Драган Јашић Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 Научио сам... Да је најмирнији осећај на свету, када ти дете заспи у наручју. Научио сам... Када си заљубљен, то се види. Научио сам... Када ми само једна особа казе "улепшао си ми дан"... онда је мој дан нешто сасвим друго. Научио сам... Да је бити љубазан важније него бити у праву. Научио сам... Да никада не смеш рећи не, поклону од детета. Научио сам... Да увек можеш за некога молити, кад нема снаге да ти може помоћи на други начин. Научио сам... Да ти је, без обзира колико озбиљности живот захтева од тебе, увек потребан пријатељ с којим се можеш глупирати. Научио сам... Да је понекад све што неко треба, нечија рука за држање и срце за разумевање. Научио сам... Да су најједноставније шетње у летњим вечерима с мојим оцем, док сам био дете, учиниле за мене чудо када сам одрастао. Научио сам... Да је живот као ролна тоалетног папира. Што је ближе крају брже иде. Научио сам... Да требамо бити захвални што нам Бог не даје увек оно што тражимо. Научио сам... Да се новцем не могу купити част и сталеж. Научио сам... Да мали свакодневни догађаји чине живот спектакуларним. Научио сам... Да је испод свачијег тврдог оклопа неко ко жели бити цењен и вољен. Научио сам... Бог није све учинио у једном дану. Зашто ја мислим да могу? Научио сам... Да чињенице, ако их игноришем или избегавам, не мењам. Научио сам... Када планираш да се осветиш некоме, тиме само дозвољаваш себи да те та особа и даље вређа. Научио сам... Да љубав, а не време, лечи све ране. Научио сам... Најлакши начин да као особа растем, да се окружим људима који су паметнији од мене. Научио сам... Да свако кога сретнеш, заслужује да га поздравиш с осмехом. Научио сам... Да нико није перфектан, док се не заљубиш у њега. Научио сам... Да је живот тврд и захтеван, али да сам ја жилавији и издржљивији. Научио сам... Да добре прилике никада нису изгубљене; неко ће се увек послужити онима које ти пропустиш. Научио сам... Када се научиш живети у луци горчине, срећа ће се увијек сидрити негде другде. Научио сам... Да бих волео да сам свом оцу, пре него што је умро, још једном рекао да га волим. Научио сам... Да треба давати речи које су нежне и мекане, јер ћеш их сутра можда морати појести. Научио сам... Да је осмех један јевтин начин да поправиш свој изглед. Научио сам... Да не могу одабрати како се осећам, али да могу одабрати што ћу направити у вези с тим. Научио сам... Да си, једном кад ти новорођено унуче ухвати мали прст својом шачицом, заробљен доживотно. Научио сам... Да сви желе живети на планини, али да се сва срећа и раст догађају док се успињеш. Научио сам.. Да је добро давати савет само у два случаја: када га неко тражи или када је питање живота и смрти. Научио сам... што имам мање времена, више ствари могу направити. ``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити" Свети Николај Српски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Tanja Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 Цитат Научио сам... Да је најмирнији осећај на свету, када ти дете заспи у наручју. Научио сам... Када си заљубљен, то се види. Научио сам... Када ми само једна особа казе "улепшао си ми дан"... онда је мој дан нешто сасвим друго. Научио сам... Да је бити љубазан важније него бити у праву. Научио сам... Да никада не смеш рећи не, поклону од детета. Научио сам... Да увек можеш за некога молити, кад нема снаге да ти може помоћи на други начин. Научио сам... Да ти је, без обзира колико озбиљности живот захтева од тебе, увек потребан пријатељ с којим се можеш глупирати. Научио сам... Да је понекад све што неко треба, нечија рука за држање и срце за разумевање. Научио сам... Да су најједноставније шетње у летњим вечерима с мојим оцем, док сам био дете, учиниле за мене чудо када сам одрастао. Научио сам... Да је живот као ролна тоалетног папира. Што је ближе крају брже иде. Научио сам... Да требамо бити захвални што нам Бог не даје увек оно што тражимо. Научио сам... Да се новцем не могу купити част и сталеж. Научио сам... Да мали свакодневни догађаји чине живот спектакуларним. Научио сам... Да је испод свачијег тврдог оклопа неко ко жели бити цењен и вољен. Научио сам... Бог није све учинио у једном дану. Зашто ја мислим да могу? Научио сам... Да чињенице, ако их игноришем или избегавам, не мењам. Научио сам... Када планираш да се осветиш некоме, тиме само дозвољаваш себи да те та особа и даље вређа. Научио сам... Да љубав, а не време, лечи све ране. Научио сам... Најлакши начин да као особа растем, да се окружим људима који су паметнији од мене. Научио сам... Да свако кога сретнеш, заслужује да га поздравиш с осмехом. Научио сам... Да нико није перфектан, док се не заљубиш у њега. Научио сам... Да је живот тврд и захтеван, али да сам ја жилавији и издржљивији. Научио сам... Да добре прилике никада нису изгубљене; неко ће се увек послужити онима које ти пропустиш. Научио сам... Када се научиш живети у луци горчине, срећа ће се увијек сидрити негде другде. Научио сам... Да бих волео да сам свом оцу, пре него што је умро, још једном рекао да га волим. Научио сам... Да треба давати речи које су нежне и мекане, јер ћеш их сутра можда морати појести. Научио сам... Да је осмех један јевтин начин да поправиш свој изглед. Научио сам... Да не могу одабрати како се осећам, али да могу одабрати што ћу направити у вези с тим. Научио сам... Да си, једном кад ти новорођено унуче ухвати мали прст својом шачицом, заробљен доживотно. Научио сам... Да сви желе живети на планини, али да се сва срећа и раст догађају док се успињеш. Научио сам.. Да је добро давати савет само у два случаја: када га неко тражи или када је питање живота и смрти. Научио сам... што имам мање времена, више ствари могу направити. dada klapklap Жив ми Господ мој Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драган Јашић Написано Март 26, 2010 Пријави Подели Написано Март 26, 2010 САД , време садашње . У породици се почиње осећати последица економске кризе . Муж остаје без посла , а потом и жена . Почињу свађе. Њихов син то гледа и са својих 6 година неможе ништа да учини . Атеистичка је то породица и " утеху " налази у сваљивању кривице на ближњег свога . Једнога дана , свађа кулминира и муж пред својим сином вади пиштољ и убија своју жену . Потом убија и себе самог . Комшије позивају полицију која када је ушла у кућу затиче страхоту . Дечака шћућуреног у ћошку , како немо гледа мртве родитеље . Њега смештају у хранитељску породицу . Породица саосећајна и побожна . Увиђајно , дете не воде одмах у своју протестантску заједницу . Али месец-два касније , доводе га по договору са њиховим вероучитељем . Овај схватајући да му доводе дете које о Богу ни " Б " није чуло , вади икону Исуса Христа и каже деци да ће тог дана свако од њих покушати да што боље може нацрта овога " чику " и пита их да ли знају које Он . Сва деца дижу руку али и мали сиротан такође . Човек је изненађен и замоли тог дечака да му каже- ко је на слици . Дечак му каже : " То је чика који ме је чврсто држао у свом наручју , када је тата пуцао у маму и себе." (истинита прича) ``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити" Свети Николај Српски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Март 26, 2010 Пријави Подели Написано Март 26, 2010 Један дан један човек је посадио ружу и сваки дан ју заливао и пазио.Прије него је процветала он ју почне детаљно посматрати и угледапупољке који ће се ускоро отворити а и трње по целој стабљици.Почне размишљати како је могуће да се један тако диван цвет налазина грму пуном трња. То га онерасположи,и он заборави залити ружу којасе након пар дана осуши и увене пре него је процветала.То се често догађа! У дубини сваког од нас крије се ружа.Квалитети које нам је Бог подарио на дан рођења расту међубодљикама наших погрешака. Многи међу нама када мисле о себи видесамо своје погрешке.Очајавамо,мислећи да сигурно нећемо постићи ништа важно у животу.Заборављамо залити ДОБРО које је у нама и на крају оно умире.Нисмо свесни наших могућности. Понекад не видимо ружу која се кријеу нама зато нам је неко други треба показати.Највеће добро које једна особа може учинити је проћи кроз трње и наћиружу у души неке друге особе.То је права љубав према свом ближњем,да уз све његове манеоткријемо и све његове квалитете.Помоћи му да преброди своје грешкеи оствари своје снове,открити му ружу која живи дубоко у њему и која сеполако пробија кроз трње и на крају процвета стотинама цветова.Наш задатак на овом свету је помоћи другима показујући им њиховеруже а не трње,и само тада ћемо моћи дати и осетити љубав према свимљудима.Ако нам то успе онда ће и у нашем властитом врту процветатиружа ! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Март 26, 2010 Пријави Подели Написано Март 26, 2010 Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posjedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obiInu ljetinu. Pola je žita pripadalo jednom bratu, a druga polovica drugom.Na početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio od sna i mislio:To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobiva polovicu uroda s farme. Sa mnom je žena i petero djece, i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, tko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više staviti na stranu za budućnost negoli što to čini sada, i stoga je on potrebniji od mene." S tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu. Neoženjenog brata počele su salijetati iste takve misli. Povremeno bi se budio od sna i govorio bi: "Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petero djece, a dobio je polovicu uroda sa zemlje. Ja ne moram nikoga prehranjivati osim sebe. I je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očito veće od mojih, dobije točno toliko koliko i ja?" Tada bi ustao iz kreveta i odnio bi punu vreću žita u žitnicu svog brata. Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vrijeme i naišli su jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vijest. I kad su ljudi htjeli podići hram, izabrali su mjesto na kojem su se dva brata susrela, jer u mjestu mogli naći svetije mjesto od toga. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Март 27, 2010 Пријави Подели Написано Март 27, 2010 Priča o psiću Vlasnik trgovine je na vrata objesio natpis: 'ŠTENCI NA PRODAJU.' Taj je natpis mamio djecu. Jedan je dječak došao do prodavača i upitao ga: 'Koliko stoje ti psići?'Vlasnik mu je odgovorio da su između 30 i 50 dolara. Dječak je izvadio kovanice iz džepa i rekao: 'Imam samo 2,5 dolara, smijem li ih pogledati?'Vlasnik se nasmijao i zazviždao. Iz pseće kućice dotrčala je Lady i njezinih pet štenaca, ali jedan od njih je zaostajao. Dječak je odmah spazio štenca koji je zaostajao, pa je upitao: 'Što je s tim psićem?''Taj je drugačiji od ostalih, rodio se s manom, tako da nikada neće moći trčati kao drugi psići.' Na to je dječak odmah rekao: 'Upravo toga želim kupiti.''Ali taj štenac ima manu, ne možeš ga kupiti. Ako želiš baš njega, poklonit ću ti ga.'Razočaran dječak pogleda prodavača u oči i reče: 'Ne želim da mi ga poklonite, želim ga kupiti. Odmah ću vam dati 2,5 dolara i svaki mjesec 50 centa, dok ga ne otplatim.' Na to prodavač odgovori: 'Taj štenac ne košta ništa jer ne može trčati i skakati kao ostali psići.'Dječak pogleda prema tlu, podigne lijevu nogavicu, pokaže svoju protezu i kaže: 'Ni ja ne mogu trčati i skakati kao druga djeca i baš zato želim toga psića, kojeg ću samo ja moći razumjeti.'Prodavač se zamisli i sa suzama u očima reče: 'Dragi dječače, želio bih da svi moji psići dobiju tako dobre gospodare kao što si ti.' U životu nije važno kakav si, nego da te netko cijeni i da te prihvaća takvoga kakav jesi! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Март 27, 2010 Пријави Подели Написано Март 27, 2010 dada klapklap 0110_hahaha klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драган Јашић Написано Март 30, 2010 Пријави Подели Написано Март 30, 2010 ,,У СВЕТОГ НИКОЛУ НИСАМ МОГАО ДА ПУЦАМ..." Трајао је грађански рат. Девојка је стајала поред своје куће и у њу је из пушке нишанио човек, сељак. Девојка (Е.П.) је у страху пригрлила руке и са великом вером и надом се усрдно (ватрено) помолила: ,,Оче, светитељу Христов Никола, помози, заштити ме!" И, одједном, сељак баци пушку у страну и рече: ,,Бежи, одмах одлази куда хоћеш, да те моје очи више не виде". Побегла је у кућу, нешто из ње узела и побегла на станицу. Отпутовала је у Москву. Прошло је неколико година. Једнога дана се разлегао звук звонца са врата. Испред је, тресући се, стајао сувоњав човек са села, сав у ритама. Питао је да ли ту живи Е.П. Одговорише му да живи и позваше га да уђе. Видевши је, баци јој се пред ноге и плачући поче да моли за опроштај. Не знајући шта да ради, она је почела да га подиже, говорећи да не зна ко је. - Мајчице Е.П., па ти мене не препознајеш? То сам ја, исти онај који је хтео да те убије. Подигао сам пушку, нанишанио и управо хтео да опалим, када видех како уместо тебе стоји светитељ Никола. У њега нисам могао да пуцам. И поново јој паде пред ноге. - Од тада болујем. Решио сам да те пронађем. Дошао сам пешице из села. Увела га је у собу, умирила и рекла да му је све опростила. Нахранила га је и преобукла у све чисто. Он је рекао да ће сада мирно умрети. За неколико дана је са миром отишао Господу. Пред смрт се исповедио и причестио. Оплакала га је као најрођенијег. ``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити" Свети Николај Српски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Март 30, 2010 Пријави Подели Написано Март 30, 2010 Три зидара Почетком четрнаестог века у централној Европи је започела градња велелепне цркве. Градњом је руководио један монах. У његовој је надлежности било да прати рад свих физичких радника и занатлија. Тако је једнога дана монах одлучио да провери како раде зидари. Одабрао је њих тројицу, и то као представнике различитих профила њихове професије. Пришавши првоме зидару, монах га упита: - Брате, испричај ми какав је твој посао. Зидар на тренутак престаде с радом па грубо, гласом препуним озлојеђености и неке врсте љутње, рече: - Као што видиш, седим испред камене громаде чија је висина један метар а ширина и дужина по пола метра. Са сваким ударцем длета о овај камен осећам како нестаје делић мога живота. Погледај само моје испуцале и жуљевите руке. Сав сам поседео, а лице ми је постало кост и кожа. Овај посао се никада неће завршити, него ће трајати из дана у дан – до у бескрај. То ме јако исцрпљује. И где је ту задовољство? Знам да ћу умрети много пре но што ће црква бити завршена. Монах потом приђе другом зидару и рече: - Брате, испричај ми какав је твој посао. Зидар му одговори тихим и мирним гласом: - Брате мој, као што видиш, седим испред камене громаде чија је висина један метар а ширина и дужина по пола метра. Са сваким ударцем длета о овај камен осећам како градим живот и будућност. Захваљујући овом послу, успео сам да моја породица живи у комфорној кући, у кући која је неупоредиво боља од оне у којој сам ја одрастао. Моја деца иду у школу и сигурно ће у животу постићи много више од мене. А све је то било могућно само захваљујући моме послу. Ја у ову цркву уткивам своје умеће и она ми то на свој начин узвраћа. Монах потом приђе трећем зидару и рече: - Брате, испричај ми какав је твој посао. Уз осмех и гласом препуним радости, зидар му одговори: - Брате мој, као што видиш, седим испред камене громаде чија је висина један метар а ширина и дужина по пола метра. Са сваким додиром длета о овај камен осећам како клешем своју судбину. Погледај само какви се прелепи облици појављују у камену. Док седим овде, ја не само да отелотворујем своје умење и свој занат него и дајем свој допринос ономе што је за мене тако драгоцено и у што верујем. Васељена, чији ће одраз постојати у овој цркви, свима нама ће узвратити. Овде, поред овог камена, ја се налазим у стању мира са самим собом. Па иако ову цркву нећу видети кад буде завршена, знам да ће она овде постојати хиљадама година, да ће бити оличење онога што је стварно у нама и да ће бити у служби онога циља ради којега је Свемогући и мене послао на ову земљу. Чувши ово, монах се удаљио и неко време је размишљао о ономе што је чуо од тројице зидара. Те ноћи спавао је мирним сном, онаквим каквим већ дуго, дуго није спавао. Следећег дана монах је скинуо ознаке руководиоца радова на изградњи цркве и, заједно са својом дужношћу руководиоца, предао их трећем зидару. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драган Јашић Написано Април 8, 2010 Пријави Подели Написано Април 8, 2010 Чиними се да је јако интересантно PROROČANSTVO NEPOZNATOG NEMAČKOG MONAHA IZ XVII VEKA (Iz knjige Pavla Matića, Tajne proroka, Biblioteka "Karibi" (Dereta), 1988., Beograd) "Ipak jedno vrhunsko proročanstvo , bolje reći vizija, nema autora a smatra se da ga je izrekao neki nepoznati nemački monah u XVII veku. U tom proročanstvu može se naći sledeće: Dvadeseti vek biće doba straha i velike bede. U tom veku dogodiće se sve što je zlo. U većini zemalja deca će se podići protiv svojih roditelja, građani protiv vlasti, vernici protiv Boga, čitavo čovečanstvo boriće se protiv uspostavljenog poretka. Doći će do velikog rata u kojem će smrtonosno oružje padati s neba, na način koji još nije viđen.Doći će do privremenog zastoja a zatim do još žešćeg produžetka tog rata kada će se čitav svet preokrenuti naglavačke. Doći će do velikih novčanih slomova (slom Berze?) i do uništavanja dobara. Ljudi će biti kao bez razuma i malo poštovanja čak i prema najbližima. Otrovna isparenja i zraci koji mogu da progore jače od ekvatorijalnog sunca; marširaće gvozdene armije, nebom će lađe pune strašnih bombi i strela. Fatalne leteće zvezde i sumporna vatra uništiće mnoge gradove. Taj vek najizopačeniji od svih, zbog toga što će ljudi koji se budu izdigli iznad ostalih misliti da su bogovi ali narod će se dići protiv njih u svim zemljama. Istovremeno, oni će se i međusobno uništavati jer će želeti da svaki od njih bude vladar... Najznačajniji dio proročanstva odnosi se na zemlju koja tada, u XVII veku, uopšte nije postojala niti je iko i pomislio da će takva zemlja i u tom obliku ikada postojati u Evropi! Jednu sjajnu zemlju, zvanu Slavija, koja će se nalaziti ili na jugu Evrope ili na Bliskom istoku, pokušaće mnogi da unište. Ta će zemlja pred kraj vremena biti jedna od najvažnijih i preko nje će se lomiti mnoga koplja. Zbog te zemlje mnogi narodi će ratovati, a narod koji naseljava tu zemlju biće u nekoliko navrata pred totalnim uništenjem. Stvoriće se iz jednog strašnog rata a ponovo će se roditi posle još većeg rata. Kad bude prošao taj rat iz kog će se Slavija nanovo roditi, vodiće je jedan kralj koji će prvo biti najomraženiji čovek a posle će ga svi toliko voleti da će mu, kad bude umro, svi kraljevi i carevi doći na poklonjenje. Tu zemlju mnogi neće voleti jer se zna da je Bog u njoj stvorio Adama i tu je, u davna vremena, bio Rajski vrt. Đavo će pokušati da tu zemlju uništi na više načina, ali nikada to neće biti uz pomoć oružja! Uvek će koristiti zlato. Ljudi su tamo jako pohlepni i zbog zlata će mnogo krvi biti proliveno. U toj zemlji već su se dogodila dva najveća rata u davnoj prošlosti i oba puta ti ljudi su preživeli. Neprijatelji koji ih budu napadali uvek će biti nošeni na krilima orlova ali uvek će biti uništeni od strane krsta koji štiti tu zemlju. Kad dođe Poslednje vreme, i kada svi narodi budu ratovali jedan protiv drugog, u tu zemlju spustiće se sa neba Božiji hram. Od tada će ta zemlja biti najpoštovanija na svetu zato što će u njoj živeti sam Bog. To će pokušavati da kaže Devica ali niko je neće slušati jer će u to vreme biti okupirani borbom za vlast... Preuzeto sa sajta : www.duhovnaizgradnja.com ``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити" Свети Николај Српски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драган Јашић Написано Април 9, 2010 Пријави Подели Написано Април 9, 2010 Једна животна прича На добротворној гала-вечери, на којој су се прикупљала средства за школу за дjецу са посебним потребама, отац једног од ученика поделио је са присутнима причу коју неће заборавити нико ко је тада присуствовао том догађају. Пошто је захвалио школи и њеном преданом особљу, поставио је сљедеће питање: "Ако није ометена спољашњим утицајима, све што природа створи је савршено креирано. Али мој син Синиша не може да научи све оне ствари које могу друга деца. Није у стању да разуме и уради све оно што и његови вршњаци. Гдjе је ту природни поредак ствари, када се ради о мом сину?" Публика је утихнула послије тог питања. Отац је наставио: "Вјерујем да се, када тјелесно и умно инвалидно дијете, попут мог Синише, дође на свијет, прилика за исказивање истинске људске природе сама јави и покаже, и то у виду начина на који други људи третирају то дијете". Потом продужи: Синиша и његов отац шетали су поред парка, гдје су неки дјечаци, које је Синиша иначе познавао, на терену играли фудбал. Синиша је упитао оца: "Шта мислиш, тата, да ли би ме пустили да играм са њима?" Синишин отац је знао да већина дјечака не би жељела да неко као Синиша игра у њиховој екипи, али је исто тако врло добро знао колико би његовом сину значило да му дозволе да заигра, и колико би му то само дало толико потребни осећај припадности и самопоуздања, увјерење да од друштва бива прихваћен упркос свом инвалидитету. Синишин отац је пришао једном од дјечака поред аут-линије и упитао (не очекујући превише) да ли би и Синиша могао да заигра са њима. Момчић се у неверици окренуо према игралишту и рекао: “Знате шта, господине, ми губимо са 4 : 1, а ближи се и крај другог полувремена. Па, ..., може да игра за нашу екипу, покушаћемо да га поставимо на позицију лијевог бека". Синиша се мало намучио ходајући до екипе, али је са широким осмјехом обукао дрес свог тима. Отац га је озарен гледао са мајушном сузом у оку и осјећајем нарастајуће топлине у грудима. Дјечаци су могли јасно да виде и осјете срећу овог човјека, ганутог оца који радосно гледа како његов син бива приман у њихов тим. При крају утакмице Синишина екипа је дала гол из једне брзе контре, али је још увек губила са два гола разлике. Синиша је покривао лијеву страну половине терена. Иако никакве акције туда нису ишле, он је очито био у еуфоричном расположењу јер је добио прилику ДА БУДЕ у игри, на травнатом тепиху; развукао је осмјех од ува до ува, док му је отац махао са трибине. У самој завршници Синишина екипа је опет постигла гол, дакле, губила је само са 4 : 3 ! Сада, са једним голом у минусу, смјешила им се прилика за евентуално изједначење у зауставном времену од 5 минута. И заиста, досуђен је пенал за Синишин тим и дјечаци су стали да се погађају ко ће га извести. Паде идеја да пуца Синиша, али уз велики ризик да изгубе утакмицу !? На опште изненађење - Синиши је ипак дата лопта ! Сви су знали да је то била немогућа мисија, јер Синиша није ни умео правилно да шутира, а камо ли да погоди оквир гола и да превари голмана. Ипак, кад је Синиша стао иза лопте, противнички голман је, схвативши да Синишина екипа свесно рескира пораз ради тог једног јединственог тренутка у Синишином животу, одлучио да се баци у погрешну страну како би лопта ипак ушла у мрежу. Синиша је узео залет, замахнуо и ... траљаво закачио лопту, која је полако кренула ка супротној стативи. Утакмица би у овом тренутку била практично ријешена, јер је лопта била спора и већина противничких играча би је могла сустићи. Међутим, и они су се кретали сасвим лагано, па сви гледаоци повикаше: "Синиша, Синиша, трчи за њом, Синиша, трчи, стигни је, стигни !!! Трчи, трчи, и ћушни је у мрежу !!! Никада прије у свом животу Синиша није толико брзо трчао, успио је, на једвите јаде, да стигне до ње прије него што је завршила у гол-ауту. Дотетурао се и широм отворених очију, задихан, упитног погледа, застао да види шта ће даље. Сви гракнуше: "Шутни је, шутни је у гол !!! Ухвативши дах, Синиша је видно потресен, напрежући задње снаге, као у неком делиријуму, магновењу, некако умирио лопту, захватио је унутрашњом страном стопала и ... и сместио је у мрежу !!! Мук, ... , а онда провала ... прасак - сви скочише: "Синиша, Синиша, браво, Синиша !!!" Зајапуреном и пренераженом Синиши прискочише сви саиграчи, грлећи га, љубећи га и славећи га као хероја који је спасао свој тим од пораза. "Тог дана ...", окончавајући своју причу са дрхтајем у гласу потресени отац, док су му се сузе котрљале низ лице, "... дечаци обеју екипа донели су комадић праве љубави и хуманости у овај свет". Синиша није преживео до сљедећег љета. Умро је још исте зиме, никада не заборавивши да је био херој, да је због тога његов отац био пресрећан и памтећи како је свог малог хероја дочекала одушевљена мајка, грливши га плачући од среће! Тања1 је реаговао/ла на ово 1 ``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити" Свети Николај Српски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Tanja Написано Април 9, 2010 Пријави Подели Написано Април 9, 2010 t4431 sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol СИНИШУ НА НАСЛОВНУ СТРАНУ sHa_sarcasticlol Жив ми Господ мој Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драган Јашић Написано Април 9, 2010 Пријави Подели Написано Април 9, 2010 Надам се да ће Отац Иван поставити на право место t4431 ``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити" Свети Николај Српски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Tanja Написано Април 9, 2010 Пријави Подели Написано Април 9, 2010 Имала сам част да се дружим са људима из удружења Роде, отац Угрин сарађује са удружењем. Њихови смо гости. Често сам се питала, после сусрета, ко у ствари има проблем, ми или они. Како се они радују!!! Говоре додирима, неспутано изражавају осећања... Жив ми Господ мој Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Април 9, 2010 Пријави Подели Написано Април 9, 2010 sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol na naslovnu,oče t4431 Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука