За и против еутаназије?

[-Владимир-]

Čovek koji hoće da se ubije, ubiće se kako got okreneš. Jeino što je doktor mogao da učini je da mu eventualno preporuči nekog psihijatra, ili slično.

 

Могао је да одбије, само то би било доста . Дешава се често да људи покушају да се убију па преживе и никада поново не покушају . Сећам се када је лекарска максима била "primum non nocere" или "пре свега, не шкодити" , а види сад  .Депресија , потиштеност није неизлечива болест, човеку се могло помоћи , али и за то треба бити човек .

[Justina]

Eutanazija odraslih postoji vec desetak godina u Holandiji,Belgiji i Luksemburgu.

Ovih dana se diskutuje ( za sada samo u Belgiji) i o eutanaziji kod  neizlecivo bolesne dece

da bi im se skratile muke i uzasni bolovi. Zakon je ustvari vec donet, ne zna se jos kada

ce stupiti na snagu.

 

Užasno: Belgija priprema zakon kojim će moći eutanazirati djecu?

Nedavno se 16 poznatih pedijatara u otvorenom pismu objavljenom u belgijskim novinama zauzelo da se dozvoli eutanazija djece. Savez vjerskih zajednica se tom zahtjevu oštro protivi. Prestavnici katolika, pravoslavaca, židova,muslimana i protestanata su u zajedničkoj izjavi napisali kako se eutanazija maloljetnika treba odbiti iz etičkih i moralnih razloga.

Carine Brochier iz Europskog instituta za biotehniku u Bruxellesu se žali: "Dijete u Belgiji ne može kupiti kuću. Dijete u Belgiji ne može kupiti alkohol. Ovaj bi zakon omogućio da dijete može zatražiti vlastito ubojstvo. To je sad stvarno problem".
Belgijski parlament raspravlja o mogućnosti da se eutanazija proširi na djecu mlađu od 18 godina kao i na ljude koji pate od demencije u ranom stadiju bolesti.
Prije jedanaest godina u Belgiji je legalizirana aktivna pomoć liječnika pri umiranju, 2012. godine su 1432 osobe iskoristile ovu mogućnost.

Kada je riječ o eutanaziji uz Nizozemsku i Luksemburg i sama Belgija ima najliberalnije zakone u Europskoj uniji te je u ostalim članicama unije aktivna pomoć pri umiranju ili zabranjena ili vrlo ograničena.
Raspravom kojom se bavi belgijski parlament, a tema joj je pomaganje pri dobrovoljnom umiranju se zakomplicirala ubog brojnih spektakularnih primjera koji su se pojavili u zadnjih nekoliko mjeseci.

Dirk Leestman, televizijski novinar je u listopadu magazinu "Panorama" izvještavao o zatvoreniku Franku kojem je odobrena molba za eutanaziju. Zatvorenik je tvrdio kako neizdrživo pati u zatvoru zbog zatvorskih uvjeta te zbog toga želi umrijeti.
Iako eutanazija nije provedena, ona je odobrena a sudovi se još uvijek bave ovim slučajem.

Leestman postavlja pitanje neće li se odobravanjem eutanazije zatvorenicima koji nisu smrtno bolesni omogućiti smrtna kazna.

Profesor Jan Bernheim na to kaže kako se eutanazija zbog psihičke patnje neće olako provesti. "Ako je smrt još puno mjeseci ili godina daleko, onda se mora pitati za mišljenje i trećeg liječnika, i to je često psihijatar. Potom pacijent treba mjesec dana vremena za razmišljanradimje, dakle treba čekati još to vrijeme prije no što se to može učiniti", izjavljuje  Bernheim.

Psihički oboljele treba radije liječiti nego ih po želji ubijati, tvrde protivnici ovog načina eutanazije.

Upozorenje na snižavanje kriterija i olakšavanje indikacija za eutanaziju stiže i iz Instituta za etiku u Bruixellesu te Carine Brochier izjavljuje: "Ponuda za eutanaziju pojačat će potražnju za eutanazijom. Što više budete nudili, to će ljudi više tražiti."

Brochier smatra kako bi puno bolje bilo da se razvija palijativna medicina, odnosno briga u procesu umiranja pomoću smanjivanja bolova  ili odustajanje od mjera koje produljuju život kao što je prikopčavanje na aparate za hranjenje ili disanje.
Jan Bernheim, stručnjak za bolesti raka se zalaže za razvoj palijativne medicine i ukazuje na to da se oko 30 posto ljudi koji se svojevoljno žele podvrgnuti eutanaziju zbog psihičkih patnji, biva odbijeno te se među onima koji dobiju pozitivan odgovor većina odluči ipak za daljnji život, a eutanaziju drže kao zadnji izlaz i pritom izjavljuje:"Većina ovih ljudi živi dalje. Imaju sigurnost da će, kad više ne bude išlo, moći umrijeti. Ali većina ih živi dalje."
Carine Brochier i ostali protivnici širenja kruga korisnika eutanazije traže da se u belgijskom društvu pokrene ozbiljna rasprava, već jedanaest godina nakon što je donesen zakon o eutanaziji.
Zbog zakon o eutanaziji pod teškim pritiskom su obitelji bolesnika, bolničkog osoblja i liječnika. Carine Brochier tvrdi kako je broj neprijavljenih slučaja eutanazije visok i nikad se nije pomno istraživao te nadodaje kako je ona u svojim razgovorima sa starijim osobama došla do zaključka kako se starije osobe boje da više neće primati odgovarajuću medicinsku njegu. Uradim bolnicama je na duge staze eutanazija isplatljivija nego dugogodišnja njega pacijenata.

Nakon više mjesec i saslušanja na belgijskom je parlamentu da odluči o reformi zakona o eutanaziji.
Prema istraživanjima javnog ispitivanja čak tri četvrtine Begijanaca se slaže s liberalnim pravilima o eutanaziji, prenose svjetski mediji.

 

http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet/eu/105807-uzasno-belgija-priprema-zakon-kojim-ce-moci-eutanazirati-djecu.html

[Gerhard]

Evropska unija je satanska unija.

[Aquilius Cratus]

Evropska unija je satanska unija.

 

Dajte po koju novu parolu i frazu. Mozda pridobijete jos kojeg sledbenika.

[Justina]

Evropska unija je satanska unija.

 

Moguce, ali je ovo sada samo u Belgiji, a EU ima Bog te pita koliko clanica.

U nemackoj je eutanazija tabu tema , a razlog je Treci Rajh i eutanazija nad bolesnima,

invalidima i drugim nesrecnicima. Nemci idu u Svajcarsku na eutanaziju ( eto to nije EU),

ali nemacki lekari ( koji su zeleli da ostanu anonimni)  kazu da eutanazija nije tako retka, iako

je zakonom zabranjena. Inace u ovim benelux zemljama ne ide to bas tako da se ti nekome javis i taj

te ubije kao psa. Procedura traje i godinu dana, potrebno je da te dva lekara prate, nekoliko razgovora

sa psihologom pa ako se utvrdi da je to zaista tvoja volja i da postoje medicinski razlozi, onda ti i daju

taj koktel sa otrovima. Tu se u 99% slucajeva radi o jako starim ljudima koji jednostavno ne zele vise da zive

jer su upuceni na tudju pomoc i na teretu su i sebi i svojoj okolini.

 

Pre godinu dana je u Holandiji jedan zatvorenik, osudjen na dozivotnu robiju, a tesko bolestan trazio

eutanaziju , ali je odbijen jer bi se to smatralo u njegovom slucaju smrtnom kaznom.

 

Medjutim, ovo sada sa decom nekako je sablasno, strasno, u Belgiji se smatra da ce takvih slucajeva

biti 3-4 godisnje.

 

Vidim da ova tema nikoga ne zanima, a ceo svet diskutuje o tome.

Stari ljudi su se ranije ubjali i to od svoje porodice, obicno najstariji sin ubije roditelje.

 

Zivojin Pavlovic ( moj zemljak, inace) opisivao je detaljno te nase srpske obicaje u svom romanu

Lapot. Nije toga blo samo U Srbiji, svuda je bilo tako jer kada covek iznemogne  zajednici

je samo na teretu.

[Дијана.]

Nije da nikog ne zanima, ali je tema veoma teska. (ja sam na faksu pisala esej iz filozofije na temu contra-eutanazija). Dobro si spomenula Hitlera i njegov projekat unistavanja prvo nesposobnih i nemocnih (invalidnih, bolesnih), za stvar nekorisnih 'Arijevaca', a potom nizih rasa u cijelosti i ostalo je poznato. U Sparti su cini mi se ubijali ovakvu djecu odmah po rodjenju. Lapot je srodna pojava po tome sto se ubijaju nemocni i razvojem i humanizacijom drustva je prevazidjena. 

Ideja srodna tome je eugenika i ja sam bila zapanjena kad mi je jedna pedagogica rekla da je opravdano sterilisati dusevne bolesnike i maloumne. (Mislim da je tu ideju donijela s fakulteta; a kad pomislim da je na nasoj grupi od 50 buducih socijalnih radnika samo jos jedna djevojka imala stav contra-eutanazija, pored mene, zaista zabrinjavajuce, cak zastrasujuce). Znam jednu osobu sa hendikepom kojoj su ljekari izvrsili abortus protiv njene volje; a ima jedno sasvim normalno dijete (oni oboje imaju hendikep).

To su zaista fasisticke ideje u osnovi. Danas ce se raspravljati filozofski (o pravu pojedinca na dostojanstveno zivljenje i umiranje bla bla) i ulagati novac u istrazivanja koja ce potkrijepiti stav pro-eutanazija, sve iz cisto ekonomskih razloga - da se oslobode resursi od 'suvisnih ljudi'. Nesto tako sam davno citala tada na faksu, (clanci koje nam je dao profesor filosofije), ta je rasprava poticala iz 'dream land' - USA. Bukvalno se i neuvijeno raspravljalo o tome koliko bolnickih kreveta i koliko novca bi se pristedilo. (Kako je lijepo upozorio Dostojevski - pobrinite se da ljudi ne budu suvisni, pa ih tek onda radjajte).

Moj jedan profesor je rekao: "Ja sam lekar i polozio sam zakletvu da ljude lecim, ne da ih ubijam. Ako im se umire nek se ubiju sami." (Jer ljekari bi trebali da podnesu taj teret 'ubistva iz milosrdja' po drustvenom konsenzusu, kao da on (konsenzus, pravna norma) moze olaksati ljudsku savjest). Ljudska savjest ne podnosi odlucivanje o zivotu tj.smrti drugog covjeka, (mi kazemo to pravo ima samo Bog), ma koja racionalizacija da se koristi. Naravno kad su u pitanju normalni ljudi, ne psihopate. A tek sto bi bilo zloupotreba... 

[Odahviing]

Ovako eutanazija u slučaju kada nekome nema spasa i samo se muči u velikim bolovima itd je po eni ok ukoliko čovek koji je u bolovima to želi. Ja bih prvi potpisao tako nešto da ako se ikada nađem u situaciji gde sam u nekim velikim mukama a da mi spasa nema da mi jednostavno skrate muke.

 

Ali eutanazija hednikepiranih i deve koja imaju nekakvih nedostatka mi je ono nemam reči, kada bi išlo na glaanje glao bih za ne. S'tim što sam za recimo gentski enženjering nad ljudima da bi se sprečile takve stvari, pri tom mislim, kako tehnologija bude napredovala, traženje i nalaženje takvih genetskih nepravilnosti i njihovo odstranjivanje dok dete još nije rođeno. I ako bi to bilo moguće, da se ja pitam to bi bilo obavezno.

[Дијана.]

Da, ti bi potpisao, a drugi bi trebalo da te ubiju. I jos bi tvoja djeca, ili zena, ili majka, trebalo da im da pristanak.

Te tehnologije uspjesnog genetskog inzenjeringa nema. Ima samo: vasse dijete ce imati hendikep. HOcete da ga unistimo? A ima slucajeva da se iz 'rizicnih\ trudnoca dobiju zdrava djeca, ljekarskog previda, greske... I ono - ko ima pravo da odluci ko ce da se rodi, ko da mre...

[Odahviing]

Da, ti bi potpisao, a drugi bi trebalo da te ubiju. I jos bi tvoja djeca, ili zena, ili majka, trebalo da im da pristanak.

Te tehnologije uspjesnog genetskog inzenjeringa nema. Ima samo: vasse dijete ce imati hendikep. HOcete da ga unistimo? A ima slucajeva da se iz 'rizicnih\ trudnoca dobiju zdrava djeca, ljekarskog previda, greske... I ono - ko ima pravo da odluci ko ce da se rodi, ko da mre...

Ja rekoho eutanaziji dece sa hendikepom šta mislim, to apsolutno ne.

 

A što se moje autanazije tiče, ne treba im nikakav pristanak mojih bilo čega, ja sam već to napisao na papir i nema oni šta da pristanu ili ne tako će biti kako sam ja rekao. E sad iskreno ne vidim razlog zašto neko uopšte eutanaziju smatra ubistvom u ovom mom slučaju npr. nije me ubio ovaj što je prekinuo osigurač nego sam ja izvršio samoubistvo faktički potpisivanjem papria. 

 

Ja bih bez ikakvih problema ugazi uređaje ako neko (pri tom mislim na čoveka koji se muči i nema mu spasa) zatraži to od mene, imao bih problem sa ubistvom iz čistog mira i bez razloga, ali da nekome skratim muke mislim da je to ustvari kako god zvučalo human akt. Ja bih bio zahvalan onome ko bi mi tako nešto uradio, mislim bio bih mu zahvalan dok ne umrem, kad umrem koga briga mrtav sam. Ako sam u stanju da am ugasim prekidač opet bih to uradio, ako treba sam.

[Дијана.]

Ne znam kako da objasnim da je stav 'ugasiti ljudski zivot (svoj ili tudji)' pod bilo kojim izgovorom i racionalizacijom, eticki problematican. Postoje apsolutne eticke kategorije. To je ono o cemu je pisao Dostojevski - ljudska priroda ne podnosi huljenje na Boga, niti preuzimanje bozijih prerogativa od strane covjeka, i sama mu se za to sveti. (najlakse mi je da se izrazim religioznim jezikom, umorna sam da bih prevodila).

Ne mislim tu licno na tebe, uopste. Rekla sam da 96% recimo studenata humanisticke struke (naravno nije reprezentativan uzorak da me sad neko ne proziva, ne znaci da se ne bi ponovio i na vecem uzorku) slicno tome misli. (Vjerovatno su neki od njih i vjernici).To je ono sto je zabrinjavajuce. 

[Justina]

Ne znam kako da objasnim da je stav 'ugasiti ljudski zivot (svoj ili tudji)' pod bilo kojim izgovorom i racionalizacijom, eticki problematican. Postoje apsolutne eticke kategorije. To je ono o cemu je pisao Dostojevski - ljudska priroda ne podnosi huljenje na Boga, niti preuzimanje bozijih prerogativa od strane covjeka, i sama mu se za to sveti. (najlakse mi je da se izrazim religioznim jezikom, umorna sam da bih prevodila).

Ne mislim tu licno na tebe, uopste. Rekla sam da 96% recimo studenata humanisticke struke (naravno nije reprezentativan uzorak da me sad neko ne proziva, ne znaci da se ne bi ponovio i na vecem uzorku) slicno tome misli. (Vjerovatno su neki od njih i vjernici).To je ono sto je zabrinjavajuce. 

 

Pa kakve veze  Dostojevski, koji i sam nije bio cist u glavu, ima veze sa ovom temom?

Ja sam i postavila ovu temu bas iz razloga eticke problematicnosti.

Dostojevski nije mogao da zna da ce postojati hemoterapija, skeneri, magnetne rezonance, DNK analiza,

ali ni antiobiotik i jos kojesta.

 

To sto je on Rus i jedan od najvecih romansijera ikada  nikako ga ne kvalifikuje da se izjasnjava,

a narocito da bude citiran u kontekstu eutanazije. Pa jos i eutanazije dece.

[DankaM]

To sto je on Rus i jedan od najvecih romansijera ikada  nikako ga ne kvalifikuje da se izjasnjava, a narocito da bude citiran u kontekstu eutanazije. Pa jos i eutanazije dece.

 

Pa, s obzirom da je bio izuzetno osetljiv na temu patnje nevinih, a pogotovo dece (seti se zašto je Ivan Karamazov hteo da vrati "ulaznicu za raj"), mislim da se bez bojazni može citirati u ovom slučaju.

 

U svakom slučaju, pitanje eutanazije je veoma komplikovano. Ko smo mi da imamo pravo da zahtevamo da neko svoju patnju podnosi bez roptanja? Drugar radi u Tiršovoj, pričao je koliko dece trpe strašne bolove, a zna se da im nema pomoći na fizičkom planu, pošto su u pitanju osobe kojima jedino možete pružiti palijativnu negu. Kako možemo tražiti od nekoga da podnosi takvu situaciju? Ako možemo dopustiti odraslom čoveku da donosi odluke o tome i dopustiti mu da okonča svoju patnju, zašto ne može i dete? Ako stojimo sa pozicije humanosti, svako treba da ima prava da dostojanstveno okonča svoj život. No, onda imamo slučajeve kada se ljudi zbog velike psihičke patnje odlučuju da traže eutanaziju. Šta sa tim? Gde povlačimo "granicu" patnje koju jedan čovek može da izdrži? 

 

Za mene lično eutanazija je neprihvatljiva. Ali ja mogu da tvrdim samo za sebe. Imam puno saosećanja i razumevanja za ljude koji video to kao prihvatljivu opciju za sebe...

[-Владимир-]

"Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносан отров нити ћу му дати савет који може проузроковати његову смрт.

Нити ћу дати жени средство за побачај."

И то 300 година пре Христа .

[Avocado]

Pre svega, da razjasnimo malo o čemu se radi...

 

Uslovi su da je dete neizlečivo bolesno i da je u ogromnim bolovima i da nema tretmana koji može da ih otkloni.

 

Ne postavlja se granica u starosti deteta ali je potrebno da bude svesno i da može da razume šta zahtev za eutanaziju predstavlja.

 

Sa zahtevom deteta je potrebno da se složi medicinski tim i roditelji deteta.

[Justina]

Pa, s obzirom da je bio izuzetno osetljiv na temu patnje nevinih, a pogotovo dece (seti se zašto je Ivan Karamazov hteo da vrati "ulaznicu za raj"), mislim da se bez bojazni može citirati u ovom slučaju.

 

U svakom slučaju, pitanje eutanazije je veoma komplikovano. Ko smo mi da imamo pravo da zahtevamo da neko svoju patnju podnosi bez roptanja? Drugar radi u Tiršovoj, pričao je koliko dece trpe strašne bolove, a zna se da im nema pomoći na fizičkom planu, pošto su u pitanju osobe kojima jedino možete pružiti palijativnu negu. Kako možemo tražiti od nekoga da podnosi takvu situaciju? Ako možemo dopustiti odraslom čoveku da donosi odluke o tome i dopustiti mu da okonča svoju patnju, zašto ne može i dete? Ako stojimo sa pozicije humanosti, svako treba da ima prava da dostojanstveno okonča svoj život. No, onda imamo slučajeve kada se ljudi zbog velike psihičke patnje odlučuju da traže eutanaziju. Šta sa tim? Gde povlačimo "granicu" patnje koju jedan čovek može da izdrži? 

 

Za mene lično eutanazija je neprihvatljiva. Ali ja mogu da tvrdim samo za sebe. Imam puno saosećanja i razumevanja za ljude koji video to kao prihvatljivu opciju za sebe...

 

Pa ako cemo pravo Dikens je bio majstor za opisivanje tuge i ocaja nesrecne dece.

Svi smo plakali citajuci Oliver Tvista. Ali nisu knjizevnici i njihova empatija za decu tema.

 

Ja nisam razumela dobro o kom uzrastu dece je u Belgiji prica. Ako to dete ima

16 i 17 godina i samo moli za pomoc , onda je to nekako i prihvatljivo, ali sta i kako

sa detetom od 3-4-5 godina?

 

Ova odluka Belgije je za citav svet nekako skandalozna, ali zasto bi Belgijanci bili suroviji od nas ostalh?

ta eticka komisija pri EU je apelovala da se za decu ovaj zakon ipak ne uvodi nego da se ( kako si to lepo

primetila) radi na poboljsanju palijativnih sredstava za smanjivanje bolova.

 

Ja sam licno za sebe itekako za eutanaziju, ali ne znam kako bih reagovala da me neko od mojih najblizih

moli za tako nesto.