Razotkrivanje najvece lazi u istoriji covecanstva

[Justin Waters]

metafora brate moj..ne mislim da kad se stavi pod mikroskop zaista pise  "Neka oko bude plavo sa diskretnom nijansom zelene" ....po svojoj slozenosti i smislenim vezama u delovima i celini prevazilazi bilo koju knjigu

 

Prevazliazi knjigu, ali ne prevazilazi recimo jedan windows XP. Ukupan ljudski genom sadrzi oko 3 milijarde baznih parova nukletida, od toga kad oduzmes "junk DNK" redove neaktivnih nukleotida, i prevedno na racunarski jezik dobices 750 MB "informacija", dok eto recimo jedan windows XP zahtjeva oko 1500 MB instalacijskog prostora. Eto toliko o bibliotekama. U smislu papirnatih knjiga, moze da se kaze da je jedna bibliotetka, ali u smislu kompujterskih informacija je vrlo malo, nista impozantno. Svaka danasnja flesh memorija ima veci kapacitet od DNK.  

[Tumaralo.]

Prevazliazi knjigu, ali ne prevazilazi recimo jedan windows XP. Ukupan ljudski genom sadrzi oko 3 milijarde baznih parova nukletida, od toga kad oduzmes "junk DNK" redove neaktivnih nukleotida, i prevedno na racunarski jezik dobices 750 MB "informacija", dok eto recimo jedan windows XP zahtjeva oko 1500 MB instalacijskog prostora. Eto toliko o bibliotekama. U smislu papirnatih knjiga, moze da se kaze da je jedna bibliotetka, ali u smislu kompujterskih informacija je vrlo malo, nista impozantno. Svaka danasnja flesh memorija ima veci kapacitet od DNK.  

Lose si informisan. Slozenost DNK informaicije prevazilazi sve kompjuterske programe koje je covek ikada napravio zajedno. Razmisli malo. Da li je komplikovaniji windows XP program...ili program koji programira coveka koji programira windows XP  ....

Upravo je slozenst DNK bio glavni razlog za preobracenje najveceg svetskog ateiste Entoni Flua. Ostao je dosledan sebi i svojoj filozofiji da prati cinjenice gde god ga one odvele i postao je deista. Na zalost cinjenice koje je uzimao u obzir ga nisu odvele do toga postoji moralni zakon i da Bog intervenise povremeno u ljudsku istoriju ali su ga definitivno dovele do toga da ovaj svet ima Tvorca pa je postao deista. Lep primer doslednog coveka.

[cloudking]

Zar to nije prelepo i čini ga karakterom, jer zna da bira, a dobrim ako je izabrao istinu!?

Izem ti izbor ako biras samo ono sto se tebi svidja.

Eto, meni se svidja da verujem da su svi hriscanski svestenici vanzemaljci. Eto! Po tvojoj teoriji ja sam sad pokazao jak karakter

[Tristatri]

grešiš dosta;

još je možda veličanstvenije što tako malo informacija (kako ti hoćeš: mereno prema flesh memoriji)

kontroliše nešto tako tako složeno.

 

u prevodu naveo si me da pomislim da obim informacija nije tako važan kao kvalitet (a kontinuitet tek da pomenemo);

šta je najkomplikovanije u smislu zapisa što je ikada stavljeno na jedan memorijski medijum;

 

šala: onda genom e. coli nije ni za 512 kB;  ali je živa.

[Justin Waters]

Covjek uopste nije slozen po pitanju kapaciteta DNK. DNK od lukovice ili Dubia Amebe su slozenije nego ljudske DNA. 

 

Razlika je kako se te informacije obradjuju prilikome kopiranja u RNK i stvaranja proteina. Ali govorili smo gore da je neporedivo da jedan racunarski program generise slucajno smisljenje rijeci jer navodno DNK je tako kompleksna, kada nije i ja to pokazujem u ovih par odgovora. 

[grigorije22]

 

Što znači da kada usled greške u kopiranju, u nekoj knjizi se napiše "GAGA" umesto "TATA" to jeste ili nije drugačija tj. nova informacija? (bez obzira na to da li su alfabet i knjige inače nastale u umu, samo je pitanje da li to jeste ili nije nova informacija)

 

 

Ne znaci nista posto rec tata ima znacenje a gaga ne znaci nista sem mozda nadimak. Duplikacijom treba od reci tata da dobijes neku drugu rec koja ima znacenje recimo kuca, auto.

[grigorije22]

Ali kopijske greske nastaju i uz dovoljno veliki broj kopijskih gresaka, moze da nastane nova knjiga. 

A evolucija ima sistem "eliminacije" losih kopijskih gresaka i zadrzavnja onih koje bi dale recenicu sa smislom. Taj sistem zove se "prirodna selekcija"

Jer moze recimo da nastane Uvod u pravo

[Avocado]

Ne znaci nista posto rec tata ima znacenje a gaga ne znaci nista sem mozda nadimak. Duplikacijom treba od reci tata da dobijes neku drugu rec koja ima znacenje recimo kuca, auto.

 

Pa ima značenje jer predstavlja nadimak, mada nije ni bitno, poenta pitanja je da li predstavlja drugačiju, tj. novu informaciju?

 

Inače, svaki niz parova nukleotida (od 3 para) ima neko "značenje" odnosno "kodira" proizvodnju nekog proteina ili predstavlja "stop kodon".

 

Suština pitanja je zašto izmenu reči "tata" u reč "gaga" (ili kuća ili auto) smatrate novom informacijom, a izmenu niza nukleotida TATA u GAGA ne smatrate novom informacijom.

 

[Tristatri]

... je odavno poznato. Vi sto vas mrzi da se informisete, formirate stavove ...

 

Izem ti izbor ako biras samo ono sto se tebi svidja ...

 

prošlo je vreme kada su otkrića bila dovoljno jednostavna pa možeš reći 'znam to', već možeš samo reći '(sviđa mi se) verujem u to';  

npr. specijalna teorija relativiteta, pa svako veruje u istinitost jednačine E=mc2, a malo je onih koji su proučili a potom i razumeli teoriju, analogno je i sa TE; u jednačinu veruješ ne neposredno razmevanjem teorije, već posredno radi drugih stvari ... shodno svom razumu, iskustvu, karakteru, obrazovanju, prema veri u kredibilit izvora, ... ali više ne i neposrednim iskustvom;

ako tvrdiš da je tačno saznanje do koga je drugi (ili su drugi) došao, ti samo u to veruješ;

dakle veruješ, ali tada tom verom i radi te vere to otkriće postaje delom i tvoje ...

Arhimeda i njegov zakon mogao si da proveriš, Galileju za Jupiterove satelite morao si da veruješ samo ... danas teorije nisu tako očite i jednostovne za razumevanje ... ostaje nam zdrav razum i vera ... a ako ja i ti u suprotno verujemo tri su mogućnosti ne i četvrta ...

[Volim_Sina_Bozjeg]

I ja verujem da je vera bitna i neprikosnovena pre spoznaje.

Samo uz cvrstu veru mozes prouciti prihvatiti ili odbaciti posle spoznaje.

[Avocado]

 

prošlo je vreme kada su otkrića bila dovoljno jednostavna pa možeš reći 'znam to', već možeš samo reći '(sviđa mi se) verujem u to';  

npr. specijalna teorija relativiteta, pa svako veruje u istinitost jednačine E=mc2, a malo je onih koji su proučili a potom i razumeli teoriju, analogno je i sa TE; u jednačinu veruješ ne neposredno razmevanjem teorije, već posredno radi drugih stvari ... shodno svom razumu, iskustvu, karakteru, obrazovanju, prema veri u kredibilit izvora, ... ali više ne i neposrednim iskustvom;

ako tvrdiš da je tačno saznanje do koga je drugi (ili su drugi) došao, ti samo u to veruješ;

dakle veruješ, ali tada tom verom i radi te vere to otkriće postaje delom i tvoje ...

Arhimeda i njegov zakon mogao si da proveriš, Galileju za Jupiterove satelite morao si da veruješ samo ... danas teorije nisu tako očite i jednostovne za razumevanje ... ostaje nam zdrav razum i vera ... a ako ja i ti u suprotno verujemo tri su mogućnosti ne i četvrta ...

 

U pravu si za to da danas za običnog čoveka nije tako lako da proveri mnoga naučna saznanja ali i Arhimedov zakon nije svako proveravao... a možeš uvek da tvrdiš da je i za proveru Arhimedovog zakona potrebna vera u to da te čula i instrumenti ne varaju.

 

Obično u komunikaciji pravimo razliku između vere i znanja ne prema tome da li si ti lično proverio određenu tvrdnju, već prema tome da li je ona proverljiva, odnosno, da li su je drugi proverili...

 

Naravno, možeš da kažeš da je ono što nazivamo korpusom znanja čovečanstva zapravo verovanje drugim ljudima , ali bez obzira na to što ti možda ne možeš lično da proveriš da li Australija postoji, nije "verovanje" da postoji baš jednako verovanju u to da Australija ne postoji... i zato za ovo prvo ipak koristimo reč znanje a ne verovanje... i sasvim opušteno kažemo da znamo da Australija postoji.

[Tristatri]

... razliku između vere i znanja ne prema tome da li si ti lično proverio određenu tvrdnju, već prema tome da li je ona proverljiva, odnosno, da li su je drugi proverili...

 

za Australiju je lako jer koristimo kratak i jasan put u našem posrednom saznavanju pa kažemo 'to znam'

 

ali nije uvek tako jednostavno ...

time se i manipuliše ... tako i homeopatija postaje i dobiva svoje mesto u srpskom zakonu o lekovima, a i već je tuce registrovanih preparata koje možeš kupiti u apotekama ...

 

za postojanje Australije teško ćeš naći onih koji ne veruju ... za homeopatiju trenutno je npr. 50/50, a relativno je nova stvar (ili bar novije aktuelizovana), za TE je još teža materija ...

 

a kako gledaš na Evojuciju čovečanstva od Teodosijusa Dobžanskog ...

[Tumaralo.]

Suština pitanja je zašto izmenu reči "tata" u reč "gaga" (ili kuća ili auto) smatrate novom informacijom, a izmenu niza nukleotida TATA u GAGA ne smatrate novom informacijom.

 

tata ima auto -originalna informacija

tata ima crveni auto- nova informacija

gaga ima auto- deformitet

[Tristatri]

TE je dobar primer kako je jedna naučna teorija (bila prihvatljiva danas i menjena ili nemenjena sutra), ovako ili onako, (zlo)upotrebljavana od onih koji su to hteli (npr. očiglednije u vreme ateističke SSSR, perfidnije u UK, od sledbenika eugenike, kreacionista...).

 

Kako god osporavanja TE danas isključivo dolaze samo od strane savremenih kreacionista.

 

Veći kamen spoticanja je ono našta cilja grigorije22. Na žalost tekstovi koje on nudi su sa eventualnom jezičkom barijerom pa je i manje diskusija. Ali onaj koji 'oseća' razliku između neorganske i organske hemije, ko može 'videti' izgled planete zemlje pre nastanka života (ma kako on nastao i ma koliko to trajalo) imao bi pitanja težih nego dok se čekalo na integraciju između evolucione teorije i genetike.

[Justin Waters]

Kako god osporavanja TE danas isključivo dolaze samo od strane savremenih kreacionista.

 

 

To je i problem kreacionizma. Nigdje u naucnom svijetu niko ne osporava TE, jedino se kreacionsiti (usput i pripadnici neke hricanske ili islamske denominacije) prave pametni, i pri tome pokazuju i ne znanje i neki nemalo se i provaljuju u svojim zakljucima. 

 

U okviru regularnog naucnog kruga, vec postoje oni koji osporavaju darvinizam. Ne osporavaju TE, TE je nepobitna cinjenica, Osporava se da genetske promjene bivaju izazvane samo mutacijama i ne zavisno od uticaja okoline. Na ovom polju je epigenetika tek isplivala i rekla da mozda i nije tako da se desava slijepo mutiranje, pa koga prirodna selekcija odabere taj prezivi. Govori se vec o neslucajnim mutacijama izazvanim reakcijom na okolinu. Govori se ne o slijepoj vec o sistematskoj evoluciji, koja mozda ima i svoj matematicki model. Lamark se polako vraca na mala vrata.

 

Eto jedan primjer kako se mogu osporavati ustaljeni naucni obrazci, a da se niko ne izvrgava ruglu i da biva izbacen sa univerziteta i naucnih institucija.