Jump to content

Да ли сам ја и даље православац?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Једноставно се осећам међу тим људима које виђам недељом у цркви признатим тј. као припадником те заједнице која броји пар стотина људи. Многи који ме знају ће рећи да сам католик јер знају да идем у католичку цркву ево па скоро 2 деценије. Али такође многи и не знају да сам крштен у православној цркви.

Aaaa, Manolis, brate slatki, ti ''sedis na dve stolice''...salim se.

Ustvari, nemaš problem, ono sto je nesumnjivo jeste da si hrišćanin i to doobar...

Ali, vidi sa svojim sveštenikom.

Ja te volim, brate, jer si dobar ovde na forumu, a ti vidi šta ćeš... 4869

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Над католицима се када прелазе у православну веру врши миропомазање (печат Духа Светога).

А признаје се као исправан чин крштења (формална радња), јер католици имају апостолско прејемство. Ово исто и код англиканаца.

Они који приступају православној вери из осталих протестантских секти се крштавају!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно, питање је како се искрено осећаш и како желиш да се осећаш. Ако целога живота идеш у католичку цркву и у њој видиш себе било би добро да поразговараш са неким ученијим католичким свештеником око званичног прелаза у католичку цркву, пошто си као одрастао човек тако одлучио. То није уопште чудна ситуација. Има таквих примера много са свих хришћанских страна.

Јако је лепо то што редовно одлазиш у цркву. Све похвале.

Оче, мислим да мало грешите. Нема потребе за "званичним" преласком, с обзиром да од Другог ватиканског наовамо РКЦ признаје и у потпуности прихвата целокупан светотајински живот ПЦ. Штавише, РКЦ својим чедима не забрањује причешће у ПЦ, под условом да надлежна православна јерархија нема ништа против (тачније кад не би имала ништа против - а има, и то ваљда сви знамо).

Брате Манолисе, по мом кол'ко - тол'ко стручном мишљењу - ти си римокатолик. Уколико би желео да се вратиш (јер то би де факто био повртатак) у Православну Цркву, нико од тебе не би могао да тражи ништа више од исповести и евентуално, евентуално поновног миропомазања. А можда би чак било довољно присаједињење кроз исповедање источног Симбола вере.

(Нота за теологе: да не улазимо сада у проблематику различитости или неразличитости источног и западног Симбола...)

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Понавља се у току литругије а током крштења само веровање и одрицање зла. Барем сам ја тако приметио мада можда и грешим.

Ипак је било давно када сам последњи пут присуствовао неком крштењу :)

Odrasli kad se krsti u pravslavnoj crkvi čita ili za sveštenikom ponavlja simbvol vere,za rimokat. ne znam.

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako bre ne čita onaj ko se krsti simbvol vere?

Odrasli kad se krste čitaju,ponavljaju za sveštenikom.

Pa to baš i jeste dokazom da ne spada na bit krštenja kad može bilo tko da ga čita umjesto tog samog krštenika, osobe koja se krštava. Na bit krštenja spada trikratno poniranje tj. potapanje ili poljevanje vodom popraćeno riječima U ime +Oca i +Sina i +Duha Svetoga. amen/Amin To spada u bit krštenja, kad očitamo Simbol Vjere a ne uradimo ovo ta osoba je i dalje nekrštena, ništa se nije desilo, međutim kad uradimo ovo a ne pročitamo Simbol Vjere ta osoba je potom krštena bez obzira na sve ono drugo što smo stigli ili ne stigli pročitati. Kod sakramenta ženidbe, tj. Svete Tajne braka u bit spada i naglas izrečena ona famozna formula: Ti, Milena Milanović, uzimam te za suprugu itd. I kad ona kaže : Ti Marko Markoviću, uzimam te za supruga. A ni pri tom se ne mora čitati Simbol Vjere. Ako se pročita Simbol Vjere a ne učini ovo, oni nisu vjenčani, i dalje su nevjenčeni, ako se učini ovoo ovako, kaže ta formula i razmjene prstenovi i bez tog Simbola Vjere na primjer, oni su potom vjenčani, to nema veze ako se nijestigao pročitati, jedini je uslov da budu prije toga kršteni i potvrđeni.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад већ нема форума, питај онда католичког попа код којег се причешћујеш, ако већ није упућен у ситуацију.

Или одведи заједницу са собом у православну цркву :)

Сећам се да је мајка питала свештеника када сам се одлучио да идем на прву причест да ли је могуће да се исповедам и причестим у католичкој цркви иако сам крштен у православној цркви, како се сећам он је рекао да то није никакав проблем и тако сам почео да се исповедам и причешћујем у католикчу цркву. Међутим нисам га питао да ли сам ја и даље православац или католик. Вероватно да би његов одговор био да сам католик али када бих питао православног свештеника или неког теолога који би одговор био?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Крштен си као православни хришћанин, али си стицајем околности напустио православну Цркву (бака те је водила у католичку и тамо си навикао да идеш). Сада када си одрастао и имаш могућности да изабереш ти бираш католичку цркву (идеш на мисе, исповедаш се и причешћујеш код католичког свештеника). Зашто уопште имаш недоумицу?

Твој одлазак у католичку цркву када си био мали јесте стицај околности (бака). Сада си одрастао и нико те не води већ ти сам бираш. Имаш потенцијал (крштење) да будеш православни хришћанин, али ти га не користиш. Увек се можеш вратити у православну Цркву, чији сада ниси члан!

Не можеш да будеш и једно и друго!

Хахаха, па зар је човек уопште ово довео у питање? Бира, и управо бира римокатоличку заједницу. Значи користи могућност избора.

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче, мислим да мало грешите. Нема потребе за "званичним" преласком, с обзиром да од Другог ватиканског наовамо РКЦ признаје и у потпуности прихвата целокупан светотајински живот ПЦ. Штавише, РКЦ својим чедима не забрањује причешће у ПЦ, под условом да надлежна православна јерархија нема ништа против (тачније кад не би имала ништа против - а има, и то ваљда сви знамо).

Брате Манолисе, по мом кол'ко - тол'ко стручном мишљењу - ти си римокатолик. Уколико би желео да се вратиш (јер то би де факто био повртатак) у Православну Цркву, нико од тебе не би могао да тражи ништа више од исповести и евентуално, евентуално поновног миропомазања. А можда би чак било довољно присаједињење кроз исповедање источног Симбола вере.

(Нота за теологе: да не улазимо сада у проблематику различитости или неразличитости источног и западног Симбола...)

Не треба наново миропомазање.

Довољна је исповест и одрицање од латинских јереси!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa to baš i jeste dokazom da ne spada na bit krštenja kad može bilo tko da ga čita umjesto tog samog krštenika, osobe koja se krštava. Na bit krštenja spada trikratno poniranje tj. potapanje ili poljevanje vodom popraćeno riječima U ime +Oca i +Sina i +Duha Svetoga.

Ništa ja tebe ne kapiram :)

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odrasli kad se krsti u pravslavnoj crkvi čita ili za sveštenikom ponavlja simvol vere,za rimokat. ne znam.

Tačno. Samo zamerka, nije simBol, već simVol vere ;)

Hvala lektoru - ispravila,greška koju stalno ponavljam. :)

Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš!

Starac Porfirije Kavsokalivit

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odrasli kad se krsti u pravslavnoj crkvi čita ili za sveštenikom ponavlja simbvol vere,za rimokat. ne znam.

Isto tako je i kod nas ako se radi o odraslom, ali to također DOKAZUJE da se ne radi o bitnom a ni nužnom preduslovu za VALJANO krštenje, jer onda ti koji ga nisu pročitali jer su bili male bebe, nisu to ustvari ni mogli bi u odnosu na ove odrasle bili bi SVI nepravovaljano pokršteni, krštenje im ne bi bilo validno da je to tako.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aaaa, Manolis, brate slatki, ti ''sedis na dve stolice''...salim se.

Ustvari, nemaš problem, ono sto je nesumnjivo jeste da si hrišćanin i to doobar...

Ali, vidi sa svojim sveštenikom.

Ja te volim, brate, jer si dobar ovde na forumu, a ti vidi šta ćeš...

.hvala. :group111: волим и ја вас :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest о. Агапије

Сећам се да је мајка питала свештеника када сам се одлучио да идем на прву причест да ли је могуће да се исповедам и причестим у католичкој цркви иако сам крштен у православној цркви, како се сећам он је рекао да то није никакав проблем и тако сам почео да се исповедам и причешћујем у католикчу цркву. Међутим нисам га питао да ли сам ја и даље православац или католик. Вероватно да би његов одговор био да сам католик али када бих питао православног свештеника или неког теолога који би одговор био?

Одговор је да си ти већ католик зато што си се већ причестио у католичкој цркви.

Причешће је највећа Тајна и онај је потврда припадности заједници.

Sent from my New iPad using Tapatalk HD

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одговор је да си ти већ католик зато што си се већ причестио у католичкој цркви.

Причешће је највећа Тајна и онај је потврда припадности заједници.

Sent from my New iPad using Tapatalk HD

To je rečeno tačno i jasno, slažem se.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вероватно да би његов одговор био да сам католик али када бих питао православног свештеника или неког теолога који би одговор био?

Римокатолик.

Мада када би наишао на неког зурлота свештеника, он би те најприје напао да си годинама у заблуди да је ђаво наговорио твоју бабу, ти си православац јер си крштен у ПЦ..и поптуно би заобишао важност причешћа. А причешће одређује шта си. Таквих се наравно чувај.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...