Jump to content

свештеник Љуба Милошевић (сајт Светосавље) о екуменизму Епископа Григорија

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ајмо овако, један конкретан пример. Састану се православни и римокатолички теолози и великодостојници (епископи и бискупи) ради дијалога о превазилажењу раскола. Томе се нико овде не противи, јел да? У реду, шта онда треба да раде, како да почну:

 

1. Као да су друштво астронаута или књижевника, да одмах пређу на дискусију или

2. да пре почетка, рецимо, председавајући упути молитву Богу, да Духом Светим надахне и помогне дијалог.

 

Да ли у другом случају долазе под удар поменутог канона Цркве? Дакле, зашто је спорно да се у заједничким сусретима (то не значи једну Цркву, не значи јединство) призове Бог у помоћ у тешким разговорима? Зашто је боље да то решавамо сами, без мешања Бога?

Одавно ствар није тако проста и безазлена као што ти имплицираш овим питањем које је сасвим површно. Своди се на то шта год да одговоримо, испадаш ти управу. 

Одговори ти мени шта ти мислиш о чину причешћивања румунског митрополита Николаја Корнеануа на латинској миси у Темишвару пре 5 година? И како се дошло до тога?

"Наситио сам се преслатких причешћа Раја и старао сам се да се не погордим. Напио сам се прегорких вода пакла, али сам се старао да се не утопим у безнађу." Јефрем Катунакијски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сам си рекао да примат у Цркви није потребан. Али потребан је, како на локалном и регионалном, тако и на васељенском нивоу.

 

Због тога разговарамо са римокатолицима. Нас повезује тријадолошко учење које мора бити исправно тумачено - а ту постоје разлике међу нама које морамо разрешити.

 

Битно је да разговарамо. Озбиљност наших разлика је у томе што немамо са њима заједничко причешћивање, али то није ништа лепо него је то трагедија.

 

Антиекуменисти заговарају вечну поделу са римокатолицима. То је озбиљан проблем међу нама.

 

Ми морамо да разговарамо на теолошком нивоу, а не на овом као што је на овој теми. Дакле, наш разговор треба да буде о Богу и Цркви.

 

Теологија није ,,рекла казала''. Ако немамо сами искуство Бога и Цркве, онда треба само ћутати.

 

Radi preglednosti, recenica po recenica...

 

1) Nije potreban, naprotiv stetan je i opasan.

2) Nas trijadolosko ucenje ne povezuje, nego razdvaja. U tome je poenta.

3) Ne razumem recenicu.

4) Ovo prvi put sad vidim kod tebe o vecnoj podeli.

5) Po cemu tacno nas nivo nije teoloski ovde? Ja vidim da bas jeste.

6) Kako znas ko ovde ima iskustvo Boga i Crkve? Pa cak i da nema, nasa je obaveza pred Bogom da ga saslusamo, a ne da ga ucutkujemo.

 

....................................

 

I inace, sta to znaci kad si ranije povezao primat rimskog pape sa odnosima lica Svete Trojice?

Ako mozes ovo da objasnis malo sire, a ako nisi to mislio ili rekao, onda se izvinjavam jer sam nesto preumio...

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са једним се у свему овоме слажем. Овакви поступци су брзоплети и непромишљени, са пастирског аспекта. Мора се мислити на ефекат који ће овакав поступак произвести. Ако то прави додатне поделе у самој Цркви, онда треба бити пастирски мудар. Но, то је већ друго питање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Антиекуменисти заговарају вечну поделу са римокатолицима. То је озбиљан проблем међу нама.

 

Апсолутно неутемељена изјава!!!!!!

 

Пре свега имаш разних антиекумениста, као што имаш разних екумениста. Ако све антиекуменисте желиш да стрпаш у један табор, мислим си/смо у великом проблему. При том мислим да смо сви у великом проблему, ако тако мисле сви који заступају данашњи вид екуменизма, са заједничким молитвама (које то нису, него су заједничке чајанке, само су учесници заборавили чај да понесу, а обукли богослужбене одежде, и при том читали неке молитве, сасвим случајно на чајанци). Такво мишљење води даљим сукобима, и даљим проблемима унутар православља. Јер је то тоталитарно мишљење, без жеље да се схвате ставови друге стране.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајмо овако, један конкретан пример. Састану се православни и римокатолички теолози и великодостојници (епископи и бискупи) ради дијалога о превазилажењу раскола. Томе се нико овде не противи, јел да? У реду, шта онда треба да раде, како да почну:

 

1. Као да су друштво астронаута или књижевника, да одмах пређу на дискусију или

2. да пре почетка, рецимо, председавајући упути молитву Богу, да Духом Светим надахне и помогне дијалог.

 

Да ли у другом случају долазе под удар поменутог канона Цркве? Дакле, зашто је спорно да се у заједничким сусретима (то не значи једну Цркву, не значи јединство) призове Бог у помоћ у тешким разговорима? Зашто је боље да то решавамо сами, без мешања Бога?

 

Ova situacija koju si predlozio je temeljito drukcija od ove o kojoj razgovaramo.

 

U tvom slucaju, molitvu prinosi licno i pojedinacno svako sa svoje strane, a u slucaju o kome pricamo radi se prosto o bogosluzenju sa odezdama. Nikakve slicnosti nema izmedju ova dva primera...

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одавно ствар није тако проста и безазлена као што ти имплицираш овим питањем које је сасвим површно. Своди се на то шта год да одговоримо, испадаш ти управу.  Одговори ти мени шта ти мислиш о чину причешћивања румунског митрополита Николаја Корнеануа на латинској миси у Темишвару пре 5 година? И како се дошло до тога?

 

 

Не, ја ову молитву владике Григорија видим баш у таквом једном контексту.

 

Не знам за овај случај румунског митрополита. Свакако је за осуду.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ova situacija koju si predlozio je temeljito drukcija od ove o kojoj razgovaramo.   U tvom slucaju molitvu prinosi licno i pojedinacno svako sa svoje strane, a u slucaju o kome pricamo radi se prosto o bogosluzenju sa odezdama. Nikakve slicnosti nema izmedju ova dva primera...

 

Па и овде је молитву приносио свако са своје стране. Или смо у међувремену, да ја не знам, једна Црква? Понављам, поступак је за критику са пастирске стране гледано. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е, успорите мало. Нисам читала текст али сам схватила да га је написао неко са злом намером.Екуменизам није уједињење већ разговор о тој могућности. Није ми јасно зашто сте се оволико расписали ако ово знате.Еп. Григорије има доста незахвалну улогу на том простору. Како мислите да људи тамо опстају? Чијом заслугом?

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не, ја ову молитву владике Григорија видим баш у таквом једном контексту.

 

Не знам за овај случај румунског митрополита. Свакако је за осуду.

 

С тим да овде, у овом случају, дијалог није био идеја већ молитва. Тако да то виђење које ти предлажеш, Александре може да стоји да су се састали у двору надбискупа или пак вл. Григорија. Овако, у храму (РМК) ради молитве за јединство, обостране и заједничке уз пригодну беседу сваког бискупа-епископа, у питању је заједничка молитва.

Слажем се апсолутно са тобом да треба да се на првом месту епископи као гаранти јединства Цркве и предстојатељи моле за њено јединство и за оне који "не мисле као ми", као и свако од нас хришћана. Али ми је у најмању руку дискутабилно да то чини један православни епископ на римокатоличком богослужењу.

Хоћу рећи, нека се моли засебно, не заједно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е, успорите мало. Нисам читала текст али сам схватила да га је написао неко са злом намером.Екуменизам није уједињење већ разговор о тој могућности. Није ми јасно зашто сте се оволико расписали ако ово знате.Еп. Григорије има доста незахвалну улогу на том простору. Како мислите да људи тамо опстају? Чијом заслугом?

 

Нисам теолошки образован и са тог аспекта не желим тумачити било чије поступке, понајмање преосвећеног Владике. Памтим Херцеговину прије столовања Владике Атанасија, а свједок сам како је сад. Сви ви који сумњате и поприлично издалека коментаришете један сасвим нормалан чин дођите у Епархију Захумско-Херцеговачку, по могућности недјељом и празником у 09.00, а обиђите још нешто успут, можда вам све те књиге које сте прочитали добију неки додатни смисао.

Заиста, како је све једноставније око Теразија.

 

Рашо и Драгана, није овде поента на владици Григиорију, и на епархији којом управља. Ја такође могу рећи да је то један од најбољих владика у православном свету, диван човек, диван владика, од ког може много да се научи. А видиш да сам овде на супротној страни. Ради се о појави коју је јасно критиковао још ава Јустин, до сада поприлично скрајнута, а сада је испливала у жижу. Дакле појави заједничких молитава, под именом молитвене осмине, што није екуменски дијалог.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па и овде је молитву приносио свако са своје стране. Или смо у међувремену, да ја не знам, једна Црква? Понављам, поступак је за критику са пастирске стране гледано. 

Мислиш као оно кад нпр. праве помен у Новом Саду Рације па посебну молитву чини рабин посебну ми православни, у датом случају еп. Иринеј. У том случају, ако је то био облик слажем се са тобом. С тим да ми боде очи термин "молитвена осмина" - је ли то назив за римокатоличко богослужење?

Са пастирске стране, и ту се слажем. Али када су па Срби имали осећај за пастирствовање, нарочито у последња времена (част изузецима)?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

С тим да овде, у овом случају, дијалог није био идеја већ молитва. Тако да то виђење које ти предлажеш, Александре може да стоји да су се састали у двору надбискупа или пак вл. Григорија. Овако, у храму (РМК) ради молитве за јединство, обостране и заједничке уз пригодну беседу сваког бискупа-епископа, у питању је заједничка молитва. Слажем се апсолутно са тобом да треба да се на првом месту епископи као гаранти јединства Цркве и предстојатељи моле за њено јединство и за оне који "не мисле као ми", као и свако од нас хришћана. Али ми је у најмању руку дискутабилно да то чини један православни епископ на римокатоличком богослужењу.

 

Добро. Поштујем твој став. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

С тим да овде, у овом случају, дијалог није био идеја већ молитва. Тако да то виђење које ти предлажеш, Александре може да стоји да су се састали у двору надбискупа или пак вл. Григорија. Овако, у храму (РМК) ради молитве за јединство, обостране и заједничке уз пригодну беседу сваког бискупа-епископа, у питању је заједничка молитва.

Слажем се апсолутно са тобом да треба да се на првом месту епископи као гаранти јединства Цркве и предстојатељи моле за њено јединство и за оне који "не мисле као ми", као и свако од нас хришћана. Али ми је у најмању руку дискутабилно да то чини један православни епископ на римокатоличком богослужењу.

 

Ради тачности информације, сусрет је био у православном храму, што и није толико битно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Која појава? Шта сам пропустила? Ово нека паника завладала, шта је ово?

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...