Света Тројица - један Бог?

[grigorije22]

?

Zeza se covek nije izistinski lupao one nubuloze.

[Ignjatije]

[Zayron]

Zeza se covek nije izistinski lupao one nubuloze.

 

Nešto ko ovaj, taj ovdje isto bulazni nešzo o Bogo i o Isusu?

 

Navátý věštec z Chorvatska - Výběr toho nejlepšího/nejhoršího

http://youtu.be/ojVkkEEXA-Q

Naprostý šílenec ve věšteckém hávu,

který lidem káže o zdraví, práci a penězích.

[grigorije22]

Nešto ko ovaj, taj ovdje isto bulazni nešzo o Bogo i o Isusu?

 

Navátý věštec z Chorvatska - Výběr toho nejlepšího/nejhoršího

http://youtu.be/ojVkkEEXA-Q

Burnis je komicar i ismeva hriscanstvo, a druga je stvar sto su muslimani operisani od humora pa stalno kace taj klip

 

 http://www.jesuschatline.com/

[Aquilius Cratus]

Пошто крменадле? 

 

 Znaci sve profesije se izredjaju a pri tome nikako da ukapiraju da se Bog ne moze meriti i uporedjivati zemaljskim fenomima i njima formiranim paradigmama.

Jos pre ovih mesarskih postojali su Miroljubovi zidarski argumenti gde je on mlatio nesto tipa "Bog nije 1+1+1 nego 1 x 1 x 1 jer i soba ima visinu, duzinu i sirinu ali je i dalje jedna soba." Od zidara, pekara, mesara pa i mojih kolega svi ce se izradjati ali da saslusaju vas teloge u cisto teoloskoj oblati to nece moci. Ne da inat ili sta vec.

[Zayron]

Burnis je komicar i ismeva hriscanstvo, a druga je stvar sto su muslimani operisani od humora pa stalno kace taj klip

 

 http://www.jesuschatline.com/

 

Kakvi cvoci, oba su za podruma! To sve sami neznabozi na internetu! Otkud bih ja mogao znati o svakom neznabohu i satanisti na internetu? Zlatna inkvizicija!

[Гром]

[3] Тј. настојаће да тварним представи нетварно. У том смислу види 25, 26. и 27.

главу Друге књиге Мојсијеве, где Бог даје Мојсију врло детаљна упутства

управо о томе како да на земљи – дакле од тварног материјала – Њему начини

светилиште; светилиште што ће бити доступно свима а самим тим и онима који

немају снаге за подвиг богопознања, какав је био Мојсијев

Занимљиво да цитираш ствари које потврђују мој месарски приступ. 

Ако се нешто созерцава онда мора да постоји зерцало, а то је материјални свет. 

Могао бих даље да ти причам како се из таме сија светлост. Али узалуд коме.

[Александар Милојков]

Занимљиво да цитираш ствари које потврђују мој месарски приступ.  Ако се нешто созерцава онда мора да постоји зерцало, а то је материјални свет.  Могао бих даље да ти причам како се из таме сија светлост. Али узалуд коме.

 

Имаш опомену, три казнена поена (са десет је бановање). Немаш права да силујеш ничији мозак овде. 

[Ламех]

Занимљиво да цитираш ствари које потврђују мој месарски приступ. 

Ако се нешто созерцава онда мора да постоји зерцало, а то је материјални свет. 

Могао бих даље да ти причам како се из таме сија светлост. Али узалуд коме.

Е мене баш интересује како би ти то објаснио да из таме сија светлост. Пошто су две ствари овде на делу: или то да си љубитељ ареопагитских списа, св. Григорија Ниског и његовог "Живота Мојсијевог" па осталих отаца који се говоре о о "противречности" мистичког богословља (св. Максим, св. Симеон. св. Григорије Синаит, св. Григорије Палама, св. Калист Катафигиот и сл) или је на делу притајени дуализам.

[Number15648]

[...]

Mada, moje je lično mišljenje, da Hristos tako govori ne samo na osnovu pomenutih razloga,

već i iz razloga, koji doduše nisam našao istaknutim u delu kod nekog od Otaca, možda je neko i to spomenuo ali mi nije poznato,

da ako bi pitali Božanstvenog Logosa Božijeg i pre Njegovog sjedinjenja sa stvorenom suštinom (prirodom),

On bi nam rekao - Moj Otac je veći od Mene,

ne samo što je Otac uzrok Sina (čime nema ni Boga tj. Boga Oca, jer je  Sin tj. Božanstveni Logos Božiji,

Negov identitet, Njegov život (življenje) i Njegova istina),

nego i zaključak na osnovu onoga šta je naučio Svoje Apostole o tome kakav odnos treba da bude i medju nama:

,,Љубав да не буде лажна...

чашћу чините једни друге већим од себе." (Рим. 12, 9-10)"

Ako ih  je Gospod učio takvom odnosu i ljubavi - čašću činite jedni druge većim od sebe,

onda svakako da takav odnos postoji i u Njemu samom.

 

Тако нешто слично је рекао и Св. Николај у "Стослов Хришћанске Науке о Љубави": Јер свако од њих из љубави тежи, да увелича и прослави остала два лица Светога Тројства. То објашњава реч Сина Божјега: "Отац мој већи је од мене".

[Volim_Sina_Bozjeg]

Moze li covek govoriti o Bogu dok jos covek stvoren nije biotj. dok nije bilo Tvorevine. Sam to procitao Veljo?

[Milan Nikolic]

Moze li covek govoriti o Bogu dok covek jos nije bio stvoren, tj. dok nije bilo tvorevine?

 

Наравно да може. То се зове богословље о вечној Тројици.

 

Неки протестанти не признају такво богословље, него само оно које говори о Богу унутар историје. Ми православни имамо и такво богословље које зовемо ,,икономијско'' и разликујемо га од богословља о ,,вечној'' Тројици.

[Гром]

Е мене баш интересује како би ти то објаснио да из таме сија светлост. Пошто су две ствари овде на делу: или то да си љубитељ ареопагитских списа, св. Григорија Ниског и његовог "Живота Мојсијевог" па осталих отаца који се говоре о о "противречности" мистичког богословља (св. Максим, св. Симеон. св. Григорије Синаит, св. Григорије Палама, св. Калист Катафигиот и сл) или је на делу притајени дуализам.

Морам да говорим у сликама јер је другачије немогуће схватити духовне ствари. Зато је и Исус Христос говорио у причама. Јер свака прича је једна слика која када се препозна омогућава да се схвати оно духовно што је иначе тајна.

Као што се њива прво нађубри да би могла да да род, тако и наш ум, као Божја њива, мора прво да се нађубри, кривом Науком. Та погрешна наука је тама из које ће омогућити да се спозна истинита наука, Светлост Божја.

Ево део из Размишљанке који показује како ми то на основу таме видимо

 

Игра

светлости и таме

 

Са научног

становишта наше око сем рецептора за дневни вид 

који разликују црвену, зелену и плаву боју имамо и ноћни вид , такозвани

црно бели вид.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Mre%C5%BEnica_(oko)

Док са

религијског становишта имамо информацију да је Бог светлост и да Бога нико

никад није видео. Што ће рећи да је светлост невидљива. А да ми као духовна

бића реагујемо само на недостатак светлости, тј. На таму.

Пошто из

Библије имамо вест  да је материјални

свет створен по угледу на духовни, то се намеће закључак да наше око не види

светлост, већ осећа њен недостатак.

То ме је

навело да мало испробавам  у Windows-ovom

 програму за цртање paint-u, јер у њему

може да се испроба како се мешају светлосне боје. Јер светлосне боје немају

исту шему као материјалне боје.У материјалним бојама су три основне боје; жута,

црвена и плава, па се њиховим мешањем добијају; зелена,наранџаста,љубичаста и

браон.  И то је CMYK шема боја, под

условом да се штампа на белом папиру, иначе нема ништа од беле боје. Док код

светлосних боја основне боје су; зелена, плава и црвена; па се њиховим мешањем

добијају остале боје. Притом нико не помиње да се мора играти мало и са јачином

светлости да би се добиле све боје, као и да кад је угашен извор светлости то

је црна боја, као што код материјалних боја бели папир представља основу. И ово

се зове RBG red,blue,green шема боја.

Дакле ако

узмемо здраво за готово да наше око види светлост и да разликује три боје

светлосног спектра, као и да се њиховим мешањем могу добити остале боје

спектра. Па  у paint-u помешамо зелену и

црвену светлост, добићемо жуту светлост. То је ок, наш ум кад рецептори  осете зелену и зуту светлост то тумачи и и ми

тај извор видимо као извор жуте светлости иако немамо рецепторе за жуту

светлост. Бар тако испада са научног становишта. Међути већ код мешања зелене и

плаве светлости ми имамо проблем. Наш ум не реагује тако што ће да нам да нову

боју већ ми извор видимо као извор светло плаве светлости. А тек са смањењем

јачине светлости ми добијамо тамно зелени извор, као кад би смо ставили плави и

зелени филтер један преко другог па кроз њих пропустили светлост.

Исти случај

се дешава и ако помешамо црвену и плаву светлост, уместо нове боје, која се

добија кад помешамо материјалне боје, ми добијамо  розе 

извор светлости, Та розе боја се као што знамо добија избељивањем  црвене боје. Љубичаста боја се појављује тек

са смањењем јачине светлости на пола као и у случају мешања зелене и плаве боје

светлости.

Посматрајући

лед  диоде примећујемо да у зависности од

тога које је боје пластика на лед  диоди

зависи и коју боју светлости ћемо да видимо па зелена диода емитује зелену

светлост црвена црвену жута жуту и тако даље. Схватио сам да је светлост увек

бела а да  ми филтрирањем од ње добијамо

боје светлости. Па ако желимо да добијемо жуту боју ми морамо да упалимо зелену

и црвену диоду, што значи да морамо да имамо два извора а да ако би смо ставили

црвени и зелени филтер један преко другог добили би смо тамно жут извор

светлости , као кад би жутој материјалмој боји додали црну боју.

Са друге

стране ако прихватимо религијску вест, да наше око не види светлост већ њен

недостатак долазимо до следећег.

Светлост

падне на неку површину па у зависности од тога 

каква је површина она ће или упити сву светлост или неке боје светлости

упити а неке одбити, или пропустити светлост кроз себе као стакло.  Ако површина одбије све боје светлости, којих

има три жута плава и црвена, тада ми ту површину доживљавамо као белу. То је

мала игра uма, јер ми немамо рецепторе за белу светлост, већ тако наш ум тумачи

кад су рецептори задовољни и не шаљу никакву вест мозгу. Када светлост падне на

лист, па он упије жуту и плаву боју светлости, а у наше око дође црвена , тада

рецептори за жуту и плаву боју шаљу вест мозгу да нема плаве и жуте светлости,

наш ум то тумачи и ми тај лист доживљавамо као зелен. Да се није умешао наш ум

мозак би то тумачио као да недостају жута и плава боја светлости, али пошто је

се умешао наш ум, онда ми лист доживљавамо зеленим. Дакле зелена боја је

производ нашег ума.  Ако би светлост пала

на површину која упија сву светлост, наше око би мозгу послало вест да са те

површине не долази светлост, и наш ум би то протумачио као да је та површина

црна.

Е сад треба

да видимо како све ово ради кад је у питању РБГ шема боја коју користе и

телевизори.

Кад су у

питању материјалне боје долази до одузимања светлости, па ако помешамо жуту и

плаву боју добићемо материју која ће да упије жуту и плаву боју светлости па ће

наш ум тај материјал видети као зелен, док код телевизора долази до сабирања

боја, па кад један пиксел обасјамо плавом диодом, плаво филтрираном светлошћу,

и тај исти пиксел обасјамо и црвеном диодом, тј. црвено филтрираном светлошћу,

дакле један пиксел обасјавамо са два извора светлости. То је као да бели зид

обасјамо са две сијалице, једном обојеном у плаво да филтрира плаву боју а

другом црвеном да филтрира црвену боју. Кроз плави филтер ће проћи,жута + црвена

боја светлости, а кроз црвени филтер ће проћи жута + плава боја светлости. Дакле

на зид ће пасти, или у наше око нема везе, жута + црвена из једног извора и

жута + плава из другог извора, и ми ћемо зид или пиксел видети као розе, избељено

црвени. Овде имамо проблем ! Зашто не видимо пиксел белим кад из њега долазе

све три боје светлости. Изгледа да плави филтер задржава и мало црвене

светлости па зато пиксел/зид бивају обојени у розе. Али зато ако на један извор

светлости ставимо црвени и плави филтер пиксел/зид ће бити љубичаст, и то је једна

од ствари које дефинитивно доказују да наше око не види светлост већ њен

недостатак.

Да погледамо

шта се дешава кад зид обасјамо са два извора ако на један извор ставимо плави,

а на други зелени филтер. Зелени филтер ће упити жуту и плаву боју светлости а

пропустити црвену, док ће плави филтер задржати плаву а пропустити црвену и

жуту светлост. Дакле Пиксел/зид ће бити обасјан црвеном+црвеном +жутом бојим

светлости и ми ћемо тај Пиксел/зид видети као светло плав. Као кад плавој

материјалној боји додамо белу боју. И овде имамо проблем као код розе боје.

Наиме и овом случају пиксел/зид нису обасјани плавом светлошћу и ми би требали

да га видимо плавог , али не ми га видимо светло плавог.Међутим посматрањем

жуте боје светлости примећујемо да се она понаша као осиромашена бела светлост,

као да у њој има и мало плаве и мало црвене светлости. Ако погледамо и Сунце

видимо мало жућкасто. Изгледа да или хелијум којим је сунце омотано мало

задржава и осиромашује светлост или светлост на проласку кроз атмосверу буде

додатно осиромашена за плаву боју светлости, па ми кад погледамо горе видимо

небеско плаветнило које је последица баш тог осиромашења светлости на проласку

кроз атмосверу.

Ово са

сабирањем светлоси  нам може пружити још

један занимљив увид. Хајде да сабирамо светлост имајући у виду да се светлост и

код РБГ шеме боја филтрира.

По званичној

науци црвени филтер  зауставља плаву и

зелену светлост а пропушта црвену а плави филтер зауставља зелену и црвену а

пропушта плаву боју светлости. По логици ствари ако би смо ставили ова два

филтера један преко другога светлост неби могла да прође кроз такав филтер јер

би била сва заустављена . међутим  зид

који је обасјан светлошћу која пролази кроз  такав филтер бива љубичаст. Што ће рећи да

званична наука има проблем са схватањем како функционише светлост. Док у

случају да наше око види недостатак светлости, 

црвени филтер пропушта плаву и жуту светлост, а плави, црвену и жуту. И

кад се саставе проћи ће жута боја светлости 

а црвена и плава ће бити заробљене у филтеру, рецептори у нашем оку ће

јавити мозгу да нема црвене и плаве и наш ум ће рећи, зид је љубичаст.  На овај начин ми експериментално доказујемо

да наше око не види светлост већ реагује на њен недостатак.

Пошто је

свет у коме живимо, материјални свет, створен по угледу на духовни, То значи да

ми не можемо видети духовну светлост, јер наше духовне очи, интелект и разум не виде светлост већ реагују 

на њен недостатак. Па ако измемо да је Чистоћа светлост, то значи да ми пошто можемо видети само таму, оно

што мислимо да је чисто је заправо прљаво.

Погледајмо  на примеру  Достојанства,

које је светлост. Људи мисле да је понос светлост а заправо је тама у односу на

Достојанство, Како ћемо ми онда схватити достојанство ако га не можемо видети.

Па тако што ћемо размишљати шта је то што је супротно  од поноса. Па ћемо видети да достојанствен

човек може да се понизи а да не умали себе, а да поносан човек не може да се

понизи. Јер само велики човек може да се понизи, мали не може бити мањи него

што јесте. Поносан човек, оправдавајући своју немоћ да се понизи, каже да он не

дозвољава да га газе.

Љубав,

Доброта, Лепота,Милосрђе, Мудрост, Широкогрудост, итд. Све је то светлост.

Погледајмо

Мудрост , она је супротно од онога што ми мислимо да она јесте. Глупост је тама,

и глуп човек мисли како је он паметан, док мудар никада то за себе неће

помислити. Кажу да је Бог био праведан када је делио памет, сви мисле да су

паметни.  Дакле, оно што ми видимо као

паметно је глупост а оно што ми видимо као глупост, ту можемо наћи

мудрост.                          

Можемо

видети да све оно што ми мислимо да је светлост и да је добро, да је заправо

све то тама и да смо преварени од стране наших земаљских учитеља, а да је све

оно за шта смо мислили да је тама и да је зло заправо светлост и да је добро.

Зато и у Св. Писму пише;'' из таме ће засјати светлост''.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Наравно да може. То се зове богословље о вечној Тројици.

 

Неки протестанти не признају такво богословље, него само оно које говори о Богу унутар историје. Ми православни имамо и такво богословље које зовемо ,,икономијско'' и разликујемо га од богословља о ,,вечној'' Тројици.

Gde mogu u Svetom Pismu naci da se Sin obraca Ocu bez covecanske prirode tj. ovaplocenja?

[Гром]

Gde mogu u Svetom Pismu naci da se Sin obraca Ocu bez covecanske prirode tj. ovaplocenja?

Ево овде 

Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će

biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje

i od svijeh životinja što se miču po zemlji. Прва Мојсијева 1.26