше од народа, јер беше малога раста. Па истрчавши напред попе се на (дрво) сикомору да га види, јер му је онуда требало проћи. То је било у оно време када је Господ учинио и друго једно чудо у Јерихону, наиме: када је повратио вид слепоме Вартимеју. Јер и ово што је Господ учинио са Закхејом једва да је мање чудо од исцелења слепога. Вартимеју је Он отворио телесне очи а овоме Закхеју духовне. Вартимеју је скинуо слепило с очију, а Закхеју скинуо је слепило с душе. Вартимеју је отворио прозоре да види Божја чуда у материјалном свету, а Закхеју је отворио прозор за Божја чуда у небесном, духовном, свету. Чудо над Вартимејем објашњено је чудом над Закхејом. Отварање телесног вида треба да послужи отварању вида духовнога. Свако чудо које је Господ Исус сотворио имало је првенствено свој духовни циљ, који се у главном састојао у томе, да се заслепљеном човечанству отвори духовни вид, те да увиди присутност божју, моћ Божју, и милосрђе Божје. Тај циљ је постигнут делимично, рецимо при исцелењу десет прокажених људи; јер само један од њих исцеливши се телесно исцелио се и душом, и повратио се да благодари Господу (Лк. 17, 12-20). Но на слепом Вартимеју, као и у већини других случајева, тај циљ је постигнут потпуно. Прогледавши телесним очима од речи Господње слепи Вартимеј је одмах прогледао и духом својим, јер је одмах познао присутност Божју, моћ Божју и милосрђе Божје - и одмах прогледа и пође за њим хвалећи Бога (Лк. 18, 43). И не само да слепи Вартимеј прогледа него и многи други духом прогледаше видећи чудо сотворено Господом над Вартимејем; јер се каже: и сви људи који видеше хваљаху Бога. Вероватно да је ово чудо утицало и на цариника Закхеја, да му се отвори духовни вид. Несумњиво је пак, да је он морао пре тога чути много о чудесним делима и чудесној личности Господа Исуса, када се у њему зародила тако једна неодољива жеља да Га види, да је чак морао гурати се напред испред гомиле људи, виших растом од њега, па још и пењати се на дрво, да би само остварио своју жељу. Цариници су сматрани за врло грешне и нечисте, јер наплаћују порез од народа за државу они су при том немилосрдно глобили народ у своју корист. Зато су цариници стављани наравно са незнабошцима (Мат. 18, 17). Па кад су такав зао глас уживали цариници уопште, на каквом ли је злом гласу тек морао бити један старешина над цариницима? А један такав злогласни старешина царинички био је и овај мали Закхеј. Био је старешина царинички и био је богат, то јест био је презиран и био је завиђен. Презрење и завист - то су увек два зближена зида измећу којих се душа једног богатог грешника провлачи у овом животу. Но у грешнику Закхеју пробудио се човек Закхеј, који се узбунио против грешника у себи, и појурио свом силом напред и на висину, да види Христа, да види човека без греха, да види свој неупрљани, пречисти праобраз. Успе се, дакле, човек Закхеј на високо, рачвасто и степенасто сикоморно дрво украј пута којим је требао проћи Господ.

И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га и рече му. Закхеју! похитај и сиђи јер ми данас ваља бити у твојој кући. И он похита и сиђе; и прими га радујући се. Из ових речи излази као да није Закхеј први смотрио Господа но Господ њега. Погледавши горе виде га и ослови га. Својим духовним видом Господ је видео Закхеја и много раније, а Својим телесним очима виде га кад дође на оно место. И ако је мали Закхеј побегао из масе народа и попео се на дрво, ипак је Господ њега пре смотрио са земље и из масе народа него ли он Господа са висине дрвета. О, како је видовит Господ Бог наш! Он нас види и онда када ми то и не слутимо. Када Га ми тражимо чинећи све могуће напоре, да би га нашли и видели, Он стоји близу нас и гледа у нас. Увек Он пре види нас него ми Њега. Када би ми упрли свој умни поглед попут Њега, тражећи Њега, желећи само Њега, тада би се Он нама јавио и викнуо нас по имену, да би и ми сишли са високих и опасних литица чулног мудровања и спустили се у срце своје - спустили се молитвеним умом у срце своје - у праву кућу своју. Тада би Господ и сваком од нас рекао: данас ми ваља бити у твојој кући. Јер кад ум човечји сиђе у срце, и у срцу окупа се сузама пружајући се ка живоме Богу, тада срце постаје место састанка Бога и човека. То је унутрашњи или духовни смисао овога догађаја.

И он похита и сиђе, и прими га радујући се. Како да не похита на глас који мртве оживљава и ветрове зауставља и бесомучне умирује и тврда срца грешничка раствара у сузе? Како да не прими Онога кога је желео само издалека крадимице сагледати? И како да се не радује радошћу неисказаном кад види Њега у своме дому, у који се нико сем извиканих грешника није усуђивао ногом ступити? Но тако Господ милује кад милује. Тако Господ дарује кад дарује. Очајним рибарима препуњава мреже рибом, тако да се мреже цепају, хиљаде гладних људи у пустињи храни обилато, тако да преостају многе котарице комађа; болеснима који моле за помоћ дарује не само здравље телесно но и духовно; грешницима и грешницама не опрашта једне грехе а друге задржава него им прашта све. Свуда царски потези, царска милост, и царска раскош у даровању! Тако и у овом случају: Закхеј жели само да Га види, а Он се не само даје видети, него жури да први ослови Закхеја, и још улази под кров дома његовог. Тако поступа Господ. А ево како поступају обични грешни људи, самохвалисави и самозвани поштењаковићи:

И сви, кад видеше, викаху на њега говорећи да грешноме човеку уђе у кућу. О, неизречене несреће људске од тога што је језик бржи од ума! Озлобљени душом и раслабљени умом ови људи вичу, подсмевају се и ропћу пре него што су размислили о намери Господа Исуса и о могућој промени срца грешнога Закхеја. Својом кратком мишљу они мисле, да Господ Исус улази у дом Закхејев из незнања какав је грешник Закхеј. Тако су фарисеји краткомислено судили и оном приликом када је Господ дозволио био жени грешници да Му мије ноге - да је он пророк знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница (Лк. 7, 39). Тако су судили и тако суде и данас сви они људи који мисле чулним разумом и цене људе по спољашности, а не познају дубине ни милосрђа Божјег ни срца људског. Христос је више пута рекао, да је дошао у овај свет због грешника, а највише због највећих грешника. Па као што лекар не хита здравим у посету него болесним, тако је и Господ хитао не здравим од правде но болесним од греха. Не каже се у јеванђељу, да је Господ овом приликом свратио у кућу ма кога праведника у Јерихону, међутим похитао је да сврати у кућу грешнога Закхеја. Не поступа ли тако и сваки разуман лекар кад улази у болницу? Не хита ли он прво постељи најтежих болесника? Цела земља представља једну велику болницу, препуну болесника заражених грехом. Сви су људи болесни у сравњењу за здрављем Христовим; сви немоћни у сравњењу са моћи Христовом; сви ружни у сравњењу са красотом Христовом. Али међу људима има болесних и болеснијих, немоћних и немоћнијих, ружних и ружнијих. Први се зову праведницима а други грешницима. И небесни Лекар, који није дошао на земљу ради разонођења но ради хитног лечења и спасавања окужених, хитао је прво најкужнијим у помоћ. Зато је Он јео и пио с грешницима; зато је дозвољавао да Му грешнице плачу пред ногама; зато је и ушао под кров грешнога Закхеја. Но уосталом овај Закхеј у тренутку када се срео са Христом није ни издалека био најкужнији човек у Јерихону. Његово се срце наједанпут променило, и он је у самој ствари постао у том тренутку много здравији, много моћнији и много лепши праведник од свију оних роптача и подсмевача. Јер он се покајао за све грехе своје, и срце се његово наједанпут изменило. А да се његово срце било изменило показује ово што следује: а Закхеј стаде и рече Господу. Господе? ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако сам коме закинуо вратићу четворо онолико. Ко је то од њега захтевао? Нико. Ко га је оптужио за отмицу туђега? Нико. Само присуство пречистога и безгрешнога Господа Закхеј је осетио као оптужбу себе, и само то присуство, без речи, исповести и објашњења, побудило га је на овај корак. Покајничко срце без речи се споразумева с Богом. Покајнику Бог брзо открива шта треба даље чинити. Је ли се само човек срцем покајао због свог греха, Бог га одмах Својом силом побуђује да сотвори плодове покајања. Још Свети Јован Претеча показао је људима цео метод истинског покајања. Он је прво призивао људе к покајању: покајте се? А одмах затим: родите, дакле, род достојан покајања (Мат. 3, 2-8)! Ево грешника који цео тај метод убрзо прелази и извршује га! Чувши само за Господа Исуса Закхеј се узбунио против самога себе, видевши Га он се искрено згадио од своје грешности; а сада када му је преблаги Лекар указао толику пажњу и ушао у дом његов, он твори плодове покајања. Он зна своју главну болест, и ево, одмах употребљује и главни лек против те болести. Среброљубље је Закхејева болест; милосрђе лек од те болести. Још стари су рекли: ко љуби новце не ће се наситити новаца (Пропов. 5, 10). Закхеј је љубио новце и провео цео дотадашњи живот сабирајући новце свима начинима, а највише грешним начинима. То је болест која незадржано вуче човека у пропаст. То је огањ који се све већма разгорева што се богатство већма умножава. Нема те суме новаца која може среброљупца заситити. Као што огањ не уме да каже: не мећите више дрва у мене, доста ми је! тако и страст среброљубља не уме да изговори реч: доста! Од ове страсти човек се не може сам својом силом спасти. Њу може загасити једино присуство Божје које уноси стид и страх у срце човеково, а поред стида и страха још и познање нечега бољега од сребра и злата. Без присуства Христовога Закхеј би проживео свој грешни век као и сви други цариници, и умро би презрен, проклињан и - заборављен. Нити би се икада име његово споменуло у Јеванђељу на земљи ни у Књизи Живих на небу. Но присуство Живога Господа оживело је душу његову, дотле умртвљену страшћу среброљубља, и учинило га новим човеком, препорођеним и васкрслим из мртвих. Ово је бесмртна поука свима људима, да се нико од смртних не може спасти од своје греховне болести без помоћи Господа Исуса.

Но погледајте, на који начин исповеда Закхеј свој грех. Он не каже: Господе, ја сам човек грешан! Нити каже: среброљубље је болест моја! Не; него прилажући плодове покајања он већ тиме исповеда и свој грех, и своју болест. Ево пола имања свога даћу сиромасима! Није ли ово јасна исповест, да је богатство страст његова? И ако сам коме закинуо вратићу четворо онолико. Није ли ово опет јасна исповест, да је његово богатство стечено грешним начинима? Он није претходно рекао Господу: грешан сам, и кајем се! То је он ћутке исповедио Господу у срцу своме, и Господ је ћутке примио његову исповест и његово покајање. За Господа је важније, да човек срцем призна и исповеди своју болест и да завапије за помоћ него језиком. Јер језик може и слагати а срце не лаже. Погледајте, даље, како се Закхеј искупљује од свога греха, и какве напоре чини са своје стране да би изашао на светлост из сенке злокобне страсти среброљубља! Он одмах нуди половину свога имања сиромасима, - он који је сваки добијени динар миловао и склањао од очију људи; он који никад није познао сласт давања! Но то није све. Он се упиње свом снагом да поправи и заглади учињене неправде према људима, и нуди да плати четвороструко свакоме од кога је нешто неправедно узео. Мојсејев закон много блаже поступа према грешницима него ли што је овај Закхеј поступио према самом себи. У Мојсејевом закону се вели: човек или жена кад учини какав грех људски те згреши Господу и буде она душа крива, тад нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чиме је крив и нека дометне озго пети део и да ономе коме је скривио (Мојс. 5, 6-7). Тако је прописано било за оне који признају свој грех. Признавајући свој грех Закхеј би, дакле, имао по закону да врати свакоме коме је нешто закинуо онолико колико је закинуо и поврх тога још и једну петину од тога. Но Закхеј поступа према себи суровије од закона; он на себе хоће да примени ону одредбу закона која је важила за лопове и лупеже, који не признају своје недело, но који буду ухваћени на неделу; он хоће да четвороструко плати сваком коме је нешто закинуо (II Мојс. 22, 1). Тако сваки прави покајник постаје милосрдан према другима и немилосрдан према себи самом.

А Исус му рече: данас дође спасења кући овој, јер је и ово син Авраамов. Ово беше одговор Господа Исуса маломе Закхеју на његово срдачно покајање, на његову духовну радост, и на показане плодове покајања. Следеће и завршне пак речи: јер је син човечји дошао да потражи и спасе што је изгубљено - беху одговор Христов краткомисленим мудрацима и викачима, који се срђаху на Христа што уђе у кућу грешника. Док су ходили улицом кући Закхејевој; док су гунђали и викали против ове неприличне посете, дотле је Господ ћутао и чекао. Шта је чекао? Чекао је, да се потпуно обелодани и срце нечовекољубивих гунђала и срце покајаног Закхеја; пустио је демона злобе да се испне до врха свога ликовања, да би виднија и очигледнија за све била његова пропаст. Такав је метод Божје победе. Бог не жури никад да при првом сусрету са злом покаже слабост зла и Своју моћ, него чека док се зло не узвиси у својој надмености до облака, па га онда једним дахом Својим расипа у ништа. Тако је ништавно зло пред силом Божјом, да кад Бог не би пустио зло да порасте докле оно може да расте, па онда изашао са силом Својом, не би људима никад била јасна величина силе Божје. Пустивши на вољу и адске и земаљске силе на Голготи, Свемоћни је одмах по том показао и аду и земљи неслућену силу своју кроз Васкресење. Истим тим методом служи се Господ и у овом случају са Закхејем. Он ходи мирно кући Закхејевој; викачи вичу, гунђачи гунђају, подсмевачи се подсмевају, но Он ћути и ходи. Он улази у кућу Закхејеву; самозвани праведници остају ван прага дома грешникова из страха да се не упрљају; и опет викачи продужују још гласније да вичу, гунђачи да гунђају, и подсмевачи да се подсмевају. И тако триумф злобе достиже свој врхунац. Сви они који вичу, гунђају и подсмевају се, већ су постали уверени, да су они потпуно у праву а Христос у неправу; да они познају добро грешника Закхеја а Христос да га не познаје; да се они држе чврсто закона а Христос да је преступио закон преступивши праг дома грешникова; да се они не даду преварити а Христос да се преварио! Отуда логичан закључак за њих, да Христос нити је прави учитељ, ни пророк ни Месија; јер да је све то, или ма шта од тога, Он би знао ко је Закхеј, и не би улазио под његов кров. Дакле: ми Јерихонци данас смо ухватили Исуса Христа у клопци, и ми ћемо сада да спасемо свет од једне велике самообмане као да је Он Месија и Божји Син! - То је триумф; то је победа; то је дизање зла до облака. А за све то време Закхеј расте све бољим и новијим човеком. И Господ гледајући мање на шарену и злобну масу него на обновљење срца Закхејев, мирно стоји и чека да се све сврши, па да онда Он дође до речи. А када се злоба диже до облака, и када спаде сва тврда плесан са старога срца грешникова, тада Закхеј отвори уста и рече пред свима реч, реч неочекивану ни од кога осим Христа: ево пола имања свога даћу сиромасима! Није ли то неочекивани гром што разгони надмени облак? Зашто се сада наједанпут ућутасте ви, Јерохинци? Зашто још не вичете, не гунђате, и не подсмевате се? Зашто вам се прекиде реч у грлу? ко се преварио: Христос или ви? Ко је познао Закхеја боље: ви или Христос? ко је сад већи праведник: ви или Закхеј?

Како је мио и кротак Господ! Као назлобиво јагње Он и овом приликом стоји међу људима, озлобљеним од невидљивих вукова. И како је миран и сигуран у Своје победе, сада као и увек! Како спокојно чека Свој ред! А кад дође Његов ред Он се прво обраћа болеснику због кога је и свратио с пута у дом његов: данас дође спасење кући овој. Овим речима Небесни Лекар даје уверење болеснику, да је оздравио и да је готов да буде пуштен из болнице међу здраве. Слепило је скинуто с његове душе као и са Вартимејевих очију, и он се сад може слободно кретати на путу правде и милости. Но да би ово уверење било јасније и свима онима који су унаоколо стајали, Господ још додаје: јер је и ово син Авраамов. Прави син Аврамов, по духу и истини, а не само по имену и по телу као остали који су се хвалили својим Авраамовским пореклом једино по имену и по телу! Авраам је био човекољубив, богобојажљив, гостољубив, несреброљубив, веран, кротак и радостан Божјим Духом. Такав је, ево, постао и мали Закхеј. Авраам је због својих високих добродетељи постао духовни родоначалник свих праведника. Отуда, ево, и Закхеј кроз покајање постаје његов прави потомак, његов син по духу. То Господ објављује, Закхеју на утеху а његовим тужиоцима на размишљање. И још овима последњим Он објављује: јер је син човечји дошао да потражи и спасе што је изгубљено. То јест: да потражи именом оне грешнике које нико не тражи а сви одбацују, и да спасе именом оне које и свет и они сами себе сматрају изгубљеним. Јер Велики Јунак није сишао са неба толико да спасава мало простуделе колико губаве и слепе, бесомучне и узете, и да васкрсава мртве из гробова. На другом месту Господ говори: ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање (Мат. 9, 13; I Тим. 1, 15). О, браћо, знате ли, да се ова реч и на нас односи? Знате ли, да смо и ми грешници због којих је Господ Јунак сишао на земљу? Неизрецива. љубав према нама свела Га је с неба на земљу, да тражи изгубљене и спасава грешне. О, угледајте се на малога Закхеја, који жељом својом да види Господа постаде велики. Гле, и сада се Христос приближује к нама као некад к Закхеју, окружен масом народа, неизбројном масом и праведника и гунђача. Сва историја људска од две хиљаде година тутњи за Њим и око Њега и надноси се над нас. Зар не чујете жубор и тутањ? То се сва прошлост носи према вама и поред вас. А у средини многомилионе масе корача смерни Господ Спаситељ. Пожурите и попните се на висину да би видели Господа. Све остало што је било и што јесте није толико достојно гледања. Уздигните се из каљавог пута којим сте до сада гацали, уздигните се на дрво високо: Он ће несумњиво наићи на вас. О, преблажен онај кога буде ословио најслађи глас, чијом се слашћу и ангели опијају!

Ваистину покајање је прва степеница на лествици што води у царство Божје. Никад нико није могао крочити на другу степеницу док прво није ступио на ову прву. У празнини овога живота покајање је прво и једино правилно куцање на небесну двер. Можете ви колико хоћете куцати прстима у зидове једног дома; нико вас неће чути и нико вам неће отворити. Но куцајте на врата, и врата ће вам се отворити. Покајање је куцање не у зид него у права врата што воде ка светлости и ка спасењу. Ко се истински покаје и пожели да уће у дом Оца свог небесног, тај је већ закуцао на једине двери кроз које се у тај дом може ући.

Среброљубље заслепљује; Христос једини даје вид слепима. Среброљубље усамљује човека и окива га ропским ланцима; Христос изводи усамљеника из усамљености и уводи га у друштво ангела, и ослобађава сужња, и чини га слободним. И свима покајницима који се пропињу да Га виде Он се показује; а коме се Он покаже, томе се откривају и показују све тајне неба и земље, и сва неизмерна и непролазна блага, која је Бог од створења света припремио онима који Га љубе. Зато нека је слава и хвала Господу и Спасу нашем Исусу Христу, заједно са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

[JESSY]

Понедељак тридесет трећи по Педесетници Свето Писмо - читање за данас

1. Пт. 59 (2:21-3:9)

Љубљени, Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете његовим стопама; 22. Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовим; 23. Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући не пријећаше, него је препустио Ономе који праведно суди. 24. Он гријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцијелисте. 25. Јер бијасте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших. 1. Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени, 2. Када виде чедно понашање ваше са страхом. 3. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; 4. Него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено. 5. Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. 6. Као што Сара бјеше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха. 7. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, указујући им част као слабијем женском сасуду, као и сунасљедницама благодати живота, да не буду ометане молитве ваше. 8. А најпослије будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни; 9. Не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наслиједите благослов.

Мк. 54 (12:13-17)

У вријеме оно, послаше Исусу архијереји и старци јудејски неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у ријечи. 14. А они дошавши рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо? 15. А он знајући њихово лицемјерје рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим. 16. А они донесоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Ћесарев. 17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу. И задивише му се.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Сада нам апостол указује на "скривеног човека срца", као на предмет наших најмарљивијих брига и старања. Ми смо дужни да се украсимо образујући га у себи. А, шта је, заправо, скривени човек срца? То је човек који се образује у срцу, када се у њему зацаре добра расположења и осећања. Прегледај ова расположења и осећања и видећеш лик скривеног човека срца. Ево тих расположења! Примивши Божанску силу за живот и побожност, и са своје стране уложивши сву ревност, пише свети Петар, пројавите у вери вашој врлину, а у врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању тpпљeњe, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав (2.Пт.1,5-7). Слично томе и свети Павле набраја унутрашња добра расположења: Плод Духа јесте љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал.5,22-23). И још: Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост... а поврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства. И мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол.3,12-15). Сложи из свих ових красота, као из некаквих делова, једно духовно тело, и имаћеш велелепни лик скривеног човека срца. Затим поревнуј да се и у твоме срцу зацари сличан човек.

[JESSY]

Уторак тридесет трећи по Педесетници Свето Писмо - читање за данас

1. Пт. 60 (3:10-22)

Љубљени, који хоће да љуби живот и да види дане добре, нека уздржи језик свој од зла, и усне његове да не говоре пријеваре; 11. Нека се уклања од зла и нека чини добро; нека тражи мир и нека му стреми. 12. Јер очи Господње обраћене су на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње против оних који чине зло. 13. И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра? 14. Него ако и страдате правде ради, блажени сте. А страха се њихова не бојте, нити се плашите; 15. Но Господа Бога освећујте у срцима својим, свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде, 16. Имајући добру савјест, да се у ономе за што вас клеветају као злочинце постиде они који куде ваше добро владање у Христу. 17. Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. 18. Зато и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен тијелом, а оживјевши духом; 19. Којим и сиђе и проповиједа духовима у тамници. 20. Ови некада бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом, 21. Која и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање тјелесне нечистоће, него обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа, 22. Који, отишавши на небо, са десне је стране Бога, и потчињени су му анђели и власти и силе.

Мк. 55 (12:18-27)

У вријеме оно, дођоше Исусу садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: 19. Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему. 20. Седморо браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода. 21. И други је узе, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи. 22. И узеше је седморица и не оставише порода. А послије свију умрије и жена. 23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, којега ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену. 24. И одговарајући Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? 25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима. 26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? 27. Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Господа Бога освећујте у срцима својим (1.Пт.3,15). Освећење Господа у срцу је душа и дух раније описаног скривеног човека срца. Као што је у почетку Бог у тело човечије, које је створио из честица праха, удахнуо дух живота и тиме човек постао оно што јесте, тако и скривени човек срца, сачињен из наведених врлина, постаје прави духовни човек само када срцем буде освећивао Господа Бога, као што читамо и у молитви Господњој: Да се свети име твоје. Ако тога нема, човек који је само нагомилао речене врлине ће представљати мртворођено дете које нема духа живота. Нека ово знају они који мисле да могу да прођу само са неколико врлина, без икаквог односа према Богу! А шта значи светити Бога у срцу? Значи - непрестано имати страх Божији; увек имати мисао о Његовој свудаприсутности; свом ревношћу ревновати да се у сваком тренутку нађемо благоугодни пред Њим и са сваким страхом се чувати свега Њему неугодног; а нарочито, предати Његовој Очинској бризи сав свој и времени и вечни живот, те све што нам се дешава примити смирено, послушно и са благодарношћу, као да из саме Његове руке долази.