свештеник Љуба Милошевић (сајт Светосавље) о екуменизму Епископа Григорија

[Дејан]

-Владико, људи који оштро критикују руководства наших Цркава за учешће у

екуменском покрету, често се позивају на мишљење о екуменизму познатог

српског богослова, архимандрита Јустина Поповића. Пошто сте и Ви, и Владика

Атанасије били ученици архимандрита Јустина, хтели би да чујемо Ваше мишљење

поводом његовог изјашњавања о екуменизму.

-Да, ми смо обојица, и Владика Атанасије и ја, духовни синови оца Јустина.

Поводом његовог изјашњавања о екуменизму рећи ћу следеће. Отац Јустин писао

је у време Патријарха Атинагоре. Блажене успомене Васељенски Патријарх

Атинагора давао је неке веома смеле изјаве, говорио је, да никаквих реалних

препрека за успостављање јединства Цркве нема, да тешкоће потичу од стране

богослова и богословља. Он је давао некакве емотивне, веома смеле изјаве.

Био је утисак да се ствара тип идејних екумениста у православном свету. На

срећу, будући развитак и у православном свету у целини и у појединим

Помесним Православнним Црквама као делу, оповргао је ове бојазни. Али ја

сматрам, да су гласови таквих људи као што је отац Јустин, понекад веома

оштри и критични, помогли да се развитак догађаја одврати од другачијег

правца.

Отац Јустин, колико ја разумем, - ја сам и сам често разговарао с њим на ове

теме, - није критиковао идеју дијалога, сведочења, љубави. Он сам је био

веома отворен човек. Идеологију екуменизма као неку варијанту "новог

хришћанстав", којим су се бавили неки екуменски кругови, он је критиковао

као еклисиолошку јерес: он је њу сматрао толико опасном јересју, да је чак

формулисао нови термин, којим се данас сви широко користе -"свејерес". Мени

се чини, да ти људи, који се позивају на оца Јустина да би потврдили своју

расколничку идеологију, нешто мешају – понекад несвесно, а понекад и свесно.

Да би оправдали своју позицију позивају се на његово име, на његова дела,

они људи и они кругови, чија је позиција и богословски и духовно много испод

његове позиције. Чини ми се, да позивати се на њега, покушавајући да се

оправда нагли раскид са свим неправославним Хришћанима, одричући сваки

дијалог, сваки додир, - представља дубоку неправду према његовој личности,

према његовој богословској позицији. С друге стране, ако је неко приврженик

наивног, сентименталног екуменизма без услова и граница како су говорили у

време Патријарха Атинагоре, наћи ће свог веома оштрог и дубоког критичара у

лицу таквог богослова, какав је био отац јустин Поповић.

Када у неким самозатвореним круговима, који нису у јединству с Православном

Црквом, стално употребљавају име оца Јустина, ја то не сматрам ни истином ни

лажју, већ неком полуистином, полуправдом, која је веома опасна. Ови људи

називају себе православним, али су у расколу с православном црквом – или

због календара, или због неких других идеја. Не сме се оправдавати раскол

именом оца Јустина. Он је могао да пише и да се изрази критички и на адресу

свог првојерарха или неког другог од јерарха, али он никада није помислио на

то, да прекине с њима молитвено општење. Ово би једноставно била хула на

његову личност, његов богословски ум.

Епископ Иринеј Буловић.

Ево још једног доказа да се свети оци тумаче кроз историски контекст.

[Давидова]

@@Давидова,

 

Имамо тројицу његових ученика који су га дијаметрално супротно разумели од тебе. Шта ћемо са тим? Ваљда су они боље познавали свог учитеља од тебе, која си ту и тамо прочитала понеки фрагмент његових писања и узидала их у свој шанац из којег посматраш свет. 

 

Могу ли видети њихово тумачење овог канона? А то да ли су и како они разумели свог учитеља не може имати већу снагу од онога што је о. Јустин недвосмислено написао 5 година пре смрти. То имамо црно на бело, и не разуме само онај ко неће.

И шта би са молбом за Милашево тумачење канона? Како он тумачи овај канон?

[Volim_Sina_Bozjeg]

zasto mi jednostavno ne pitamo Oce jesi li se ti tamo molio sa njima ili  nisi da deca ne pishu svasta.

[Александар Милојков]

Могу ли видети њихово тумачење овог канона? А то да ли су и како они разумели свог учитеља не може имати већу снагу од онога што је о. Јустин недвосмислено написао 5 година пре смрти. То имамо црно на бело, и не разуме само онај ко неће. И шта би са молбом за Милашево тумачење канона? Како он тумачи овај канон?

 

Имаш на интернету Милашеве књиге па читај (на сајту Светосавље мислим да има). А прочитај и ово што је владика Иринеј рекао о Ави Јустину...ако ишта теби и вреди говорити. 

[Golub]

Могу ли видети њихово тумачење овог канона? А то да ли су и како они разумели свог учитеља не може имати већу снагу од онога што је о. Јустин недвосмислено написао 5 година пре смрти. То имамо црно на бело, и не разуме само онај ко неће.

И шта би са молбом за Милашево тумачење канона? Како он тумачи овај канон?

 

А шта ћемо са оним што је свети Јустин (недвосмислено) написао 3. године пре упокојења.?

А да не помињемо оно што је свети Јустин рекао (и  написао) непосредно пре упокојења, а што умировљени епископ Атанасије припрема да објави?

 

Наравно, Давидова, ће попут (руског) попа Љубе да оплете и по преосвећеном +Атанасију, јер она и он (свесно или несвесно) оправдавају своју (безначајну) позицију, критикујући значајне ЕПИСКОПЕ,  и тиме себе уздижу пред (не)знавеном масом, верујућих, полуверујућих, неверујућих Србаља... јер објективно, отац Љуба је богословски и духовно много испод владике Атанасија и владике Григорија... али пуста ГОРДОСТ...

[Давидова]

Епископ Иринеј Буловић.

Ево још једног доказа да се свети оци тумаче кроз историски контекст.

 

Не видим никакве везе са оним о чему овде пишемо. Ово што вл. Иринеј пише не може се применити на наш разговор јер не постоји начин да се релативизује оно што је о. Јустин рекао. Како да се релативизује реченица:

 

"Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам " латинска јерес".

[Давидова]

Имаш на интернету Милашеве књиге па читај (на сајту Светосавље мислим да има). А прочитај и ово што је владика Иринеј рекао о Ави Јустину...ако ишта теби и вреди говорити. 

 

Ако добро схватам, нико осим тебе овако није тумачио наведени канон? Да постоји неко, ти би га навео, зар не?

[Давидова]

А шта ћемо са оним што је свети Јустин (недвосмислено) написао 3. године пре упокојења.?

А да не помињемо оно што је свети Јустин рекао (и  написао) непосредно пре упокојења, а што умировљени епископ Атанасије припрема да објави?

 

Просветли нас!

[Milan Nikolic]

Екуменизам је свеврлина. У томе је поента.

[Дејан]

Не видим никакве везе са оним о чему овде пишемо. Ово што вл. Иринеј пише не може се применити на наш разговор јер не постоји начин да се релативизује оно што је о. Јустин рекао. Како да се релативизује реченица:

 

"Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам " латинска јерес".

значи ЛОЛ-чина...

јел могуће да на орању земљу не видиш

[obi-wan]

Zajednička molitva podrazumeva samo kada se pričešćuješ iz iste čaše

 

Dejane, brate, ovo zaista nije nimalo tacno. Njie red da ovako izvrces stvari.

 

Zajednicka molitva podrazumeva zajednicku molitvu, a evharistijsko zajednicarenje je evharistijsko zajednicarenje.

To dvoje nisu nikako iste stvari, i stvarno ne znam odakle si ovo izvukao...

[Александар Милојков]

Ако добро схватам, нико осим тебе овако није тумачио наведени канон? Да постоји неко, ти би га навео, зар не?

 

Наравно да постоји. Тражи и наћићеш. Не пада ми на памет да се са тобом гађам цитатима. Ето, владика Григорије је један од тумача. Има још, настави да учиш.

[Дејан]

i stvarno ne znam odakle si ovo izvukao...

од тебе нисам сигурно ЛОЛ

[μαρὰν ἀθά]

Не треба ништа да "претпостављаш", већ, ако те интересује, да мало проучиш материју о којој дискутујемо.

 

Па ево, да не би ни ми, а ни ти, предпостављали шта каже Никодим Милаш (наравно да Давидова зна да је његово презиме Милаш а не Милош, просто је у питању лапсус или грешка у куцању, дешава се свима, ја сам мало пре направио и гори лапсус који нико није ни приметио, ваљда зато што није згодан за дискредитацију противника) у вези са 45. апостолским каноном. Ево шта он каже у тумачењу 45. ап. канона: "Ко је јеретик, и шта је јерес, говори се у тумачењу 1. правилу Василија Великог. У 10. ап. правилу ми смо видели да је забрањено молити се, ма било у кући, са одлученим од заједнице црквене, и да има бити одлучен сваки онај, који има општење молитве са одлученим. Међу одлученима од црквене заједнице имају се већ по себи сматрати сви јеретици, те је дакле сасвим доследно забрањено општење молитава с њима свакоме православноме. А ово тим више мора бити забрањено свештеним лицима, која морају служити примером осталим верницима у чувању чистог веровања и које није оскврњено никаквим лажним учењем. Под општењем молитвеним, по речима Валсамона у тумачењу овог правила, не треба разумевати само, као да епископ и остали клирици не смеју молити се у цркви заједно са јеретицима, јер ради овога већ они по 46. правилу подлежу свргнућу, исто као кад би јеретицима допустили да раде шта као клирици; него оне речи: "који се буде само и молио" треба разумевати само у смислу: "који има тек просто општење", јер таквих као гнушања достојних треба се клонити. И ради тога, то јест, разумевајући у овоме смислу оне речи, ово апостолско правило сматра, да је довољна казна и само одлучење. Друга је сасвим ствар када једно православно свештено лице допусти једном познатом јеретику, да служи у цркви или уопште да га за правог свештенослужитеља призна. У таквом случају, то свештено лице постаје недостојно свештене службе и по наредби овог правила има се свргнути са свештеног чина. Ово исто прописују и Апостолске установе и многа друга правила. А ово је било учење све Цркве у првим вековима. У тумачењу овог правила архим. Јован мудро опажа наводећи како се правила старају не само да сачувају православне од заразе јеретичким  духом, него и од индиферентизма у вери или равнодушности према православној Цркви, која може лако бити последица блиског општења са јеретицима у верским пословима. Ово уосталом не противречи духу хришћанске љубави и снисходљивости, која одликује православну Цркву; јер друга је ствар трпети код себе заблуделе у вери, очекујући њихово добровољно обраћење, и живети са њима у грађанској  заједници, а опет је друга ствар, ступати с њима без разбора у верски додир, пошто то већ значи, не да се ми старамо о њиховом обраћењу у православље, него да се и ми сами у православљу колебамо. И ово поглавито мора важити за свештена лица, која треба да служе примером другима, како се строго има чувати светиња православног веровања. Према томе, православни свештеник према правилима не сме давати јеретицима ни свете тајне, нити обављати за њих какву свештену службу, ако они не изјаве тврду одлуку сјединити се са Црквом, а још мање сме допустити да какав јеретички свештеник обави какву свештену службу за православне." 

Н. Милаш, Правила православне цркве са тумачњеима I, стр. 109 - 111.

 

Тако је писао и тумачио православни епископ Далматински Никодим Милаш. 

[Александар Милојков]

значи ЛОЛ-чина...

јел могуће да на орању земљу не видиш

 

Џабе ти њој пишеш и постављаш мишљње владике Иринеја. Она не жели да изађе из свог шанца јер јој је ту лепо. То је поента целе приче. Зато и кажем да са таквима не треба губити време и дискутовати о оваквим питањима.