Сећање на припаднике РВ и ПВО погинуле у НАТО агресији

[Милан Ракић]

On 28.3.2013. at 10:04, Милан Ракић рече

28. март

In Memoriam

Синиша Лаушев

водник I класе Синиша Лаушев (1971-1999)

Рођен је 6. октобра 1971. године у Србобрану. Након завршене Средње машинске школе ступа у војску као војник по уговору у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду, као возач гусеничног возила. Захваљујући преданом раду и залагању, врло брзо је након одслушаног курса постао подофицир.

На данашњи дан пре 20 година, био је на дужности оператера осматрачког радара у својој ракетној батерији у рејону Ченеја. На јединицу је извршен напад анти-радарском ракетом. Директан погодак ракете у радарску станицу на којој се Синиша налазио, нанео му је смртоносне повреде. Сахрањен је у Бачком Јарку.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Стефан и кћерка Ања.

Спомен обележје Синиши и његовим колегама у бази 240. самоходног ракетног пука у Новом Саду

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 28.3.2013. at 10:21, Милан Ракић рече

28. март

In Memoriam

Саша Крстић

старији водник Саша Крстић (1968-1999)

Старији водник Саша Крстић је рођен у Пироту 18. октобра 1968. године. Након завршене основне школе, уписује Средњу војну школу Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране на аеродрому Рајловац крај Сарајева. Био је питомац 37. класе те школе, смер "радариста". Као подофицир, службовао је у Сарајеву и Новом Саду. Обављао је дужности командира одељења и командира вода у ракетној батерији. У слободно време, рекреативно се бавио спортом и био је врстан музичар.

Његова батерија се на данашњи дан пре 20 година налазила на борбеном положају у рејону Ченеја. Саша је тада био командир радарске станице за осматрање и навођење. Уједно је био и оператер на нишанском радару. Директан погодак анти-радарске ракете у возило у којем се Саша налазио, нанео му је смртоносне повреде. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Давор и кћерка Александра.

Спомен обележје Саши и његовим колегама у бази 240. самоходног ракетног пука у Новом Саду

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 28.3.2013. at 10:49, Милан Ракић рече

28. март

In Memoriam

Аћим Тадић

старији водник Аћим Тадић (1971-1999)

Аћим Тадић је рођен 15. марта 1971. године у селу Смријечно, општина Плужине, Црна Гора. Након завршене Средње војне школе РВ и ПВО, постаје питомац-студент Војне академије РВ и ПВО, али због избијања рата на тлу бивше СФРЈ, прекида школовање и почиње са службом у авијацијским јединицама нашег РВ. Као ваздухопловни техничар-оружар, службовао је у 229. ловачко бомбардерској ескадрили "Мачеви" у склопу 172. авијацијске бригаде на аеродрому Голубовци крај Подгорице.

На почетку НАТО агресије на нашу земљу, Аћим се нашао у групи пилота и техничара која је била на испомоћи према ратном распореду на аеродрому Ниш. Док је припремао ваздухоплов за полетање, директан погодак крстареће ракете је прекинуо живот овог подфицира нашег ваздухопловства.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 28.3.2013. at 11:07, Милан Ракић рече

28. март

In Memoriam

Владимир Вујовић

заставник I класе Владимир Вујовић (1952-1999)

Заставник Вујовић је рођен 16. јануара 1952. године у селу Црвени Бок, општина Сисак, Република Хрватска. Након основне школе, успешно завршава и Средњу војну школу везе РВ и ПВО, која се тада налазила у Краљеву. Као техничар за одржавање система веза у нашем РВ, службовао је у многим гарнизонима СФРЈ. 

Бомбардовање га је затекло као радио релејног техничара на Командном месту РВ и ПВО на брду Стражевица у Београду. На дан 27. марта 1999. године, док је са колегом отклањао последице претходног налета непријатељске авијације на једном од система везе, изненада је позицију на којој су они били надлетео један авион у ниском лету и дејствовао по њима. Његов колега, заставник Властимир Лазаревић је тада остао на месту мртав, док је Владимир са тешким повредама пребачен на ВМА. Нажалост, није добио битку за живот. Преминуо је на данашњи дан пре 20 година.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Вања и кћерке Миња и Ања. 

 

Двадесет...  Да се не заборави!

["Tamo daleko"]

Vecan im spomen! 

[Милан Ракић]

On 31.3.2013. at 21:10, Милан Ракић рече

31. март

In Memoriam

Драгослав Јанковић

војник у резерви Драгослав Јанковић (1961-1999)

Војник у резерви Драгослав Јанковић је рођен у Нишу 20. марта 1961. године. У младости је био активан фудбалер, а био је и вишеструки ударник на омладинским радним акцијама. Био је и вишеструки добровољни давалац крви. За време војног рока који је служио у Сарајеву обучио се за дужност оператора на осматрачком радару. Био је запослен у ЕИ Ниш.

За време бомбардовања, јединица у којој је био војни обвезник се налазила на ватреном положају у рејону села Ћамурлија код Ниша. Против радарска ракета којом је дејствовано на јединицу у којој је био Драгослав, експлодирала је тик изнад возила у којем се он налазио. Подлегао је задобијеним ранама.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остале кћерке Јана и Нинослава.

Споменик Драгославу и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 31.3.2013. at 21:29, Милан Ракић рече

31. март

In Memoriam

Јован Бугарић

пуковник Јован Бугарић (1949-1999)

Јован је рођен у селу Исакову у ћупријској општини, 5. јула 1949. године. Завршио је Војну Академију РВ и ПВО и Командно штабну школу тактике РВ и ПВО. Пред НАТО агресију, обављао је дужност Начелника за наставу на Војној Академији РВ и ПВО.

На данашњи дан пре 20 година, Јован је био на борбеном дежурству у комлексу касарни на Топчидеру. НАТО авијација је бомбардовала објекте на тој локацији и зграда у којој се налазио пуковник Бугарић је срушена, а њега су пронашли мртвог након рашчишћавања рушевина.

Постхумно је одликован Орденом витешког мача првог степена. Иза њега су остале кћерке Маријана и Тијана.

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 4.4.2013. at 11:36, Милан Ракић рече

4. април

In Memoriam

Дејан Манчић

војник у резерви Дејан Манчић (1975-1999)

Дејан Манчић је рођен у Нишу 21. јуна 1975. године. Након завршене Средње економске школе, уписао је право. Поред студија, активно се бавио фудбалом у Радничком и ФК Слога. Поред тога, бавио се и фотографијом, новинарством и сликарством, а био је талентован за рецитовање и глуму. Писао је песме...

За време НАТО агресије, као резервни припадник наше војске, био је мобилисан у 230. самоходни ракетни пук, на дужности послужиоца средстава везе. На данашњи дан пре 20 година, Дејанова јединица се налазила на ватреном положају недалеко од села Гребник код Клине. У једном налету, непријатељска летелица је дејствовала касетним бомбама по положају на којем се налазила Дејанова јединица и он је тада изгубио живот. Сахрањен је два дана касније на нишком Новом гробљу.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

Споменик Дејану и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

У издању нишке "Просвете", објављена је постхумно, збирка његових песама "Без сутра за сутра", а на иницијативу његове породице и уз благослов тада епископа нишког г. Иринеја,  јуна месеца 2000. године основан је Фонд "Дејан Манчић" ради очувања успомене на његово уметничко стваралаштво, хуманост, храброст и родољубље, чији је задатак (фонда), да открива и помаже младе ствараоце у области поезије, сликарства, уметничке фотографије и других видова стваралаштва. Тако, већ традиционално од свог оснивања 21. јуна 2000., Фонд расписује конкурс за прву збирку песама младих аутора. Конкурс се расписује 4. априла, на дан Дејановог страдања, радови се прикупљају до 10. маја, жири објављује победника 21. јуна , на дан Дејановог рођендана, а књига се објављује и промовише 30. септембра на дан АРЈ ПВО. Фонд, такође, сваке године додељује награду најмлађем аутору на међународној изложби уметничке фотографије у Нишу, која се одвија под покровитељством града Ниша, поред тога Фонд помаже и самосталне изложбе младих чланова Фото клуба ФОН, а предвиђене су и активности у циљу подстицања младих сликара. Фонд "Дејан Манчић" је један од покровитеља такмичења у беседништву Правног факултета у Нишу, додељује и посебну награду најмлађем учеснику Међународног такмичења у беседништву.

У издању Фонда "Дејан Манчић", 2009. године је објављена књига "Посвете Дејану Манчићу", коју можете преузети овде.

 

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 4.4.2013. at 12:08, Милан Ракић рече

4. април

In Memoriam

Славољуб Заграђанин

млађи водник Славољуб Заграђанин (1969-1999)

Славољуб је рођен 11. новембра 1969. године у Крагујевцу. У професионалну војну службу, као војник по уговору, ступио је 1992. године у 310. самоходни ракетни пук у Крагујевцу. Вишегодишњим марљивим радом на месту оператора радарске станице, стекао је и највиши војнички чин и постао први оператор на радарској станици за осматрање и навођење ПВО система "Куб".

Током бомбардовања, Славољубова јединица се налазила у рејону села Штаваљ у непосредној близини аеродрома Сјеница. На данашњи дан пре 20 година, на њихов положај је извршено ватрено дејство анти радарским ракетама од стране НАТО авијације. Од последица дејства, Славољуб је настрадао. Сахрањен је 7. априла на крагујевачком гробљу у насељу "Белошевац".

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега је остао син Марко.

Спомен обележје Славољубу и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 310. самоходног ракетног пука у Крагујевцу

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 4.4.2013. at 12:26, Милан Ракић рече

4. април

In Memoriam

Шандор Нађ

мајор Шандор Нађ (1956-1999)

Мајор ВЈ Шандор Нађ је рођен у Бечеју 31. маја 1956. године. Након завршене Средње машинске школе, уписује и успешно завршава Војну Академију КОВ-смер АРЈ ПВО, са ужом специјалношћу "ракеташа" на ПВО систему "Куб". Службовао је по многим гарнизонима бивше нам земље. Био је вредан и марљив официр. Обављао је дужност командира батерије.

За време бомбардовања, његова јединица се налазила у рејону Клине, код села Гребник, а Шандор је командовао батеријом ПА топова-систем "Прага". У тренутку када је непријатељска летелица на њихов положај избацила две касетне бомбе, Шандор је управљао ватром по тим летелицама и налазио се не отвореном простору не хтевши да одустане од дејства по непријатељу. Од последица експлозије контејнера са касетним бомбама, настрадао је на лицу места. Сахрањен је два дана касније, 6. априла, на месном гробљу у Бечеју.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали син Атила и кћерка Тимен.

Спомен обележје Шандору и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[obi-wan]

Da se ne zaboravi!

[Милан Ракић]

On 6.4.2013. at 10:31, Милан Ракић рече

5. април

In Memoriam

Драган Николов

војник у резерви Драган Николов (1967-1999)

Драган је рођен у Тетову 8. децембра 1967. године. У Нишу је завршио браварски занат, након којег одлази у Нови Сад на одслужење војног рока у ракетни дивизион АРЈ ПВО.

Када је почело бомбардовање НАТО-а, Драган се као војник у резерви одазвао позиву јединице и обрео се у 230. самоходном ракетном пуку, на дужности послужиоца противавионског топа. Рејон села Гребник код Клине, где се налазила Драганова јединица, 4. априла је надлетела непријатељска авијација, при томе избацивши на њихов положај две касетне бомбе (тада су на лицу места настрадали војник Дејан Манчић и мајор Шандор Нађ). Драган је тешко повређен пребачен у КБЦ Приштина, али је 5. априла нажалост, подлегао повредама. Сахрањен је сутрадан на нишком Новом гробљу.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

Споменик Драгану и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

 

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 6.4.2013. at 10:53, Милан Ракић рече

5. април

In Memoriam

Небојша Тепавац

мајор Небојша Тепавац (1961-1999)

Небојша Тепавац је рођен у Шапцу, 27. марта 1961. године. Основну школу је завршио у Београду, а потом одлази у Мостар, где постаје питомац Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито". Након тога наставља студије на Војној Академији РВ и ПВО у Рајловцу, смер ПВО. Као млад офицр, службовао је у Сиску, где је деведесетих година, његова јединица била у вишемесечном окружењу, али је Небојша успео да извуче људе и технику из обруча у Бања Луку. Након Хрватске, службовао је у ракетним дивизионима у Обреновцу и Младеновцу у оквиру 250. ракетне бригаде.

За време НАТО агресије, дивизион у којем се Небојша налазио, био је у рејону села Вукићевица код Обреновца. Небојша је обављао дужност командира батерије за вођење ракета. На њихов положај је дејствовано антирадарском ракетом, која је директно погодила возило у којем се налазио овај честити официр наше војске. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и унапређен у чин мајора. Био је ожењен.

Спомен обележје Небојши и његовом колегама испред Команде 250. ракетне бригаде на Бањици

Двадесет...  Да се не заборави!

[Милан Ракић]

On 6.4.2013. at 20:10, Милан Ракић рече

6. април

In Memoriam

Синиша Радић

поручник Синиша Радић (1976-1999)

Синиша је био дете Крајине. Рођен је у Книну 30. јуна 1976. године. Завршио је Војну Академију, смер ПВО и прво место службовања му је била 126. бригада Ваздушног осматрања, јављања и навођења. Као официр за навођење био је распоређен у 31. батаљон те бригаде.

На данашњи дан пре 20 година, Синиша је са својом јединицом био на радарском положају на планини Маљен. Једна од вођених авио-бомби је директно погодила радарску станицу у којој се млади потпоручник налазио са једним колегом. Синиша је остао на месту мртав, као и његов колега Жељко Савичић.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Нишу носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао децe.

Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници

Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре

Спомен обележје настрадалим поручницима у касарни  31. батаљона ВОЈИН

Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН

 

Двадесет...  Да се не заборави

[Милан Ракић]

On 6.4.2013. at 21:37, Милан Ракић рече

6. април

In Memoriam

Жељко Савичић

поручник Жељко Савичић (1975-1999)

Жељко је рођен у Земуну 10. јула 1975. године. Након завршене Војне Академије, смер ПВО, бива распоређен у 31. батаљон 126. бригаде Ваздушног осматрања, јављања и навођења.

На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазила на борбеном положају на планини Маљен. Заједно са колегом Синишом Радићем, као официри за навођење авијације, налазили су се у радарској станици на дужности, када је то место директно погодила вођена авио бомба. Два млада официра су остала на месту мртва.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Јакову носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао деце.

Спомен плоча на споменику настрадалим поручницима у касарни  31. батаљона ВОЈИН

Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН

 

Двадесет...  Да се не заборави