Праштање – ментално и физичко здравље

[Justin Waters]

  Цитат

Zoki da li pamćenje nečijeg zla nanijetog po default-u postaje zlopamćenje? Pitam te jer ja imam malo više problema s tim. Dakle ja ne pamtim to zbog toga da se svetim ili radujem kad propada onaj ko mi je nanio bol, nego iz čiste opreznosti, da sebi ne dizvolim da mi se ista glupost ponovi. Da li se i takav stav može podvesti pod zlopamćenje?

Злопамћење бих назвао стање из кога произилазе одређене лоше последице. Особе која су злопамтила, памте зло на начин тако да врло често "набијају на нос" зло ономе ко им је и починио то зло. Опрост на лажњак је такођер лажњак зато што злопамтимо како би гајили мржњу, нетрпљење прем другој особи, или како би то био изговор за нека покварена дела кој смо у стању учинит.

Ако памтиш зло које ти је учињено у смислу да то посматраш као животно искуство које те је нечему научило онда не бих то назвао злопамћењем, нарочито ако си тој особи која ти је нанела зло опростила и чак шта више не стављаш никаву баријеру нетрпељивости између вас, али дајеш до знања да не можете бити заједно у одређеним околностима у животу, у вези, у пословном односу итд...Дакле злопамћење је када из нас излази зло прем другоме, иако се ми постављамо као да смо жртве нанетог зла, а уствари се претварамо у оне који другима наносе зло. Тако много људи ради нажалост.

[Зорица екс Милева]

hvala Justinijane  0102_laugh pošto sam sklona tome da pamtim loše stvari mnogo me je mučila ova problematika. Trudim se da ne vraćam zlo za zlo, ako me neko povrijedi do srži volim da se sklonim od te osobe na neko vrijeme, a kasnije vrijeme uradi svoje. Oprostim, ali ne zaboravljam. To ti je neka moja deviza.

[Анастасија]

  Цитат

  Цитат

Такође веома тешко праштам издају,она ме највише погађа.Верност и оданост су ми јако,јако важни у животу.Све остало трудим се и могу да опростим,увреду,тешку реч,оговарања,па чак и лаж.

Toliko puta su me izdali da sam jednostavno morala nauciti oprastati.

Ko mi je kriv?

I ja sam ta koja je najvise pogrijesila prevelikim "vezivanjem"

iako mi je jasno ko me nikako nece izdati.... confused

Poslije toliko izdaja, svejedno mi je

Ili mi je trenutno prelijepo...da...

Праштати је заиста неопходно.И због оног другог а и због себе.Не кажем да не могу да опростим издају,већ да се са њом тешко носим и да ми је потребно време да опростим.Да Тавита,у праву си,заиста.Ко нам је крив што се везујемо,иако нам је јасно Ко нас никад неће издати.А да ли ми је свеједно после свих издаја...није,али не осећам се више тако лоше као пре...

[Тавита]

DA. Poslije jednostavno postanes jaca. Tako to biva.

"Prastati" je nacin zivljenja.

[volga]

  Цитат

hvala Justinijane  pošto sam sklona tome da pamtim loše stvari mnogo me je mučila ova problematika. Trudim se da ne vraćam zlo za zlo, ako me neko povrijedi do srži volim da se sklonim od te osobe na neko vrijeme, a kasnije vrijeme uradi svoje. Oprostim, ali ne zaboravljam. To ti je neka moja deviza.

Slazem se potpuno...Ja se sklanjam da sacuvam tu osobu od sebe,a i sebe od nje da zastitim...

Na kraju dodjoh u situaciju da se osamim...ali ne mogu...zivim u zajednici,radim u velikom kolektivu,tako da mi Bog dao da moram da naucim sa ljudima svakakvim da zivim...da prastam...jedino mi to ostaje...ma sta god da mi urade....To je za moje a i njihovo dobro...i mir...

U stanju sam sve da oprostim.

[Владан]

ја би био у стању све опростити али како каже  једна хип хоп нумера  "бедан душманин куне и вређа, псује и чека да стигну муке па да пукне с леђа...милион ипо у Првом два милиона у Другом седам хиљада у Краљеву, шест хиљада у Крагујевцу у истом дану ОПРОСТИ АЛИ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ"...

[Mario - Ratnik Svetlosti]

Mnoga zla naučila su me vremenom da ono što u ovom trenutku vidim kao zlo - tome vrlo često mogu da zahvalim u budućnosti zato što me je usmerilo na ispravan, i ipak srećniji put od onog ka kome bih išao da me nije zadesilo.

"Što me ne ubija - čini me jačim" - kažu... Vrlo često mi se čini da me mnogo šta "ubija" - pa ipak Gospod svojom rukom i kad prestanu svi moji ljudski napori i uvidi u moguće "spasenje" - ipak Gospod načini neko ČUDO! da me ostavi bez daha ( tako mi potvrđujući njegovo sve-prisustvo Duha Svetoga ), da mi neki novi elan, novu snagu, nove oblike ljubavi ( otvori mi dušu za ceo svet ), novu svesnost o životu i "putešestvijama" - obnovi me, podmladi me!

Te stvari su me naučile kroz iskustvo da nije na ljudima da sude, jer sud čovečiji je ograničen i podložan greškama usled prisustva telesnih i duhovnih strasti i kolebljive vere, nade, ljubavi...

Iskušenja su jedan stepen duševnih događanja koji moramo da savladamo, a kad postanemo "maheri" u postavljanju barijera iskušenjima ( uz pomoć u međuvremenu postignutih u maksimalnom stepenu 7 svetih vrlina koje stoje kao barijere za 7 smrtnih grehova ) - onda se jave neki novi elementi spoticanja na našem duhovnom i životnom putu, kao što mogu biti izdaja, ubijanje naše ljubavi, ismevanje naših vrlina i udruživanje onih koji bi da nam dokažu da smo time navodno u zabludi i namerno nam baš zbog toga čine zlo...

Ali avaj...ja im u startu ( u srcu ) opraštam, a okrećem im leđa i bežim...bukvalno sebi govoreći: "Oprosti im Bože - ne znaju šta čine"...

Jer...ima još jedna stvar ( o kojoj kad pričam - zadesi me neka loša sudbina ), ali moram i to da savladam na svom duhovnom putu:

Može neko da mi objasni - ako sam ja nekome oprostio a učinio mi je veliko zlo - kako to da se po pravilu dešava da su takvi ljudi igrom sudbine svi odreda mrtvi, ili teško bolesni, ili ih je zadesila 10 puta gora sudbina

od zla koje su meni naneli???

Kakav je tu nepisani zakon posredi?

Kada sam to tokom iskustva uvideo i shvatio DA JE PRAVILO - izuzetno vodim računa o svom praštanju, pa nekad čak i glumim ljutinu i bes - kako ne bih poremetio običan-ljudski tok stvari i ne bih boo u oči svojim

tobožnjim "svetačkim" ponašanjem - jer izgleda da to ljude koji su ostrašćeni i podložni besu, grehu, zaverama, izdajama i sl - smeta...

Ima Pravde Božije, Nebeske... tako mi Svetog Krsta...

Ne postoji nikakva sila u univerzumu koja bi me sad uverila u suprotno...

Zato ljude ( kroz život, u odnosima - činjenjem dela ) - podučavam ljubavi i praštanju, ali malo ko prihvata...

Tek...prođe neko vreme i shvate da sam bio u pravu ( kad se opeku )...

E sad ne znam kako bih postupio da mi neko dira dete...

Na kraju - svi smo mi ljudi, i ako bih svoju "čistoću" morao da sačuvam a da za to žrtvujem porodičnu čast ili život deteta - ne verujem da bih sebe stavio na prvo, već na zadnje mesto...

Ali jedno je sigurno: Osveta je moja veće zlo od onog zla koje je načinjeno meni terajući me da se svetim, a osveta već nema smisla jer ne može vratiti stvari na staro, srećno i dobro - već samo donosi još veće zlo: i po mene, i po bližnje, i po onog ko nam je učinio zlo...

Zato - umesto osvete - bolje je neka Gospod Bog sprovede Pravdu svoju po svojoj Promisli, jer nije na ljudima da sude...

Na kraju - vrlo često - ono što nam se čini kao veliko zlo - ne mora biti da je tako... "Ko zna zašto je to dobro...možda je time sprečeno još veće zlo"...

...Ja opraštam... ali ne želim da moje opraštanje pređe u sebeljublje, niti da nekome donese zlo...

Zato je uz opraštanje kao kvalitet i vrlinu srca i duše - potrebno razvijati pamet,znanje,inteligenciju i mudrost - i izlaziti racionalno, pametno, sistematski sa problemima-iskušenjima-situacijama u životu koji nas susreću - tako da našu "duhovnost" i "svetost" ostavimo za Poslednje Suđenje... naravno - izbegavajući svaki greh, a ako se on i desi - pokajati se, ali da to ne pređe u osećaj večne krivice:

Jer Ljubav je Gospodnja velika - oprostiće nam.... samo mi činjenjem dobrih dela i poštujući ono što nam je On ostavio - moramo i sami dati svoj doprinos za Njega...

S tim zadatkom smo ovde...

[Jefimija]

  Цитат

Овакве теме не смеју да воде православни хришћани. Ако има ишта што не можемо да опростимо онда нисмо буквално никакви хришћани. Праштање је основа нашег напретка у вери, и нема узрастања у Христу ако не опраштамо. Ниједан човек, био он и највећи светитељ не може да се спасе само ради његових дела, него и такав налази Божије милосрђе најпре. А божаснког милосрђа нема ако нам Господ не би праштао.

Ne bih se slozila sa tobom da o ovakvim temama ne bi smeli da pricamo...jednostavno, svima nama je jasno da je prastanje osnova naseg napredka u veri, bas kao sto si rekao, i bas zbog toga i treba pricati na tu temu kako bi jedni drgima kroz licno iskustvo preneli neophodnost prastanja kao jedne od stepenica kojima se penjemo do Gospoda...kako bi kroz iskustva drugih ucili i oblikovali sebe kao bolje i Gospodu ugodnije licnosti.

U zivotu mi se desilo mnogo toga lepog a naravno i ruznog, to je zivot...ono sto sam mislila da nikada necu moci da oprostim kad sam imala 20tak godina sada prastam, cak i ne uzimam za zlo, jednostavno prihvatam da smo svi mi razliciti i da u tim razlicitostima pravimo greske nekad namerno, nekad slucajno...Izdaja koju sam pomenula je nesto na sta dugo, dugo nisam mogla da se naviknem a onda...vreme ucini svoje, Gospod nikad ne zatvori jedna vrata a da nam ne odskrine druga...

kada sam pokretala temu, pokrenula sam je upravo zato da jedni drugima otvorimo srce sa namerom da naucimo da prastamo.

Na zalost kako videh jedan post na nekoj temi koji kaze, "puna usta ljubavi- a srca prazna" e da ne bi samo pricali o prastanju vec naucili da ih sprovedemo u delo zato sam pokrenula ovu temu 0110_hahaha

[Jelena3]

  Цитат

Izdaju! Oprostim, uvek oprostim, ali boli. Tada se krijem. Patim. Hvala Bogu, slabo pamtim dogadjaje, ali imam oziljke  0110_hahaha, to su izdajice, metaforicki, naravno.

Upravo kako bih i sama definisala. Sklupčam se negde i otpatim u tišini, posle sve prođe.

Mislim da ne postoje neoprostive stvari. Samo treba vremena da se zgrušani neoprost razloži.

[Jefimija]

  Цитат

Mila moja sejo, postoji li nešto u životu što ti se desilo prije 2,3,5,10 godina a da nisi uspjela da oprostiš?

Ne, nije...ono sto sam htela da kazem da za sve mora da prodje vreme, vreme leci rane znam ja to, draga moja...

Samo ono sto je sustina da u svom uzrastanju, sazrevanju, u razlicitim zivotnim dobima razlicito razmisljamo o prastanju, razlicite stvari prastamo....nemoj mi reci da ono sto oprostis sada oprostila bi i kad si imala 15-20god?

Za devojku koja se prvi put zaljubi neoprostvo je da je decko prevari, za zenu u zrelim godinama preljuba ima potpuno drugu konotaciju, neka prasta neka ne...ja licno to mogu da oprostim ali koliko zena oko nas ne? E o tome se radi  0110_hahaha

[Jefimija]

Jelena3 ovo koliko vidim tvoj prvi post na ovom forumu, drago mi je da si sa nama ovde

  DOBRODOSLA!!! 0304_smile4

0212_rolleyes :291291291:

[Зорица екс Милева]

@Jefimija - baš zato i kažem nije baš naslov odgovarajući, ali razumijem šta hoćeš da kažeš. 0212_rolleyes

@Jelena3 - Dobrodošla sestro

[Jefimija]

  Цитат

@Jefimija - baš zato i kažem nije baš naslov odgovarajući, ali razumijem šta hoćeš da kažeš. bendoff

mislim da su i ostali razumeli  0304_smile4

[Mario - Ratnik Svetlosti]

Od sveg srca HVALA  Jefimija !!! 

Bog te blagoslovio !!! 

[Jefimija]

  Цитат

Od sveg srca HVALA  Jefimija !!! 

Bog te blagoslovio !!! 

Bogu hvala pre svega

a hvala i tebi brate Ratnice na lepim recima i željama