Не могу после литургије кући - Литургијска заједница и агапа

[-Владимир-]

Ја се не задржавам. Што због појединаца који не би баш волели да ме виде тамо, што због обавеза.

Зар и тога има међу хришаћанима ? Баш ме жалости кад чујем такве ствари. Ја не познајем никог у цркви у којој идем али кад чујем нешто овако помислим, што мање знаш мање се разочараш.

[Богдановић Тамара]

Ма то је онај, ,,фенси'' вероучитељ. Онда, када почну ,,бакице - очијукаше и ,,вернице'' - трачарице'' да ме гледају са таквом дозом нетрпељивости... ово генерално важи за младе жене, девојке које посећују Света места. Просто ме ухвати језа да помислим на њихове подозриве погледе, а камоли да будем у истој просторији са њима.  :mad:

[-Владимир-]

Добро, то је друго, тога има свугде, неко увек мора да ти кида живце.  Рекох да није нешто озбиљније, нека кавга. Џаба да седиш с неким ако је ради реда, да испуниш норму. Мада и такви су добри кад решиш да вежбаш смирење. greengrin

[Богдановић Тамара]

Добро, то је друго, тога има свугде, неко увек мора да ти кида живце.  Рекох да није нешто озбиљније, нека кавга. Џаба да седиш с неким ако је ради реда, да испуниш норму. Мада и такви су добри кад решиш да вежбаш смирење. greengrin

 

То са вероучом је жешћа кавга, а ово остало... нека вала, требаће ми живаца за нешто паметније у животу.  crossrc

[w.a.mozart]

[Toma]

Zanimljivo mi je to da mi jedni druge posle pričešćivanja Telom i Krvlju

Gospodnjom pozdravljamo sa: "Na zdravlje i na spasenje".

I tako i treba - da nam Bog da da budemo zdravi da bi za Njega

(i/ili zbog Njega) - stradali. (Priznajem da ne znam za spasavenje bez stradanja.)

 

I onda da posle Liturgije odemo na taj produžetak ljubavi, na Agape,

da tamo izdržimo dosadne razgovore, ogovaračke teme i

prema nama upućenu netrpeljivost. Minimum to.

Jer ako volimo samo one koji vole nas i koji sa nama dele

iste (ili slične) voljivosti, onda smo .... 'Pukli'!

Ne rade li tako pedofili, lopovi, teroristi, narkomani....?

A mi (mislimo da) smo bolji od njih?

[Ljubić Nenad Šone]

Idem na druženje i veoma mi prija popričati sa svojom duhovnom braćom i sestrama koje mnogo volim srcee  iako su znatno stariji od mene jer je omladine slabo uopšte u crkvi što mi je žao zbog toga. Ipak tako su ih i vaspitavali da nemaju poštovanja prema sveštenicima. Inače ja sam stidljiv tip i ne volim da se namećem al vremenom sam ih upoznao da im je drago kada dolazim i kada su videli da sam povučen sami me zovu  :laugh:  Neka Gospod pomene u carstvu svome sve one koji idu u dom njegov i njemu se moli.

[Guest]

А шта ћемо са оним свештеницима који се труде и који су много тога хтели и могли да ураде, али су закочени у томе, оклеветани, кажњавани итд.?

 

Затo, вероватно, многи размишљају, боље је да ћутим и будем ту где сам и да не таласам.

[LISA]

А шта ћемо са оним свештеницима који се труде и који су много тога хтели и могли да ураде, али су закочени у томе, оклеветани, кажњавани итд.?

 

Затo, вероватно, многи размишљају, боље је да ћутим и будем ту где сам и да не таласам.

Pa ako smo ista naucili, naucili smo da ti klevetanje, kaznjavanje i otpor svake vrste sleduju cim krenes da svedocis istinu; da je to ocekivano stanje i da sa verom u vaskrslog Gospoda treba da furas dalje...

 

Hriscanin koji ne talasa. Pa to je najtuzniji prizor na svetu. Pih. Pa on samim svojim bitisanjem vec mora da talasa, po prirodi stvari, a kamoli nekim aktivnim delovanjem!

Surfersku dasku u ruke junacke i napred!

[Guest]

Pa ako smo ista naucili, naucili smo da ti klevetanje, kaznjavanje i otpor svake vrste sleduju cim krenes da svedocis istinu; da je to ocekivano stanje i da sa verom u vaskrslog Gospoda treba da furas dalje...

 

Hriscanin koji ne talasa. Pa to je najtuzniji prizor na svetu. Pih. Pa on samim svojim bitisanjem vec mora da talasa, po prirodi stvari, a kamoli nekim aktivnim delovanjem!

Surfersku dasku u ruke junacke i napred!

 

 

слажем се са тобом у свему, но није то бап све тако једноставно, нарочито када ти оставе породицу без игде ичега, условљавају, забрањују...

 

Наравно да треба ићи даље, само констатујем да таквих случајева има много.

[LISA]

слажем се са тобом у свему, но није то бап све тако једноставно, нарочито када ти оставе породицу без игде ичега, условљавају, забрањују...

 

Наравно да треба ићи даље, само констатујем да таквих случајева има много.

Mozda nije za direktno poredjenje, ali bih podsetila da su neke svetitelje njihova monaska braca izbacivali i proterivali sa Svete Gore...

Mozda ce ti zvucati gordo ovo sto cu navesti, ali se setih reci jedne moje prijateljice koja mi je rekla-kad se strada zbog istine, zbog Hrista se strada...raduj se!

Naravno, sretala sam i ljude koji kao da namerno izazivaju druge da ih ovi gone. Po mom osecanju bilo je neke gordosti u tome...

[Crnokosa]

Pisala sam negde o ovoj temi...

Sem na casovima veronauke, ako to moze da se nazove misionarenjem, nisam videla primere istog kod nas.

Iako idem u crkvu par godinica ja preko ovog foruma vidim da nista ne znam o nasoj veri, ali ucim... a sta je sa onima koji ne znaju za forum, blogove?!

Ovde u nasem kraju sve se svodi samo na paganske obicaje.

Svaka cast izuzecima ali nesto se svestenici ne interesuju da edukuju ovaj sirot narod.

[Crnokosa]

Elem, ne znam zasto mi je palo na pamet ali eto jedan primer naseg Parijarha Pavla, kada su ljudi poceli da pricaju o njemu i dive mu se? Kad je umro... tada su ga ispratili hiljade i hiljade vernika.

[Фидер]

Мишљења сам да би за почетак било много корисније да у проповеди на Литургији свештеници црквено образују народ, нарочито за време постова (божићног и васкршњег) када недељом буде народа као у кошници. Тада би већини народа у храму, а који нисмо имали веронауку и који не потичемо из верујућих породица, требало објашњавати значај Литургије, Причести, поста и свега што чини живот Цркве... Једно је када слушаш свештеника који ти се обраћа и учи те, а друго је кад ти читаш блогове или форуме на интернету (свакако има користи и од њих али ипак ми се чини да ово прво има неупоредиво већи значај).

Настојатељ храма у који идем, има обичај да прекорева (очински), да указује на грешке, да отворено подучава појединце кад увиди да нешто није како треба. Никад нисам приметио да је икоме то сметало или да се неко налазио увређеним од оних на које се то односило, чак напротив. 

Е, кад се науче оне који су сами дошли, онда треба изаћи напоље и тражити изгубљене овце, оне који знају ''да има нека сила'', да ''има нешто'', али не знају да је то Исус Христос, зато што имају тотално погрешно схватање Бога и хришћанства (као ја некад). 

[Иван Ивковић]

Мишљења сам да би за почетак било много корисније да у проповеди на Литургији свештеници црквено образују народ, нарочито за време постова (божићног и васкршњег) када недељом буде народа као у кошници. Тада би већини народа у храму, а који нисмо имали веронауку и који не потичемо из верујућих породица, требало објашњавати значај Литургије, Причести, поста и свега што чини живот Цркве...

Наш парох управо тако поступа али опет не примећујем неке значајне резултате...