Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату - Сећање на хероје

[Милан Ракић]

Позадинско ваздухопловство и транспортна авијација

Што се тиче транспортне авијације, наше ЈКВ није имало велик број изражено транспортних летелицa за превоз робе и путника, него су за ту намену, када је требало, коришћени бомбардери, односне услуге "Аеропута" за превоз људи. Тако је и уочи Априлског рата мобилисано људство и авиони из Друштва за ваздушни саобраћај "Аеропут". Укупно је из те фирме изузето 15 летелица распоређених у две ескадриле које су базирале на аеродрому Дивци код Ваљева. За Команданта Транспортне групе, одређен је пилот са Солунског фронта и резервни пилот нашег ЈКВ, Директор "Аеропута" Тадија Сондермајер. Ова група је током Априлског рата имала свега неколико летова. Један део авиона је уништен на земљи, пошто у Дивцима нису имали никакву заштиту (ловачку и ПВО) од напада немачких ловаца. Срећом нису имали људских губитака. Три авиона Аеропута, типа Локид Електра су успела да се домогну Грчке, а одатле су прелетели за Египат, односно Либију.

Тадија Сондермајер (у цивилу) и група пилота из "Аеропута". Сви они су заједно са авионима мобилисани 12. марта 1941. године у састав Транспортне групе, на чије чело је стављен резервни потпуковник Тадија Сондермајер, иначе Директор и власник фирме "Аеропут"

Позадинско ваздухопловство пак, које је такође вршило једним делом задатке превоза људства, док је једна позадинска ескадрила ловаца у ствари Трећа ловачка пилотска школа у Мостару, са својих 7 авиона имала за задатак да штити територију Херцеговине, Далмације и Црне Горе. Сви они су имали нажалост људских губитака...

[Милан Ракић]

Погинули припадници Позадинског ваздухопловства

Капетан I класе Синиша Синобад, пилот-ловац

Синиша је рођен у Книну 1. фебруара 1910. године. Завршио је Војну академију 1931. године, а затим је прешао у ваздухопловство, где је зваршио Пилотску школу и обуку за ловца 1939. године. Априлски рат га је затекао на дужности командира у Ваздухопловној академији, одакле је одмах пребачен у 603. ваздухопловну групу.

Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку, када је по једном извору због лоше видљивости ударио у планину Олимп, док је друга верзија да су га оборили немачки ловци.

Капетан Димитрије Брајевић, пилот-ловац

Димитрије је рођен 12. фебруара 1912. године на Цетињу. Након завршене Војне академије, бива распоређен у ваздухопловство, где прво постаје извиђач, да би након завршетка мостарске Пилотске школе 1939. године постао ловац. Био је распоређен у Седми бомбардески пук

Погинуо је у авиону Капрони Либечио приликом прелета за Грчку 16. априла.

[Милан Ракић]

Наредник Данило Дејић, пилот

Данило Дејић је рођен 8. априла 1911. године у Лабудском код Зворника. По завршетку Ваздухопловне подофицирске школе у Новом Саду, отишао је у Мостар где је 1935. године завршио пилотску школу.

Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку у посади са Синобад Синишом.

Мајор Ђорђе Станојловић, летач-извиђач

Ђорђе Станојловић је рођен 26. фебруара 1904. године у Београду. Завршио је Војну академију и Вишу војну академију као и припремну Генералштабну школу. У ваздухопловству је завршио обуку за летача-извиђача. Био је на дужности у Генералштабу.

Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку, у Капронију у посади са Синобадом. Том приликом је погинула и његова жена која се такође налазила са њима у летелици.

[Милан Ракић]

Капетан Данило Грбић, пилот-ловац

Данило је рођен 4. септембра 1909. године у Кореници. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство, где завршава Пилотску школу и обуку за ловца, односно курс за наставника летења. Априлски рат га је и затекао у Мостару на тој дужности.

Другог дана Априлског рата, 7. априла једна група италијанских бомбардера праћених ловцима је преко Мостара прелетела пут Сарајева. Данило је полетео у Харикену и напао непријатељску формацију. У ваздушном дуелу је био погођен, али је рањен успео да искочи из летелице и падне негде код Трнова. Међутим, пошто помоћ задуго није дошла, Данило је преминуо.

Наредник Ђорђе Цветковић, пилот-ловац

Ђорђе је рођен у Рековцу 6. априла 1912. године. Завршио је Ваздухопловну подофицирску школу за авиомеханичара, а потом и Пилотску школу у Мостару, односно Ловачку у Нишу 1939. године. Априлски рат га је затекао на мостарском аеродрому као наставника летења.

Погинуо је 6. априла изнад Подгорице на свој рођендан. Задатак му је био да брани небо изнад града. Успео је у дуелима да обори две непријатељске летелице, али му је понестало муниције. Одлучио се да изведе исто оно што је тог јутра урадила група његових колега у Куманову. Вештим маневрима је избегавао ватру непријатеља, а онда када су се стекли услови, извео је "таран" и тако оборио још једног непријатеља, али је том приликом и сам изгубио живот.

[Милан Ракић]

Потпоручник Миленко Миливојевић, пилот-ловац

Миленко је рођен 14. септембра 1910. године у Севојну. Након Војне академије, у Мостару је завршио Пилотску школу и све разделе ловачке обуке и остао је у истом гарнизону да ради као наставник летења, где га је и затекао Априлски рат.

Погинуо је 6. априла изнад Подгорице, бранећи небо од напада непријатељских бомбардера. Успео је да извојује једну победу и обори непријатеља, али га је у другом дуелу оборио немачки ваздушни ас (135 победа), мајор Јоаким Минхеберг.

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Миладин Дендић, пилот

Миладин је рођен 1906. године у селу Заград код Никшића. Прво је завршио Подофицирску школу пешадије и једно време заиста радио као пешадинац, да би се јавио на конкурс за пилота бомбардера у оквиру Седмог бомбардерског пука, где га је и затекао Априлски рат.

Тешко је рањен 12. априла у близини Јабланице. По доласку у Мостар и пријему у болницу, недуго након тога је подлегао ранама.

[Милан Ракић]

Капетан Аугуст Нежмах, пилот-ловац

Аугуст је рођен 31. августа 1901. године у Долошкој Гори у Словенији. Завршио је Коњичку подофицирску школу, да би се касније "предомислио" и прешао у ваздухопловство. У авијацији је након завршене Пилотске школе прошао све разделе ловачке обуке, а Априлски рат га је затекао на дужности наставника летења у Првој пилотској школу у Рајловцу крај Сарајева.

Погинуо је 6. априла 1941. године, приликом непријатељског напада на рајловачки аеродром.

Поручник Слободан Михић, летач-извиђач

Слободан је рођен 7. априла 1914. године у Стоцу. Након Војне академије ступа у ваздухопловство и у Панчеву 1939. године завршава обуку за летача-извиђача. Априлски рат га је затекао у саставу извиђачке групе на аеродрому Смедеревска Паланка.

Погинуо је 10. априла док је бомбардовао немачку колону тенкова на путу Ћуприја-Лапово. Наиме ватра немачких флакова му је нанела повреде, и док је пилот Поручник Владо Јанковић прекинуо дејство и пожурио назад у Паланку не би ли спасао Слободану живот, када су слетели на писту за Слободана је већ било касно. Преминуо је.

[Милан Ракић]

И ево симболично, баш на данашњи дан који је и био завршетак Априлског рата за нашу тадашњу војску и ја ето завршавам ово писаније о припадницима ЈКВ који су храбро супроставили непријатељу....

У претходним објавама, "прочешљано" је стање свих јединица ваздухопловства по свим елементима. Дакле, број јединица, бројно стање ваздухоплова, ратни распоред и ратни задаци. У најкраћем, обухваћена су мање више сва њихова борбена дејства у тих неколико дана и поменути су сви летачи који су у тој неравноправној борби дали своје животе. Поред њих, на овом месту да кажем и то да је у Априлском рату погинуло још 700 припадника ваздухопловства из техничког састава, приликом бомбардовања наших аеродрома и да је окупатор у Краљеву стрељао 500 радника Фабрике авиона...

Иначе, могли сте видети да се преживело људство ЈКВ, како се рат ближио своме крају, концентрисало на територију јужно од Сарајева у БиХ, односно јужно од Краљева. Преживели и они који тада нису похапшени од стране окупатора, њих око 40000 на дан 15. априла, налазило се у том рејону. Бора пучиста, којем је отприлике једини задатак поред тога што је подигао пуч 27. марта, био тај да организује евакуацију државног врха из земље, а не да ради оно што је требало да ради, тј. да командује ваздухопловством је још претходног дана, 14. априла предао команду над ваздухопловством пуковнику Петру Вукчевићу. И то у рану зору... После је одлетео за Никшић да координише бег из земље... Немци су иначе тог дана на Палама заробили Врховну команду и наредили престанак борбених дејстава. Могло им се. Када је та вест стигла до наших ваздухопловаца који су као што рекох већ напустили Сарајеви, односно Сјеницу и кренули за Боку, јер су се наивно надали да ће у Боки са Савезницима организовати одбрану... И када су чули да Вукчевић од њих тражи капитуалцију, то су одбили. Вукчевић није смео да потпише акт, па шаље ађутанта у Никшић код Боре пучисте, који заузет утоваром министара, њихових породица и злата, такође није хтео да потпише акт, али је са друге стране "посаветовао" да се људи много не "брецају"... Краљ и Влада су свеједно збрисали, а пошто Енглези неће и не могу помоћи, ако не одбрану, а оно барем евакуацију људи, онда нема користи да се људи повлаче, него нека се предају... Углавном да не наводим сада "суве" бројке, али је укупно на територији Црне Горе и Херцеговине ухваћено 30000 припадника ЈКВ који су одмах послати у логоре. Њих око 10000 је успело пре него су их Швабе ухватиле да се упуте у своје родне крајеве. Многи су се касније током лета прикључили НОП-у. Такође, један не тако мали део се "удомио" у Зракопловству НДХ. На крају, треба поменути и оне који су успели на време да побегну на слободне територије својим летелицама и да се прикључе антифашистичкој борби. Поред оних летача који су превозили државни врх, и који су након извршења тог задатка послати у избегличке кампове (Египат и Либија), јер им више нису требали, одређен део људства се са својим авионима ставио на располагање ваздухопловствима СССР и Велике Британије. СССР-а се "докопало" 5 авиона и посада (премда је овај податак несигуран), али се засигурно зна да је 5 бомбардера, три транспортера и 10 хидроавиона дошло до Блиског истока и тамо наставило борбу са Савезницима. Касније су и они допали избегличких кампова, где је од тих људи, касније током 1943. и 1944. један део се прикључио Америчком ваздухопловству, док су други уз логистичку помоћ Британаца учествовали у оснивању Прве и Друге ескадриле НОВЈ. Добар део ваздухопловаца који су остали у земљи и нису били заробљени, одазвали су се на Титов позив 1944. године и послати су у Русију односно на кратку обуку и "подсећање" на нашим аеродромима на слободној територији, те су након тога од Совјета преузели две ваздухопловне дивизије. Но учешће наших авијатичара у Америчком, Британском, Совјетском и паризанском ваздухопловству ће бити тема неки други пут...

"Черупањем" оно преосталих машина које нису уништене у Априлском рату (додуше, махом застарелих и оперативно неупотребљивих летелица, где су Италијани узели 144 авиона, НДХ 260, "омастили" су се и Бугари са 10 и Румуни са 9, наравно Немци су били господа, њих "коске" нису интересовале, то су оставили "боранији"), престало је да постоји Југословенско Краљевско ваздухопловство...

[obi-wan]

Но учешће наших авијатичара у Америчком, Британском, Совјетском и паризанском ваздухопловству ће бити тема неки други пут...

 

Bilo bi dobro da i to vidimo, taman da se nadoveze na ovu temu...

[Милан Ракић]

Bilo bi dobro da i to vidimo, taman da se nadoveze na ovu temu...

 

Ок! У мају кад буде датум оснивања "партизанске" авијације...

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

Желим на крају да захвалим свима који су пратили ову тему.

Хвала на пажњи

[Милан Ракић]

Сећање на хероје Априлског рата. Бог нека им души опрости!