Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Драгана Милошевић]

1.Mir deco!

2. Kako se posti subota ukoliko se u nedelju primaju Tajne? Uvek me to zbunjuje jer po kanonima se samo Velika posti na vodi 

[Благовесник]

Vaseljenski i drugi sabori daju takvo pravilo (da se posti (strogo ili na vodi) samo ta jedna subota u godini).

Medjutim, isti Sveti Oci u svojim spisima (a i svojim primerom) pokazuju da ponekad može postojati izuzetak, ali da to ne sme biti i pravilo, da ako neko po nekad iz  zaveta  ili nekog drugog opravdanog razloga (bolje pripreme, šta god već) želi postiti i u subotu, čak ništa ne jesti, dozvoljeno je, ali po konkretnom dopustenju (blagoslovu) Crkve preko duhovnog nastojatelja ili episkopa (sveštenika), pa se neprekidan (strog post na vodi) može dozvoliti i 7 dana, pa čak i 15 do 40 neprestanih dana.

To, dakle, nije problem. Problem je to nametati kao pravilo.

[Благовесник]

1.Mir deco!

2. Kako se posti subota ukoliko se u nedelju primaju Tajne?

 

Pitaj sveštenika. Nije mi poznato da oni poste strogo na vodi u subotu u dan pre nego što će se Pričestiti Svetim Tajnama Božijim (tj. služiti i načalstvovati u Litirgiji).

[Angelus]

Vaseljenski i drugi sabori daju takvo pravilo. Medjutim, isti Sveti Oci u svojim spisima (a i svojim primerom)

 

pokazuju da ponekad može postojati izuzetak, ali da to ne sme biti i pravilo, da ako neko po nekad iz  zaveta  ili nekog drugog opravdanog razloga (bolje pripreme, šta god već) želi postiti i u subotu, čak ništa ne jesti, dozvoljeno je, ali po konkretnom dopustenju (blagoslovu) Crkve preko duhovnog nastojatelja ili episkopa (sveštenika), pa se neprekidan (strog post na vodi) može dozvoliti i 7 dana, pa čak i 15 do 40 neprestanih dana. Nije to problem, dakle. Problem je to nametati kao pravilo.

 

Алал вјера,јуначино,види се да си од правих људи учио,тако се одговара и објашњава,а не нешто закукуљено и умотано,да нико не разумије,па ни онај сам који говори,али Ви тумачите на најбољи могући начин,а видим и ове заграде,па запете,чини ми се да знам на чије писање и реторику подсјећате,...ето ја питала први пут нешто Милојкова,али одговара и то врло брзо хитро Јустинијан,ко кец на десетку,...није то пут,али нека, само напријед младићу,свако добро и опрости и помјани!Напиши ми молим Те која си епархија на пп,а могу да и предпоставим!

slavabogu

[Gaša]

Vaseljenski i drugi sabori daju takvo pravilo (da se posti (strogo ili na vodi) samo ta jedna subota u godini).

Medjutim, isti Sveti Oci u svojim spisima (a i svojim primerom) pokazuju da ponekad može postojati izuzetak, ali da to ne sme biti i pravilo, da ako neko po nekad iz  zaveta  ili nekog drugog opravdanog razloga (bolje pripreme, šta god već) želi postiti i u subotu, čak ništa ne jesti, dozvoljeno je, ali po konkretnom dopustenju (blagoslovu) Crkve preko duhovnog nastojatelja ili episkopa (sveštenika), pa se neprekidan (strog post na vodi) može dozvoliti i 7 dana, pa čak i 15 do 40 neprestanih dana.

To, dakle, nije problem. Problem je to nametati kao pravilo.

 

A ja pitam brate Veljo o pravilima i načinima posta za koje kažeš da ih je lično Hristos uveo a ja u svom neznanju ne mogu to naći u Sv.Pismu pa te molim za objašnjenje,na isto to pitanje koje sam prethodno na ovoj temi postavio nisi odgovorio-hvala

[Благовесник]

Hoćeš da kažeš da pošto je Hristos postio tako da nije ništa jeo,

ni danju ni noću, i mi treba tako da postimo, ili šta, ne razumem?

Ili hoćeš da kažeš da treba da postimo u dane kada su postili i Izrailjci, da je to pravilno,

iako sam Hristos, kao što vidimo u Evandjelju nije postio, niti učenici Njegovi, u dane kada su ostali Izrailjci postili?

Bog Otac je Njime, Njegovom ličnošću,  uveo nove dane u koje će Crkva postiti,

i to prvenstveno duži post pred Vaskrs, sredom i petkom, kao i ostale velike i male (jednodnevne) postove.

 

[Gaša]

Hoćeš da kažeš da pošto je Hristos postio tako da nije ništa jeo,

ni danju ni noću, i mi treba tako da postimo, ili šta, ne razumem?

Ili hoćeš da kažeš da treba da postimo u dane kada su postili i Izrailjci, da je to pravilno,

iako sam Hristos, kao što vidimo u Evandjelju nije postio, niti učenici Njegovi, u dane kada su ostali Izrailjci postili?

Bog Otac je Njime, Njegovom ličnošću,  uveo nove dane u koje će Crkva postiti,

i to prvenstveno duži post pred Vaskrs, sredom i petkom, kao i ostale velike i male (jednodnevne) postove.

 

Ne,nego bih želeo da mi objasniš na koji način nam zbog liturgijskog slavlja nije moguće da postimo ka Hristos i kako je on ustanovio pravila posta preko liturgijskog slavlja?Nije mi jasno kako je Bog Otac Hristovom ličnošću uveo nove dane i pravila posta.

Možeš li mi dati navode Svetog Pisma gde je to zapisano?

[Благовесник]

 na koji način nam zbog liturgijskog slavlja nije moguće da postimo ka Hristos 

 

Pa zašto, zato što danas (nakon Hristove pobede, spasenja i ustanovljenja Božanstvene Liturgije)

ne može čovek u Hristu ništa ne jesti 40 dana, jer ako takav ne uzme učešća u Trpezi Gospodnjoj  tri nedelje uzastopce,

odvaja se od Njega. Kažu pravila: Episkop, prezviter ili vernik, koji ne dođe u tri nedelje za tri sedmice u crkvu,

ako je klirik da se svrgne, a ako je laik da  se odluči.

I na kraju krajeva - Spasitelj nigde od nas ne traži da ne jedemo i ne pijemo ništa 10 ili 40 dana.

[Благовесник]

 Nije mi jasno kako je Bog Otac Hristovom ličnošću uveo nove dane i pravila posta.

Možeš li mi dati navode Svetog Pisma gde je to zapisano?

 

1.) Hristos kaže da   Njegovi učenici ne poste, a da će postiti, i to u dan (ili dane) kada se od njih uzme ženik.

Dakle, post u novozavetnoj Crkvi vezuje za Svoju ličnost. To je, dakle, dokaz iz Svetog Pisma.

 

Ti dani (ili dan) u godisnjem bogoslužbeno-posnom krugu   jesu pre svega - Veliki petak i Velika subota,

kada je preporuka da se ne jede ništa ili pak da bude suhojedenije,

a u sedmičnom bogoslužbenom krugu -  petak u sedmici, ali se posti i sreda, pošto je tada izdan,

te se i u godisnjem bogosluzbenom krugu strožiji post prostire na celu tu Stradalnu sedmicu,

jer proces uklanajnja Ženika počinje već od Njegovog ulaska u Jerusalim.

 

 

2.) Dokaz iz najranijeg zapisanog Svetog Predanja: imamo ga u prvom poznatom crkvenom katihizisu

- Didahi (koji je Hristova Nevesta (Crkva) napisala u periodu od 50. do 100. godine,

možda i do 70. ali svakako ne kasnije od 150.), koji potvrdjuje gore navedeno,

da Učenici Hristovi poste kao spomen u one dane u koje je od njih uzet Ženik - sredom i petkom,

i podvlači se da je licemer onaj koji se želi nazvati članom Crkve a ne želi da posti u sredu i petak,

već hoće da  posti kao i dalje, četvrtkom. Izrailjci u Starom zavetu nisu postili sredom i petkom, nego četvrtkom!

 

Tu izrailjsku praksu posta ponedeljkom i četvrtkom preuzeli su muslimani, jer ni oni nisu prihvatili Sina Božijeg,

ni Njegovo stradanje i smrt, a ni slavno vaskrsenje. Zato su duše mnogih hrišćana koje su uvukli u   islam  vratili u Stari zavet,

i oduzeli im ono što je Bog Otac Hristovom ličnošću im podario.

Izraz Sinovljeve ljubavi prema Bogu Ocu, izražene od dogadjaja Blagovesti do smrti na Veliki petak,

i izraz Očeve ljubavi prema Sinu koju od večnosti ima prema Njemu(prema Svom Božanstvenom Logosu tj. Sinu - Svom identitetu) izražene ovde i sada u vremenu i materiji kroz vaskrsenje prirode (Tela Njegovog) koju je Sin primio na Sebe,

i to poljupcem Duha Svetog koji od Oca ishodi i u svet se (zbog zasluga Hristovih) po Sinu salje,

ovi to odbacuju od sebe, jer ne poste  u te nove dane posta -   sreda i petak,

već   poste kao stari Izrailj (!)  četvrtkom (!),  jer odbacuju Sina Bozijeg i Hristovu muku i smrt na Krstu,

i ne slave Hristov Vaskrs ("Prepoznaćete antihrista - odriče Oca i Sina. I svaki koji odriče Sina ni Oca nema,

a koji priznaje Sina, ima i Oca! - 1. Pastirska poslanica Apostola Jovana).

[Милан Б]

Čekaj, kako? Pogledao sam sada i taj sajt, pa  ne piše da je Sretenje na vodi:

http://www.crkvenikalendar.com/index.php

Вероватно им је неко већ скренуо пажњу па су поправили. Ко ради тај и греши

[Gaša]

1.) Hristos kaže da   Njegovi učenici ne poste, a da će postiti, i to u dan (ili dane) kada se od njih uzme ženik.

Dakle, post u novozavetnoj Crkvi vezuje za Svoju ličnost. To je, dakle, dokaz iz Svetog Pisma.

 

Ti dani (ili dan) u godisnjem bogoslužbeno-posnom krugu   jesu pre svega - Veliki petak i Velika subota,

kada je preporuka da se ne jede ništa ili pak da bude suhojedenije,

a u sedmičnom bogoslužbenom krugu -  petak u sedmici, ali se posti i sreda, pošto je tada izdan,

te se i u godisnjem bogosluzbenom krugu strožiji post prostire na celu tu Stradalnu sedmicu,

jer proces uklanajnja Ženika počinje već od Njegovog ulaska u Jerusalim.

 

 

2.) Dokaz iz najranijeg zapisanog Svetog Predanja: imamo ga u prvom poznatom crkvenom katihizisu

- Didahi (koji je Hristova Nevesta (Crkva) napisala u periodu od 50. do 100. godine,

možda i do 70. ali svakako ne kasnije od 150.), koji potvrdjuje gore navedeno,

da Učenici Hristovi poste kao spomen u one dane u koje je od njih uzet Ženik - sredom i petkom,

i podvlači se da je licemer onaj koji se želi nazvati članom Crkve a ne želi da posti u sredu i petak,

već hoće da  posti kao i dalje, četvrtkom. Izrailjci u Starom zavetu nisu postili sredom i petkom, nego četvrtkom!

 

Tu izrailjsku praksu posta ponedeljkom i četvrtkom preuzeli su muslimani, jer ni oni nisu prihvatili Sina Božijeg,

ni Njegovo stradanje i smrt, a ni slavno vaskrsenje. Zato su duše mnogih hrišćana koje su uvukli u   islam  vratili u Stari zavet,

i oduzeli im ono što je Bog Otac Hristovom ličnošću im podario.

Izraz Sinovljeve ljubavi prema Bogu Ocu, izražene od dogadjaja Blagovesti do smrti na Veliki petak,

i izraz Očeve ljubavi prema Sinu koju od večnosti ima prema Njemu(prema Svom Božanstvenom Logosu tj. Sinu - Svom identitetu) izražene ovde i sada u vremenu i materiji kroz vaskrsenje prirode (Tela Njegovog) koju je Sin primio na Sebe,

i to poljupcem Duha Svetog koji od Oca ishodi i u svet se (zbog zasluga Hristovih) po Sinu salje,

ovi to odbacuju od sebe, jer ne poste  u te nove dane posta -   sreda i petak,

već   poste kao stari Izrailj (!)  četvrtkom (!),  jer odbacuju Sina Bozijeg i Hristovu muku i smrt na Krstu,

i ne slave Hristov Vaskrs ("Prepoznaćete antihrista - odriče Oca i Sina. I svaki koji odriče Sina ni Oca nema,

a koji priznaje Sina, ima i Oca! - 1. Pastirska poslanica Apostola Jovana).

Nelogićno-totalno.Dakle mi nemamo direktnih Hristovih naredbi konkretno o Božićnom postu.

Zatim,muslimani i jevreji ne poste ponedeljkom i četvrkom,odakle ti to?Posti se u danima posta muslimani u mesecu ramazanu od izlaska do zalaska sunca.I na kraju je li "ženik"uzet ili je i vraćen?Zašto postiti kad je ženik tu sa nama?

[Благовесник]

Sve što sam naveo je tačno. Ti mi sada veruj ili mi ne veruj, no ne budi lenji Gaša, prouči sam.

Tražiš od mene sada da ti pokažem u Bibliji gde je Isus rekao da treba da se posti i pred praznik Božić?

Svašta.

A što se tiče toga da "ne poste ponedeljkom i četvrkom", neki muslimani, po primeru Muhameda,

biraju da poste ponedeljkom ili četvrtkom ili u oba dana (!), ali nikako ne u sredu ili petak!

Vaš post da ne bude sa licemerima, kaze se u Didahi još u 1. veku,  jer oni poste ponedeljkom i četvrtkom,

a vi treba da postite sredom i petkom.

 

 

[Морава]

Уторком и четвртком разрешава се уље и вино. Да ли ово вино означава само вино или може да буде неки алкохол, нпр 2-3 гутљаја ракије. Ако не може која је разлика између вина и 2,3 гутљаја ракије у посту уторком и четвртком?

[Angelus]

Ево слава Богу у вријеме божићног поста,кроз молитву и дубоко тиховање душе,написах једно своје размишљање о вјери и Животу у Христу,а мислим да би и други ,па такође себи и другима на корист да мало обуставе жестоке расправе,свакојаке ријечи,надуравања,која ништа не доносе,осим сваки пут отварање нових расправа,дакле да истински опростимо једни другима и да овај сајт,као и сви други православни што раде дакле да га више богате душекорисним текстовима,а све нека буде као приједлог и лично размишљање.Опростите! 

 

 

Пут Христа-Извор Вјечног Живота

*********************************************

 

Хришћанин мора да буде увијек оптимиста,јер човјек који иде за Богом ,за њега нема да нема рјешења,било шта да је у питању и било које околсности и искушења да наиђу.У Богу је све.
Но треба знамо и то да никада у хришћанском животу не смије да буде простора за очајање. Постоје моменти када нам буде тешко у животу, када нешто не можемо да преваримо, али увијек морамо знати да нам је Господ Бог највећи пријатељ и да све што нам даје даје нам ради нас самих, да се ми изграђујемо, поправљамо, исправљамо и кроз труд и благодат Његову примамо и заједничаримо у радости обожења.
И јесте и треба сваки хришћанин да буде оптимиста,да има Радост у Христу,како каже дивно наш Б.П.П.Павле да свака је несрећа болна, са које било стране долазила. Али су нам најтеже и најболније несреће које ми, људи, наносимо једни другима, јер знамо да је требало и могло да их не буде, да смо мало више били људи и поступали као људи.

Сјетих се пјесме Лазе Костића,

Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном. 
Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом? 
ко плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и међ сном. 

...

А док слушам Псалам 6, мислим нешто дубље о својој души и о тематици те пјесме која настаје у додиру сна и јаве, "међу јавом и мед сном", у инспиративном тренутку који може да има различите подстицаје и материјалног или духовног поријекла

које дјелују загонетно и неухватљиво,као што су човјек и Бог двије највеће тајне свијета.

Срце као метафора за стваралачки субјект (пјесника), односно за стваралачко ЈА лирског субјекта, а плетиво као метафора за пјесму као продукт стваралачког процеса и змеђу наших жеља,амбиција,промашаја и реалности...

Али ми вјерујћи знамо да када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо све недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека,ако да Бог да и они заволе мир како каже Свети Филарет Московски.

Размишљајмо о древним данима и сјећајмо се година вјечности:”Cogitivi
dies antiquos et annos aeteornos in mente habui.”

 

Током нашег живота јавља нам се много путева и свакога дана може да
осване нови пут нашег живљења,једна нова стаза,која ће нам бити и
стаза живота,која је састављена од нових плоча изађених од наших
покајничких суза праштања,покајања и једног новог бића,које Господ
обилато дарује Својим даровима и свеколиком милошћу Својом.
Сваки човјек носи рођењем у себи нешто изаразито племенито,добро и
сваки носи оно плодоносно Божије сјеме,да посађено буде и
благородно,да добрим роди и благороди,благовијести и миомирише.

 

Све више човјек постаје свјестан да његова душевна храна исто тако је
потребна њему самоме,као и она тјелесна без које такође не можемо,тако
да свака твар са Богом општи на различите начине,али нема твари која
са Богом не може да има неко општење,јер би појам чуда био
немогућ.Када Христос наређује таласима да се умире,или вјетру да
утихне,то није нека магијска ствар власти над природом,већ то да живу
ријеч Бога сва Његова твар доживљава на извјестан начин.Сви смо ми
призвани на светост,коју у себи носимо,али у складу да тако кажем
талантима који су нам дати ,неко више,неко мање пројављује ту Богом
дану светост,у одређеним,опет Божијим Промислом изабраним,данима и у
одређеним тренутцима свога живота.

 

Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који
је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би
и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у
Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече
један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено,
али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог
дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас
није питање “да ли прихватити овај или онај начин за то?”, него само
“како преко тог одређеног средства испунити то дјело?”.
Својство Цркве јесте да све крштава и приводи Царству Небеском, чиме
људи постају “мали христоси”, личности које све личе на Христа, али
свака је непоновљива,аутентична, јединствена.
Мислим да је ментално, духовно ,а из тога свега и физичко здравље
дубоко и врло уско повезано.

 

Црква Христова цијели свијет сабире у загрљај Вјечнога Бога и у
загрљају са Њим све бива вјечно и бесмртно, гдје све испуњава свој
богодани смисао постојања. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који
је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би
и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у
Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече
један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено,
али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог
дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас
није питање “да ли прихватити овај или онај начин за то?”, него само
“како преко тог одређеног средства испунити то дјело?”.

 

То нам је увијек изнова призив Божији да се
промијенимо, поправимо, исправимо, да будемо као цариник са његовом
молитвом:”Боже, милостив буди мени грешноме!” и да тако приступамо
Богу, свијету и човјеку-са смирењем, покајањем, понизношћу јер је то
извор истинског живота за човјека који је сарадник Свете и Животворне
Тројице, Бога нашег у Оцу и Сину и Духу Светоме јављеног и јављаног
кроз сву вјечност. Бог нас позива да се вратимо свом истинском начину
постојања, а то је живот у Христу-Светим Тајнама и Светим врлинама,
јер је за вјечну радост, вјечну свјетлост, вјечно радовање створен
човјек, а не за смрт, ништавило, гријех-оно што разара човјека,
одвајајући га од Извора живота-Господа Бога.

 

Ђаво када види да духовно напредујемо подсјећа нас на прошле тешке и
тужне догађаје неби ли нас саломио, скрхао и на крају одвојио од
Господа и одвео на лажне путеве, да тражимо храну на њивама глади,
како рече староз.пророк Божији. Треба се прекрстити, помолити Богу,
тргнути, трудити се на неком раду и послушању, јер наш живот је
заправо послушање које нам је Господ дао и које треба да испунимо
ничим тешким и немогућим, него сам и једино служењем и радошћу према
Њему и својим ближњима.
Часни Крсте Господњи чувај и штити нас од свакога зла, тешкоће, туге
и уведи нас у вјечну радост Твоју и са Тобом!
Амин,Боже дај!

 

[Само Нада]

У светлу већ постављене теме "Зашто риба, а не млеко?", надовезујем се питањем које вероватно већина нас повремено себи постави - зашто уопште постимо.

Верујем да сви већ знамо одговор, али исто тако верујем да би ти одговори били корисни људима који имају недоумице у вези са темом.