Православац или Србин

[Manolis]

Pa ti nisi normalan, života mi! Umrijeh od smijeha! 

0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha

Па знам да нисам, шта ћу, Чернобиљ ме уби

[Ignjatije]

Potomak čoveka stvorenog po obličju Božjem, Hrišćanin Pravoslavac, SrBin, patriota....

[Manolis]

Potomak čoveka stvorenog po obličju Božjem, Hrišćanin Pravoslavac, SrBin, patriota....

 

У јеееее, тешко да може то стати у онај формулар за попис

[Лидија Миленковић]

Potomak čoveka stvorenog po obličju Božjem, Hrišćanin Pravoslavac, SrBin, patriota....

.......члан ЖРУ...

[Grizzly Adams]

У јеееее, тешко да може то стати у онај формулар за попис

 

То ти је онај фазон - Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову...

[Manolis]

Мајмун је настао од човека, то потписујем.

[Ignjatije]

.......члан ЖРУ...

Naravno !

[Ljubić Nenad Šone]

Hrišćanin-Pravoslavac, Srbin.

[DYNABLASTER]

Meni lepše zvuči homo sapiens, formiran tokom 2 miliona godina evolucije iz primata, predak budućeg nadčoveka.

jesi igro ti ovo?

inace vrh logicka igrica!

http://loko4.com/pc/puzzle-quest-galactrix

(izvinjavam se na offtopicu )

[Crveni Baron]

Pravoslavni srpski nacionalista.

[Justin Waters]

И једно и друго. Прво православан, а онда Србин. 

 

To са црквама у дијаспори јесте проблем, али је посљедица настројења наших људи који живе тамо. Ситуација се у односу на пре 30 или 40 година сигурно промјенила, и све је мање оних који живе у страној земљи а плачу за родном грудом, али остала је та навика да се у цркви окупљају само припадници сите нације, и према томе све остало како иде, служење литургије на српском итд...То би требало мало промјенути. Поред одржавања идентитета, требала би бити широко отворена за мисионарење, и то би требало бити приоритетније. Црква може бити настављач очувања идентитета, али да будемо релани, она није више једина, и данас се захваљујући модерним технологијама и комуникацијама може врло лако живјети и конзумирати сопствени национални идентитет без опасности да ће бити изгубљен. 

[Никола Ђоловић]

Мој утисак је овај:

 

О дефектима “посрбљивања” Бога и Цркве

 

али следујем паметнијима:

 

 

Радован Биговић
Православна црква и нација


Доста је распрострањено мишљење да су помесне (аутокефалне) православне цркве националне, тј. да у православљу постоји поистовећење вере и нације. За друге цркве (римокатоличку и протестантске цркве и друге верске заједнице) сматра се да су интернационалне. Код нас многи цркву доживљавају као једну од националних институција чији је циљ да чува национална обележја, обичаје, језик, фолклор, културу, и државни "територијални интегритет и суверенитет". Посматрано историјски, Православна црква је заиста формирала национални идентитет источнохришћанских народа. Исти је случај и са латинском црквом када су у питању западноевропски народи. Све до новијег времена хришћанство је прожимало и надахњивало све поре народног и друштвеног живота: културу, уметност, политику, економију, литературу, јавни морал. У периодима ропства црква је и имала и политичку власт јер цивилна није постојала (није ни могла да постоји). То има за последицу да се данас Грк, Румун, Бугарин, Рус, Србин осећа православним "по рођењу" (Хрват као римокатолик), иако је вера увек чин слободног избора.

Хришћански појам нације суштински се разликује од савремених секуларних представа. Хришћанске нације биле су отворене и у вертикали и у хоризонтали. Циљ нације је био да служи Богу и остварује вољу Божју на земљи. Црква је нације преображавала, христијанизовала и усмеравала према наднационалним циљевима и вредностима. Исти је случај био и са хришћанским нацијама на Западу. Модерне секуларизоване нације постају мит, тотем, божанство, "мистични темељ ауторитета сваке власти". Национална воља је извор права и политике. Модерне нације настоје да "еманципују" свеукупни живот друштва од утицаја цркве, јер је она сама псеудоцрква. Бога и цркву потчињавају националном егоизму укључујући их у кодове сопствене месијанске националне идеологије. Стапање вере са таквим појмом нације је јерес позната као етнофилетизам (религиозни национализам). "Црква је васељенска, саборна, богочовечанска, вечна, зато је хула, неопростива хула на Христа и Духа Сватога, чинити од ње националну институцију, сужавати је до ситних, пролазних, времених националних циљева и метода... Време је, дванаести је час да поједини наши црквени представници престану бити искључиво слуге национализма и политике, свеједно које и чије, и постану првосвештеници и свештеници једне, свете, саборне и апостолске цркве", каже Јустин Поповић. У цркви нема Јеврејина и Грка, роба и слободњака, мушког и женског, већ су сви једно у Христу (Гал. 3,28). Он је "све у свему" (Кол. 3,11).

У историјско-социолошкој па и теолошкој литератури може се прочитати да је Православна црква "национална", "анационална", "васељенска" (интернационална), "наднационална" и сл. Све ове тврдње могу бити делимично тачне. Црква није апстрактна заједница. Она се увек пројављује у конкретном народу, времену и простору. Од самог почетка јеванђеље је саопштавала у категоријама локалне културе и језика. Истовремено је нацију отварала, ослобађала националног егоизма и самодовољности, "терала је да изађе из себе" и да се саживљава са другим. Црква не негира националне ентитете, али одриче сваки облик субординације међу нацијама, моралну или аксиолошку супериорност. По националном саставу својих верника једна локална или аутокефална православна црква је вишенационална (ако на том простору живе припадници различитих нација), а може бити и једнонационална (ако је тај простор национално хомоген). Теоријски може бити и анационална уколико верници не желе да се национално идентификују. Црква, дакле, не негира нити апсолутизује национално већ изграђује јединство у различитости ("помирену различитост") многих нација. Црква је сама "нови Израиљ", "народ Божји", "ново друштво" састављено од припадника различитих историјских народа.

Свака нација има право и могућност да уђе у цркву с могућношћу да у њој сачува свој национални идентитет, али ниједна нема право да има "своју" ексклузивну "националну цркву", која би "национализовала Христа", учвршћивала национални егоизам и обоготворавала саму нацију.

Не минимизирајући црквенодоктринарне узроке, национални сукоби унутар цркве током историје су проузроковали несагледиве трагичне последице. Сукоб између Грка и Латина завршио се трагичним расколом 1054. г. који до данас траје, као и сукоб између латинског (романског) и германског света у шеснаестом веку. Када се у колоквијалном говору каже "грчка", "руска", "бугарска", "македонска" црква, не значи да су то посебне и независне и самодовољне цркве. Ниједна локална црква не може бити независна од других. Једна вера, једна црква Христова актуелизује се у различитим народима и државама и увек је то једна јединствена црква Христова. Зато би било правилније говорити о Православној цркви у Србији, Русији, Црној Гори, Европи, Азији, Африци... Аутокефалност помесних православних цркава не треба поистовећивати са идејом државног суверенитета 19. века, што данас неки чине.

Црква се обраћа увек конкретним људима, а не безличним ентитетима. Црква није археолошка установа или музеј која чува преживеле националне традиције. Мисија цркве не може да се функционализује за циљеве секуларног национализма и интернационализма.
Радован Биговић

[Number15648]

Шта значи бити добар Србин

Не може нико бити добар Србин, а да, пре свег, није добар човек

Добар Србин, си ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост Косовке девојке, трпељивост поробљеног србског робља, видовитост слепих гуслара, мудрост србских свештеника и калуђера, стидљивост народних девојака, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост народних ткача и везира, јасноћу народних пословичара, одмереност и умереност српских сељака, сјај Крсне Славе свих крштених Срба.

Ваистину и основа и подлога свему набројаном јесте вера Христова. Ако ти немаш у себи ниједну побројаних врлина славних ти предака а ипак се називаш Србином, онда си само једна чувена фирма на празном дућану. А то, мислим, не желимо ни ја теби ни ти себи. Реци некоме : буди добар Србин, а вера је споредно, исто је што и рећи једној овци : буди ти угојена, а паша је споредна.

Не може нико бити добар Србин, а да, пре свега, није добар човек. У свету, пак, нити је било нити има какве силе, која може човека учинити савршено добрим, осим силе вере Христове. Немој, дакле, желети Србство без садржине. Не био ти човек без памети путовођа, ни Србин без вере ортак. То ти желим и поздрављам.

 

Св. Николај Велимировић

[Милан Б]

Ahil, Leonida i Aleksandar Makedonski su bili najslavniji od svih Srba, a ni jedan od njih nije bio Hriscanin.

Takve ideale treba postaviti, a ne ove mlake koje je Velimirovic nabrojao.

 

Q: Ko je vaš idol?

A: Majkl Đekson.

Q: A zašto?

A: Pa dečko se lepo oblači, ima fine bele čarape, puno dobrih riba, i vidi se da živi za fajt.

  greengrin

http://www.vicevi.rs/tekstovi/ulicna-anketa-sa-romskom-populacijom/

[Драгана Милошевић]

Тврдоглава православка + трвдоглава србкиња.