Света Тројица - један Бог?

[grigorije22]

ustvari on zapravo kaze da je Bog jedan zato sto je Otac...a ne zato sto Sveta Trojica dele jednu sustinu,prirodu..

.Otac je prvi medju jednakima to je nesto sto mu daju druga dva lica u okviru Svete Trojice.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Navedi citat Mit. Zizjulasa gde to govori. Daj link pa da pročitamo šta je napisao.

 

Pa nemam link citao sam Od Maske do licnosti..on tu tako opisuje licnost Oca koja je na neki nacin iznad Sina i Duha Svetoga....i da je njegova priroda podredjena njegovoj licnosti..jer kako veli..ako po prirodi radja i ishodi ...onda je po nuznosti....

[SHADOWS OF THE LIGHT]

.Otac je prvi medju jednakima to je nesto sto mu daju druga dva lica u okviru Svete Trojice.

 

Sva Trojica su jednaka i prva...ravnoparavna u slavi i casti....ako je jedan visi od njih u bilo kom pogledu..onda ne mogu da budu ravnopravni...

[grigorije22]

И
Зијуласово учење о унутартројичним односима је проблематично. Иако он
понавља светоотачки став да је „Бог Један зато што је Отац“, он му даје
другачије тумачење: његова тријадологија је „не – усијанског карактера“ и
одбацује светотројичну узајамност. Он превиђа „улогу природе у
божанском рађању“, позивајући се на Оце из Кападокије (мада су они, по
Лудовикосу, радили на „персоналистичко-супстанцијалистичкој“ синтези
учења о Светој Тројици, и нису „цепидлачили“ око појмова „личност –
особа“ (персона-индивидуа), него су их користили наизменце - то јест, у
складу са пастирским и историјским, а не „онтолошким“ разлозима). То
значи, по писцу огледа „Личност уместо благодати и наметнута другост“,
да је „јалов покушај Зизјуласа и његових следбеника да модерни (интер-)
субјективизам пројектују на патристичко предање“. Нетачни су
зизјуласовски ставови да су Кападокијци (Свети: Василије Велики,
Григорије Богослов, Григорије Нисијски) деградирали једносушност и
порицали да рађање Сина и исхођење Духа има везе са Божјом суштином.

Иако
Зизјулас сматра да су Кападокијци „персоналистичко“ оставили изнад
„супстанцијалистичког“, ослободивши се, наводно, извесног појмовног
терета Првог васељенског сабора, то није истина; напротив- Свети
Василије Велики, у својој 24. беседи „предупређује било какво
поистовећиње монархије са само једном личношћу (Оцем), која би могла
деловати зависно“: „Један је Бог Који је Отац; такође, један је Бог Који
је Син, али нису два бога, зато што постоји истоветност између Оца и
Сина, зато што није једно божанство у Оцу, а друго у Сину, нити је друга
суштина (природа) у сваком од њих“. Свети Григорије Богослов каже:
„Монархија која не може бити ограничена на једну личност, јер могуће је
да јединство које није у сагласју са самим собом дође у стање мноштва,
већ она која је утемељена једнакошћу природе, и сагласјем мишљења и
истоветношћу кретања, и састајањем њених елемената у једно, нешто што не
може постојати у створеној природи, тако да и поред бројевне
мноштвености, нема поделе суштине“. Дакле, монархија (једноначалије) не
значи само да је Отац лични узрок, него и да постоји једнакост природе и
састајање двога у једно (по Лудовикосу, „монархија Оца није нешто што
он ПОСЕДУЈЕ, већ нешто што ЊЕМУ ДАЈУ друга два Лица/.../ Ово значи да
Отац уствари даје другим двема Личностима могућност да Му „истовремено“
Они заузврат дају Његову сопствену другост“). За Зизјуласа, пак једино
је Отац „неузрокован“, а Син и Дух су „узроковани“, што нас води до саме
ивице Аријевог понора: Зизјуласове тврдње да Син и Дух нису „засновани
као бића пре свога односа са Оцем“, јер су како каже Лудовикос тумачећи
га, „постојали тек НАКОН што их је Отац родио, те тако није било потребе
да се од њих тражи сагласност, јер они нису постојали пре; другим
речима, „било је када њих није било, како је Арије веровао. 

 

 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa da to i jeste pravoslavno poimanje sustina i licnost su povezani neraskidivo..i nijedna ni drugo nije iznad ili ispod...vec su u neraskidiivom ralacionom odnosu...

 

„Монархија која не може бити ограничена на једну личност, јер могуће је
да јединство које није у сагласју са самим собом дође у стање мноштва,
већ она која је утемељена једнакошћу природе, и сагласјем мишљења и
истоветношћу кретања, и састајањем њених елемената у једно, нешто што не
може постојати у створеној природи, тако да и поред бројевне
мноштвености, нема поделе суштине“.

[grigorije22]

Sva Trojica su jednaka i prva...ravnoparavna u slavi i casti....ako je jedan visi od njih u bilo kom pogledu..onda ne mogu da budu ravnopravni...

Tacno ravnopravni su u sili i casti ali Otac je onaj koji radja Sina a ne obrnuto, i ishodi Duha Svetoga. Bog je saborni Bog, ali je ujedno i Bog reda.

[Ignjatije]

Takav problem u nadmetanju imaju životinje i ljudi. Čak ljidima to i ne priliči.

Ne možemo mi u potpunosti razumeti i shvatiti Boga. Bitno je da znamo da Bog nije pod uticajem vremena i prostora. Bog kao Sveta Trojica postoji od uvek.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Tacno ravnopravni su u sili i casti ali Otac je onaj koji radja Sina a ne obrnuto, i ishodi Duha Svetoga. Bog je saborni Bog, ali je ujedno i Bog reda.

 

Pa ima li veceg reda od harmonije tri bozanske licnosti?To je ljubav.Zato je Bog ljubav..jer je vecna zajednica Oca Sina i duha Svetoga...ne po nekoj monarhiji redu,vec po beskonacnoj ljubavi Svete Trojice.

Ima onda dobra prica kaze otac sinu sine ja sam te rodio,stariji sam od tebe kao otac...a mali mu kaze cale ti si postao otac onog trnutka kad sam ja postao tvoj sin...nisi stariji...koliko je otac uzrok sina toliko je i sin uzrok oca...

[grigorije22]

koliko je otac uzrok sina toliko je i sin uzrok oca.

Tacno i zato Ludovikos pise

 

 „Тиме што је „узрокован“ од Оца својом вољом, Син у истом „моменту“ нуди

да буде такође његов „узрок“, а исто је и са Духом Светим. Син и Дух

тиме свакако не постају „узроци“ Оца, али јесу узроци Очеве

„узрочности“, заједно с Њим.“

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Tacno i zato Ludovikos pise

 

 „Тиме што је „узрокован“ од Оца својом вољом, Син у истом „моменту“ нуди

да буде такође његов „узрок“, а исто је и са Духом Светим. Син и Дух

тиме свакако не постају „узроци“ Оца, али јесу узроци Очеве

„узрочности“, заједно с Њим.“

 

Pa ja to tako shvatam..Zizijulas mi uneo pometnju.... .smesko.

[N.Petrovic]

94. Син и Дух Свети се не исповедају као беспочетни, премда су вечни. Они нису беспочетни будући да се према Оцу односе као према почетку и извору. Вечни су, опет, јер од вечности сапостоје Оцу, један рођењем, а други исхођењем.
95. Јединствено Божанство Свете Тројице држе нераздељивим и чувају несливеним Три Ипостаси јединственог Божанства.
96. Лично својство Оца јесте нерођеност, Сина - рођеност, Духа Светога - исхођење. Начело Сина и Светога Духа које се помиње не сматра се временским. Та и како би? Напротив, хоће дасе истакне Начело из кога (као светлост из сунца) имају вечно постојање. Јер, Они из Њега произилазе по суштини, премда и нису после Њега.
97. Лична својства Ипостаси се увек сагледавају као непокретна и неизмењива, док је општа суштина или Божанство - нераздељно.
98. Исповедамо Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединици,тј. као нераздељиво раздељиву и раздељиво сједињену.
99. Један се почетак у Божанству сагледава, тј. Отац, као почетак Сина и Духа, Родитељ и вечни, бескрајни, безгранични, једносушни и нераздељиви извор савечних. Он је Творац, Промислитељ и Судија свих твари, кроз Сина у Светом Духу. Јер, речено је да је све од Њега, кроз Њега и ради Њега (Рим.11,36). Њему слава у векове. Амин.
100. Сина и Светога Духа исповедамо савечним, али не и сабеспочетним Оцу. Они су савечни стога што сапостоје са бескрајним Оцем. Они, пак, нису беспочетни будући да нису безузрочни, с обзиром да из Њега произилазе, као светлост из сунца, премда и нису после Њега, као што рекосмо. Они се називају беспочетним када се мисли на почетак у времену, како се не би помислило да подлежу времену Они од којих произилази време. Они, дакле, нису беспочетни у односу на Узрок, али су беспочетни у односу на време, с обзиром да но стоје пре сваког времена и века, с обзиром да су изнад сваког века и времена, с обзиром да је од Њих произишао сваки век и време, као и све што садрже век и време и с обзиром да су, као што смо рекли, савечни са Оцем. Њему заједно са Њима припада слава и сила у векове векова. Амин.
 

 

-Blazeni ava Talasije.

[Благовесник]

Ucenje Filiokve, koje je po mnogim katolicima nastalo iz iskustva vere i po nadahnucu Duha Svetog,

a po stavu istocne Crkve je neprihvatljivo, pojednostavljeno rečeno glasi:

imena Svete Trojice su imena za odnos, Bog  je Otac jer radja Sina,

i Bozanstveni Losgos Boziji (prisnije rečeno - Sin Božiji) je Sin jer je Bog - Otac,

i iz te večne ljubavi Oca i Sina ishodi Duh Sveti kao Treće Lice Svete Trojice,

 

te su Lica Sveta Trojice na taj način upućena jedno na drugo.

 

Medjutim,

 

za istocnu Crkvu je problematicno takvo objasnjenje,

koje iako prijemcivo hriscanskom srcu i ljuduskome razumu,

 

najvise i zadrzano zbog toga u zapadnoj Crkvi, hriscanski svet je uspeo da donekle pojmi i obuhvati razumom Tajnu Svete Trojice,
 

i odbaci arijanske i poluarijanske jeresi, ipak to objasnjenje istocni grcki Oci većinom žestoko odbacuju, izvodeći

iz toga  razne forme apsurda, dolazeci na kraju do zakljucka da Duh Sveti, na osnovu ucenja Filiokve navodno,

radja Sina i ishodi samoga sebe i sl.

[Milan Nikolic]

@@grigorije22,

 

Тај текст није доследан ничему. Потпуно је неупотребљив.

[Благовесник]

Da bi se izbegle nelogičnosti, dogmat o Svetoj Trojici teolozi na Istoku posmatraju tehnički:

Otac radja Sina, Otac ishodi Duha Svetog, Sin se radja  od Njega, Duh Sveti ishodi od Njega, i to je to.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Kad se kaze Jedinica u Trojici i Trojica u Jedinici?Sta je jedinica?licnost Oca ili zajednicka priroda Trojice?