Старац Пајсије - поуке

[Данче*]

Тражите, и даће вам се
Потребно је молити се због тога што постоји слобода. И осим тога, када нам је веома жао ближњег и када молимо Бога да му помогне то Њега доводи до велике ганутости, зато што се тада Он уплиће не нарушавајући слободу људске воље. Бог је у потпуности расположен да помогне људима који пате. Но да би им Он помогао, неко Га мора за то замолити. Зато што ако Бог помогне некоме иако Га нико за то није молио, онда ће ђаво протестовати и рећи: „Зашто му помажеш и нарушаваш слободу људске воље? Он је грешник то значи –  припада мени“.

 

Из овога је видљиво и велико духовно Божије благородство које чак ђаволу не даје право да изражава несагласност. Стога да би се умешао, Он жели да Га ми замолимо за то. Он ће и доћи одмах у помоћ ако нам то користи. Он жели да помаже Својим створењима сагласно њиховим потребама. Ка сваком човеку Он делује посебно, онако како је више на корист свакоме.
И тако, да би помогао и Бог и светитељи, то треба да жели и моли сам човек коме је помоћ потребна. У супротном случају они неће помоћи. Да ли желиш да се то догоди? – питао је раслабљеног Христос. Ако човек неће, то Бог поштује. И ако неко неће у Рај, Бог га не вуче тамо на силу, осим оних случајева када је човек који се налази у духовном незнању био неправедно оштећен, тада он има право на Божију помоћ. У другим случајевима Бог не жели да се меша. Човек тражи помоћ? Бог и светитељи му помажу. Једва успеш и трепнути, а они већ помогли. А понекад не успеш ни трепнути, толико брзо је Бог покрај тебе.
Тражите и даће вам се, говори Свето Писмо. Не тражећи Божију помоћ, ми трпимо потпуни неуспех. Ако тражимо Божанску помоћ, онда нас Христос конoпчићем веже Својом Благодаћу и задржава нас. Ветар дува час са једне, час са друге стране, но ми смо везани и налазимо се ван опасности. Али када човек не схвата ко га придржава, онда он одвезује конопчић, удаљује се од Христа, а  са свих страна почињу да га дрмусају ветрови и он страда.
 

 

Старац Пајсије Светогорац
За ''Пријатељ Божији'' са руског превео Дејан Ђуричић

[JESSY]

Удаљеност од Бога

Колико се неко више удаљи од Бога, толико ствари постају теже. Неко може ништа да нема, али ако има Бога, ништа више и не жели! Али ако и све има, а Бога нема, мучи се у себи. Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао. Сразмерно својој удаљености од Бога, људи већ у овом животу осећају тежину, а у другом животу та тежина постаће вечна. Зато се већ овде предокуша делић рајске радости, у оној мери у којој се живи сагласно вољи Божијој. Када неко чини добро, он осећа радост. Када неко греши, он онда пати. Светска радост доноси напетост духовним људима. То није трајна, истинита радост; она је привремена, тренутна. То је радост која не испуњава човекову душу, пролазна је, а не духовна. Пуни душу само смећем. Када будемо осетили духовну радост, ону пролазну више нећемо желети. Данашњи људи не мисле о вечности. Нису схватили дубљи смисао живота. Нису никада осетили оне друге, небеске радости.

 

 

[Данче*]

Бићемо сведоци…
Хоћу да кажем да све отуда полази. Ако човек не верује у Бога неће имати обзира ни према породици, ни према свом завичају, ни према својој отаџбини. И то је оно што неки желе да униште, зато и стварају дух немара…

 

Гледај у узрок. Можда ћемо морати да преживимо много од онога о чему се говори у Апокалипси. Наступило је отпадништво (апостасија) и преостало је још само да дође ”син погибли„ (2.Сол.2,3). Свет ће се претворити у лудницу… Видећемо како се збивају најневероватнији, најбезумнији догађаји, али је добро само то што ће они веома брзо смењивати један другога. Екуменизам, заједничко тржиште, једна велика држава, једна светска влада, једна религија, скројена према њиховој мери – такви су планови мрачних сила.
Мене узнемирава владајући спокој. Нешто се спрема. Ми још нисмо схватили како треба, ни то у каквом времену живимо, ни то да ћемо умрети. Шта ће из тога произаћи, не знам, стање је јако тешко. Судбина света зависи од неколико људи, али Бог још увек држи кочницу. Треба се много и са болом молити, да би се Бог умешао у оно што се дешава…Време је јако тешко.
Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности – и за то да би све то одлетело, треба јако да дуне… Страшно! Наступила је вавилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша… Постоји велики немир. Све се помешало! Народу је глава потпуно помрачена.
Па ипак, без обзира на то врење, ја осећам у себи неку утеху, неку увереност. Ипак има хришћана у којима почива Бог. Има још Божијих људи, људи молитве и свеблаги Бог нас трпи и поново ће све довести у ред.
Не бојте се! Ми смо преживели толико невоља и нисмо нестали. Зар ћемо се уплашити буре која треба да се разиђе? Нећемо умрети ни сада! Бог нас воли. У човеку постоји сакривена сила за случај потребе. Тешких година ће бити мало. Само једна олуја…
Не узнемиравајте се нимало, јер је над свиме Бог, Који управља свиме и поставиће сваког на клупу за оптужене да би дао одговор за учињено, у складу са чиме ће свако и добити награду од њега. Биће награђени они који су на неки начин помогли добро а биће кажњен онај који чини зло. Бог ће на крају крајева све поставити на своје место, али ће свако од нас дати одговор за оно што је урадио у те тешке године молитвом, добротом…
Данас се труде да разруше веру и за то да би се здање вере срушило, ваде помало, по камичак. Али свеједно су за то рушење одговорни сви: не само они који руше већ и ми који видимо како се руши вера и не трудимо се да је укрепимо. Затим ће ти кваритељи смишљено да нам задају још више тешкоћа, да се озлобе на Цркву, монаштво. 
Садашњој ситуацији је могуће супротставити се само духовно а не по светски. Олуја ће да се појача још мало, да избаци на обалу сво ђубре, све непотребно, а затим ће ситуација да се разбистри. И једни ће добити чисту награду а други ће да плате дугове.
Данас је много таквих, који се труде да искваре све: породицу, омладину, Цркву. У наше време радити за народ је – исповедништво, јер држава војује против божанског закона. Закони које она доноси су против закона Божијег. Али ми смо одговорни за то да не дамо непријатељима Цркве да све униште. 
Чак сам био у прилици да слушам и како свештеници говоре: “Немојте се ви тиме бавити, то није ваша ствар!“ Када би они молитвом долазили до таквог стања да се ни око чега не би бринули, ја бих им целивао ноге. Али не, они су незаинтересовани зато што желе да буду свима добри и да живе певајући. Равнодушност није дозвољена чак ни мирјанима а тим пре свештенству.
Искрен, духован човек не треба ништа да ради незаинтересовано. “Проклет сваки који немарно ради дело Господње“, говори пророк Јеремија (Иер. 48,10)… Сада је рат, духовни рат. Ја треба да будем напред. Колико марксиста, колико масона, колико сатаниста и свих других! Колико бесомучних, анархиста, прелешћених… Ја видим шта нас очекује и то ме боли. У грлу ми је горчина од људске боли…

Влада дух млакости, јунаштва уопште нема! Сасвим смо се искварили! Како нас Бог још трпи? Данашње поколење – то је поколење равнодушности. Не рата. Већина и може само за параду. Безбожницима, хулитељима дају да наступају на телевизији. И Црква ћути и не одлучује те богохулнике. А требало би одлучивати такве. Жао им је да их одлуче, шта ли? Хајде да не чекамо да неко други да извади змију из рупе, да бисмо ми били спокојни. Ћуте због равнодушности. Лоше је то што су чак и људи који имају нешто у себи, почели да се хладе и говоре: “Зар ја могу да изменим ситуацију?“
Ми смо дужни да храбро исповедамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. У овим тешких годинама свако од нас треба да ради оно што може. А оно што не може, треба остављати на вољу Божију. Тако ће нам савест бити мирна. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци. 
Они су толико страдали за Отаџбину, а шта ми радимо за њу? Ако хришћани не постану исповедници, ако се не супротставе злу, рушитељи ће бити још бестиднији. Али данашњи хришћани нису борци. Ако Црква ћути да се не би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, па ко ће говорити?
Благодарите Богу за све. Потрудите се да будете мужествени (храбри). Подигните се мало. Знате шта подносе хришћани у другим земљама?… А код нас су многи тако равнодушни… Недостаје доброг расположења, подвига.
Али ако ми не почнемо да ратујемо против зла, ако не почнемо да разобличавамо оне који саблажњавају верујуће, онда ће зло постати још веће. Ако се не уплашимо, мало ћемо ободрити верне. И онима који ратују против Цркве ће бити много теже. У прошлости је наш народ живео духовно, зато га је Бог благосиљао, и свети су нам на чудесне начине помагали. И ми смо побеђивали наше непријатеље који су нас увек превазилазили бројчано. Ми сада говоримо да смо православни иако, на жалост, често само носимо име православних али не живимо православним животом.
Лењо свештенство успављује народ, оставља га да буде какав јесте, да се не би узнемиравао. “Види, кажу они, ни у ком случају им не говори да ће бити рат или Други Долазак и да се зато треба припремати за смрт. Да се људи ни у ком случају не би узнемиравали!“ А други, од лажно схваћене доброте, говоре: “Не разобличавајте јеретике, да су у прелести, да бисмо показали нашу љубав према њима“.
Данас је наш народ умешен “на води“. Квасац није исти. Ако ја избегавам узнемиравање ради тога да не нарушим свој телесни покој, онда сам ја равнодушан према светињи! Духовна кротост је једно, а мекоћа због равнодушности – сасавим друго. Неки говоре: “Ја сам хришћанин и зато треба да будем радостан и спокојан“. Али то нису хришћани. То је равнодушност, то је светска радост. Тај у коме постоје та светска начела – није духован човек.
Духован човек  је – сав бол. То јест, њега боли то што се догађа, боли га због људи. И због те боли му се даје духовна утеха.

Говорим уопштено; хоћу да кажем колико нас је захватила равнодушност. Иди до неке школе и видећеш: ако отворени прозори ударају у зид од ветра тешко ћеш наћи једно дете да устане и затвори их како се не би разбили. Нека деца ће гледати у празно, нека гледати како се прозори разбијају, нека ће пролазити поред прозора као да се ништа не дешава. Равнодушност. Причао ми је један официр: „Бојим се да не могу да нађем ни једног поверљивог војника да чува складишта са горивом како се непажњом не би изазвао пожар.“
Писао ми је један полицајац: „Нисам могао да дођем јер сам био презаузет послом. Дежурали смо само нас двојица у целој области, а требало је, по правилу, да нас буде осморица.“ Чујеш ли ти то? Уместо да додају још двојицу, они остављају ону двојицу да буду сами!
Срећом, постоје и изузеци.
Дође ми је једном приликом један отац и каже: „Моли се за мога Ангела, јер ће га убити.“ Његовог сина упознао сам још као малог дечака, а сада је већ служио војску. „Зашто“ питам га, „шта се десило?“ „Отишао је једном“, каже ми, „и затекао остале да играју карте док су били на дужности. Опоменуо их је, али га нису послушали, касније је поднео извештај и један од њих му сада прети да ће га убити.“ „Види“, кажем му ја, „да ће га убити – неће. А ја ћу да се молим да Ангела не отерају на војни суд што и он није играо карте!“
Чуо сам за још један случај и рекао: „Хвала Богу, још постоје људи који брину за отаџбину.“
Кад су Турци повредили ваздушну границу са Грчком један наш пилот им се приближио да би их што боље снимио и могао да докаже да су повредили границу. Дежурни везиста му је говорио преко радија да се врати али је овај инсистирао и покушавао! Међутим, Турчин је имао бољи авион тако да је оборио овог нашег јадника у море. Сад кад то упоредите са некима којима авиони служе за излете видећете колика је разлика!
Треба пронаћи смисао, схватити да је добро неопходно, све остало је промашена ствар. Хајде неког ко је равнодушан да позовеш у рат. Гледаће само како да побегне одавде, да се извуче оданде.. Али кад схвати какво зло ће непријатељ нанети, биће после добровољац.

 

Старац Пајсије Светогорац (Езнепидис)

http://www.prijateljboziji.com/_Bicemo-svedoci%E2%80%A6/47296.html

[Bokisha]

Нико никад не добија вијенац живота без страдања, без побједе над ђаволом; ко изађе против нападача и побједи га својом храброшћу и јунаштвом, добија част и славу и свијетли вијенац. Тако и ти, душо, треба да будеш јака и отрпиш сваку непријатност и понижење, а сваки пријекор да примиш с радошћу, не само без охолости и самооправдања, него и уз тражење опроштаја, јер свака увреда, неугодност, поруга, клевета, пријекор, и сваки презир и лажна оптужба даје човјеку смирење и благодат. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гњевиш у односу према ономе ко те је повриједио, нећеш доспјети у савршенство и спасти се, јер тако чине неискусни, који су обузети страстима, малодушни и слабоумни; савршенима је својствено да све то приме с радошћу и поднесу с благодарењем. Кад ђаво не може сам да напакости неком од нас, и да стане на пут добром животу, он ствара невоље које превазилазе наше снаге – хушка на нас некога од оних који су му подложни, да би преко њих, као преко својих оруђа, постигао циљ. Ако ради Царства Небеског истрпимо патње које нам људи наносе кроз непријатности, клевете и понижења, наша ће побједа имати вриједност као да је извојевана против самог ђавола.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-05-14/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[Иван ♪♫]

Старче, о чему се ради у хомосексуализму? Неки лекари тврде да се они рађају таквима, да је то ствар природе.
– Не, никако! То је страст као и све остале.
– Онда један такав човек се може исправити?
– Како да не!

Старац Пајсије

преузето са: https://www.facebook.com/StaracPajsije/photos/a.803770839744826.1073741828.801655936622983/888851441236765/?type=3&theater

 

[Bokisha]

Децу даје Бог

Старац Пајсије Светогорац

Будући да је живот постао тежак, неки се труде да имају само једно дете и чувају се да не добију још деце. Међутим, то је велики грех, јер тиме показују уверење да ће своје животе они боље устројити него Бог. Пошто су горди, они потцењују свемудри промисао Божији. Бог види и њихово душевно и њихово економско стање, као и много тога што ми не видимо и за шта не знамо ни да постоји.

Дакле, ако је породица сиромашна и тешко издржава и једно дете, родитељи се свим силама труде да се не роди и друго. На тај начин се супротстављају вољи Божијој, што није разумно решење. Напротив, требало би веровати да ће добри Бог, ако донесе друго или другу децу на свет, исто тако знати шта нам је потребно и пре него што то затражите од Њега, и да ће се побринути и за економско јачање породице. Бездетнима Бог не даје децу за њихово добро. Он нешто види и зато не даје децу. Не би требало вршити насиље на Његовим благовољењем; чак и ако би се, користећи људске начине домогли онога што желе, увериће се да им Бог није дао дете јер је бринуо о њиховом добру. Требало би знати да је добро само оно дело, које је сагласно са вољом Божијом, а не оно које остварујемо својом упорношћу и људским средствима.

http://www.prijateljboziji.com/Поука%20дана/2016-06-03/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[Драган άσημος :)]

...Са мало труда и много смирења и повјерења у Бога, човјек може много да узнапредује. Јер тамо гдје постоји смирење, нема мјеста за ђавола, па према томе, не могу да постоје ни искушења...

Гријех и покајање, "Чувајте душу"

[JESSY]

Večeras je bdenije u Kutlumušu

 

U čast Svetog Starca Pajsija koji se podvizavao u kutlumuškoj keliji Panaguda, manastir Kutlumuš ima bdenije.

[drvce]

On 3/24/2016 at 13:28, Данче* рече

Ако човек не верује у Бога неће имати обзира ни према породици, ни према свом завичају, ни према својој отаџбини.

Злоригајући (неверник) само гледа како да поквари све што ваља, тај и жену своју малтретира и куче своје исувише бије.

[Дијана.]

1 hour ago, drvce рече

Злоригајући (неверник)

Drvce, samo ti nama citaj dusekorisne tekstove, ja ne procitah ni deseti dio onoga sto ti kao zlorigajuci ateista i Muki kao pedjanskoblagodatni antiteista procitaste. Sad, ko zna dal samo citate da se rugate (meni je tesko zamislivo da se moze s negativnom motivacijom trositi energiju).

Starac ili ko vec je izjavio jednu nelogicnost, a Dostojevski je govorio da su ateisti nekad na korak od najdublje vjere jer istinski postuju Duha Svetoga, ne znajuci to. To mozda kad su dobri prema porodici, otadzbini (i to cesto bolji od vjernika, jer traze druge razloge osim straha od metafizicke kazne) po Kantovom 'urodjenom moralnom imperativu'.

Измењено Јул 24, 2016 од Дијана.

[Н И Н Е]

23 minutes ago, Дијана. рече

 

Лепо је што имаш обзира према атеистима али било би лепше  да имаш обзира према верницима на форуму и светим старцима кад пишеш онако нешто. Није то глупост, знам из личног примера јер сам био атеиста.

Измењено Јул 24, 2016 од Дијана.

[Дијана.]

Dobro, rekao je nelogicnost, nije tacno da svi ateisti moraju da budu losi ljudi. Izvinjavam se, provalila sam glupost. I ja sam bila ateista i nisam bila mnogo gora nego sto jesam (ako sam bila gora). I ap. Pavle je govorio da ljudi i ne znajuci Hrista nose (moralni) zakon u sebi.

Zaista sam rekla neodmjerenu rijec. Ali nije istina da smo mi automatski dobri a ateisti automatski losi. Mnogo je to komplikovanije. 

[VaSa110]

 

2 hours ago, Ниџока 1.1 рече

Лепо је што имаш обзира према атеистима али било би лепше  да имаш обзира према верницима на форуму и светим старцима кад пишеш онако нешто. Није то глупост, знам из личног примера јер сам био атеиста.

Ono što je DRvce citirao je velika glupost ko god da je rekao ili napisao.

[drvce]

3 hours ago, Дијана. рече

Drvce, samo ti nama citaj dusekorisne tekstove, ja ne procitah ni deseti dio onoga sto ti kao zlorigajuci ateista i Muki kao pedjanskoblagodatni antiteista procitaste. Sad, ko zna dal samo citate da se rugate (meni je tesko zamislivo da se moze s negativnom motivacijom trositi energiju).

Starac ili ko vec je izjavio jednu nelogicnost, a Dostojevski je govorio da su ateisti nekad na korak od najdublje vjere jer istinski postuju Duha Svetoga, ne znajuci to. To mozda kad su dobri prema porodici, otadzbini (i to cesto bolji od vjernika, jer traze druge razloge osim straha od metafizicke kazne) po Kantovom 'urodjenom moralnom imperativu'.

Ne verujem da sam od tebe vise procitao, sasvim sam siguran da sam manje procitao. Onu recenicu sam izdvojio kao poprilicno odbojnu. Da li covek treba da bude glupav, pa da onako nesto kaze, ili ima razlog da izmislja budalastine, ili je to deo neobuzdanog kurazenja svojeg tima, ili je to nivo apstrakcije koji ja ne dosezem, a na kojem se vidi da je to sto je rekao prosta i neoboriva apsolutna isitna, ili je nesto deseto po srijedi... Kad se takva recenica pojavi u tekstu, kao da je pljunuo u lonac supe, sta god drugo da napise to pripisujem coveku koji je u stanju da kao najgori politicar kaze sta god mu odgovara u tom trenutku. Svaku recenicu moram posle da perem, pa me onda i mrzi dalje da citam. Zanimljivo mi je kako takva nelogicnost  opstaje i preti svakome ko pokusa da ukaze na nju, nema rasprave sa starcem.

 

[Лазар Нешић]

Bio sam u Pajsijevoj keliji ko student, celivao mu grob u manastiru kod Soluna isto tako ... uglavnom je pričao i postupao pametno i svetački. Ali, i on je imao svoje ljudske slabosti, pa je tako znao ponekad da nešto lupi ili suludo uradi (išao da protestuje protiv nekog bezveznog filma). Ima u onim njegovim zapisima što je govorio monahinjama mnogo pametnog i lepog i svetog, ali ima i poneka nebuloza. Tako je to ... samo je Otac nebeski savršen.