О васпитању деце

[Радосна]

Још увек немам своју децу, али пошто сам окружена дечурлијом и проводим време са њима, можда бих могла да напишем који ред.

 

Мени се једном приликом десила ситуација да сам ишла са маленом рођаком у продавницу. Како је навикла да јој се угађа у свему (и како сам ја то знала), пре него што смо отишли у продавницу објаснила сам јој да имам мало новца, отворила новчаник, рекла да ћемо моћи да купимо само оно што је потребно и да можемо заједно да изаберемо. Успут смо такође још причале о томе, и ја опет објаснила како сада можемо само то да купимо, а неки други пут нешто друго. У продавници је била као бубица, али смо заједно шетале, па сам је чак и питала да ли је лепше да узмемо пиринач у црвеној или зеленој кеси, баш се осетила важном.  Мислим да је управо став који сам показала - да је она битна, да је не сматрам мање вредном јер је дете, много утицало на њено понашање. Невероватно је како мало дете може да схвати све, само када га припремиш и када му лепо с љубављу објасниш зашто нешто не може и тога се придржаваш. Не треба му угађати, али треба имати стрпљења са њима и мирно му све објашњавати зашто је нешто добро, а зашто не.

[Agaton Vuzman]

Углавном се рвамо, голицамо, тркамо. Мада увек искористим прилику када се ради нешто по кући или плацу да их укључим у акцију (да ми додају чекић или пребаце неке летве) па их гледам како пуцају од радости и поноса када их похвалим да су добро урадили посао и да су допринели као и сви укућани. Такође гледам да игра не буде само игра, него их наводим кроз игру да ми нешто израчунају или прочитају. Тако сам открио да ми је брат талентован за математику. Са седам година је научио да множи да дели и да броји до милион. Када ми је нешто помножио нисам мога да сакријем своје одушевљење и рекао сам му да ме је одушевио, честитао сам му, изгрлио га, изљубио и изголицао. Сада ми дође и пита ме: "Сећаш се када сам те одушевио? Хајде питај ме нешто да ти израчунам да те опет одушевим." 

Срце мало

[ines]

:aplauz: moj nećak ( 2,5 godine)  i ja, kad god sam kući, provodimo najviše vremena zajedno, igramo se vani sa loptom, malo na dečjem igralištu, šetamo se, bacamo kamenčiće u Dunav...vrlo je znatiželjan i puno priča hehe ne zatvara usta i mala je mudrica, nikada s njim nije dosadno...voli traktore ... crtam mu traktor, a on govori: traktor trabika , juče je počeo sa umanjenicama: traktorčić , preko interneta gledamo slike traktora i priključcima koji idu sa traktorom , obožava slikovnice, sada je u fazi da mi on po svojoj priča gledajući svaki list slikovnice priča, do sada sam ja uglavnom čitala njemu ... dok sam sad pripremala torte, naravno bez njega ništa, dodavao mi je sastojke nabrajajući šta je šta hehe, oduševio se mikserom zajedno samnom  radeći i mlinom za orase, zabavljalo ga rastavljanje mlina, delovi kuda šta ide ...ma super je Danijel, obožavam ga!

[JESSY]

- Nemojte sa mnom na silu. To me uči da se jedino sila uvažava. Radije ću reagovati na savet.
- Nemojte obećavati. Možda nećete moći održati obećanje, pa ću izgubiti poverenje u vas.
- Nemojte da se osećam manjim nego što jesam. Zbog toga ću glumiti da sam ‘veliki’.
- Nemojte umesto mene činiti stvari koje mogu učiniti sam. Zbog toga se osećam kao beba, a mogao bih vas početi doživljavati kao sluge.
- Nemojte da moje loše navike obuzmu svu vašu pažnju. To me samo ohrabruje da nastavim.
- Nemojte me ispravljati pred drugima. Biću mnogo pažljiviji ako sa mnom razgovarate tiho i nasamo.
- Nemojte o mom ponašanju razgovarati za vreme svađe. Ne znam zašto onda slabo čujem, a i nisam sklon saradnji. U redu je da se preduzmu potrebne mere, ali diskusiju odložite za kasnije.
- Nemojte mi držati pridike. Iznenadili biste se kako dobro znam sta je pravo, a šta krivo.
- Nemojte stalno prigovarati. Ako to budete radili, moraću se početi praviti gluv.
- Ne precenjujte moje ponašanje. Lako me je zastrašiti, pa počnem lagati.
- Nemojte zaboraviti da volim eksperimentisati. Ja iz toga učim, pa vas molim da budete strpljivi.
- Nemojte me štititi od posledica. Moram učiti na iskustvu.
- Ne odbijajte me kad tražim odgovore na normalna pitanja. Ako me odbijete, videćete da ću prestati ispitivati, a informacije ću tražiti negde drugde.
- Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogrešivi. S takvima je teško živeti.

 

http://zlatnemisli.weebly.com/4/previous/2.html

 

[Trifke]

ULOGA I FUNKCIJE OCA

Autor: Marijana Vilimonović

 

Decenijama su psiholozi i drugi naučnici pretpostavljali da je veza majka-dete najvažnija u životu deteta. Usmerili su svoju pažnju i fokusirali se na proučavanje tih odnosa. U poslednjih nekoliko decenija naučnici sve više shvataju koliko je važna uloga oca. Ustanovljeno je da čak i organizam očeva reaguje na roditeljstvo, tokom prvih nedelja života njihovih beba kod očeva se povećava nivo hormona oksitocina koji se ponekad naziva “hormon ljubavi”, jer povećava osećanje afektivne vezanosti. Ovi nalazi govore u prilog tome da su tate biološki predodređeni da budu u kontaktu sa svojom decom od prvog dana.

Zašto je važna uloga oca za razvoj deteta?

Otac ima zadatak da pruži atmosferu sigurnosti u sredini u kojoj dete raste. Kao nosilac društvenih normi on “uvodi” dete u društveni i komunikativni sistem u kome postoje određena pravila, čime podstiče pravilan emonalni i intelektualni razvoj deteta. Svojim odnosom prema detetu potpomaže razvoj govora, kao i detetovu separaciju od majke. Možemo da kažemo da su ove funkcije oca veoma važne, jer predstavljaju temelj daljeg razvoja i kvalitetnog života deteta u odraslom dobu. Očevi koji su pasivni, povučeni ili fizički odsutni, ne mogu adekvatno da obavljaju svoju ulogu. Iz tog razloga, istraživanja pokazuju da deca koja rastu bez oca, ali i ona čiji očevi ne vrše adekvatno svoju funkciju, kasnije imaju problema u ponašanju, imaju problem sa prihvatanjem pravila i postojećih granica. Sve veće povlačenje očeva iz svoje uloge, te prepuštanje svojih zadataka ženama (koje istina mogu da budu dominantne, ali to nije razlog za “predaju”) rezultira negativnim posledicama kod dece kao što su zavisnost, konzumiranje nikotina, alkohola i droga, rizično seksualno ponašanje, sprovođenje nezakonitih radnji, ali i razvoj depresije, socijalne anksioznosti i asocijalnog ponašanja.

Koje su glavne karakteristike dobrog očinstva?

Najkvalitetniji odnos koji otac može imati sa svojim detetom je odnos međusobnog poverenja i poštovanja. Iz tog razloga otac mora da bude autoritet, ali ne i da gradi odnos zasnovan na strahu. Pokazalo se da je najbolje kada očevi ostvare blizak odnos sa decom, postavljaju odgovarajuća pravila, ali i daju odgovarajući nivo slobode. Kada postoje pravila i granice, zajedno sa mnogo ljubavi i naklonosti, deca se osećaju sigurnije. Da bi deca poštovala granice, potrebno je da otac bude dosledan i pouzdan. Dosledan otac će imati kvalitetniji odnos, a deca će imati jake razloge da poštuju njegovu reč. Ako ste rekli da ćete nešto uraditi, a to ne uradite ili čak uradite suprotno, dete neće moći da se “uzda” u vas. Vaša reč neće imati “težinu”. Detetu je potreban otac čija reč ima težinu, koji ima svoj stav, ali se i sam ponaša u skladu sa stavovima koje zastupa, čineći siguran i dobar model. Ipak, najvažnije od svega je da dete oseti da je voljeno od strane oca bezuslovnom ljubavlju i prihvatanjem. Šta to znači? Bez uslova – nije potrebno da dete ispuni uslov da bi bilo voljeno i prihvaćeno od strane oca. Nije potrebno da bude dečak ili devojčica, da bude rođeno na određenom mestu ili u određeno vreme, nije potrebno čak ni da bude planirano, niti da vas sluša, liči na vas i ispunjava vaša očekivanja. Jedini uslov koji dete treba da ispuni jeste da se rodi. Od tog trenutka je steklo pravo da dobije svu vašu nesebičnu pažnju, ljubav i sigurnost.

Šta ako posle razvoda dete živi sa majkom?

Razvod je sam po sebi događaj koji izaziva mnoge promene, ne samo kod vas i vaše bivše supruge, već i u vašem odnosu sa detetom. Važno je da očevi odvoje onaj deo odnosa koji imaju sa detetom, koji je nepromenljiv, od svega što se neminovno menja. Razvod ne može promeniti činjenicu da ste i dalje otac vašeg deteta, te u skladu sa tim da i dalje možete i imate obavezu sprovoditi svoju ulogu u odnosu na dete. Menja se način na koji ćete održavati komunikaciju, vreme i mesto gde ćete provoditi zajedničko vreme. Sve ostalo ne mora nužno biti promenjeno samo zato što ste se razveli i dete ne živi sa vama. Na vama je da nastavite razvoj kvalitetnog odnosa sa svojim detetom po istim principima kao i kada ste živeli zajedno. Važno je da znate da ste u toj relaciji i dalje vi odgovorni za dalji razvoj odnosa. Sigurno vam neće biti lako, jer se događaju i druge promene u vašem svakodnevnom životu koje donosi razvod, kao i promene kod deteta koje na sebi svojstven način doživljava vašu rastavu. Uz to dete prolazi i kroz razvojne promene koje morate da ispratite. Bez obzira na sve otežavajuće okolnosti, moguće je nastaviti sa dobrom praksom. Pre svega, detetu je potrebno uverenje da ste i dalje tu za njega, da ga i dalje bezuslovno volite i prihvatate, a te poruke će shvatiti ozbiljno tek nakon što ih potvrdite svojim ponašanjem.

Šta je najvažnije da očevi znaju?

Važno je da očevi budu svesni svoje uloge u životu deteta i značaja koji imaju za njihov pravilan razvoj. Svako dete ima svoj doživljaj svog oca i sa sobom nosi svoje tumačenje odnosa sa njim. Kakav će doživljaj dete imati u velikoj meri zavisi od ponašanja oca, koji je u ovoj relaciji jedini odrastao. Lako je reći da razne okolnosti, kao što su količina novca, vremena, razvod i drugi utiču na obavljanje uloge, jer sa druge strane postoji odgovornost, kao što i sama reč kaže – ogovor na date okolnosti. Odgovor oca je pokazatelj njegovog izbora i odluke, a uvek će biti u skladu sa onim što smatra važnim i vrednim. Očevi bi trebalo da znaju da svakoga dana svojim ponašanjem i stavom šalju poruke svojoj deci (i njihovoj okolini) koliko su im ona važna. Mnogi se zavaraju, misleći da se „računa“ samo ono ponašanje koje emituju svesno, planski, sa najboljom namerom, ali nije tako, dete u sebi nosi doživljaj u kome se „računa“ i ono što ne rade, ponašanja kojih nema ili nema u dovoljnoj meri, na pravi način.

GREŠKE KOJE ČINE OČEVI

Autor: Marijana Vilimonović

 

Gde očevi greše?

Ovaj tekst nije nastao iz potrebe da se osuđuju i podučavaju očevi kako da budu očevi. Svi učimo još od naših roditelja kako biti roditelj. Nešto od toga ponavljamo ili odlučimo da radimo suprotno, pritom dodajemo svoje metode ili se jednostavno ponašamo instinktivno, onako kako osećamo da je najbolje u datom trenutku. Kako ćemo se snaći u roditeljskoj ulozi zavisi od svih navedenih uticaja istovremeno, dodajaći još i naš karakter ali i karakter samog deteta. Na konačan ishod našeg odnosa sa detetom utiče toliko faktora da je prosto nemoguće biti savršen roditelj. Greške su neminovne, čak i kod onih koji su mnogo knjiga o tome pročitali ili ih sami pišu, a evo su i neke od njih.

1.
Izbegavanje nežnosti

Tate, nemojte se plašiti da ćete razmaziti dete tako što ćete biti nežni. Deca postaju razmažena na potpuno drugi način – ako im se stalno povlađuje i ne postavlja granica. Bez obzira da li su u pitanju devojčice ili dečaci, da li su mala ili velika, deca imaju potrebu za nežnošću. Nije neophodno maziti ih da bismo bili nežni, nekad čak nije potreban nikakav fizički dodir. Deca osećaju nežnost u načinu na koji im se obraćamo i u trenutku kada im je to potrebno. Samo prepoznavanje trenutka kada je dete povređeno, ranjivo i osetljivo, kada nije vreme ni mesto da glumimo strogoću i autoritet je za dete blagotvorno, a da ne govorimo o rečima koje u tom trenutku otac može uputiti a koje se, ukoliko su blage i utešne prosto lepe za njihovu dušu i neguju je.

2.
Autoritet da, ali ne i jedini

Po prirodi stvari očevi su veliki, jaki i svemoćni u detetovim očima, bar prvih nekoliko godina. To im daje mogućnost da lako postanu autoritet za dete. Sa jedne strane očevi koji ne iskoriste tu mogućnost i odreknu se svog autoriteta – greše. Prepuste majci deteta da “vodi glavnu reč”, pa se kasnije kaju. Sa druge strane oni koji uspešno razviju svoj autoritet kod deteta ali ne žele da ga “dele” sa drugima takođe greše. Uredu je očekivati od deteta da poštuje granice koje smo postavili, ali potrebno je dozvoliti i dugim osobama da postave svoje i poštovati ih zajedno sa detetom. Ukoliko “glavni autoritet” urušava ostale (autoritet majke, učiteljice, trenera i sl.) čini detetu medveđu uslugu, otežava mu socijalizaciju i prihvatanje očekivanih oblika ponašanja. Dete tada ulazi u konflikte sa drugim autoritetima što loše utiče na njegov emocionalni razvoj, prihvatanje obaveza, uspeh u školi, sportu i slično.

3.
Odustajanje od deteta – povlačenje iz odnosa sa detetom

Jedno od sredstava za kažnjavanje deteta (ili majke ukoliko dete živi sa njom) jeste povlačenje iz odnosa. To je ujedno i najpogubnija kazna za dete ali i za vaš budući odnos sa njim. Ništa više ne osujećuje dete nego poruka: ako ne budeš dobar ne zaslužuješ da budem u odnosu sa tobom. Kada dobiju ovakvu poruku deca osim što budu tužna i sama postaju ljuta, besna ili čak agresivna. Isto se događa i ako se iz bilo kog drugog razloga otac povuče iz kontakta sa detetom. U oba slučaja deca osećaju krivicu ali ovog puta nemaju ideju šta su to uradila pa njega više nema.

4.
Nerazdvajanje odnosa prema detetu od odnosa prema majci deteta

Iz prethodnog sledi da ako poistovetimo dete sa majkom , tj. doživimo ih kao da „idu u paketu“ onda se svaka emocija takođe doživljava u paketu. Kad sam ljut na majku, ljut sam i na dete i obrnuto. Kad sam zadovoljan detetetom zadovoljan sam i majkom i obrnuto. U početku majka i dete zaista idu u paketu, ono je u zaista u njoj, pa i neposredno nakon rođenja veliki deo vremena su zajedno, kad je beba nervozna i mama je nervozna, kad je beba namirena i majka je mirna. Međutim od samog rođenja deteta, pa nadalje moramo ih doživljavati kao dve individue, svaka sa svojim željama, potrebama, karakterom, itd. Za razvedene očeve je zadatak još složeniji , ne samo da je neophodno da razdvoje ta dva odnosa, nego je potrebno da u jednom prave sve veću distancu a u drugom sve manju.

5.
Čekanje pravog trenutka za uspostavljanje veze sa detetom

Nema pravog trenutka. Tačnije, pravi trenutak u kome počinjete da uspostvaljate odnos sa detetom je onoj kada ste odlučili da napravite dete. Od tog trenutka pa na dalje vi ste već u odnosu sa njim. Čekanje da beba prestane da sisa, da počne da radi ovo ili ono ne znači da niste u odnosu sa njim, nego ste u lošem odnosu .Ako je tako, što pre se potrudite da ga pretvorite u dobar.

6.
Tate devojčica ne žele da imaju posla sa “ženskim stvarima”

Sve što je ženskasto može biti odbojno za tate u smislu da ne znaju šta sa tim stvarima da rade, da će ispasti smešni ili jednostavno ne žele da se time bave (za razliku od tata dečaka koji se mnogo lagodnije osećaju pokazujući sinovima delove motora, štapove za pecanje i sl.). Ako ne želite da budete u kontaktu sa tim- ženskim delom svoje ćerke, onda ispada da je ne prihvatate u celosti, nego samo donekle. Devojčica može da zaključi da komunicirate samo sa onim njenim delom koji nije ženski, dakle onda je muški, jer neki mora da bude. Jedna od posledica može biti da devojčica potiskuje svoju ženstvenost (koja teži da se razvija ) da ne bi izgubila ili promenila kontakt sa ocem. Savet: govorite ćerkama da su lepe, da su se lepo obukle, da im je danas lepa frizura, da su kupile lepe cipele, bez obzira šta stvarno mislite o tim cipelama, ukoliko je to njihov izbor i ako su već na njihovim nogama.

7.
Tate dečaka očekuju
da majke, vaspitačice i učiteljice nauče njihove sinove da budu muškarci

Sve i da te žene znaju kako biti muško (nešto slično kao i čuveno pitanje „Doktore, kako je to biti majka?“), a očevi pristanu na rizik da stvar prepuste ovoj ženskoj zamisli, praktično je nemoguće dati drugome ono što sami nemamo. Tako, jedino muško može naučiti dečaka da bude muško. Tate, ne odričite se ove važne uloge koju imate u životu vaših sinova.

Sko ste shvatili da ste u nekom perodu odrastanja vašeg deteta pogrešili i mislite da jednostavno treba ostaviti stvari onakve kakve jesu, jer se tu više ništa ne može, zapamtite: “It’s never too late to do the right thing.” ― Nicholas Sparks („Nikada nije kasno ukoliko radite pravu stvar.“)

Ostatak pogledajte na http://www.ulogaoca.com

 

[Juanito]

  On 26. 5. 2014. at 16:20, Trifke рече

 

Autor: Marijana Vilimonović

 

Оћемо Ђорђевића!!!! Уааааааа!!!! Вратите нам Владислава!!!! (ка позорници лете поморанџе, коре од банане и свежа јајца S класе)

[Trifke]

  On 26. 5. 2014. at 16:23, Juan рече

Оћемо Ђорђевића!!!! Уааааааа!!!! Вратите нам Владислава!!!! (ка позорници лете поморанџе, коре од банане и свежа јајца S класе)

Nema! :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:  :bleh:

[Драган άσημος :)]

...Психолози су већ одавно доказали да је искуство дјетета, које је оно стекло у односима са својим родитељима, фундаментално за читав његов каснији живот....

....Штавише, радећи са одраслим људима, у извјесном тренутку сам схватио да рад психолога и психотерапеута углавном и јесте исправљање грешака које су направили према тим људима у дјетињству њихови родитељи...

 

из предговора "Аномалије родитељске љубави"

[Млађони]

Мислим да је у родитељству асертивност - кључна ствар.

не треба бити ни агресиван (доминантан родитељ) нит посесиван... (попустљив)

[Драган άσημος :)]

Ајд реците ми шта је овдје лоше?

 

http://www.youtube.com/watch?v=HZ505evnLMQ

[Иван ♪♫]

Polazi kad kažem! Ostavi to. Idi tamo. Dođi ovamo. Jel slušaš ti šta ti govorim. Odmah da si to uradio/la. Nećeš dobiti to i to dok ne uradiš kako ti kažem.

 

Nešto razmišljam, deca uče ugledajući se na roditelje, tj. oblikuju se prema psihološkoj atmosferi u kojoj žive. Roditelji se često zapovednički odnose prema deci. Jer deca su mala, šta ona znaju, ima da rade kako im ja kažem i tačka. Ok, roditelj je tu da se brine o deci i obezbedi najbolje moguće. Ali ako dete dobija zapovesti, bez lepo datog razloga, već zato što je veći i jači tako rekao, onda će i samo tako da nauči da se ponaša i da isto očekuje u životu. Šakom o astal i zdravo, doviđenja, završena rasprava. Ili, roditelj puši, ali samo probaj ti mali da uzmeš cigaru - cigare nisu dobre, ali dete vidi nedoslednost.

 

I onda će doći na neku svoju poziciju, radno mesto. I očekivaće da ima privilegiju, i stvaraće sebi privilegije. Jer to je nešto što je očekivao da dobije kada poraste. I kao što njegova sloboda, mišljenje ili želje nisu poštovane, tako neće ni on poštovati tuđu slobodu ni mišljenje.

A doći će i u poziciju da glasa ili da uređuje krupnije stvari, i čak da piše propise i zakone. I verovatno neće uvek mariti da li poštuje slobodu ili mišljenje, jer on je sada stariji!

 

Šta mislite? Jel' ima smisla?

 

[Grizzly Adams]

И те како има везе...

 

Препоручавам књигу:

 

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Summerhill_School

[LISA]

  On 7. 7. 2014. at 18:45, Grizzly Adams рече

И те како има везе...

 

Препоручавам књигу:

 

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Summerhill_School

Propao projekat.

[Grizzly Adams]

  On 7. 7. 2014. at 19:23, LISA рече

Propao projekat.

 

Није пропао, школа још ради: http://www.summerhillschool.co.uk/

 

Скоро 100 година.

[Џуманџи]

  On 7. 7. 2014. at 17:57, Иван ♪♫ рече

ali dete vidi nedoslednost.

И тад крене бунт.