свештеник Љуба Милошевић (сајт Светосавље) о екуменизму Епископа Григорија

[Zeebedee]

Пошто је твоја злонамерност у погледу Родољуба свима позната, потрудила сам се да пронађем где је он рекао то што ти наводиш и нисам нашла. На једном месту је цитирао Александрове делова порука са теме о владици Григорију и дао своје коментаре. Објаснио је да је Александар био ђак генерације и да ће вероваатно бити професор на Богословском факултету, и тим поводом рекао "Бог нек нам је у помоћи". Ето то је он рекао.

 

Moja zlonamernost kazes? Rodoljub je covek koji je u vreme najgore strahovlade S Milosevica bio jedan od necasnih sudija koji je pristao da po zakonu A vucica kaznjava slobodu govora u Srbiji. vecina sudija je to odbila ali ne i nas slavni Rodoljub. To nije zlonamertnost ; vec pokusaj da se istinom pokusa uciniti nekakva vrsta lustracije kada vec ova naci vlada u Srbiji to ne radi. 

A procitaj ponovo sta doticna osoba pise o Milojkovu.

[Александар Милојков]

A procitaj ponovo sta doticna osoba pise o Milojkovu.

 

Нека га. Не узбуђујем се ја због тога. Слава Богу, има их доста који ме "пљују". Од антитеиста, криптостаљиниста и других видова богобораца па све до "суперправославаца" и "чувара вере прађедовске".

[Ђорђе Р]

Браво. У томе и јесте трагедија оваквих дискусија, што неки људи под екуменизмом подразумевају синкретизам, унијаћење или ко зна шта још. Са таквима онда не вреди дискутовати.

 

Све то и може да буде резултат екуменизма. Ал исто тако може да буде и римокатоличко одбацивање заблуда и присједињавање православној цркви. Може да буде и ништа. Пре свега то је процес који траје, од великог раскола. Често се под екуменизмом подразумева само овај процес који је почео у двадесетом веку. Продукт екуменизма двадесетог века су бројни неспоразуми у православном свету, и настанак великог броја нових верских заједница, нових раскола.

[Давидова]

Moja zlonamernost kazes? Rodoljub je covek koji je u vreme najgore strahovlade S Milosevica bio jedan od necasnih sudija koji je pristao da po zakonu A vucica kaznjava slobodu govora u Srbiji. vecina sudija je to odbila ali ne i nas slavni Rodoljub. To nije zlonamertnost ; vec pokusaj da se istinom pokusa uciniti nekakva vrsta lustracije kada vec ova naci vlada u Srbiji to ne radi. 

A procitaj ponovo sta doticna osoba pise o Milojkovu.

 

Извини, теби не верујем ништа. Много пута се доказало да су твоје тврдње неистините. Сећам се да си га оптуживао и да је комуњара и ко зна шта све не, и испоставило се да је неистина. И пре неки дан на оној теми о крађи пара у патријаршији си рекао да нема народних кухиња, па се испоставило да има. И сада си рекао да је он написао да је Александар срамота за СПЦ, али и то је нетачно.Ти си просто руковођен злом вољом према Родољубу и зато ти не верујем ништа!

Прочитај ти поново шта пише о Милојкову и ако нађеш то што тврдиш да је рекао - пренеси да сви видимо. 

[Џаст Жиле]

Писао сам о тексту са освртом на општење са римокатолицима. Ни ја а ни народ не знамо чега све ту има и какви су то дијалози.

 

Александар је мене напао, покушао да удари на мој кредибилитет, помињао моје нестизање да читам Писмо и слично.

Сада дођосмо до тога да њега неко напада а он одаје славу Богу и слично. Ја се осећам као жртва али сам вама мање битан?! Можда јер нећу предавати на Богословском?!

 

Волео бих да је у постовима између Александра и мене посреди само проблем у интерпретацији и терминологији.

Њему желим да остане на путу Отаца.

 

Нисам ја неки зилот али ни унијата.

Нисам ове дошао са др. форума, не радим ни за кога, мене такве ствари не занимају. Нити ме ико организује. Док сам био студент нуђено ми је да се замонашим па и епископство обећано. Знам још мојих колега који имају иста искуства. Такве ствари мене не занимају.

 

Ја нисам инстант верник, ни ја а ни мој дом. Да учим богословље сам одлучио сам у четвртом основне. Моји нису били за то па је неумесно убадање у моје око оном поштапалицом: од силних школа не стижете да читате Свето Писмо. Опет имао сам, кажем, срећу да непосредно слушам неке од наших великих епископа, набројаћу неке само: Сава Шумадијски, Данило Будимски, Стефан Жички. Нико није имао такве ставове који се данас појављују. Ех Саво где си да прочиташ само ову тему!?

 

Свака наша преписка, кажем наша, и моја међу вама је пуна неког беса, слова су сама по себи шкрта, разговор је нешто друго ово је све само није разговор. Ако се мени прети да не смем да кажем мишљење онда ми се ограничава слобода. Нема ту говора о слободи и обавезама. Нема слободе без обавеза. Такве слободе без обавеза деградирају и човека и Бога.

 

Одавно нема више ни ове теме која је започета. Већ пар страница листам и сви одосмо ко зна где...

 

Како ћемо пред римокатолике и остале иноверне ако сами не можемо да се сложимо?!

 

Зашто се једноставно не сложимо око тога шта ми желимо са римокатолицима па да тако јавно наступимо?

 

Кажем, бојим се да се чека једномислије у смислу каквог нисмо свесни. Ја само о томе, а дијалог, дијалог је нешто друго. Бојим се да се друге ствари дешавају а то је много дубље и суштинскије од дијалога.

[Ђорђе Р]

Писао сам о тексту са освртом на општење са римокатолицима. Ни ја а ни народ не знамо чега све ту има и какви су то дијалози.

 

Александар је мене напао, покушао да удари на мој кредибилитет, помињао моје нестизање да читам Писмо и слично.

Сада дођосмо до тога да њега неко напада а он одаје славу Богу и слично. Ја се осећам као жртва али сам вама мање битан?! Можда јер нећу предавати на Богословском?!

 

Волео бих да је у постовима између Александра и мене посреди само проблем у интерпретацији и терминологији.

Њему желим да остане на путу Отаца.

 

Нисам ја неки зилот али ни унијата.

Нисам ове дошао са др. форума, не радим ни за кога, мене такве ствари не занимају. Нити ме ико организује. Док сам био студент нуђено ми је да се замонашим па и епископство обећано. Знам још мојих колега који имају иста искуства. Такве ствари мене не занимају.

 

Ја нисам инстант верник, ни ја а ни мој дом. Да учим богословље сам одлучио сам у четвртом основне. Моји нису били за то па је неумесно убадање у моје око оном поштапалицом: од силних школа не стижете да читате Свето Писмо. Опет имао сам, кажем, срећу да непосредно слушам неке од наших великих епископа, набројаћу неке само: Сава Шумадијски, Данило Будимски, Стефан Жички. Нико није имао такве ставове који се данас појављују. Ех Саво где си да прочиташ само ову тему!?

 

Свака наша преписка, кажем наша, и моја међу вама је пуна неког беса, слова су сама по себи шкрта, разговор је нешто друго ово је све само није разговор. Ако се мени прети да не смем да кажем мишљење онда ми се ограничава слобода. Нема ту говора о слободи и обавезама. Нема слободе без обавеза. Такве слободе без обавеза деградирају и човека и Бога.

 

Одавно нема више ни ове теме која је започета. Већ пар страница листам и сви одосмо ко зна где...

 

Како ћемо пред римокатолике и остале иноверне ако сами не можемо да се сложимо?!

 

Зашто се једноставно не сложимо око тога шта ми желимо са римокатолицима па да тако јавно наступимо?

 

Кажем, бојим се да се чека једномислије у смислу каквог нисмо свесни. Ја само о томе, а дијалог, дијалог је нешто друго. Бојим се да се друге ствари дешавају а то је много дубље и суштинскије од дијалога.

 

Ово је форумска комуникација, мало специфична. Не можеш натерати саговорника да ти да одговор, ако неће. А мораш и да отрпиш квалификације и увреде. Сви смо људи са огромном сујетом. Мислим да није циљ био никога да те вређа. Иза твог ника, може стајати дете од 15 година, а исто тако и епископ, или патријарх. Ти си се представио, и то је лепо. Али не значи да ће према теби да се промени понашање неких људи.

 

Оно што сам приметио је да већина људи има ту особину да људе сврстава у неку групу, у нечије следбенике. Тако да се неки и према теби односе као да си "нечији".

[Џаст Жиле]

Ово је форумска комуникација, мало специфична. Не можеш натерати саговорника да ти да одговор, ако неће. А мораш и да отрпиш квалификације и увреде. Сви смо људи са огромном сујетом. Мислим да није циљ био никога да те вређа. Иза твог ника, може стајати дете од 15 година, а исто тако и епископ, или патријарх. Ти си се представио, и то је лепо. Али не значи да ће према теби да се промени понашање неких људи.

 

Оно што сам приметио је да већина људи има ту особину да људе сврстава у неку групу, у нечије следбенике. Тако да се неки и према теби односе као да си "нечији".

 

Разумем!

Ипак, овај твој пост и други постови на које одговарам су дијаметрално супротни.

Био сам аминистратор и модератор на неким форумима који немају везе са религијом, тамо су биле и жешће расправе, чак псовке, али је било мање мржње, веруј ми.

 

Хвала на лепом одговору иако све то знам. Ипак, горак је укус када знаш да овде треба бити далеко више љубави и трпљења.

 

Уздравље теби и дому твом!

[Milan Nikolic]

Prvenstvo rimskog pape - ako se rimokatolici obrate - je vec unapred reseno. Naime, ono prosto ne postoji.

 

Da bi ovo razumeo moras da se vratis u proslost i uvidis odakle su se i zasto pojavljivali tzv. primati episkopa (jer oni jesu samo tzv., tj. nisu nista sto zaista i sustinski ima bilo kakvu stvarnu tezinu u Crkvi, daleko bilo da episkopi sa tim pocasnim primatom imaju i gram vecu vlast). Prvenstvo su imali upravo iz pocasti episkopi prestonih (carskih) gradova, i ovo je - Crkvom gledano - jedan cisto svetovni manir, bez ikakvog naslona u samom crkvoslovlju (= eklisiologiji).

 

Da ne naglasavamo da danas Rim nije prestoni grad nikakvog carstva; a ako jos i dalje krenemo tvojom logikom, onda bi najrealnije bilo dodeliti takav primat moskovskom patrijarhu. A siguran sam da i sam uvidjas koliko bi to bilo apsurdno.

 

Inace, i institucija vaseljenskog carigradskog patrijarha u Pravoslavnoj Crkvi je vec poodavno sama po sebi pregazena i obesmisljena, a kamoli jos da forsiramo prvenstvo rimske katedre, ma koliko ona pravoslavna postala nekad.

 

Jedini grad, koji bi mogao zaista i stvarno da ponese prvenstvo casti medju svim gradovima, jeste Jerusalim, koji je Majka Crkva svim ostalim pomesnim Crkvama...

 

Морамо да гледамо дубље у теолошка питања. Од суштинске је важности појам припата у нашој Цркви, као што је важан и у животу Свете Тројице.

 

Ако ниси саблажњив овде можеш уочити ту важност:

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА КАТОЛИЧКО-ПРАВОСЛАВНЕ КОМИСИЈЕ (Равена, Италија 15. нов. 2007)

,,43. Примат и саборност међусобно зависе једно од другог. Због тога примат на различитим нивоима живота Цркве – локалном, регионалном и васељенском, се увек мора разматрати у контексту саборности, а саборност у контексту примата.

Што се тиче примата на различитим нивоима, желимо да потврдимо следеће: 1. Примат на свим нивоима представља праксу дубоко укорењену у канонску традицију Цркве.''

 

Саборна одлука СПЦ о Равенском документу:

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_spc_15-21_maj_2008

,,Сабор је усвојио извештај Комисије Светог Архијерејског Сабора о дијалогу са представницима Римокатоличке цркве у Равени (Италија) и константовао да се тај дијалог није водио на штету Православне Цркве.''

 

Оби Ван, ми смо позвани да слушамо Цркву и да пратимо и расуђујемо црквена питања. Ова питања никада нећемо разумети док их не испитамо у тријадолошком контексту.

[Благовесник]

Tacno je da dijalog u Ljubavi Bozijoj treba sprovoditi na svim frontovim,

dakle, nezapostavljati takav dijalog ni kada je u pitanju neko sa kojim se ne slazete 100% a nalazi se  unutar

sabranja vaše pomesne Crkve.

Треба приступати римокатолицима као и свима другима.

Тако треба почети дијалог са Јеврејима јер и они треба да "буду једно".

Kako možete u verskom smislu to dvoje izjednačavati? Jedni veruju u Hrista i ispovedaju ga po Evandjelju, a drugi ga odbacuju i veruju po Talmudu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Објашњење је у теологији. Зато постоји неразумевање.

 

Због тог неразумевања неки стварају раскол. Говорили су да су православни али није било тако.

 

И овај текст о.Љубе показује велико заобилажење теологије. Зато не треба ништа коментарисати.

Po meni teologija je ziva nauka zivoga Boga sta tu sme ili bolje receno MOZE da bude nerazumevanje. Ovde definitivno treba i moze se biti iskljuciv ne ulazeci u tekst i raspravu samo zelim da kazem da u teologiji ne postoji izraz nerazumevanje. Ako postoji ne moras mi odgovoriti vec mi samo oprosti saznacu i sam. Prastaj

[Давидова]

Joш једном исто питање о. Ивану:

А где пише да то мора да буде у Литургији? 45. канон говори о заједничкој молитви, а свети Јустин каже да се ради о било којој, па и о појединачној молитви. Ко тумачи да се овај канон односи само на служење литургије?

[μαρὰν ἀθά]

Да споменемо колико православна црква у Црној Гори има проблема са дедеићевцима, који опет имају подршку римокатолика (о томе сведоче људи из Црне Горе).

 

О томе сведочим и ја из прве руке. У Котору су Мирашевци отворили цркву у сред старог града, где је иначе законом забрањена пренамена објеката пошто је читаво старо језгро града под заштитом УНЕСКО као споменик културе. У таквој ситуацији Мирашевцима скаче у помоћ Бискупија Которска и даје им њихов простор, и ето, удруженим снагама римокатолика и мирашеваца ови други данас имају цркву у Старом Граду у Котору, у близини цркве Св. Луке.

 

@ Дејан Бићанић

 

Заиста је забрињавајуће тражити доказе за компромисе и кршење предања када толики савремени оци сведоче о томе, а код нас у Србији сведочио је Ава Јустин. Да ли можда није издаја вере када свети оци кажу у канонима да се не може молити са онима који су ван цркве, а то многи данас управо чине на најгрубље начине. Имате пример румунског владике Митрополите Николаја Корнеануа који се 2008 године у Темишвару причестио са Римокатолицима на њиховој миси, а у присуству апостолског нунција! Где ћеш више од тога? Јел требам још да наводим? Ако кажеш да то није Српска црква, ја те питам, да ли треба да чекамо да се тако нешто деси код нас да бисмо стали и размотрили куда то идемо? Уосталом, Црква је једна иако постоје помесне Цркве, сви смо у јединству. Њихов пад је у неку руку и наш сопствени. 

Колико је само саблазни изазвао чин паљења јеврејске меноре од стране нашег патријарха? А канони шта кажу о томе? Наравно, увек можемо да се позовемо на историјски контекст, али запитај се колико је то искрено и да ли није ублажавање гласа сопствене савести? 

Најбоље је у таквим недоумицама упитати се, како би поступили свети оци у таквим ситуацијама. Одговор би свакоме требало да је јасан.

[Zayron]

Ja ne razumijem šta vama smeta kod episkopa +Grigorija? Što je pozvao katolike u pravoslavnu crkvu da se mole za jedinstvo pri tim molitvenim osminama? Pa on nije uradio ništa drugo a ni gore od onog što rade svi vaši episkopi i arhiepiskopi na zapadu: u zapadnoj Evropi, USA, kanadi, Australiji, Novom Zelandu i svugdje drugdje - učestvuju i mole se pri tim molitvenim osminama zajedno sa svim drugim hrišćanima - pavoslavci, katolici, protestanti SVI ZAJEDNO! To se praktikuje već 50 godina. Vi za to niste znali' Šta vama sad tu nije jasno? Ako prozivate episkopa +Grigorija trebali biste prozvati onda sve pravoslavne episkope i arhiepiskope počevši od carigradskog ekumenskog patrijarha Vartolomeja I, preko jeruzalemskog patrijarha+Teofila syve do ruskog patrijarha +Kirila. Svi oni su prema vama prekršili otačke kanone dajući dozvolu i blagoslov svojim kliricima da učestvuju na ovakvim molitvenim suasretime a nerijetko i sami učestviuju u njima štoje evidentno iz videa na You Tube?  Svi oni su apostate? Mene zanima gdje ste vu bili posljednih 50 godina da to kao sve ne niko ništa o tom znate i ponašate se kao da prvi put sada o tom nešto čujete? Tp jer inače praksta Svjetskog saveza crkava, ako ste u njima onda logično u to spada i držanje ovih molitvenih osmina za jedinstvo hrišćana, kako možete biti članovima Svjetskog saveza crkava i ne držat te molitvene osmine, mi katolici nismom članiovima a opet te molitvene osmine držomo.

 

Ökumenischer Kirchentag 2010: Orthodoxe Vesper - Gemeinschaft an 1000 Tischen

http://youtu.be/i6Y3NA4Prhs

Es gibt zwar kein gemeinsames Abendmahl, aber eine Orthodoxe Vesper in ökumenischer Gemeinschaft. Christen aller Konfessionen waren eingeladen an den 1000 Tischen Platz zu nehmen. Die Tischgemeinschaft - ein neues Bild für Ökumene.

 

 

 

 

 

Paulist Fathers: Ecumenism

http://youtu.be/uLQ0gVJrW80

The Paulist Fathers' ecumenism and interfaith efforts

 

 

 

 

 

 

Ecumenismo e cultura

http://youtu.be/i4-z5a6MYvc

12PORTE - 20 maggio 2010 - Il Metropolita Hilarion Alfeyev, altissimo esponente della Chiesa ortodossa (Patriarcato di Mosca) ha ricevuto dall'Università degli Studi il Sigillum Magnum dellAlma Mater. L'appuntamento accademico, che si è tenuto martedì pomeriggio nell'aula magna dell'Università, è stato anche occasione per una visita cordiale al Cardinale Arcivescovo. Le radici cristiane comuni alla cultura europea: questo il tema della lezione magistrale che il Metropolita Hilarion Alfeyev, ha tenuto martedì pomeriggio nell'aula absidale di Santa Lucia, in occasione del conferimento del Sigillum Magnum da parte dell'Alma Mater.
Il Metropolita Hilarion, 44 anni, è presidente del Dipartimento delle relazioni esterne del Patriarcato di Mosca e membro del Sinodo permanente della Chiesa Ortodossa Russa.

 

A Week of Ecumenism in Jerusalem

http://youtu.be/7UHpOtZb3iQ

The first church was built in Jerusalem, one that was invested with the fire that came down upon the apostles 40 days after the resurrection. And as 2000 years ago, Jerusalem returns to pray - for seven days - for the unity of all Christians. 

 

 

 

 

 

Auguri ecumenici

http://youtu.be/An59GEcCVG8

Lecumenismo in Terra Santa è anche e soprattutto il gesto concreto di una visita e di un augurio, un momento di amicizia sincera e di condivisione. Dopo la Pasqua cattolica, i rappresentanti delle chiese ortodosse di Gerusalemme si sono recati a fare gli auguri ai cattolici latini.

[μαρὰν ἀθά]

Не. Нико и не говори о јединству по сваку цену - тако нешто конструишу тзв. "антиекеменисти", који су, гле чуда, обично по рпироди намћори. Наравно да до јединства не може и неће доћи без решавања спорних питања која и јесу узрок раскола. Међутим, ружно је рећи да нас други хришћани, који нису са нама у јединству, не треба да интересују. У том контексту сам говорио о егоизму. Морамо да тежимо јединству, да се трудимо, колико је у нашој моћи, да до њега дође. Други морају да нас интересују. То је, једноставно, хришћански јеванђеоски етос.

 

Остале постове нећу да коментаришем. Недостојни су било каквог коментара. Неки људи заиста имају проблем са самима собом.

 

Врати се мало уназад и прочитај шта сам писао. На неколико места сам рекао да сам нисам против дијалога и сведочења. Када бих био против онда бих морао да осудим рецимо Марка Ефеског зато што је ишао у Фиренцу да разговара са Папом Евгенијем. Али, ево, кад споменух Фиренцу и Марка Ефеског. Погледајмо како је он водио дијалог са папистима. Којим се речима Марко Ефески обратио папи? "Хајде дакле, Најсветији Оче, прими чеда твоја, која су издалека са Истока дошла: загрли оне што дуго времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; излечи оне који су се саблазнили...." Шта је у овим речима спорно? Ништа. Међутим, како се све завршило? Свети Марко Ефески није сматрао да треба зарад неког сентиментализма и лажне љубави прихвати оно што нарушава православно предање и није хтео да потпише, напротив, и многе друге епископе који су били спремни да потпишу он је убедио да не потписују. Да ли је овакав крајњи став Св. Марка Ефеског у супротности са оним љубазним речима са почетка Сабора? Па није. Просто, част и похвалу је изрекао папи из истинске љубави према њему, али не по цену да саблазни или прегази предање и каноне. Немам ништа против да наши епископи воде овакав дијалог, попут Марка Ефеског. 

[Дејан]

Заиста је забрињавајуће тражити доказе за компромисе и кршење предања када толики савремени оци сведоче о томе, а код нас у Србији сведочио је Ава Јустин. Да ли можда није издаја вере када свети оци кажу у канонима да се не може молити са онима који су ван цркве, а то многи данас управо чине на најгрубље начине.

 

U opšte nema potreb koristiti veliku teologiju,dovoljan je narodni jezik.

Dakle ava Justin je zakleti antiekumenista a 90%n duhovne dece su mu zakleti ekumenisti,šta smrdi u državi danskoj?

Ljudi koji su svoje živote proveli pored oca Justina,Starca Porfirija Kavsokalivita,starca Pajsija svetogorca,monaha Georgija Vitkovića i da ne nabrajam duhvnike svete gore,dakle oni ne znaju šta rade ...

Neće da može...

Niko to ne čini na najgrublji način,zajednička molitva je samo kada se pričestimo iz iste čaše,ovako tvojom logikom treba u Novom sadu izmestiti crkve jer su isuviše blizu fizički,da ne upadnemo u rizik zajedničke molitve..