Праштање – ментално и физичко здравље

[emilija]

a sta cemo s onima koje kinji neko koga ne mogu izbeci???

Ima i takvih situacija..

dan i noc pa godinama, pa kakva su tek to iskusenja!

 

A Gospod dobri opet zna koliko mi mozemo podneti.

Velika iskushenja za ljude duhovne znace mozda i veci napredak, veca borba, veca snaga????

 

Mozda se od njih vishe ocekuje?

 

Neka nam Gospod svima da snage da izadjemo na kraj sa samim sobom....

[emilija]

ako bih prihvatila misljenje da treba da oprostimo samo onima koji su se pokajali

pa jao lepote i divote od podviznistva, pa to bi mi odnelo godine muka, godine prosle i buduce, nema sta vise da lupam glavu

znaci, nema od oprosta nishta , imam savrshen alibi da se zlurado smejem shto ne moram da prashtam.

 

Da, Gospod nije oprostio nekima koji se nisu pokajali..

ali On je Gospod a ne ja.

Ko sam ja da odlucujem ko je dostojan mog oprosta ?

 

A sta cemo s onim da treba ljubiti neprijatelje svoje?

Pa neprijatelji nam stalno cine zlo, ne pada im na pamet da se kaju, generalno....pa kako da ga ljubim , tj pokushavam (s osrednjim uspehom) ako sam mu zapamtila zlo i ne prastam???

 

Ima jos nesto:

 

Oprostiti a ne zaboraviti ne mozhe!

Ne zaboraviti je isto shto i ne oprostiti. Postoje dva smisla ovoga "ne zaboraviti".

Ne misli se tu na nezaborav kao zlopamcenje. kako mogu da nekom oprostim ako sam naneto  zlo umesto na lomacu spakovala u plakar , da mi je pri ruci, da imam cime mahati nekom nad glavom??

 

mislim da se ovo "ne zaboraviti" odnosi samo na malu opreznost da bi covek bolje znao da cuva sebe.....

[emilija]

ponekad, kad napadnu zle misli, kad krenu pitanja, pa zasto, pa kako, setim se da sam ja mozda nekada nekoga povredila, ostetila, nanela zlo pa kazem- ako je ovo za ono-neka je.

 

Napominjem da je sve ovo sto sam rekla moje misljenje, ne tvrdim nista i nikoga ne ubedjujem ni u sta, ponajmanje sama tumacim svete spise, tek da se zna:)

[emilija]

  On 24. 11. 2013. at 17:52, Oglo рече

Koliko vam je teško tražiti od nekoga oprost?

Ono, direktno.

Nije mi tesko.

[Gordana .]

Слажем се

[Miss D]

уф... које питање... ја сама не могу себи да опростим за један свој поступак и то ће ме мучити до краја живота. А другима...хм зависи заиста.. јер има људи којима треба изгледа стално нешто опраштати.. и опростиш ето ради свог мира а овамо видиш да се ти и не кају чим стално исто раде...

[Megas Doux]

Oprostiti je teško, ovo možda nije praštanje, ali čovek kada je besan, kada mrzi nekoga prvenstveno sebi čini zlo, svom zdravlju, čak i kad nekome naudiš to je nekako pirova pobeda, nekako si nesrećan, ja to znam jer sam do pre par godina imao česte izlive osvete, ali nikad nije bilo zadovoljstva, sa vremenom sam se naučio bojle je praštati, zdravije je svakako, ma kako to zvučalo .

 

Treba imati u obzir i horoskop bar kao zabavu kod mene kao škorpije je osveta bila ..hrana

[nana]

  On 24. 11. 2013. at 17:52, Oglo рече

Koliko vam je teško tražiti od nekoga oprost?

Ono, direktno.

Ууу било ми је баш тешко раније. Тек  кад сам на пар примера мојег -опрости ми.....- видела њихова изненађена,  збуњена,некад и онако позитивно забезекнута лица ........схватила сам да вреди кад год је то могуће баш тако и тражити ...... директно.

[Bokisha]

  On 21. 11. 2013. at 14:34, Дејан Бићанић рече

Ne treba oprostiti svim neprijateljima, samo onima koj se kaju.

Nas je Bog pozvao na bogolikost, to jest da budemo slični njemu, shodno tome kako on oprašta samo onima koji se kaju tako i mi to treba da radimo.

Opraštati tamo gde nema kajanja je povladjivanje zlu, kako kađe epsikop umirovljeni Atanasi'је

па није ваљда баш тако?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ljudi zašto opraštati onima koji znaju šta rade i ne kaju se za naneti greh? Čemu služi takvo opraštanje , čak ni duši našoj ne donosi istinski mir i spokoj po pravdi.?

[emilija]

  On 26. 11. 2013. at 9:03, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ljudi zašto opraštati onima koji znaju šta rade i ne kaju se za naneti greh? Čemu služi takvo opraštanje , čak ni duši našoj ne donosi istinski mir i spokoj po pravdi.?

 

"po pravdi" - to je kljuchno.

Cijoj pravdi? Ljudskoj ?

 

Pa vera upravo uci da se postuje Bozija volja i Bozija pravda a ne nasha, to su cesto dva dijametralno suprotna pojma.

Jer, ne znamo mi za pokajanje drugih niti za razloge takvog ponashanja.

 

Ti pitash-chemu oprastanje, a ja pitam - chemu Bog?

Jer jedino On zna i vidi i nas i njih. 

 

"da bude volja Tvoja....i oprosti nam dugove nashe kao shto i mi oprastamo duznicima nashim"

a Bog ce se pobrinuti za resto.

 

Hocu reci, nashe je da oprostimo, bez da zahtevamo precizan odgovor na pitanje zashto. 

 

To kad shvatimo dolazi smirenje.

A kad dodje smirenje (postovanje Bozije volje) tada ce ti doci zheljeni mir i spokoj:)

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ko je tebe naučio da možeš da praštaš za grehove koje onaj ko jih je počinio ne mora da se kaje kako bi dobio oprost?

 

To je Božja pravda a njeno ogledalo je i ponašanje samog djavola koji ne želi da se kaje.

 

Bog naravno ima raširene ruke prema svima ali ni on ne oprašta recimo hulu na Duha Svetoga samim tim neće oprostiti ni palim andjelima ako se ne kaju.

 

Mora se imati valjan razlog (pokajanje) da bi imalo smisla oprostiti nešto.

 

Napiši nam kako je tebe Bog naučio u vezi sa tim. Meni je oprost posledica pokajanja a ne da oprost nema nikakvog uticaja na onog koji nam je naneo zlo.

 

Pomisli koga i kako je Preteča krštavao vodom (bez prestanka je pozivao na pokajanje) Ma najbolje da otvorimo trafiku i da svima praštamo bez da je oprost dobio smisao u onome koji ti je naneo zlo.

[Дејан]

  On 26. 11. 2013. at 6:40, Bokisha рече

па није ваљда баш тако?

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/#entry982553

 

a pitanje pre ovoga se isto odnosilo na ovu temu

[Ljubičasta]

Uvijek kad se molimo  kazemo "I oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim..." Koliko god se mi kajali za svoje grijehe,molili se,postili,zivjeli smjerno necemo osjetiti blagodat Boziju sve dok gajimo gnijev i bijes prema onome ko nas je povrijedio svijesno ili nesvijesno, bilo da se taj neko kaje ili ne za svoju gresku. Vazno je uvijek imati na pameti da se ne ljutimo na covjeka nego na njegovu slabost, i ne na cijeli njegov karakter nego neki njegov pogresan stav. Takvi ljudi su potpali pod uticaj demonskih sila, oni nisu imali duhovne snage da se odupru iskusenju,pa su krenuli linijom manjeg otpora, koristeci instant rjesenje,ono sto im je trenutno pomoglo,a dugorocno ih je unazadilo. Tako kada  covjek zudi za osvetom i kada istu ostvari osjeti zadovoljstvo, zato sto mu se tada ego nahrani i osjeti se vladarom situacije. A to je njegov ego koji je neprijatelj broj jedan i prepreka covjekovom duhovnom rastu i razvoju.Sve sto zadovoljava i hrani nas ego u isto vrijeme umanjuje nasu vrijednost pred Gospodom i udaljava nas od istog.

Oprostiti nekome bez obzira da li se kaje ili ne je zdravo za nasu dusu , tijelo i um. Onaj ko ima ocisceno srce od gnijeva, bijesa, zavisti je daleko blize Gospodu od onog ko se danonocno moli, posti, cini metanije, duhovno se uzdize, ali s druge strane nije u stanju oprosti bratu svome gresku.Ne oprostiti nekome znaci staviti sebe u vjecni zatvor u koji svjetlost ne ulazi.

[Даница Грубач]

  On 21. 11. 2013. at 14:34, Дејан Бићанић рече

Ne treba oprostiti svim neprijateljima, samo onima koj se kaju.

Nas je Bog pozvao na bogolikost, to jest da budemo slični njemu, shodno tome kako on oprašta samo onima koji se kaju tako i mi to treba da radimo.

Opraštati tamo gde nema kajanja je povladjivanje zlu, kako kađe epsikop umirovljeni Atanasije

Slažem se u potpunosti