Света Тројица - један Бог?

[Milan Nikolic]

Naravno da jesu. To niko ne spori i zašto tako pitaš.

 

Međutim, učenje o logosima bića jeste najteže pitanje bogoslovlja, i mnogi veliki teolozi nisu ni hteli da se bave tim pitanjem jer su znali da prosto tu ne mogu ostvariti potpun uvid - a da ne bude kritičan. Potrebno je bilo da se ispuni vreme za razvoj učenja o logosima bića, što je danas prilika.

 

Treba skupiti sve informacije od otačkih učenja koja u većoj ili manjoj meri načinju tajnu o logosima bića. Uz to, možemo se pozabaviti zajedničkim tumačenjem na savremeni način.

 

Jake su to teme, obuhvataju svojstva ipostasi, graničnu ravan suštine i ipostasi, gradaciju uzročnosti i božanski poredak. Nisam video da su Oci govorili o tome kako bi danas to moglo, ali bez svetootačkog učenja nemoguće bi bilo uokviriti celu priču.

[grigorije22]

⁷ Jer je troje što svedoči na nebu: Otac, Reč, i Sveti Duh; i ovo je troje jedno. Erman tvrdi da ovaj pasus ne postoji u grckim rukopisima.

Овде треба напоменути, да је свети Кипријан Картагински (III век) сматрао овај стих аутентичним („И опет о Оцу, Сину и Светом Духу написано: и ова Тројица су једно(1 Јн. 5:7)). Још пре њега се на овај стих позивао Тертулијан. За темељно разматрање аргументације у корист аутентичности овог текста препоручио бих митрополита Макарија Булгакова. Нажалост, Мецгер кога Сохин цитира показао је научну не-савесност, јер није сматрао за обавезно да анализира аргументацију његових претходника – опонената.

У сваком случају међутим није јасно: зашто муслимани акцентирају своју пажњу на тај стих? Јер најчешће православни мисионари и свештеници откривају учење о Светој Тројици, позивајући се на речи Господа Исуса при његовом установљењу светог Крштења: „Идите, научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт. 28:19). Рекло би се овај стих већ никако не може да буде доведен у питање што се тиче изопачености. Он се документује непрекидно у свим рукописима Јеванђеља по Матеју без изузетка. А прво позивање на њега је у Дидахију (7;1,3) – који потиче из 70 године након Христовог Рођења.

Међутим, на наше запрепашћење, испоставило се да је касније Сохин посумњао у аутентичност и тог текста. Он је изјавио да су 16 година након Вазнесења апостоли одлучивали како да примају незнабошце на Апостолском сабору у Јерусалиму (Дела ап. 15 глава), што значи да нису знали за Христову заповест да проповедају Јеванђеље свим народима (Мт. 28:19). 

 

Svestenomucenik Danilo Sisojev.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Meni jasno zasto je na primer Apostol Petar krstio u Ime Isusa Hrista ako je Isus pre toga zapovedio da se krste svi narodi u ime Oca,Sina i Svetoga Duha?

 

 Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha

 

I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana