Праштање – ментално и физичко здравље

[Млађони]

  On 2. 11. 2014. at 14:39, МилошБГ рече

 

Recimo imam komsinicu sa kojom sam se "posvadjao" u nekom petom sestom razredu osnovne jer je rekla nesto sto ja nisam rekao trecoj osobi bla bla...ja i dan danas ne pricam sa njom

 

Pa to i nije prastanje.....

[МилошБГ]

Ne razumes,oprostio sam,znam da je smesno,da smo bili klinci,da je benigna stvar,ali imam barijeru tu da me asocira na nju.  Nemam nameru da uzvratim,nikad nisam rekao losu stvar o njoj na osnovu toga sto me je time "uvredila" itd... Ili ja ne znam sta je prastanje,ali znam iz sopstvene okoline ako ne oprostis mozes se lizati koliko god sa tim covekom ali cim se okrene recices ma jajara,degen,debil,idiot ili ces se cim se sastavis sa njim posvadjati ili neces nikad pricati a opet iza ledja govoriti ovakav je onakav je.

[Млађони]

  On 2. 11. 2014. at 14:45, МилошБГ рече

Ne razumes,oprostio sam,znam da je smesno,da smo bili klinci,da je benigna stvar,ali imam barijeru tu da me asocira na nju.  Nemam nameru da uzvratim,nikad nisam rekao losu stvar o njoj na osnovu toga sto me je time "uvredila" itd... Ili ja ne znam sta je prastanje,ali znam iz sopstvene okoline ako ne oprostis mozes se lizati koliko god sa tim covekom ali cim se okrene recices ma jajara,degen,debil,idiot ili ces se cim se sastavis sa njim posvadjati ili neces nikad pricati a opet iza ledja govoriti ovakav je onakav je.

 

 uzvrtio si.. ne pricate... to je akt pasivne agresije..

[МилошБГ]

U pravu si Miki,onda cu glasati za ne

[Ненад Р.]

  On 2. 11. 2014. at 13:39, Arsenija рече

Prastam.

Glupa sam.

Што Арсенија , зар није племенито праштати ?

 

Дешавало ми се да се на некога наљутим и када се смирим и о свему добро размислим , схватим да нисам у праву .

[Deja Vu]

Мало је компликовано. Опростим свесно, али у несвесном и даље нисам опростио. Особу коју ме повредила некако, чак и из детињства, избегавам. У присуству те особе се осећам нелагодно, укочено желео бих да није ту, да одем или да је отерам. Постоји та нека несвесна мржња  у мени коју не подносим али која је ту. Нпр. бившу чим видим која ме је емотивно уништила и која је била једина особа коју сам баш баш мрзео у свом досадашњем животу, одмах ми срце залупа, постанем нервозан, узнемирен иако сам јој свесно опростио, не мрзим је свесно, али као да имам трауму од ње. Слични случајеви су са неким особа од раније, из основне, из средње, који су ме било како повредили, чак и речима. Са таквим особама сам готово увек укочен, као да тело види опасност па се спрема за напад, одбрану или бег. За особама које први пут упознајем и које ме значе нисам такав. 

[Arsenija]

  On 2. 11. 2014. at 15:09, Ненад. рече

Што Арсенија , зар није племенито праштати ? Дешавало ми се да се на некога наљутим и када се смирим и о свему добро размислим , схватим да нисам у праву .

Искрено,не знам баш колико је племенито бити наиван и глуп.

Треба прастати,али бити на опрезу.

Ја праштам  аутоматски.

С друге стране,они којима праштам,мени се свете... Па то је страшно,али не...  Арсенија is not dead.

[Milica89]

Ja oprastam ali nikad ne zaboravljam, sto sebi pripisujem kao bas losu osobinu   

[Kaludjerovic Sreten]

oprastam svakome,jer svi mi pogresimo.ako ne oprostis i uz to pocnes da mrzis radja se gordost,umislis da ti nema ravna covjeka.

[Ненад Р.]

  On 2. 11. 2014. at 16:45, Milica89 рече

Ja oprastam ali nikad ne zaboravljam, sto sebi pripisujem kao bas losu osobinu   

Милице и ја не заборављам .

[Kaludjerovic Sreten]

  On 2. 11. 2014. at 18:55, Ненад. рече

Милице и ја не заборављам .

ne mozes zaboraviti jer to ostaje koliko toliko u secanju.

[Dexi]

Uvek  prastam jednostavno takav sam, mada to ljudi shvataju kao slabost.

[Milica89]

  On 2. 11. 2014. at 19:09, Kaludjerovic Sreten рече

ne mozes zaboraviti jer to ostaje koliko toliko u secanju.

Jeste i to ali kazu da ako nisi zaboravio nisi u sustini ni oprostio iskreno   

[Ненад Р.]

  On 2. 11. 2014. at 19:09, Kaludjerovic Sreten рече

ne mozes zaboraviti jer to ostaje koliko toliko u secanju.

Остаје у подсвести мада то је давно прошли догађај и не треба обраћати пажњу.

[Гром]

  On 2. 11. 2014. at 16:45, Milica89 рече

Ja oprastam ali nikad ne zaboravljam, sto sebi pripisujem kao bas losu osobinu   

Циљ праштања је да ми избегнемо да будемо судије. Јер кад судимо ми пијемо силовито пиће а силовита пића су емоције, осећања беса, гнева, љутње итд.

А кад смо бесни гневни итд ми нисмо срећни јер радост је вино које долази од љубави према ближњима. а ко воли тај не суди никоме. Сваки суд је одраз мржње према ближњима и ако не опростимо ми ћемо стално се у мислима враћати и проживљавати ова лоша осећања која су казна зато што смо се ставили у улогу судије. Заборав је место у сећањима где ми више не боравимо и сваку ствар коју оростимо ми је смештамо у заборав. Она постоји у нашем сећању али је ми више не посећујемо. Ако не опростимо лоше искуство и не сместимо га у заборав ми се никада нећемо ослободити суда и лоших осећања која он доноси. Без праштања нема заборава. И лаже себе онај ко каже да је опростио а да није заборавио. Ако имамо свест да ми сами добијамо опраштајући а да онај коме смо опростили од тога нема никакву корист, онда је јасно да праштањем смо само ми на добитку. А да би смо поново поклонили поверење некоме коме смо опростили он мора да се покаје, да ми на његовим делима видимо да он више није онај стари. Тако нас и Христос учи, ако се брат покаје и замоли за опроштај опрости му.