Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Морава]

Уторком и четвртком разрешава се уље и вино. Да ли ово вино означава само вино или може да буде неки алкохол, нпр 2-3 гутљаја ракије. Ако не може која је разлика између вина и 2,3 гутљаја ракије у посту уторком и четвртком?

[Angelus]

Ево слава Богу у вријеме божићног поста,кроз молитву и дубоко тиховање душе,написах једно своје размишљање о вјери и Животу у Христу,а мислим да би и други ,па такође себи и другима на корист да мало обуставе жестоке расправе,свакојаке ријечи,надуравања,која ништа не доносе,осим сваки пут отварање нових расправа,дакле да истински опростимо једни другима и да овај сајт,као и сви други православни што раде дакле да га више богате душекорисним текстовима,а све нека буде као приједлог и лично размишљање.Опростите! 

 

 

Пут Христа-Извор Вјечног Живота

*********************************************

 

Хришћанин мора да буде увијек оптимиста,јер човјек који иде за Богом ,за њега нема да нема рјешења,било шта да је у питању и било које околсности и искушења да наиђу.У Богу је све.
Но треба знамо и то да никада у хришћанском животу не смије да буде простора за очајање. Постоје моменти када нам буде тешко у животу, када нешто не можемо да преваримо, али увијек морамо знати да нам је Господ Бог највећи пријатељ и да све што нам даје даје нам ради нас самих, да се ми изграђујемо, поправљамо, исправљамо и кроз труд и благодат Његову примамо и заједничаримо у радости обожења.
И јесте и треба сваки хришћанин да буде оптимиста,да има Радост у Христу,како каже дивно наш Б.П.П.Павле да свака је несрећа болна, са које било стране долазила. Али су нам најтеже и најболније несреће које ми, људи, наносимо једни другима, јер знамо да је требало и могло да их не буде, да смо мало више били људи и поступали као људи.

Сјетих се пјесме Лазе Костића,

Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном. 
Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом? 
ко плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и међ сном. 

...

А док слушам Псалам 6, мислим нешто дубље о својој души и о тематици те пјесме која настаје у додиру сна и јаве, "међу јавом и мед сном", у инспиративном тренутку који може да има различите подстицаје и материјалног или духовног поријекла

које дјелују загонетно и неухватљиво,као што су човјек и Бог двије највеће тајне свијета.

Срце као метафора за стваралачки субјект (пјесника), односно за стваралачко ЈА лирског субјекта, а плетиво као метафора за пјесму као продукт стваралачког процеса и змеђу наших жеља,амбиција,промашаја и реалности...

Али ми вјерујћи знамо да када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо све недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека,ако да Бог да и они заволе мир како каже Свети Филарет Московски.

Размишљајмо о древним данима и сјећајмо се година вјечности:”Cogitivi
dies antiquos et annos aeteornos in mente habui.”

 

Током нашег живота јавља нам се много путева и свакога дана може да
осване нови пут нашег живљења,једна нова стаза,која ће нам бити и
стаза живота,која је састављена од нових плоча изађених од наших
покајничких суза праштања,покајања и једног новог бића,које Господ
обилато дарује Својим даровима и свеколиком милошћу Својом.
Сваки човјек носи рођењем у себи нешто изаразито племенито,добро и
сваки носи оно плодоносно Божије сјеме,да посађено буде и
благородно,да добрим роди и благороди,благовијести и миомирише.

 

Све више човјек постаје свјестан да његова душевна храна исто тако је
потребна њему самоме,као и она тјелесна без које такође не можемо,тако
да свака твар са Богом општи на различите начине,али нема твари која
са Богом не може да има неко општење,јер би појам чуда био
немогућ.Када Христос наређује таласима да се умире,или вјетру да
утихне,то није нека магијска ствар власти над природом,већ то да живу
ријеч Бога сва Његова твар доживљава на извјестан начин.Сви смо ми
призвани на светост,коју у себи носимо,али у складу да тако кажем
талантима који су нам дати ,неко више,неко мање пројављује ту Богом
дану светост,у одређеним,опет Божијим Промислом изабраним,данима и у
одређеним тренутцима свога живота.

 

Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који
је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би
и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у
Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече
један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено,
али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог
дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас
није питање “да ли прихватити овај или онај начин за то?”, него само
“како преко тог одређеног средства испунити то дјело?”.
Својство Цркве јесте да све крштава и приводи Царству Небеском, чиме
људи постају “мали христоси”, личности које све личе на Христа, али
свака је непоновљива,аутентична, јединствена.
Мислим да је ментално, духовно ,а из тога свега и физичко здравље
дубоко и врло уско повезано.

 

Црква Христова цијели свијет сабире у загрљај Вјечнога Бога и у
загрљају са Њим све бива вјечно и бесмртно, гдје све испуњава свој
богодани смисао постојања. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који
је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би
и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у
Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече
један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено,
али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог
дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас
није питање “да ли прихватити овај или онај начин за то?”, него само
“како преко тог одређеног средства испунити то дјело?”.

 

То нам је увијек изнова призив Божији да се
промијенимо, поправимо, исправимо, да будемо као цариник са његовом
молитвом:”Боже, милостив буди мени грешноме!” и да тако приступамо
Богу, свијету и човјеку-са смирењем, покајањем, понизношћу јер је то
извор истинског живота за човјека који је сарадник Свете и Животворне
Тројице, Бога нашег у Оцу и Сину и Духу Светоме јављеног и јављаног
кроз сву вјечност. Бог нас позива да се вратимо свом истинском начину
постојања, а то је живот у Христу-Светим Тајнама и Светим врлинама,
јер је за вјечну радост, вјечну свјетлост, вјечно радовање створен
човјек, а не за смрт, ништавило, гријех-оно што разара човјека,
одвајајући га од Извора живота-Господа Бога.

 

Ђаво када види да духовно напредујемо подсјећа нас на прошле тешке и
тужне догађаје неби ли нас саломио, скрхао и на крају одвојио од
Господа и одвео на лажне путеве, да тражимо храну на њивама глади,
како рече староз.пророк Божији. Треба се прекрстити, помолити Богу,
тргнути, трудити се на неком раду и послушању, јер наш живот је
заправо послушање које нам је Господ дао и које треба да испунимо
ничим тешким и немогућим, него сам и једино служењем и радошћу према
Њему и својим ближњима.
Часни Крсте Господњи чувај и штити нас од свакога зла, тешкоће, туге
и уведи нас у вјечну радост Твоју и са Тобом!
Амин,Боже дај!

 

[Само Нада]

У светлу већ постављене теме "Зашто риба, а не млеко?", надовезујем се питањем које вероватно већина нас повремено себи постави - зашто уопште постимо.

Верујем да сви већ знамо одговор, али исто тако верујем да би ти одговори били корисни људима који имају недоумице у вези са темом.

[Srdjan]

Разлози могу бити свакакви. Мислим да је најбоље постити из љубави, због послушности Богу и Цркви.

[w.a.mozart]

ja mislim da postimo da bismo zaradili pričešće... kako drugačije možemo postati dostojni. nije pričešće knorr juha

[Ignjatije]

Postimo zato da dusu gostimo olaksanjem, zdravljem, pobedom nad strastima i najvaznije - pricescem.

[marta .]

Postimo zato sto volimo Boga

[Милан Меденица :)]

ваља се.

[Oglo]

da promijenimo malo

[Милан Меденица :)]

ваља се.

 

кхм, да неко не схвати озбиљно - ово је најпромашенији могући одговор на постављено питање ...

[Перса]

Постим да свој организам ослободим свега што му штети. Са постом добијам лакоћу, брзину и јасноћу.

Осећам да сам постом ближа Господу јер сам ближа; истини, људима, својим најдражим и себи.

Сукобе и неспоразуме разрешавам лакше, лакше се подижем из пада .

Тако у време посата сам најпродуктивнија,најкреативнија, храбрија да се за идеју изборим а ипак сам смирена.

[Благовесник]

Tako treba!

[Guest - . . .-]

Пост је показатељ истинске љубави коју имамо према Богу. 

 

када постимо ми показујемо да наш живот не зависи од хране већ од љубави и воље Божије.

 

Конкретно, ако би се не дај Боже од нас тражило да се одрекнемо Христа и у замену да добијемо храну, тада пројављујемо пост. Остајемо са Христом. Зато је прави пост управо то, да не једемо и не пијемо ништа. Све остало је ублажење или разрешење од поста (када једемо на уљу и пијемо вино, једемо рибу...)

[Зосима]

Постим да будем баја у друштву,како сам побожан,србенда ,православац и тако то...

 

 

[obi-wan]

Post je jedna posebna VEZBA (podvig, askeza), kojom krotimo i vaspitavamo svoju volju za Carstvo Nebesko i vecni zivot u Njemu.

Post je upravo nacin zivota u tom Carstvu - postojanje ne po prirodi, nego po blagodati.

 

Crkva je ikona buduceg Carstva, zato je post kao predokus buduceg zivota u tom Carstvu blagosloven u Crkvi.

 

A kako put u Zivot polazi od ljubavi prema Bogu i bliznjima, onda je jasno da je i post izraz te iste samozrtvene ljubavi, na koju smo uvek kao hriscani pozvani...