Претражи Живе Речи Утехе

Данас, када се врши такво разарање Русије, где се све чини да би се човек превратио у бесловесно биће и многи су изнемогли од унинија, ми треба да ценимо ово свештено уточиште. "Јер, све што се раније написа за нашу се поуку написа, да кроз трпљење и утеху из Писма сачувамо наду (Рим 15.4)." Најбоље своје мисли и осећања руска култура дугује Св. Писму. Ф. М. Достојевски је био четири године на робији у Сибиру, пролазећи, како сам каже, кроз неизрецива и бескрајна страдања. Једино благодарећи, чему је преживео, била је малена књига Новог Завета, коју су му две жене хришћанке дале на путу за Сибир. Она га је спасла од пропасти. Када смо у жалости и несрећи, треба да се нарочито враћамо речи Божјој. Једна парохијанка нашег храма причала је да јој је предстојала озбиљна операција. Она се бојала, иако је знала да ће је оперисати најбољи хирург и да ће се за њу молити многи пријатељи. Њен духовник се свим силама старао да је умири, но све је било узалуд - она се и даље плашила. У болници, лежећи сама у соби, она је отворила Библију на месту где почиње Псалтир и прочитала га је до краја. Неколико дана после операције, рекла је своме духовном оцу: "Пред операцију, ја сам целе ноћи читала Псалтир. Не сећам се ни речи од онога што сам прочитала, но у мени се родила чврста убеђеност да је Бог близу, увереност да је Он са мном и тако је страх ишчезао". Друга жена је причала како се удала за богатог човека, "новоруса" и доживела страшну пустош у своме животу. Ништа јој није причињавало радост и она се одала алкохолу. Брак је дошао до границе развода. Схвативши одједном да јој никакви психијатри не могу помоћи, почела је да чита Св. Писмо и обрела чудесно осећање мира и ослобођења. Њену празнину испунио је Бог. И муж се изменио. Многи од нас, вероватно се сећају приче митрополита Антонија Блума, како је он још као неверујући човек почео да чита Јеванђеље и за време читања открио му се Васкрсли Христос. Ми упорно понављамо да се истинско значење Св. Писма открива само у Цркви. Коначно, Господ упозорава својом благодаћу и неверујуће људе, не само да би их привео Цркви. Нека свако запита себе:"Како бих ја могао дознати за име Христово, да није Цркве?" И све што открива тајну Његовог имена Син Божји, Господ, Спаситељ. Не просто име, него Његов живот и сам Он. Без Цркве чуо бих о Њему као великом Човеку, једном од многих, и то би било све. Зато је друга опасност - сматрати да нам сем Јеванђеља више ништа није потребно. Не! Без Цркве нема никаквог Јеванђеља, речи Божје која је настала међу верујућим људима који су га лично познали као Бога. И они су нам је предали да би и ми познали Бога лично. А да је реч Божја дошла до нас сама по себи, она би била само интересантан историјски документ, без благе вести и огњене благодатне речи која је једино способна да одушеви људску душу заувек и оног сусрета са Богом живим који је кадар да исцели душу сваког човека од смртног очајања. Нема веће утехе од оне коју даје Сам Бог. Међутим, ми треба да памтимо да је реч Христова - свагда крсна реч, и њено примање је исто што и причешћивати се св. Христовим Тајнама - које нам могу бити или на оправдање и освећење, или на суд и осуду. И без обзира што човек, пролазећи кроз велико искушење не остаје онаквим каквим је био, тј. постаје или јачи или слабији, он сам коначно бира каквим ће бити. ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСАНДАР ШАРГУНОВ НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ Извор: Манастир Глоговац

Као удовицу упорну, што помиловање чека, и за мене јадног милост спреми. И опет чучим, и опет чекам, крај милосрђа двери, ја јадни грешник. Дрскост ми Господе, молим те опрости! Ја друкчије не умем да се молим! Јрм. Илија (Баћан) Скадарско стихословље Извор: Манастир Глоговац

Транс и туђи мушки глас Вангелија Пандева (31. јануар 1911.10. август 1996.) била је обична девојчица, изузев што се родила са ушима сраслим за главу и са слепљеним прстима на рукама и ногама. У својој дванаестој години она је, после једног ужасног невремена, у потпуности ослепела. Затим је, крајем двадесетих година, неочекивано за све житеље села у којем је живела, слепа девојчица почела да испољава зачуђујуће способности: могла је да чита снове својих другарица и да предсказује одређене догађаје. Године 1940. Ванга је први пут пала у дуги транс ("погрузила се у сопствене мисли", каже Красимира) и смогла снаге за општење са демоном, који јој се објавио у лику коњаника-витеза. Почетком 1941. Ванги се, опет невидљив за друге, јавио "коњаник" и наредио јој да постане "пророчица". Њена сестра Љупка, која је тог тренутка била са њом, помислила је да њена сестра доживљава епилептични напад. Сама Ванга је све, међутим, објашњавала чудним сном... Међутим, 6. априла 1941. године, многи житељи села Струмице били су преплашени неочекиваном променом на лицу и у понашању Вангином. Слепа пророчица је одједном проговорила туђим мушким гласом и почела свима присутним да предсказује будући живот или погибао у рату. Како пише Красимира Стојанова, то је "трајало много дана заредом. Она уопште није спавала скоро читаве године. Њен изглед је снажно деловао на људе. Они су осећали жељу да пред њом падају на колена". " Понеки су се бојали њених пророштава, оптужујући је за врачарство и црну магију. Други, зачуђени пророчанствима, напротив, преувеличавали су оно што би она рекла и приписивали јој библијска чудеса", наставља Вангина рођака. Виски и државни бизнис Године 1942. у јеку Другог светског рата, почело је право поклоничко путовање Вангиној кући. Људи су доносили новац, храну, ствари и молили је да им предскаже даљи живот, да им прича о њиховим ближњима у рату, о њиховој судбини. Тада је војник интендантског пука Димитар Гуштеров запросио Вангу и ускоро ју је из Југославије одвео у бугарски градић Петрич. Чудно је да Ванга, касније, није смогла снаге да свог мужа избави од алкохолизма. Гуштеров је умро од цирозе јетре у априлу 1962, у четрдесет другој години живота. Трчећи помало пред руду, приметићу такође и шта је о Ванги причао Кирсан Иљумжинов, председник Киргизије, који је био њена редовна муштерија: "Ванга је волела унучиће вискија од 150 грама. Уосталом, најслађим даром је сматрала управо боцу вискија. Зато сам увек са собом доносио виски најбоље марке, коју сам могао, у том тренутку, набавити" ("Комсомолска правда", 16. август 1996.) Бугарско руководство се заинтересовало за "врачарски бизнис", и 1967, године Ванга је добила државну службу. Одмах су били одређени телохранитељи, ради контроле редова испред њене куће, ради обезбеђења њеног мира, одмора и заштите. Осим тога, запослена је специјална чиновничка група која је пописивала имена оних који желе да буду примљени код Ванге, и који су за то морали да уплате одређену суму новца. Чиме је Ванга објашњавала свој феномен? Она је не једном, говорила да за "дошљаке" представља отворена врата. Православни људи не сумњају да су такозвани "дошљаци" - свуда присутни ђаволи. Човеку упознатом са окултизмом, апсолутно је јасан начин општења Ванге са нечистим духовима. Ванга је играла улогу пасивног медијума. Она је дозвољавала ђаволима да овладају њеним телом. Ево неколико примера. Тако, Ванга тврди: "Они долазе сами, зато што сам ја за њих - отворена врата... Кад код мене дође неки човек, његови умрли рођаци се скупљају око њега, постављају ми питања и сами на њих одговарају, а ја само саопштавам живима шта сам чула..." Још један пример. Красимира Стојанова, још док је била школарац, налазила се крај своје тетке Ванге. Одједном, "пророчица" је избечила окамењено лице на Красимиру и, туђим гласом, рекла: "Ми те видимо...!", а затим је испричала девојчици о свему што је ова радила током дана. Сирота Красимира је побледела од страха. Ванга је бучно уздахнула и с тешком муком проговорила: "Ох, силе су ме напустиле...!" На Красимирино питање, зашто је Ванга, одједном, почела да јој описује шта је све девојчица урадила током дана, Ванга ју је уверавала како ништа слично није рекла. Ванга је Красимири, једном приликом, признала да се некакве силе (то јест ђаволи) стално налазе око ње и могу се, чак, видети као светле тачке у ваздуху. Али постоје и "велике силе - њихови господари. Када они одлуче да проговоре мојим устима, мени постаје лоше, и ходам немоћна читавог дана", признала је пророчица. Планета Вамфим и дух Јованке Орлеанке Ванга је такође објаснила да јој они (то јест, ђаволи), дају могућност да чита мисли људи на сваком језику. На Красимирину молбу да исприча о тим непознатим силама подробније, Ванга је одговорила да су они "са планете Вамфим" и да се јављају као "прозрачне фигуре, какве човек види, посматрајући свој одраз у води..." Ванга посвуда причувљава "гласове", који јој говоре о много чему. На пример, вишеколенском масону Свјатославу Рериху, Ванга је, после дошаптавања ђавола, улила наду следећом фразом: "Твој отац није био земаљски човек!" Ми, наравно, знамо за какво су вештичарство и ђаволопоклонство Рериси искључени из Православне Цркве... Вангин рођак Димитар Гајгуров сећа се да је 1988. године његова тетица одједном себе прогласила духом Јованке Орлеанке и почела да бунца таке формуле, над којима он до данас лупа главу, јер ништа није могао да разуме. Тај исти Гајгуров описује различите врачарске састанке Вангине са својим посетиоцима. Многи од њих, између осталог, подсећају на препоруке из старинских магијских књига и расправа. Својој сестри Љупки, Ванга је причала да ноћу може да напусти своје тело и да оде на било коју тачку планете. Када је сестра, једном приликом, масирала Вангину главу, осетила је "као да њени прсти дотичу ужарену површину..." Иако је себе називала православном верницом, Ванга, у ствари, није била таква. Она је признавала реинкарнацију, то јест сеобу људских душа из једног тела у друго, што значи да је била паганка. Осим тога, Ванга је веровала у неизбежност човекове судбине: шта му је предсказано, то ће га задесити. Све то, наравно, нема никакве везе са хришћанством. Данас читава Бугарска зна (и наше новине су о томе писале) за девојчицу из града Пловдива, којој се на левом рамену населио демон Кики. Тај демон, лупкањем, одговара на питања присутних, а самој девојчици даје одговоре преко њених мисли. Једанпут је та девојчица заједно са родитељима посетила Вангу. Баба Ванга је својим духовним очима видела Кикија и описала га као човечуљка са птичјом главицом. Девојчицу је именовала својом могућом наследницом и кандидаткињом за улогу "пророчице"! Ово појашњава испољавање необичних способности код просте Бугарке Ванге. Она је себе чврсто повезала са светом палих анђела или демона, и самим тим се занавек одрекла Бога и Православне Цркве! Владислав Тишченко (Са руског: Владимир Јагличић) ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА Oкултизам, астрологија, магија (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI) Извор: Манастир Глоговац