Радосна

Можда је моје питање мало чудно, али размишљала сам неко време о овоме - да ли зло постоји да бисмо могли да схватимо добро? Односно, да ли бисмо знали да је добро добро, да није лошег? Надам се да нисам конфузно поставила питање. :.mislise.

Мени се чини, бар из сопственог искуства, да смо у ситуацијама када се осећамо клонуло, када нам понестаје снаге, када се осећамо отуђено од целог света, најближи Господу. Тада нам је молитва умножена, а срце вапи за радошћу, а зна се у Коме је она. Такође, оно што ме храбри и јача је вера у то да је Господ увек са мном, да ми крст никада није претежак и да је сваки дан, колико год да је лош, прилика да се припремим за оно добро што долази. Што се негативности тиче, трудим се да свој ум изолујем и сачувам од налета лоших вести и помисли, окружујем се смиреним људима и избегавам разговоре који су пуни лоших емоција. Не жмурим, само сам одлучила да будем пчела и да тражим само лепо и добро чак и онда када је стварност потпуно другачија. Јер и када нас најтеже мисли море, када смо у духовним расцепима и моралним дилемама, верујем да свако од нас може да спозна да нас све то води нечему много бољем и да ћемо после тога бити јачи духом.

Не мешајте нежност и патетику, молим вас! :bleh:

Помаже Бог, драге сестре! Прикључила бих вам се, па ако ме примате... Волим ручне радове, у кувању и припремању хране посебно уживам, па ако ко има какве добре шеме за одевне предмете и рецепте из ваших крајева, прослеђујте, наћи ће се времена и намена.

https://www.youtube.com/watch?v=SsM6ORi-tmk

Нисам никада имала утисак да се било каква гордост крије у текстовима које сам читала, па ни у овим реченицама. Овај цитат схватам као прилику да се поправимо, као скретање пажње на нешто што треба да се промени на боље, уз Божији благослов. Не значи то да човек себе уздиже и да се погордио, него да препознаје проблем и у себи и у другима и жели да на њега укаже.

НАЈАВА ПРЕДАВАЊА БРАК КАО ПРИЛИКА ЗА УСАВРШАВАЊЕ, ДА ЛИ ЈЕ УВЕК БАШ ТАКО? У четвртак, 6. новембра у Крагујевцу гостује академик Владета Јеротић. Тема о којој ће говорити је "Брак као прилика за усавршавање, да ли је увек баш тако?". Гости вечери су и др Невена Чаловски-Херцог, такође психијатар и свештеник Немања Младеновић из Храма Светог Саве као промотер пројекта "Једном за цео живот" који заједно са Породичним саветовалиштем Центра за социјални рад организује Храм Светог Саве, као подршку младим паровима који тек ступају у брак. Почетак вечери је у 18 сати, а место одржавања Епархијски центар у порти крагујевачке Саборне цркве. Организатор је Духовни центар Свети Јован Златоусти, уз подршку Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама. Добро дошли! http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=3479:2014-11-02-20-31-39&catid=152:-2014&Itemid=2

Божијом милошћу сам окружена изузетним људима (малобројним, али немерљиво важним) који ме храбре када тонем у малодушност и који су ме заустављали када сам хтела превише да полетим, а крила ми нису довољно очврсла. Они су ти који препознају моје мисли и пре него што их изговорим. То су они који имају довољно велико срце да приме сву љубав коју носим, без оптерећења и мисли да их гушим, и све молитве за њихову радост и спасење. Људи-водиље, као да нам Господ кроз њих понекад говори.

Моја тактика на Сајму је да претходно направим списак обавезних књига која треба да купим, обележим штандове на мапи и прво тамо идем. После тога редом обилазим оно што ме занима. Избегавам Лагуну и Вулкан, а допада ми се Утопија, Геопоетика, Плато и Беседа. За ову годину сам много тога пожелела, надам се да ћу се обогатити и више него што сам планирала.

Дођох само да препоручим да се ова књига (мени лично једна од омиљених) прочита, кад видим да је брат Goku већ написао.

Више пута сам преварила изгледом (можда не бих то свела на изглед већ на став). Наиме, пријатељи са којима сам блиска и који ме дуго познају кажу да сам им први пут кад су ме видели деловало потпуно другачије, деловала сам опасно (у смислу строго, уображено и недодирљиво ), а кад сам проговорила установили су да мој спољашњи став нема везе са оним каква сам ја у ствари. Не бих тога ни била свесна да ми нису рекли после неког времена да сам двострука личност. (Из ове перспективе, мислим да је то тада била моја маска пред светом, да се можда помало плашила да покажем своју праву природу, која је и рањива и осетљива и насмејана и позитивна.) Претпостављам да је то било повезано са чињеницом да ходам право као војник, гледам далеко испред себе и носим наочаре. Чини ми се да људи на основу претходних искустава олако етикетирају карактер, а на основу физичког изгледа, што је најчешће последица предрасуда. Ја, рецимо, сматрам да су сви људи са плавим и зеленим очима дивни. Да ли ми је сопствени изглед битан - јесте, волим да изгледам лепо, пријатно и пре свега пристојно (притом имам сопствене критеријуме лепог, који се можда и не слажу са уобичајеним).