Не могу после литургије кући - Литургијска заједница и агапа

[w.a.mozart]

То значи да нам је разум дат да би га свесно одбацили?

Чисто искушавање?

О, Боже... што ме не направи неразумним, да одмах уђем у Царство Небеско... 0102_laugh

ne... odlično je što imaš nečiste misli... to znači da koristiš mozak a Bog to i želi.. medjutim,treba uvek gledati širu sliku...

znam samo da svako ko kuca-otvoriće mu Bog...

vidim da ti kucaš  :cheesy:

[Samaricanin]

Искрено, верујем и ја да је тако - треба нешто пробати и истрајати у томе.

Зато сам годинама на ивици - да се замонашим.

Највећи проблем у свему је чињеница - разум ми каже: није то крв, већ вино, није то тело, већ хлеб.

Разумем симболику, али то остаје на томе - не видим ништа више од симболике (а ако укључим разум - треба јести - пити - да би се живело, треба пити вино - алкохол, ако ћете - јер убија бактерије и вирусе).

Банализујем нешто што треба бити свето.

Таквим схватањем не могу ни да привирим манастиру, а о монаштву ни да мислим...

[Samaricanin]

Хвала!

Куцам ја дуго и упорно...

Надам се да ће ми неко отворити  :cheesy:

[w.a.mozart]

hehe... pa to je odlično...  :cheesy:

[w.a.mozart]

Искрено, верујем и ја да је тако - треба нешто пробати и истрајати у томе.

Зато сам годинама на ивици - да се замонашим.

Највећи проблем у свему је чињеница - разум ми каже: није то крв, већ вино, није то тело, већ хлеб.

Разумем симболику, али то остаје на томе - не видим ништа више од симболике (а ако укључим разум - треба јести - пити - да би се живело, треба пити вино - алкохол, ако ћете - јер убија бактерије и вирусе).

Банализујем нешто што треба бити свето.

Таквим схватањем не могу ни да привирим манастиру, а о монаштву ни да мислим...

inače to i jeste hleb i vino...    0102_laugh mi ne jedemo pravu krv i telo Hristovo... već se kroz njih pričešćujemo punoćom Božanskih energija... u protivnom bi bili ljudožderi,kaj ne...  :cheesy:

[Semberac]

Хвала на саветима. Мораћу нешто да урадим, јер овако испадам прави неверник...

Причестио сам се једном... можда два пута, нисам баш сигуран јер је то било пре двадесетак година...

Никад није касно да се човјек врати вјери. Ти можда ниси имао прилике да упознаш љепоту наше вјере, дал сам у праву?

Рецимо моли се овако: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помози мени да спознам истину наше вјере." И вјеруј ми да те Господ неће оставити самог, већ ће ти показати прави пут. :cheesy:

А све недоумице у вези вјере изнеси на форум, немој се ничега стидети...многи су овдје прошли исту фазу као и ти, али им Господ дотако срце и сад су побожнији људи него прије. 0102_laugh

[Samaricanin]

И још нешто, да не заборавим!

Када видим људе како се труде, верују и одлазе редовно у цркву... осећам се прљаво и скоро као дете нечастивог... а просто се осећам као лицемер када ја тако нешто урадим...

А заиста верујем у једнога Бога Господа...  :cheesy:

[Samaricanin]

Па... онда нисам у толикој мери застранио  :cheesy:

[w.a.mozart]

osećaš se kao licemer ako ideš u crkvu... je l tako...  0102_laugh

Па... онда нисам у толикој мери застранио  0102_laugh

naravski da nisi  :cheesy:

[коЖељ њацИ]

Самаријо питања су ти добра.

Ниси први који има таква питања.

Вероватно ни последњи.

Јесте Бог је свугде , свеприсутан, то кад кажемо треба водити рачуна да не поистоветимо природу са Богом јер то је онда пантеизам. Иако је свеприсутан није исто са природом.

Даље

Црква - у буквалном смислу: зграда, грађевински објекат... Па чак и у оном, пренесеном - заједница

Ми кад овде говоримо Црква пре свега мислимо на заједницу. А када кажемо храм онда мислимо на то што ти рече.

Па чак и у оном, пренесеном - заједница људи са Богом (ако добро тумачим)? Којих људи - оних који верују?

Разних људи.

Онај ко верује не чини злодела, не лаже и не вара, не краде...

Онај ко верује је ипак само човек , па ма колико да верује ипак као човек долази у искушење да рецимо између два зла бира на пример мање зло, или да падне у искушење , страст. Зато Христос вели да није дошао праведнима јер њима ни не треба оправдање, него грешнима којима треба оправдање, и зато ми полажемо наду у Христа да ћемо се својим покајањем и његовим оправдањем спасити.

Даље - ценовник у цркви? Плаћати крштења, венчања, опела... Продавати разноразне предмете... То никако не иде са Христовим учењем.

"не везуј уста волу који врше" Каже апостол Павле и вели " да је сваки достојан своје плате" ...О овоме можемо дискутовати , али то је најчешће класично почетничко искушење.Ко прође овај ниво иде даље.

Мада некоме често овде буде GAME OVER...

Хвала на саветима. Мораћу нешто да урадим, јер овако испадам прави неверник...

Причестио сам се једном... можда два пута, нисам баш сигуран јер је то било пре двадесетак година...

Заједница је таква каква је, ни породицу нисмо у могућности да бирамо, па не значи ако живимо у часној породици ако смо се ту родили да смо ми нешто због тога заслужни, заслужан је онај предак који  се потрудио да унесе част и поштење у породицу а не ми који смо ту одрасли.Али такође нисмо ни криви ако се родимо у породици у којој има криминалаца или нечасних људи. Тако је и са сваком заједницом, и са националном и са државном и са расном и са свечовечанском и са Црквеном.

Има нас разних и то нико неизмени... овде не ... а тамо ће бити одвојено жито од кукоља- тако је речено.

Причешће је битно , већ је неко рекао и зашто, кроз причешће се човек уједно сједињује и са Црквеном заједницом и постаје део ње.

Но најважније су Божанске енергије које добијамо кроз причешће оне преображавају човека и после неког времена ова питања која си поставио овде самом силом причешћа буду човеку разјашњена, тако неки ни не питају много него просто се чесшће сједињују у причешћу са Богом и Црквом и на тај начин им се отварају "невештаствене очи" те им је на крају све јасно.

Услов за причешће и Цркву увек је покајање, ако нема покајања, нема ни дејства Цркве на човека, јер Јован (крститељ) рече :"Покајте се пошто се приближи Царство" а  Царство је тамо где је и Цар Христос , тамо где је његова сила и слава , и благодат коју на опитан начин ми окушавамо сваке литургије, зато толико и причамо о литургији јер нас увек фасцинира, изненађује и одушевљава.

Што би мени једна неверујућа жена рекла, па каже :- А шта ви тамо вазда идете у Цркву ?

Велим : - Идемо на литургију.

Жена : - А шта је то толико интересантно?

их бин : - Па Богослужење.

Жена: - А јел се то увек нешто другачије пева?

их бин : - Не , увек исто.

Жена :- Па како вам не досади онда после толико година?

их бин : - Е па у томе и јесте тајна.

И тако ти њу та тајна заинтересује и почне и она да долази на литургију.

Тако Томо , не буди неверан него веран.

[Samaricanin]

Не знам како то објаснити...

Као да сва та симболика заправо не значи ништа... Као да је битније живети у складу са заповестима Христовим него конкретно учествовати у симболици нечега што треба да представља живот по Христу...

Као да су црквени обреди (ајде да будем до краја бруталан  ) празне мантре.

Једино у себи прихватам Христову молитву (Оче наш...), а свака друга ми се чини сувишном - односно, као да није битно на који начин ћу изговорити то што ми је на души...

Могу само рећи да нисам незадовољан својим односом са Богом - штавише, вера коју имам је и проистекла из тог односа и заиста знам да он постоји.

[w.a.mozart]

као да није битно на који начин ћу изговорити то што ми је на души...

  naravno da je nebitno... oče naš nije recitaciji niti čarobna formula već Gospodnji savet... nije rekao da ponavljamo molitvu do iznemoglosti...

Могу само рећи да нисам незадовољан својим односом са Богом - штавише, вера коју имам је и проистекла из тог односа и заиста знам да он постоји.

e,ovde mi nije baš jasno zbog...

осећам се прљаво и скоро као дете нечастивог... а просто се осећам као лицемер када ја тако нешто урадим...

А заиста верујем у једнога Бога Господа...  greengrin

da li se ovo odnosilo samo na odlazak u crkvu nekih ljudi ili se stalno tako osećaš...

[Samaricanin]

Ех, ја још не научих како да цитирам који део када треба да одговорим, па ми опростите.

осећам се прљаво и скоро као дете нечастивог... а просто се осећам као лицемер када ја тако нешто урадим...

- Када видим људе који заиста иду у цркву као покорне овчице не постављајући питања и просто "верујући" онако како треба да се верује (тј. како ви сви овде говорите). Ја тако нешто не могу да урадим... а онда се питам да ли је то игра нечастивог, тј. да ли ми он не да да верујем на такав начин...

[Зорица екс Милева]

Помаже Бог брате, да ти и ја од срца пожелим добродошлицу. Не бих се сложила да је исправан начин вјере да се не постављају питања - и у Јеванђељу пише - испитујте духове да ли су од Господа. Упознавање своје вјере и учење о њој цијелог живота, кроз књиге и искуство свакако да вјерне не чини овчицама у смислу да без икаквог размишљања нешто прихватају. Да је то тако ми овдје не би имали разлога да боравимо и разговарамо једни с другима о Богу и Цркви. Зар не?

[w.a.mozart]

Ех, ја још не научих како да цитирам који део када треба да одговорим, па ми опростите.

poslao sam ti privatnu poruku o citiranju