Trla baba lan...

[Снежана]

[Снежана]

 

     

Породично стабло Буендија

[Снежана]

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Michelangelo%27s_Pieta_5450_cropncleaned.jpg/225px-Michelangelo%27s_Pieta_5450_cropncleaned.jpg

[Adelaida]

Boj ne bije svijetlo oruzije, vec boj bije srce u junaka...

 

 

[Снежана]

1945. - Umrla je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture, koja je slikala u nadrealističkom maniru, s posebnim osećanjem za prostor i poetičnu atmosferu. Pod uticajem renesansnih majstora, insistirala je na preciznosti, jasno artikulisanom crtežu, naglašenoj linearnosti. Život je provela između dva sveta – majke Danice i oca Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, tj. između patrijarhalne Srbije i velikih kulturnih centara Evrope. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa „Vog“ i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.

 

[Снежана]

КИША МИ КАПЉЕ У СОБУ

Киша ми капље у собу

у собу која није моја

(у било коју собу).

Чује се како трчи попут миша.

Тако сам задовољна кад замишљам

како палим месец

како га палим да плане и изгори

и видим како црни и одлеће

као мали угљенисани лептири

спори и коси

који не мењају ништа у тишини.

Али треба се чувати облака

јер са њима

он може да нам умакне

заувек.

Треба их се чувати упорно,

упорно

као што чине и остали.

 

[Снежана]

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/10430909_1529333927291397_1917171817048012951_n.jpg?oh=3da468a600cbb9420ca277b61251cb9e&oe=557675F0&__gda__=1433544911_899f4c8a2f1998dfb9ae144d9ceacf81

[Данче*]

"Према једној легенди постоји птица која пева само једном у свом животу, лепше него било који други створ на овој Земљи. Од тренутка када напусти гнездо та птица тражи трновито дрво и нема мира док га не нађе. Увуће се међу његове испреплетене гране и певајући набоде своје тело на најдужи, најоштрији трн. Док умире, њен бол прераста у песму далеко лепшу од песме славује или шеве.Цена те предивне песме је живот, али читав свет застаје, да слуша а Бог на небу се осмехује.Јер оно најбоље што постоји, може се добити само по цену велике боли....или бар тако каже легенда..."

 

-Птице умиру певајући-М.К. Коллеен

 

[Снежана]

Prekjuče mi je jedan ozbiljan tip objasnio ovo, u dahu, od reči do reči, baš ovako:

Samo da je se dokopamo, lepote. Da nam bude važna. Da naučimo da nas samo lepota zanima.

Opušten čovek je spreman za lepotu.

Svako može da se opusti. To se radi tako što se opustiš. Zamisliš da nije bitno ništa, osim onoga što osećaš. Zamisliš da imaš prava da osećaš šta god hoćeš, da je dozvoljeno da tebi bude lepo ono što je tebi lepo, a ne ono što ti je neko rekao da treba da ti bude lepo, da ne mora da te bude sramota što je nešto lepo samo tebi, ni što ti je lepo ono što je i većini.

Mora da se plače zbog lepote, često. Ako se ne plače, nije lepota, ili nisi opušten. Lepota je učiteljica. Svako je lep i sve je lepo. Ne postoji ništa što nije lepo. Ne postoji. Pogledaj, šta ima što postoji a da nije lepo? Ako postoji, lepo je. Bezobrazluk je reći da nešto nije lepo, ako postoji. Ako si tu da vidiš nešto, bilo šta, to mora da je lepo. Ako ne vidiš da je lepo, ne vidiš dovoljno široku sliku. Na dovoljno širokoj slici, sve je lepo. Na dovoljno dugačkoj vremenskoj liniji, sve je bezvredno, ali dok postoji, lepo je.

Tokin

[Снежана]

На данашњи дан 2002. године умро је српски позоришни и филмски глумац Данило-Бата Стојковић

 

[Снежана]

https://youtu.be/sfQLy4B6ldo

 

https://youtu.be/jPaPdq4rFZA

 

https://youtu.be/G1cGBwkhw9k

[Снежана]

... схватиш да свака рана нанета другом зјапи кроз твоја ребра...

 

 

[JESSY]

[Дуња]

 

Pismo Majci

 

Još si živa, ti, starice moja?
Živ sam i ja. Pozdravljam te, znaj!
Nek se zari kolibica tvoja
I nad njome neizrečni sjaj.

 

 

Meni pišu da, tajeći zebnju
Brižna tužiš za mnom svaki dan,
Da izlaziš na drum ko u šetnju
Uvijena u stari kaftan.

 

Da u plavom sutonu te muči
Često ista i slika i kut -
Tobož da me u kafanskoj tuči
Udario nož sred srca ljut.

 

Ništa, majko! Smiri se iz tija.
To je grozno bunilo, jad nem.
Nisam tako očajna bekrija,
Da ne vidim tebe, a da mrem.

 

Kao nekad, ja sam i sad nežan
I jedino sanjam sve o tom,
da me prođe jad, crn, neizbežan,
I da što pre dođem domu svom.

 

Vratiću se, kad olista granje
Naše bašte, kada bukne sve.
Ne budi me ti tad u razdanje
Ko no osam leta što si pre.

 

O, ne budi odsanjani šumor,
Ne uzbuđuj to što se ne zbi -
Odveć rani gubitak i umor
Pruži meni život što ne bdi.

 

I ne uči da se molim. Brajko,
K starom nema povratka, pa kraj.
Ti jedina radost si mi, majko,
I jedini neizrečni sjaj.

 

Zaboravi ti na svoju zebnju,
I ne tuži za mnom svaki dan
Ne izlazi na drum ko u šetnju,
Uvijena u stari kaftan.

                                     Jesenjin

[JESSY]

 

Bila sam protiv braka svim umnim silama svoga bica. Bila sam i tada i danas, uvjerena da je brak besmislena, ropska ustanova, koja narocito medju umjetnicima neizbjezno vodi u razvod, na sudove i glupave brakorazvodne parnice. Onaj koji sumnja u ovo sto kazem, neka napravi mali pregled razvedenih umjetnika i skandala koje su donijele americke novine za poslednjih deset godina.

Ipak je necuven i necivilizovan varvarizam da zena mora biti prinudjena da trpi toliko mucenje. To se mora zaustaviti. Mora biti izmisljeno neko sredstvo za to da se ono izbjegne. Zapravo je neshvatljivo da u nase vrijeme, moderna nauka nije pronasla sredstvo za bezbolan porodjaj, kao nesto sasvim normalno. Kakvo je to nevidjeno strpljenje, ili je nedostatak inteligencije, kada zena uposte moze sebi dozvoliti da i za jedan jedini minut prolazi kroz takav uzasni masakr svoga tijela. Kakva bezumna predrasuda stoji na putu toj stvari? Kakva mlitava i kriminalna nebriga! Naravno, neko ce mi odgovoriti da ne pate sve zene do te mjere. Ne, mozda ne pate indijanke, neke seljanke ili africke crnkinje. Ali nazalost, sto je zena civilizovanija, to je strasnija ova agonija, opet kazem nepotrebna agonija. Dakle zbog te civilizovane zene, mora se pronaci civilizovan lijek za ovaj uzas. Dobro, eto, ipak nisam umrla od sega toga. A zatim reci cete, kad sam ugledala dijete shvatila sam da su se sve muke isplatile. Da, da, ali ja i dan danas kad se sjetim svega onoga sto sam podnijela, zadrhtim od muke i bjesa, jer tolike zene podnose muke zbog nevidjene sebicnosti naucnika koji mirno dopustaju da stradanja koja mogu da se sprijece.

 

Isidora Dankan