Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Драгана Милошевић]

447 cita temu

[obi-wan]

Календар поста (Божићни пост)

........................................

Jel moze neki izvor, odakle je ovaj kalendar? Cisto da znamo i za neke druge postove kad treba da se konsultujemo...

[Gaša]

Malo bolje objasni pitanje...

Hriscanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio cetrdeset dana, pre nego a to je poceo da propoveda svoju nauku, kao a to je postio pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci. Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hriacani kroz vekove. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdrzavanju od rdjavih misli, zelja i dela. Post umnozava ljubav i molitvu i spremnost na vracanje svih evandjelskih vrlina.

Па, у принципу да. Христос у сваком погледу треба да нам је мерило, Циљ којем тежимо, Савршенство на чијем путу треба увек да се налазимо.

Мада ако почетник или онај који је слаб у вери крене на силу да тако пости то није добро и може бити чак и опасно.

Зато и постоји благослов духовника чији је задатак да нам одреди како да постимо.

Ali mi ne postimo na način kako je to radio Gospod naš Isus Hrist.

[obi-wan]

Opet nisi jasan sta zelis da pitas. I kaze se Hristos, rec "hrist" nema nikakvo znacenje...

[Gaša]

Opet nisi jasan sta zelis da pitas. I kaze se Hristos, rec "hrist" nema nikakvo znacenje...

Evo da pojednostavim.

Da li postimo na način kako je to Hristos postio?

[Благовесник]

Ali mi ne postimo na način kako je to radio Gospod naš Isus Hrist.

Tzv. Isusov post (ništa ne jesti i ne piti (ni vodu), i to: ni danju, ni noću), drži se samo u toku Velikog posta tj. Vaskršnjeg posta,

i to samo prva tri dana prve sedmice (trimirje) i na Veliki petak. Hristos je postio tako 40 dana u znak žalosti i žrtve (u smislu - pokore)

za grehe roda ljudskog. Postiti tako 40 dana, nakon Hristovog vaskrsenja, nije ni moguće, a ni dozvoljeno, jer je Hristos potom ustanovio Svetu Liturgiju!

Čak i neki izuzetni primeri medju prepodobnim starcima i ženama koji su postili tako i duže od tri dana,

nisu prelazili u takvom postu šesti dan, jer su nedeljom primali Sveto Pričešće, a oni koji su ostajali na svom mestu,

dobijali su Sveto Pričešće ili kako se još kaže - Nebesku Hranu, i to ili iz ruke andjela ili djakona koji je dolazio takvim otšelnicima i Pričešćivao ih.

[Gaša]

Tzv. Isusov post (ništa ne jesti i ne piti, a pod tim se podrazumeva i - ne piti vodu), drži se samo u toku Velikog posta tj. Vaskršnjeg posta,

i to samo prva tri dana prve sedmice (trimirje) i na Veliki petak. Hristos je postio tako 40 dana u znak žalosti i žrtve (u smislu - pokore)

za grehe roda ljudskog. Postiti tako 40 dana, nakon Hristovog vaskrsenja, nije ni moguće, a ni dozvoljeno, jer je Hristos potom ustanovio Svetu Liturgiju!

Čak i neki izuzetni primeri medju prepodobnim starcima i ženama koji su postili tako i duže od tri dana,

nisu prelazili u takvom postu šesti dan, jer su nedeljom primali Sveto Pričešće, a oni koji su ostajali na svom mestu,

dobijali su Sveto Pričešće ili kako se još kaže - Nebesku Hranu, i to ili iz ruke andjela ili djakona koji je dolazio takvim otšelnicima i Pričešćivao ih.

Da,to je bilo kad je bio iskušavan u pustinji.

Ali Isus je bio Izraelac i postio u drugim prilikama onako kako Jevreji i danas Muslimani poste.

Dakle ništa se ne jede od izlaska do zalaska Sunca.Danas hrišćani ne poste na takav način.

Mene interesuje kad su nastala ova današnja pravila o postu?

[Благовесник]

Ali Isus je bio Izraelac i postio u drugim prilikama onako kako Jevreji i danas Muslimani poste.

Ni sam Gospod naš Isus nije mario na te starozavetne ustanove o postu, nakon svog Bogojavljenja tj. javljanaj svetu,

niti učio svoje stado da se imaju držati starozavetnih ustanova o postu.

Oni čak nisu ni postili, naročito ne u danima kada su ostali Jevreji postili. Čitamo:

"Tada pristupe k Njemu Jovanovi učenici govoreći - Zašto mi i fariseji postimo, a učenici Tvoji ne poste?"

[Благовесник]

I On im u ime Svojih učenika daje odgovor u formi pitanja: Mogu li svatovi postiti (plakati) kada je s njima ženik?
Potom pojašnjava, tumači Svoje reči, govoreći, da će postiti, ali u onaj čas ili dan kada se od njih ugrabi ženik,
u taj dan će postiti. Taj dan je Veliki petak. I tada istinski i potpuno postimo (žalimo!),
tj. ne jedemo i ne pijemo ništa, ceo dan i celu noć! Zato se takav post u Crkvi Hristovoj drži jedino u Veliki petak (i trimirje).

Od početka se, dakle, u istoriji Crkve postilo svake srede i petka
(o čemu svedoči i Didahi) i pred Vaskrs (negde 7, negde 14, a u Jerusalimu 40 dana),
ali ne i isto u svim tim delovima Crkve (ne isto u svim po-mesnim Crkvama).
Negde je pravilo bilo da se ne jede ništa do večeri, a negde da se ne jede samo meso i riba, negde ne samo meso, i slično.
Tada je bilo manje posnih dana, i dani Velikih postova (u početku su bila samo dva Velika posta),
prekracivani su subotom i nedeljom kada se nije postilo.
Danas post nije ništa blaži nego što je to ranije bilo, zato što iako je u izvesnom smislu post olakšan,
tih pripremnih dana za doček praznika (blagoslova Božijeg) ima dosta više!

[mcvija]

па рецимо људождери кад посте једу рониоце... sHa_sarcasticlol

[Драшко]

није ми фрка без рибе на посту колко без уља понекад , без рибе (речна, морска) могу али уљенце....

[mcvija]

Наиме, Свети Јован Златоусти је у току поста, сриједом и петком, држао предавања вијернима, а вечина његових предавања су записана. Овај дио је узет из његових Омилија на књигу Постања.Иначе, Омилија значи тумачење Светог Писма.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ О СМИСЛУ ПОСТА

Мање нам је данас сабрање. Откуда то? Може бити да су се неки постидели да се после вештаствене трпезе појаве на овој духовној гозби, па то им беше узрок изостанка. Али нека ти слушају онога мудраца где каже: Постоји стид који наводи на грех и постоји стид - слава и благодат (Сир. 4,21). Није зазорно да онај који је учествовао на телесној трпези дође на духовни пир. Духовне ствари нису као људске назначене за строго одређено време, јер за разговор о духовном сваки део дана је погодан. И зашто само дана? И ноћ нека падне, па то опет није препрека духовној поуци. Зато и Павле говораше Тимотеју, пишући: Настој у право време и у невреме; изобличи, запрети, замоли (2. Тим. 4,2). Слушај опет и блаженога Луку: Намеравајући да изађе сутрадан из Троаде, каже, Павле разговараше са њима и продужи беседу до поноћи (ДАп. 20,7). Је ли време омело, реци ми, или прекинуло беседу? Будан слушалац, макар и обедовао, може бити достојан овога духовног сабрања, као што, опет, немаран и духом клонуо, макар остао и гладан, никакву корист одавде неће понети. А то говорим не да бих ублажио строгост поста, далеко било, него и хвалећи оне које посте и дајући им за право, а желећи да вас поучим да следите духовно трезвено расуђујући, а не следећи обичају. Није срамота да онај који је узео храну учествује у овој духовној поуци, него бити немарнога ума, скољен страстима и не смиривати киптаје плоти. Није јести зло, далеко било, него је штетно преједати се и оптерећивати стомак, што уништава и насладу од хране, као што, коначно, није зло ни узимати умерено вина, него предати се пијанству и због неумерености изгубити расуђивање. А ако услед телесне слабости, љубљени, не можеш гладан да проведеш дан, нико благоразуман неће моћи да ти приговори због тога. Ми имамо Владику благог и човекољубивог Који не захтева ништа од нас преко наше снаге. Он не тражи без разлога да се уздржавамо од јела и да постимо, нити је то зато да бисмо тек остајали гладни, него да бисмо, одвраћајући се од овоживотних ствари, сваку прилику посветили духовним стварима. То значи да, када бисмо трезвенога разума устројавали свој живот и свако старање показивали према духовном, а храни приступали само да бисмо испунили нужду и у добрим делима сав живот проводили, никакву потребу не бисмо имали за помоћи од поста. Али како је људска природа немарна и више се предаје распусности и раскоши, човекољубиви Владика као чедољубиви отац изуми нам лек поста, и како би нас одвојио од раскоши, и да бисмо ми бригу о житејском пренели на делање духовног. Ако има, дакле, неких међу онима који овамо долазе, а да их телесна слабост спречава да гладују, њима саветујем и да крепе телесну слабост и да се не лишавају ове духовне поуке, него да штавише управо у њој показују већу ревност.

Има, има путева који су умногоме бољи од уздржавања од јела, а могу да нам отворе врата смелости пред Богом. Онај, дакле, који једе и не може да пости, нека показује штедрије милосрђе, усрдније се моли, нека више поревнује за слушање Божанствених изрека. Ништа нам ту не смета телесна слабост. Нека се са непријатељима мири, свако злопамћење нека изгони из своје душе. Уколико то добро жели да твори, показаће истински пост и онај који највише од свега тражи од нас Владика, јер и само уздржање од хране Он зато заповеда да бисмо, зауздавајући киптаје тела, чинили је кротком за испуњавање заповести. А ако не будемо користили због телесне слабости ни помоћ од поста, а будемо већи немар показивали, себи, ни не знајући, највише шкодимо. Ако нам и уз пост ништа не користи уколико нема поменутих добродетељи, много већи ћемо немар показати, ако ни лек поста не можемо да користимо. Када су то од нас чули, молим вас да они који сами могу да посте, по мери својих моћи, појачају ову добру и похвалну ревност. Јер колико се спољашњи човек распада, толико се унутрашњи обнавља (2. Кор. 4,16). Пост обуздава тело и сапиње разуздане жеље, а душу облистава, даје јој крила и чини је високом и лаком. А браћу своју, која не могу да посте због телесне слабости, храбрите да не остављају ову духовну храну, поучавајући их тиме што ћете им носити наше гласове и показивати им да онај који умерено једе и пије није недостојан овога слушања, него који је немаран и предат задовољствима. Казујте им и ону апостолску изреку, да који једе Господу једе и који не једе, Господу не једе и благодари Богу (Рим. 14,6). И онај који пости, дакле, благодари Богу, јер имаше силу да савлада напор поста; и који једе опет благодари Богу, јер, ако жели, ништа од тога не може да га омете у спасењу душе. Толике нам неизбројиве путеве размакну човекољубиви Бог, којима нам је могуће да идући, хоћемо ли, стекнемо највећу смелост.

О овоме смо, дакле, довољно рекли због одсутних, одбацисмо стид као изговор и показасмо да се не треба због тога стидети. Нама не доноси срамоту једење, него грешење. Велика је срамота грех. Ако њега чинимо, не само да треба да се стидимо, него и да се покривамо и да јадикујемо над собом као да нас је неко увредио. А још је боље ни тада не клонути духом, него хитати на исповест и умудрење. Јер таквога Владику имамо Који ништа друго од нас не тражи пошто починимо грех, ако неки пут због немара будемо свладани, осим да га исповедимо, на томе да се зауставимо и да никада више не паднемо у исто. А ако са мером узимамо храну, немојмо се никада стидети, јер нас је Владика сплео таквим телом које не може другачије да опстаје, осим ако њу не узима - само нека се одсеца неумереност. Управо то највише и доприноси његовом здрављу и добробити. Зар не видите како раскошне трпезе и преједање свакодневно изазивају силне болести? Откуда је бол у ногама? Откуда тежина у глави? Откуда мноштво покварених сокова? Откуда остале бројне болести? Зар не од неумерености и прекомерног наливања јаким вином? Као што се претоварена лађа брзо потопи и нађе под водом, тако и човек, када се преда преједању и пијанству, пада у понор и дави свој разум и, коначно, лежи као живи мртвац који, додуше, може да чини многа зла, али за сва добра ништа боље од мртваца није способан.

Молим вас зато, како каза блажени Павле, старање о телу не претварајте у похоте (Рим. 13,14), него [се брините] да будете неокрњени и да можете да показујете већу ревност у духовном делању. Све то говорећи браћи својој, убеђујте их да се никако не лишавају ове духовне хране, него да долазе, макар и после обеда, са свом усрдношћу, како би, примивши овдашњу поуку, могли да се срчано супротставе смицалицама ђаволовим.

[mcvija]

Св. Јован Златоусти, на другом месту, рече: "Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

[Mironosica]

zasto niko ne spominje ajvar ?

[Bokisha]

помаже Бог свима

А јел неко у току да ли су препоруке о посту по данима са www.crkvenikalendar.com веродостојне?И чији је то сајт

захвалан