Како су комунисти уништавали привреду Србије

[о.Небојша]

Тако је. Сјећам се да нам је  90'их када су се многи одушевљавали монархијом, прота Богољуб говорио како су људи прије 2.св.рата радили за килограм кукурузног брашна, да су жандари тјерали једину краву из штале, а остављали дјецу без млијека.

Домаћининство би имало једно крме које би хранили оскудно, јер су и сами јели тај кукуруз, који је имао мањи принос него сада и то би развукли преко зиме на све колико их је било у кући. Риба се није куповала, него ловила, шећер и кафа су се куповали на фишек, јужно воће је било мисаона именица...

Обољевало се и умирало  од болести које се данас лако лијече, била је велика смртност дјеце, краћи животни вијек..

Ни у социјализму није било бајно, само су биле 3 ствари које су ишле на руку народу .

Ко се запосли, мало је радио и није могао бити истеран са посла , осима ако није био неки антидржавни елемент

Никада неће бити да се добије стан за Џ и после откупи за пар стотина марака као у доба Слобе М.

Дизали су се кредити чије је враћање било смијешно у доба инфлације..

 

 

После је све дошло на напалту

[ego]

За то што данас имамо бољи стандард нису заслужни тамо неки xxxxx-изми (стави по жељи), него неки предузетници, научници, лекари, инжењери... који су изнели ту индустријску и технолошку револуцију.

 

[Milan Nikolic]

@@ego,

 

Управо тако. Често нисмо свесни тога да пре нешто више од пола века нисмо имали развијену технологију као што је данас имамо.

 

Зато је бесмислено упоређивати квалитет живота у односу на структуре власти у тим различитим периодима. На пример, јужно воће нисмо могли имати на нашем тржишту по садашњим ценама јер није постојао такав транспорт као што постоји данас.

[Juan Valdez]

Ako vec pravimo ovakvu vrstu komparacija i analiza, mislim da bi dobili mnogo objektivniju sliku ako stvari stavimo u originalan istorijski kontekst. Ne mozemo meriti zivotni standard u Kraljevini Jugoslaviji na osnovu danasnjih arsina tj. standarda na koji smo danas navikli.  Mnogo bi slika bila realnija ako bismo uporedjivali zivot u tadasnjoh KJ sa zivotom u drugim evropskim zemljama u istom periodu...

 

Mislim da je to poenta koju je autor teksta hteo da istakne, da smo tada bili mnogo blizi nekom evropskom standardu nego danas i da su bili mnogo bolji uslovi za razvoj preduzetnistva i konkurencije nego sto su danas... O komunizmu da ne pricamo...

 

Не знам да ли је тачно.

 

"Stavrijanos je o međuratnim balkanskim ekonomijama primetio sledeće : " Možemo da zaključimo da balkanske države nisu načinile značajan ekonomski napredak između dva rata, u smislu da su osnovni ekonomski problemi ostali nerazrešeni [.] Svakako, njihov životni standard bio je mnogo ispod onoga koji je preovladavao u ostalom delu Evrope. " Ekonomija Kraljevine Jugoslavije nije uspela da se značajnije približi evropskoj, ali makar u ovom razdoblju nije ni divergirala od nje. Izgleda da je u ovom razdoblju jedino Bugarska od balkanskih zemalja zabeležila veći napredak."

 

http://www.becei.org/EF%200304/s._markovic.htm

[Срђан Ранђеловић]

Само бих желео да додам нешто и да се одмах извинем што упадам у разговор.

 

Србија се опорављала од 2 рата у којима је Србија готово опустошена. У Првом светском рату је изгубило живот око 60% мушке популације. Стање мира је трајало око 12 година, до избијања Другог светског рата и за тај период није могло много тога да се уради, поготово што се Краљевина није много задуживала.

 

Само сам то хтео да додам јер се та чињеница није узимала у обзир приликом ваше дискусије. Ја се сада повлачим.

[МАРКО Мaленчић]

И ту је своје одиграла њихова идеологија, за коју су сељаци били класни непријатељи. ''Не може комунизам под српску шајкачу'', говорио је писац Данко Поповић. Сељаци су најрелигиознији и најмонархистичкији део друштва, највише поштују традицију, економски су најамње зависни, осећају се слободно на својим имањима, прилично су наоружани и склони дизању буна и устанака. Обратно, радници не носе шајкаче и збијени су у ограниченом простору ограђеном бодљикавом жицом, где их лако контролишу и где им све, од напредовања и висине плате до евентуалног добијања стана, зависи од неког члана КПЈ на шефовском положају.

 

OVO JE SVE OBJASNILO

[Milan Nikolic]

Очигледно је да се више ствари морају узети у обзир приликом разматрања ове теме.

[Grizzly Adams]

Проблем код нас је неразумевање појмова. Шта је ту у ствари комунизам, тј. социјализам? Шта је то у социјализму што уништава привреду?

 

Јер оно што нам се стално дешава је да нешто критикујемо, а онда наставимо да радимо исто то само под другим именом...

[florenntina]

Не знам да ли је тачно.

 

"Stavrijanos je o međuratnim balkanskim ekonomijama primetio sledeće : " Možemo da zaključimo da balkanske države nisu načinile značajan ekonomski napredak između dva rata, u smislu da su osnovni ekonomski problemi ostali nerazrešeni [.] Svakako, njihov životni standard bio je mnogo ispod onoga koji je preovladavao u ostalom delu Evrope. " Ekonomija Kraljevine Jugoslavije nije uspela da se značajnije približi evropskoj, ali makar u ovom razdoblju nije ni divergirala od nje. Izgleda da je u ovom razdoblju jedino Bugarska od balkanskih zemalja zabeležila veći napredak."

 

http://www.becei.org/EF%200304/s._markovic.htm

 

Moguce, ali sam samo htela reci da moramo biti oprezni kada nesto merima ili uporedjujemo, narocito ako je u pitanju ekonomija. Treba sagledati vise faktora. Po meni je za neko pausalno merenje ekonomske uspesnosti odredjenog perioda ili sistema relevantna njegova polazna tacka, dinamika razvoja i krajnja tacka. Mozda bi najmerodavnije bilo videti stanje posle I sv. rata i porediti sa stanjem pred II sv. rat pa zakljuciti jesu li napravili nesto korisno i dobro u te dve deceniji ili nisu, a onda sve to staviti u istorijsko-ekonomski evropski kontekst tog vremena... 

[florenntina]

Само бих желео да додам нешто и да се одмах извинем што упадам у разговор.

 

Србија се опорављала од 2 рата у којима је Србија готово опустошена. У Првом светском рату је изгубило живот око 60% мушке популације. Стање мира је трајало око 12 година, до избијања Другог светског рата и за тај период није могло много тога да се уради, поготово што се Краљевина није много задуживала.

 

Само сам то хтео да додам јер се та чињеница није узимала у обзир приликом ваше дискусије. Ја се сада повлачим.

 

Gde sad da se povuces, kad smo se taman zagrejali za diskusiju

[Срђан Ранђеловић]

Овде је мешавина политичких и историјских тема, а ја о политици не желим баш да дискутујем :0104cheesy:  Не зато што се не разумем у политику, већ зато што сам имао прилике да седим са доста политичара из Новог Сада, па не бих да јавно изјављујем да о њима немам лепо мишљење :0104cheesy:

И, нисам се у претходном посту добро изразио. Тих 12 година које сам навео, мислио сам на прве комунистичке саботаже, као и на саботаже припадника разних земаља из нашег окружења, а не да је 12 година размак између Првог и Другог светског рата. .smesko.

[uros]

Ne iz komunističke stranke već iz života mojih roditelja, i mojih dedova. I majka i otac su mi rođeni u Kraljevini, a njihovi roditelji u austrougarskoj. Međuratni period je bio katastrofa za većinu stanovništva. Moja majka je rođena i do 1945 živjela u Banatu i Bačkoj, a moj otac u Mrkonjić gradu. Rođeni su i djetinjstvo proveli u ekstremnom siromaštvu. Također ne poznajem nikoga ko je rođen u Kraljevini ili su mu roditelji rođeni u Kraljevini, da su živjeli makar normalno. 

 

Ne sporim da je bilo nekih firmi koje su poslovale, ali kakve veze čitav tekst ima sa slobodnim tržištem? Niti je autor igdje pomenuo slobodno tržište. Kraljevina Jugoslavija je bila oligarhijska tvorevina i oni koji su poslovali bili su isključivo kraljevi podanici...nema tu nikakvog slobodnog tržišta već samo čisti monopol kojeg su neki imali. Ima sigurno nekoga ko potiče iz zemljoposjedniučkih porodica, ali o tome kako je u Kraljevini još je Arčibald Rajs lijepo govorio...

 

Meni ne pada napamet da kažem da je bilo bolje u Kraljevini samo zato što je poslije Kraljevine došao socijalizam. 

Из Билбијиног амина се види о чему се ради и код њега. То што ти имаш такве приче из своје породице не значи ништа када је статистика у питању. Ја на пример имам дијаметрално супротне приче.

 

Један прадеда ми је био индустријалац (кренуо од нуле), али добро, он је био несвакидашње способан и талентован па нећу о њему иако бих могао нашироко. Други је интересантнији за ову причу. Он је дошао из Бождаревца (села надомак Авале) у Београд као занатски шегрт са 15-16 година. Неколико година је шегртарио у кројачкој радњи да би на послетку основао своју скромну радњицу. Неколико година након тога се такорећи обогатио од рада који је радио у огромној мери својим сопственим рукама (имао је неколико радника када је добио "тендер" да кроји униформе за жандармерију; а то је добио на основу квалитета робе коју је до тада производио, о томе постоје вербални и писани докази узгредбудиречено). Он ти је одличан пример о томе како је тада било могуће за било кога да уради нешто ако је квалитетом свог производа или услуге успео да победи конкуренцију на слободном тржишту. 

 

Флорентина је одлично приметила да је за било какво оцењивање стандарда живљењеа потребно да се поређење врши не са данашњицом него са стандардом европских земаља из тог периода. Ја бих додао да би било добро да се пореди са неком од земаља која није имала велику колонијалну империју (нп. Грчка, Норвешка, Белгија, итд.). Мислиш да у једној Белгији није било сиромаштва (претежно руралног због индустријске револуције) у то време? Или у некој од немачких покрајина? Да и не улазимо у причу о ратовима којима поред нас уопште нису оскудевали ни они западни евроспки народи у које данас гледамо као у некакве богове.

 

Дакле, ако ћемо да причамо из перспективе породичних искустава нигде нећемо стићи јер нам се искуства дијаметрално разликују. Хајде да урадимо (или нађемо) неку озбиљнију студију о томе па да упоредимо са комунистичком пропагандом. Постоји, на пример, град у Америци који носи име по Београду, и то не зато што је као у другим примерима он био пример хришћанског ослобађања од исламског јарма, него због изузетног економског напретка кроз који је пролазио (скролуј на Belgrade Texas).

[Grizzly Adams]

Један прадеда ми је био индустријалац (кренуо од нуле), али добро, он је био несвакидашње способан и талентован па нећу о њему иако бих могао нашироко.

То би била занимљива тема...

 

Постоји, на пример, град у Америци који носи име по Београду, и то не зато што је као у другим примерима он био пример хришћанског ослобађања од исламског јарма, него због изузетног економског напретка кроз који је пролазио (скролуј на Belgrade Texas).

Мислим да их им више, бар два-три Београда у САД.

[Срђан Ранђеловић]

Мислим да их им више, бар два-три Београда у САД.

Постоји их 6 или 7 .smesko.

[Justin Waters]

Из Билбијиног амина се види о чему се ради и код њега. То што ти имаш такве приче из своје породице не значи ништа када је статистика у питању. Ја на пример имам дијаметрално супротне приче.

 

Један прадеда ми је био индустријалац (кренуо од нуле), али добро, он је био несвакидашње способан и талентован па нећу о њему иако бих могао нашироко. Други је интересантнији за ову причу. Он је дошао из Бождаревца (села надомак Авале) у Београд као занатски шегрт са 15-16 година. Неколико година је шегртарио у кројачкој радњи да би на послетку основао своју скромну радњицу. Неколико година након тога се такорећи обогатио од рада који је радио у огромној мери својим сопственим рукама (имао је неколико радника када је добио "тендер" да кроји униформе за жандармерију; а то је добио на основу квалитета робе коју је до тада производио, о томе постоје вербални и писани докази узгредбудиречено). Он ти је одличан пример о томе како је тада било могуће за било кога да уради нешто ако је квалитетом свог производа или услуге успео да победи конкуренцију на слободном тржишту. 

 

Флорентина је одлично приметила да је за било какво оцењивање стандарда живљењеа потребно да се поређење врши не са данашњицом него са стандардом европских земаља из тог периода. Ја бих додао да би било добро да се пореди са неком од земаља која није имала велику колонијалну империју (нп. Грчка, Норвешка, Белгија, итд.). Мислиш да у једној Белгији није било сиромаштва (претежно руралног због индустријске револуције) у то време? Или у некој од немачких покрајина? Да и не улазимо у причу о ратовима којима поред нас уопште нису оскудевали ни они западни евроспки народи у које данас гледамо као у некакве богове.

 

Дакле, ако ћемо да причамо из перспективе породичних искустава нигде нећемо стићи јер нам се искуства дијаметрално разликују. Хајде да урадимо (или нађемо) неку озбиљнију студију о томе па да упоредимо са комунистичком пропагандом. Постоји, на пример, град у Америци који носи име по Београду, и то не зато што је као у другим примерима он био пример хришћанског ослобађања од исламског јарма, него због изузетног економског напретка кроз који је пролазио (скролуј на Belgrade Texas).

 

Нека је Билбија аминовао. Није ђаво па да не могу са њим ни у једној да се сложим.

 

Када већ помињете стандарде Краљевине Југославије...па поредите је слободно. Не знам са којом државом ће те упоредити писменост становништва, и доступност основних живнотних нармирница. Не знам зашто се игнорише чињеница да је већина људи у краљевини била сиромашна и да су спајали крај са крајем, јер у држави није било правог предузетништва већ су преудзимали само они који су сарађивали са државним апаратом. 

 

Ја нисам поредио данашњи стандарад са стандардом КЈ. Већ сам одговарао егу на питање, ајд да неко данас прехрани десеточлану породицу како некад се то могло. Могло се мало сутра. Много је дјеце умирало јер је здравствена заштита у краљевини била катастрофална, и доступна на неком задовољавајућем нивоу само у већим градовима па и то је питање. Људи су рађали дјецу, коме је храна била ограничена, подеране одјеће и неадекватног животног простора. Још кад се зна да је већина становништва краљевина била сељачка популација, онда је проецнат сиромашних и биједних био јако велики.

 

Али то није поента. Краљевина је била сиромашна, а стварног предузетништва, јер је држава била олигархија са репресивним жандармеријским апаратом, и надобудним министрима...потпуно иста слика као данас. Ништа се ту није промјенило. ПА ни у вријеме комунизма, само што је у комунизму то имало друге обрисе.