Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[verum est in beer]

Константно уваљујеш другима да лицемерно посте ако се послуже мрсном храном код домаћина који је у време поста нуди. Ти у томе видиш кршење поста, а они виде нешто више од те хране. Није проблем да ти видиш пост онако како видиш (као искључиво храну), то је твој став и ок поштујем, али није у реду да прозиваш друге који се не воде твојим мерилима. Има оних који сматрају да је поштовање домаћина изнад хране, па ће тако пре погазити пост него човека, јер полазе од претпоставке да је домаћин из љубави изнео оно што је имао како би их угостио и треба сад да га стављају на стуб срама што није изнео посно, а још горе осуђивати га што и сам не пости. Дакле, слободно ти изједначавај пост са храном, али то ти не даје за право да проглашаваш друге лицемерима, фолирантима и слично.

Никоме ја ништа не уваљујем, једино си се ти увалила у моје постове. Човек је поставио пост и питање, ја сам само одговорио и изнео моје виђење постављеног питања. Ваљда свако има право на своје мишљење, а свако нека ради и пости како хоће, слободни смо људи. А искарикирала си мој пост тотално.Ако се теби не свиђа моје виђење тога, онда не знам шта да ти кажем. 

[Дејан]

Jedan status sa fejsa

 

За све оне који ПОСТЕ на сав глас кад уђу у пекару или продавницу, а посебно док се возе аутобусом и причају телефоном, ево шта Свети Јован Златоусти каже о томе:

„Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ.

Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног – своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње“.

Дакле, маните се изјава типа ЈА ПОСТИМ са нагласком на П јер је одвратно слушати квазиверништво и рекламирање. Толико.

[feeble]

http://www.youtube.com/watch?v=fC2qfrsDe8E

[malina :)]

Ево, цитираћу те, па ти види да ли сам искарикирала нешто

Од сада цео пост идем по гостима, нећу осетити пост. 

 

Па више сам поносан на пост и на моју веру и то ћу јавно свакоме рећи, па и код некога у гостима, него на те неке форе које су кренуле по Православљу да не увредиш некога ако нећеш да узмеш мрсно, то ми је лицемерно. Пре би требало ти људи да се стиде што не посте (причам о Србији где је "већина"  Православна).

Него, ја сам о твом ставу изнела мишљење да га поштујем и не треба да ми се свиди да би га поштовала, али ваљда могу да коментаришем на њега?

[verum est in beer]

Ево, цитираћу те, па ти види да ли сам искарикирала нешто

 

Него, ја сам о твом ставу изнела мишљење да га поштујем и не треба да ми се свиди да би га поштовала, али ваљда могу да коментаришем на њега?

Наравно, нема ничег лепшег од конверзације, па макар и имали супротна мишљења. А ово што си ме цитирала не видим поенту. Па јер речено: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа. Мт 28. 19

Наша вера је јавна, не треба да је кријем или да се стидим што постим и да некоме прећуткујем да постим да га случајно не увредим што ми је изнео мрс, то може само позитивног ефекта да има, па ће можда и тај неко да размисли и другачије да ради неке ствари. Ја увек говорим да постим, а друга ствар је како постим  и да ли тиме постижем неки ефекат, али то је већ на Богу да процењује, а на мени је да се трудим. А пошто видим да си теолог, волео би да знам где се то у Православљу за време поста дозвољава у гостима мрс да не би некога увредили? Значи искрено би волео да научим нешто, пошто стварно нисам видео нити наилазио на тако нешто. Да ли је то неко дозволио или је то прећутна пракса или је на сваком појединцу да тумачи и ради како хоће и у зависности од ситуације, пошто се нисам сусретао са тим до сада.

[Лидија Миленковић]

Пошто сам рођена 8. априла, најчешће ми је рођендан током поста. Тако беше и за мој 40. рођендан.

Моја мајка, душа моја, поранила, да ме "ухвати" у кревету, и изненади посном тортом.

Ствар је у томе што је премазала  торту  обичним шлагом који је умутила са водом. Знала сам да у том шлагу има млека у праху, али сам појела парче торте које ми је пружила, не желећи да јој покварим радост.       

  Још пар пута сам се свесно омрсила за време поста, и то када сам  хранила мало дете, и  сркнула из кашике да проверим да ли је храна ОК за бебиронче.

У свим осталим ситуацијама, се захвалим, кажем да постим, направим неку комбинацију са салатом и хлебом, и тако испоштујем и домаћина и пост.

[Rašo]

Ваљда имају чашу воде... 

 

А приќа о Џеладин-бег и Митрополит Калиник, не видим да има неку везу са овом тему. Једно је јести мрсну храну да би неко не умро, а друго је јести мрсну храну због нашег стомакоугоѓењу и неко чудно смирење. 

Како нема везе, суштина приче је дата у првој реченици:"Велика је ствар пост, но љубав је још већа."

Љубав.

Ај прочитај причу још једном и до краја.

[Биљана]

Pa skoro su svi već sve rekli! Nemam šta novo za dodati!

Moje okruženje(prijatelji i rodbina) zna da ja postim, pa tako i kad zovu na neko veselje u toku posta, zaista se potrude da meni posebno spreme! A a ko bi se desilo da odem nekome u goste ko ne zna da ja postim, pa omrsila bih se! Svesno bih se omrsila. Pojela bih tu hranu koju je domaćin stavio ispred mene! On je možda dao i poslednji dinar da se spremi za goste i da iznese na trpezu sve najbolje što ima, a ja da to odbijem i uvrijedima ga.......ne ide to tako! Da domaćin zna da će imati i gostiju koji poste, sigurno bi spremio i nešto od posne hrane!

[R.Žiskar]

јер полазе од претпоставке да је домаћин из љубави изнео оно што је имао како би их угостио и треба сад да га стављају на стуб срама што није изнео посно, а још горе осуђивати га што и сам не пости.

Има ту једно али....

Домаћин који нас поштује и воли ће управо спремити макар мало посне хране јер се подразумева да нас није заволео преко ноћи, на прву лопту, већ да нас познаје дуже време.

И онда се поставља питање да лије заиста из своје превелике љубави изнео мрсно пред нас у време поста или је, не дај Боже, намерно спремио сву мрсну храну из жеље да прекршимо пост како би он сутра другима причао како Православци олако "ждеру кобасице" у време поста.

Свако има своје виђење и свако виђење треба поштовати док не тера друге да се понашају другачије од онога како им одговара. не видим проблем у томе да сваком домаћину кажемо да постимо и да због тога не једемо храну коју је изнео али да га волимо свим срцем и да нам је драго што смо с њим у друштву или што нас је позвао да са нама прослави ово или оно. Ако нас стварно воли, довољно му је наше присуство. И то ће га довољно усрећити, више него да смо смазали цело печено прасе. 

[Ignjatije]

Ево стихова за размишљање :

 

"Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради. .. Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.  Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,  Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу." (1. Коринћанима 10:27-33)

 

 

 

  "И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?  А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни. . Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање  ...."  Матеј 9:11-13

[malina :)]

Има ту једно али....

Домаћин који нас поштује и воли ће управо спремити макар мало посне хране јер се подразумева да нас није заволео преко ноћи, на прву лопту, већ да нас познаје дуже време.

И онда се поставља питање да лије заиста из своје превелике љубави изнео мрсно пред нас у време поста или је, не дај Боже, намерно спремио сву мрсну храну из жеље да прекршимо пост како би он сутра другима причао како Православци олако "ждеру кобасице" у време поста.

Свако има своје виђење и свако виђење треба поштовати док не тера друге да се понашају другачије од онога како им одговара. не видим проблем у томе да сваком домаћину кажемо да постимо и да због тога не једемо храну коју је изнео али да га волимо свим срцем и да нам је драго што смо с њим у друштву или што нас је позвао да са нама прослави ово или оно. Ако нас стварно воли, довољно му је наше присуство. И то ће га довољно усрећити, више него да смо смазали цело печено прасе.

Да, само што не треба хришћанин да полази од претпоставке да домаћин има искључиво злу намеру према нама.  Ја сам сасвим убеђена да људи са којима смо блиски знају за пост и да неће изнети мрсну храну, већ ће се потрудити да нас угосте посном храном  без обзира да ли и они посте. И они неће правити проблем да се прилагоде нама и нашим потребама, али често они који посте мисле да сви треба да се прилагођавају њима, још се љуте ако то није тако.  Међутим, ја сам говорила о ситуацији када се деси да одемо код некога ко нас не зна толико да је упућен у наш пост, али жели да нас угости из најбоље намере и постави нам мрсну храну. Ја у тој намери видим љубав и поштовање и не би на то згазила да се деси не знам шта.

 

"А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно." (Мт.6,17-18 )

 

Друго, онако како посте Срби није могуће да пости сав хришћански свет. Тако да се постови разликују од места до места. Свако прилагођава пост с обзиром на храну која му је доступна. Замислите, на пример, православног Ескима.. њему је риба основна намирница као нама хлеб. Дакле, пост није циљ сам по себи, већ средство, зато је и небитно ко шта једе, већ да ли остаје човек пре свега, да ли има љубави и разумевања за ближње.

[R.Žiskar]

има искључиво

Да, ја и нисам причао о искључивости него о варијанти. Која је могућа.

често они који посте мисле да сви треба да се прилагођавају њима, још се љуте ако то није тако.

Ја имам другачије искуство, не посте сви моји пријатељи али они који посте, за време поста избегавају да иду на прославе или нека славља са гозбама, ако оду, конзумирају оно што могу а да је посно. Ако нема посног, попијеш чашу воде и кажеш хвала. Они који посте не траже од осталих да не мрсе, само не учествују у таквом храњењу.Зар није веће наметање да неко ко пости треба да конзумира мрсно у време поста зато што домаћин не зна за пост?  И шта је са, рецимо, вегетеријанцима? Са веганима? Је л` и они морају да једу месо да не увреде домаћина?

Међутим, ја сам говорила о ситуацији када се деси да одемо код некога ко нас не зна толико да је упућен у наш пост, али жели да нас угости из најбоље намере и постави нам мрсну храну.

Ако је у питању најбоља намера, значи да таквом домаћину и те како можемо да поменемо да постимо, јер ће онај ко нас тако уважава, из најбоље намере, управо из те најбоље намере схватити и прихватити пост.

Не причам ја о наметању и рекламирању поста већ о томе да се поста не треба стидети. 

[Teofanija]

Bilo je tesko objasniti da postim...

A tek ono "zar i deca"? Morala sam da ispostujem domacina,vise puta.

Sada znaju da postim ,spreme nesto posno...

[R.Žiskar]

Ево стихова за размишљање :

Интересује ме овај први пасус који си поставио, у ком делу се односи на пост?

Ако добро читам, каже "Ако вас који од неверника позове..."па онда "ако и одете..." дакле, постоји избор. Али не видим како је то везано за конкретно време поста, јер овакав цитат може да важи и ван поста?

Други цитат ми је јасан, али не схватам опет какве везе има са постом? Јер је ту јасно да је у питању с ким, а не шта једеш. И да треба да будеш у друштву оних који имају мање вере од тебе а не да се гордиш и да се издвајаш и да говориш и понашаш се као да су они мање вредни, већ управо супротно, да будеш са њима и да им помажеш да открију радости веровања.

[Ignjatije]

Интересује ме овај први пасус који си поставио, у ком делу се односи на пост? Ако добро читам, каже "Ако вас који од неверника позове..."па онда "ако и одете..." дакле, постоји избор. Али не видим како је то везано за конкретно време поста, јер овакав цитат може да важи и ван поста?

 

У то време није постојао пост као данас, тако да се не може ни односити директно и конкретно на њега. Из цитата можеш извући поуку како да се поставиш када си код оних који не посте. Стих се односи на пагане, на незнабожце. Мада су око нас већина крштени, али не и литургијски верници, тако да о Исусу и вери можда и не знају пуно више од тадашњих незнабожаца (постојао неки Исус, разапели Га, Васкрсао је.. слави се као Бог) може се применити на ту ситуацију.

 

Други цитат ми је јасан, али не схватам опет какве везе има са постом? Јер је ту јасно да је у питању с ким, а не шта једеш. И да треба да будеш у друштву оних који имају мање вере од тебе а не да се гордиш и да се издвајаш и да говориш и понашаш се као да су они мање вредни, већ управо супротно, да будеш са њима и да им помажеш да открију радости веровања.

 

Слично као и предходном цитату. Сам Исус је био против претераног држања за форме без схватања и примене суштине.