О Промислу Божијем и вољи Божјој...Наше позвање, животни пут

[Deja Vu]

Ima ljudi koji su to odavno vec detaljno rastumacili i objasnili, zato - smiris malo um, pa onda uzmes i citas.

I ne - nisam ti rekao da si sektas, ne podmeci, nego da se tim nacinom oni sluze, a to je nesto sasvim drugo.

 

A bas ti treba da citas, veruj mi...

 

Читао сам ја доста, осим тога није сва истина у читању и књигама. Реалност нису књиге.

Не видим зашто је тешко одговорити на такво питање. Барем да си рекао: Тај и тај је то објаснио и растумачио, ево линк, ево назив књиге, него само кажеш неко, мени непознат је то написао и сада ја треба то да нагађам. 

 

Тражим само да ми растумачиш две речи (стварам зло)  у цитату и ништа више. Ако си нешто читао, онда ваљда можеш да одговориш на то питање. Мени не делује као нешто о чему се треба писати роман. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Logos se ovaplotio da bi ispunio zakone iz starog zaveta i doneo Novi Zavet Boga sa covekom.

Hristos je vaskrsavao ljude Sam podneo Zrtvu i pobedio smrt!!!

Nevinoj zrti treba samo jedno a to je Bozja pravda.i opasna su ta pitanja koje je pokrenuo Palama a pitanja ustvari glase Zasto se to desilo???

kaze sam Hristos Buduci da vi zli znate da dobro cinite koliko li je jos veci Otac nebeski.

[DYNABLASTER]

То сам урадио ја, али не можеш рећи да је свуда човечја воља. Ако је Бог допустио свима слободу, мислиш да ће седети скрштених руку и гледати све то? Зашто Павле није остао прогонитељ хришћана јер је тако хтео? Ако је његова воља била да прогони хришћане, што је Бог умешао своју вољу? Имаш сличних примера. Зашто су неки атеисти постали верници после неког мистичног искуства нпр. одласка на онај свет док су били у коми? Што се Бог мешао у њихову вољу да буду атеисти? 

 

 

Добро, а како можеш да ми објасниш овај цитат: 

 

''Ја сам Господ, и нема другог,

осим мене нема бога;

Творац светлости и тмине,

доносим мир и стварам зло;

ја Господ чиним све то.'' - Исаија 45:7 

 

Ne valja prevod, ako se dobro secam treba da stoji nesto u smislu "stvaram nevolju"... ima jos mesta gde prevod nije adekvatan pa ondak to buni ljude pa pocnu da tripuju

[obi-wan]

Тражим само да ми растумачиш две речи (стварам зло) у цитату и ништа више. Ако си нешто читао, онда ваљда можеш да одговориш на то питање. Мени не делује као нешто о чему се треба писати роман.

 

Naprotiv, nema sanse da se to tako naprecac razjasni.

Iz takvih pokusaja i nastaju velike zablude u pogledu citanja i razumevanja Svetog Pisma...

[Deja Vu]

Вратио бих се опет на ову дискусију. 

 

Занима ме како је Исус знао да ће Петар да га се одрекне 3 пута пре него што петао закукуриче и да ће га Јуда издати ако су и Петар и Јуда имали слободну вољу да раде шта хоће (Јуда није морао издати Исуса, Петар није морао да га се одрекне и то баш 3 пута)? 

[Nikolajj]

Бог је јасно рекао како да живимо, и да имамо и да стварамо увек, но ми смо сами изабрали неморал, ауто, телфоне, копјутере и још много тога то се зове неморал, прави морал је бити сељак и имати добре пријатеље и да се ствара, и да се узгаја  и ради... изабрали смо сами тежак пут...

 

 

Бог није крив што се дешавају страшне ствари на аутомобилима, јер му БОГ није купио ауто

[JESSY]

У оквиру јесењег семестра духовних предавања, у Светосавском дому у Футогу, презвитер Игор Игњатов парох ветернички, наставио је циклус предавања о молитви Господњој Оче наш, беседећи на тему: „Да буде Воља Твоја“

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/10.11.13_zbor_-_o._igor_ignjatov_-_da_bude_volja_tvoja_futog_rtv_beseda_64_kbps.mp3

[JESSY]

Отац Јован Бабић, Војни секретар Одбора за верску наставу АЕМ и вероучитељ у Графичкој школи на Новом Београду, говорио је данас и о науци и о вери: хидрометеорологији, којом се наш саговорник аматерски бави још од детињства и Библији, која вековима позива на послушање и покајање. О. Јован приметио је да су поплављена подручја на којима је српска војска војевала у Првом Светском рату. "Колико смо ми као деца св. Саве уједињени у захвалности за сваки литар српске крви проливен у Великом рату?", упитао је он додајући да "модерна времена на врло успешан начин одвајају човека од Бога".

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/7/14/05/26.05.14_-_rec_pastira_-_o.jovan_babic_64_kbps.mp3

[Number15648]

Што човек више ропће, то се више упропаштава

 

- Старче, чему користи роптање и како да гa човек избегне?

 

- Користи само несрећи, а са њим се излази на крај само славословљем. Роптање рађа роптање, а славословље рађа славословље. Када човек не ропће због неке тешкоће у којој се нађе, него слави Бога, онда ђаво пуца од беса и одлази код другога који ропће, како би му приказао све наопако. Јер што човек више ропће, то се више упропаштава.

Понекад нас "покварењак" покраде и натера нас да ничим не будемо задовољни, а човек духовно може у свакој прилици да нађе разлог за славословље и да тако има благослов Божији. Ево, знам једнога тамо на Светој Гори који, ако пада киша па му кажеш "опет пада киша", почиње: "Да, само пада киша, иструлећемо од толике влаге." Ако мало после стане киша и ти му кажеш "е, није баш много падало", каже: "да, зар је то била нека киша? Све ће се осушити..." А нико не може да каже да није нормалан, него је навикао да гунђа. Он је разуман, а мисли неразумно!

Гунђање и роптање је проклетство. То је као да човек проклиње самога себе, а онда долази гнев Божији. Познавао сам двојицу земљорадника из Епира. Један је био отац породице и имао једну, или две њиве и у свему се уздавао у Бога. Радио је колико је могао, без тескобе. "Урадићу колико стигнем." Говорио је, Више пута му се догодило да су му неки снопови иструлели од кише, јер није стигао да их сакупи, а неке му је раздувао ветар, али он је за све говорио "Слава Теби Боже" и све му је ишло добро. А онај други је имао много њива, стоку итд. Али није имао деце. Ако си га упитао "Како си?" одговарао је "Ма пусти, не питај". Никада није рекао "Слава Теби Боже", само је гунђао и роптао. А да видите, једном му угине крава, други пут му се догоди ово, или оно. Имао је све, али није имао напретка.

Зато кажем, славословље је велика ствар. Од нас зависи да ли ћемо окусити, или не благослове којима нас Бог дарива. Али како да их окусимо, када нас Бог, на пример, дарива бананом, а ми мислимо шта ли то боље једе тај и тај бродовласник? Колико људи једе само суви двопек, али дању и ноћу славе Бога и хране се небеском милином! Ти људи стичу духовну осетљивост и познају миловање Божије. Ми то не знамо, јер се наше срце прекрило лепљивим муљем и ништа нас не може задовољити. Не разумемо да се срећа налази у вечности, а не у испразности.

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/CuvajteDusuStaracPajsije/CuvajteDusuStaracPajsije08.htm

 

Старац Пајсије Светогорац, Чувајте душу

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Ненад Р.]

Огроман број људи је навикао само да се жали . Када пада киша , жале се што не могу неки посао да ураде , када греје сунце , жале се на врућину и тако даље. Никада им није добро и стално су не задовољни .Са таквим осећањима се ђаво храни .

Све то може да се гледа и са позитивне стране и без роптања и све то примати мирно .

[ВИЛМА]

Što više čovek ropće, više mu prelazi u naviku. A poslovioca kaže : " teža odvika nego navika"

[JESSY]

када те већ спопадну искушења, када су већ ту и не можеш их избећи, онда их прихвати кроз промисао Божију, не ропћи, трпи и стићи ће награда од Господа....духовно ћеш напредовати....у супротном, џабе си трпео....

[Melhisedek88]

Jedna od boljih knnjiga koju sam procitao.Dobro si me podsetila da se i sam podsetim nekih mudrosti koje ima ova knjiga.

 

Treba pevati pobednicku pesmu svaki dan"Svet.Svet,Svet,Gospod nad vojskama(Savaot),puna je sva zemlja slave njegove"!

[JESSY]

(ЛЕКАР КОЈИ ЈЕ ПРЕЖИВЕО АУШВИЦ)

Живећи наше животе, постоје тренуци када застанемо и кажемо себи самима : „Оваква случајност је немогућа !“ – или – „…ово што ми се десило није случајно, каква је вероватноћа да се овако нешто деси, састави, одигра, откаже, заборави …“. Сусрет са неком особом, разговор који животне догађаје усмерава у правцу нашег мира, спокоја и благостања, верујући човек не тумачи као случајности већ као изливе милости Божије која управља светом и помаже људима уколико такву „интервенцију“ својим делима завређују. Свето писмо Старог и Новог завета пуно је таквих пројава Божијих а ради утврђивања вере у народу. Изабраници Божији какви су Ноје, Аврам, цар Давид, Мојсије, сведоци су Божијег деловања у свету у смислу награде својих верних али и опомене када се човек дрзне да не послуша спасоносну вољу Божију. Али не, не да је послуша у смислу наређења, наредбе господара своме робу – НЕ ! Да је послуша као беспомоћно дете свога милог и вољеног Родитеља.

 

Неверујући људи, с друге стране, догађаје у своме животу као и у историји држава и народа неће тумачити као одговор Божији на људско поштовање или ниподаштавање моралног закона. Они ће све приписати или слепом, безличном случају или ће бити недоследни себи па у тишини и самоћи ноћне таме можда и изусте : „Виша сила ! Судбина ! Коб !“ Ако и признају појмове „Виша сила“ на добром су путу да открију ово именовање преименују у „Господ мој и Бог мој“, „Отац Небески“, „Једини Човекољубац“. Када ова имена својим срцем осете и доживе тада се Дух Господњи њихових душа дотакао.

Постоји много примера у Светом писму и у историји Цркве Христове, делима светих Божијих људи како се Бог у времену, међу људима пројављује. Међутим, ево једног догађаја који није из Библије нити светоотачке књижевности. Овај догађај је из дневнике а касније написане књиге аустријског лекара – неуропсихијатра, др Виктора Франкла, Јеврејина који је постао хришћанин. Стигавши у логор Аушвиц, пун страха, туге, зебње и неизвесности, др Франкл уместо своје одеће добија логорашку униформу. Пресвукавши се, он „СЛУЧАЈНО“ ставља руку у џеп униформе која му је „СЛУЧАЈНО“ допала. Из џепа вади папир. Одмотава га. На папиру је била одштампана молитва : „ЧУЈ, ИЗРАИЉУ…“. Ова молитва је по значају за Јевреје исто као што је Молитва Господња (Оче Наш) за хришћане.

Та хартија је била искинута из јеврејског молитвеника коју је човек чија је униформа касније допала др Франклу држао у руци и читао последњих сати и минута свог овоземаљског живота. Др Франкл је овај, за некога можда случајан и небитан догађај, схватио као Божију поруку да достојанствено поднесе страдање логора, са надом у Бога, што је он заиста и учинио, попут праведног Јова, доживео дубоку старост и остатак свог живота сведочио Божију љубав својим животом и делима. Многима је помогао да пронађу смисао свога постојања на земљи и то га сврстава у ред научника који су били велики Божији сарадници, попут Њутна, Фарадеја, Тесле, Пупина, Миланковића и свих оних који су у творевини препознали њенога и свога Творца.   

( Текст инспирисан делом др Виктора Емила Франлка : „Човекова потрага за смислом“ )

 

извор: др Виктор Емил Франкл

http://www.manastirklisina.com/bozija-promisao-i-nasa-svakodnevica-lekar-koji-je-preziveo-ausvic/

 

[JESSY]

Живот по Божијој вољи

 

”Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој….” (посланица Ефесцима 1,1)

Можда посматрате свештеника у вашој цркви или ђаконе, чтечеве, појце, председника црквеног одбора и сматрате да су они духовна елита. (Знам парохију у којој је председник црквеног одбора био неверујући човек, који није веровао у Царство Небеско ни у вечити живот, баш као прави незнабожац. Таква особа је само назнабожац, а никако духовна елита).

У међувремену ви, можда, радите као медицинска сестра или рачуновођа, или као конобарица, или као учитељ, имате чврсту веру у Бога и Његова обећања и мислите у себи; ”Ја нисам тако значајна као што су ови људи у цркви. Они стварно чине много за Царство Небеско. А шта ја радим за Бога?”

Међутим, потребно је да увек имате на уму једну значајну чињеницу. Бог је сваког од нас призвао у различите позиве. Апостол Павле је позван, по вољи Божијој, да буде апостол. Али зато је Милојица позван да буде архитекта, по вољи Божијој, а Верица је позвана да буде медицинска сестра, по вољи Божијој, а Нешо је по вољи Божијој позван да буде зубар. Стевица је, по вољи Божијој, позван да буде правник. Светислав је, по вољи Божијој, позван да буде физички радник.

Свако од нас има своју улогу, коју током живота треба да изврши. Највиши позив од Бога је будете управо оно што Бог жели од вас да будете. Не постоји ништа узвишеније од тога. Ми бисмо само требали да будемо послушни ономе за шта нас је Бог изабрао да будемо.

Ви, можда, мислите да је узвишеније бити свештеник. То јесте узвишен позив, али је већа и одговорност.

Али најузвишенији је призив на оно што Бог жели од вас. Зато се немојте осећати као другоразредни грађанин у Божијим очима, уколико нисте свештеник, појац, ђакон, председник црквеног одбора.

Када су неки људи највидљивији у цркви, ви сте склони мишљењу да су они веома важни. И можда заиста јесу, али можда и нису (сетите се председника црквеног одбора ког сам поменула на почетку.)

Али постоје и неки људи, који су сасвим неприметљиви у цркви, а веома су значајни пред Богом. Никада не знате ко су људи који су мили и значајни у Божијим очима.

Ваша дужност је да  само верно будете оно за шта вас је Божија воља определила. Тиме ћете учинити највише што је до вас и највише потребно.

 

http://svetatrojicaroterdam.com/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%BE%D1%98-%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B8/