Света Тројица - један Бог?

[Milan Nikolic]

Било би добро да затворимо ту причу о томе шта је личност а шта суштина Божија, тако да разумемо о чему се ради када кажемо да имамо три Бића, док није реч о три бога већ о једном Богу. Доња слика показује да Тројица личности поседују у Себи једну заједничку суштину која је ту у облику Давидове звезде.

Сада треба рећи најважније. Та Тројица личности није проистекла из суштине, већ од вечности поседује у Себи ту суштину. О томе треба додатно расправити јер је у питању сложено објашњење, тј. треба објаснити детаљно (у апофатичком смислу) како је Дух Свети исхођен од Оца и Син Божији рођен од Оца.

То је такође једноставно сликом објаснити и имам спремно о томе да поставим овде. Само да ли неко има интересовање о томе?

[grigorije22]

Цитат

Ok.da li ti smatras da postoji monarhija Boga Oca?

Naravno.

Sta znaci ovo da postoji monarhija Boga Oca?

[Sherlock H.]

opet je nelogicno.Kazes Otac je uzrok Sina ali kako Otac moze biti Otac bez Sina?

Tako sto se to radjanje desava od vecnosti a ne u vremenu, pa nema perioda kad je Otac bio Bez sina i Duha, vec oni neprestano potvrdjuju tu svoju zelju da postoje u zajednici s njim. Procitaj trecu bogoslovsku besedu od sv. Grigorija Bogoslova.

Da li je onda Sin uzrok Oca?

Nije.

[Скопљанац]

Као допринос теми:

... Једна је сила у Оцу, Сину и Светоме Духу, која све посматра и све надгледа, како то већ малопре рекосмо: она исходи од Оца као извора, делује кроз Сина и усавршава се силом Духа, и ниједно деловање није одвојено од ових Личности, јер се свака од њих испуњава без обзира на оно што Му својим умовањем припишемо; нису три, већ је једна промислитељска брига и посматрање васцеле, како чувствене тако и надземаљске природе, и једна је сила која све одржава, која исправља што је погрешно, која поучава исправне, којом руководи Света Тројица, Која не подлеже троделној подели сходно броју Личности које се вером созерцавају...

Свети Григорије Ниски - О не три Бога (Издање Епархије Далматинске, Истина; назив дела - О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ).

[Apis]

Било би добро да затворимо ту причу о томе шта је личност а шта суштина Божија, тако да разумемо о чему се ради када кажемо да имамо три Бића, док није реч о три бога већ о једном Богу. Доња слика показује да Тројица личности поседују у Себи једну заједничку суштину која је ту у облику Давидове звезде.

Сада треба рећи најважније. Та Тројица личности није проистекла из суштине, већ од вечности поседује у Себи ту суштину. О томе треба додатно расправити јер је у питању сложено објашњење, тј. треба објаснити детаљно (у апофатичком смислу) како је Дух Свети исхођен од Оца и Син Божији рођен од Оца.

То је такође једноставно сликом објаснити и имам спремно о томе да поставим овде. Само да ли неко има интересовање о томе?

Уводиш антропоморфизме, у смислу, док Отац није родио Сина, како је могао бити Отац...нема ово док, код Бога. Само констатујемо да је Отац родио Сина, никакве ту прилошке одредбе за вријеме нема.

Монархизам зато јесте у смислу узрочности. Отац рађа Сина и исходи Духа. Монархизам није у никаквом наредбодавном смислу.

Pa zar nije antrpomorfizam shvatanje Boga kao tri coveka?

[Justin Waters]

Pa zar nije antrpomorfizam shvatanje Boga kao tri coveka?

Зашто три човјека, мислиш на слику Милана Николића?

[Milan Nikolic]

Треба нагласити да није случајност то што фрактали творевине имају облик увек у троугластом-шестоугластом облику, као што је пахуља најбољи пример за то. Ломљењем твари на најситнији део долазимо до саме границе материје, где морамо употребити метафизику за даља тумачења.

Мада наука још није дошла до такве границе, не би било чудно да то убрзо буде обелодањено у скоријим експериментима. Да бисмо те ствари разумели морамо се добро потрудити, јер је квантна механика далеко догурала, почевши да барата својствима простора и времена, тј. наука увелико наглашава да је циљ науке доћи до границе при којом можемо расветлити конституенте који су беспросторни и безвремени, односно који сами сачињавају простор и време.

Шта нам то говори? Па говори нам да наука никада неће моћи доћи до тог објашњења без помоћи теологије - не у смислу да ће теологија нешто доказати о Богу, него да ће теологија допринети науци да расветли кључна питања о нашем физичком постојању.

При том, теологија може имати огромне користи за саму теологију. Само треба бити доследан Божијем благослову којим добијамо решење миленијумских проблема (конкретно поделе хришћанства).

Зато хајдемо да разматрамо та питања и да објаснимо све што је потребно. Почнимо од слике која представља Тројицу личности са једном суштином, употребљујући квентне механизме и кватно-релативистичку физику.

Имајте на уму да су древни Оци Цркве употребљавали савремене форме науке и филозофије. Тако исто морамо и ми.

[Apis]

pa i na tu sliku kao i na ovo sto je petar m pricao da su kapadokojiski oco koristili poredjenje tri coveka.

[GeniusAtWork]

При том, теологија може имати огромне користи за саму теологију.

Misliš nauka za teologiju?

[Justin Waters]

Треба нагласити да није случајност то што фрактали творевине имају облик увек у троугластом-шестоугластом облику, као што је пахуља најбољи пример за то. Ломљењем твари на најситнији део долазимо до саме границе материје, где морамо употребити метафизику за даља тумачења.

Немају сви фрактали такве облике, шта више, већина фрактала нема ништа приближно еуклидској геометрији. Изузетака има, попут кургова, сфера, шестоугаоника, петоугаоника, и троуглова, али изузеци који непотврђују никакво правило.

Тј у природи нема ништа што би могло указати на тројичног Бога, без икакве сумње.

Тако да ништа у природи не може да се искористи како би прецизно, а укратко објаснио тројични догмат. Може само неко симболично поређење.

[Apis]

Треба нагласити да није случајност то што фрактали творевине имају облик увек у троугластом-шестоугластом облику, као што је пахуља најбољи пример за то. Ломљењем твари на најситнији део долазимо до саме границе материје, где морамо употребити метафизику за даља тумачења.

Мада наука још није дошла до такве границе, не би било чудно да то убрзо буде обелодањено у скоријим експериментима. Да бисмо те ствари разумели морамо се добро потрудити, јер је квантна механика далеко догурала, почевши да барата својствима простора и времена, тј. наука увелико наглашава да је циљ науке доћи до границе при којом можемо расветлити конституенте који су беспросторни и безвремени, односно који сами сачињавају простор и време.

Шта нам то говори? Па говори нам да наука никада неће моћи доћи до тог објашњења без помоћи теологије - не у смислу да ће теологија нешто доказати о Богу, него да ће теологија допринети науци да расветли кључна питања о нашем физичком постојању.

При том, теологија може имати огромне користи за саму теологију. Само треба бити доследан Божијем благослову којим добијамо решење миленијумских проблема (конкретно поделе хришћанства).

Зато хајдемо да разматрамо та питања и да објаснимо све што је потребно. Почнимо од слике која представља Тројицу личности са једном суштином, употребљујући квентне механизме и кватно-релативистичку физику.

Имајте на уму да су древни Оци Цркве употребљавали савремене форме науке и филозофије. Тако исто морамо и ми.

Pa ja recimo uzimam primer kosmosa.Kosmos prostora,kosmos vremena,kosmos materije.I svi cine jedan Kosmos.racimo nemoguce je spoznaja prostora i vremena bez materije.Ili recimo kako bi definisali vreme bez materije i prostora i sl.To su samo bledi odrazi vecnog Bozanskog Bica.

[Milan Nikolic]

Кападокијци су употребљавали слику три човека. Само што та слика захтева извесно прилагођавање.

То је оно што сам овде представио као слику Тројице личности која поседује једну суштину. Кападокијци, Зизјулас, идр. - наглашавају ту аналогију, док владика Данило конкретно објашњава како је суштина унутар Тројице личности.

Ето зато и ја сада наглашавам и показујем потпуније објашњење. Али морамо то да објаснимо заједнички и на много прецизан начин (терминолошко-теолошки).

[Milan Nikolic]

Немају сви фрактали такве облике, шта више, већина фрактала нема ништа приближно еуклидској геометрији. Изузетака има, попут кругова, сфера, шестоугаоника, петоугаоника, и троуглова, али изузеци који непотврђују никакво правило.

Тј. у природи нема ништа што би могло указати на тројичног Бога, без икакве сумње.

Тако да ништа у природи не може да се искористи како би прецизно, а укратко објаснио тројични догмат. Може само неко симболично поређење.

Када говоримо о квантној механици, ту имамо једино математику. Облици могу бити разноврсни, али оно шта хоћу да кажем је да у крајњој граници твари на субпланковском нивоу, вероватно постоје функције које долазе од ,,дејства'' Божијег - управо на том нивоу, како сматрам, постоје геометријске основе које дају импулс постојању материје/твари, које можемо назвати логосима бића/твари, а њих конкретно сматрам троугластим основама као граничног стања.

Узгред, ето одговора на она питања шта ће нам троуглови на иконостасима. Може бити да управо то представља ,,начин'' како Бог посматра творевину, а то је начин ,,воље'' Божије која се пројављује као логоси твари/бића.

Пошто сада већ ширимо тему сасвим сувише, било би добро да се вратимо на прво питање ове теме. Када се буде ствар разрадила довољно, обухватићемо сва ова питања која надолазе.

[Скопљанац]

Ште се једноначалија - монархије Оца тиче, пошто браћа поменуше...

... Јер по Ипостаси је Дух Свети једно, а Логос - Син Божији друго, а тако је нешто друго (по Ипостаси) и Онај (Отац) коме припадају и Логос и Дух Свети. Али, пошто се по овоме (Ипостаси) спозна по чему се разликују (Света Тројица), спознаје се и да природно јединство не допушта цепање. Због тога се и монархија (Оца) не раздељује, јер би (тако) била подељена на различита божанства. Свети Григорије Ниски - ВЕЛИКО КАТИХЕТСКО СЛОВО (поглавље треће), Теолошки погледи 1-3/2009.

А ево и коментара оца Александра Ђаковца, који је и преводилац овог текста:

Овде нас Св. Отац учи да је у Богу једна личност, Ипостас Бога Оца, та која "влада", тј. Он је извор бића Божијег. Бог Отац је "једноначалије", не само као Први Узрок (наравно мишљен ван категорија времена које важи за створени свет), већ који хоће и рађа Сина, који хоће и исходи Духа Светога, није безлична божанска природа него Ипостас Бога Оца та која је узрок постојања Божијег. Даље, једноначалије Бога Оца указује на јединство Божије, те тако хришћани не верују у три Бога него у Једног. По томе се хришћанство суштиски разликује од многобоштва - политеизма.

[Justin Waters]

Када говоримо о квантној механици, ту имамо једино математику. Облици могу бити разноврсни, али оно шта хоћу да кажем је да у крајњој граници твари на субпланковском нивоу, вероватно постоје функције које долазе од ,,дејства'' Божијег - управо на том нивоу, како сматрам, постоје геометријске основе које дају импулс постојању материје/твари, које можемо назвати логосима бића/твари, а њих конкретно сматрам троугластим основама као граничног стања.

Узгред, ето одговра на она питање шта ће нам троуглови на иконостасима. Може бити да управо то представља ,,начин'' како Бог посматра творевину, а то је начин ,,воље'' Божије која се пројављује као логоси твари/бића.

Пошто сада већ ширимо тему сасвим сувише, било би добро да се вратимо на прво питање ове теме. Када се буде свар разрадила довољно, обухватићемо сва ова питања која надолазе.

Не битно је. Хоћу да кажем да је трогуао једна врло проста, али еуклидска замисао, и да никаквих правилних геометријских облика, ако се уопште може говорити о некаквим геометријским облицима на том нивоу.