Света Тројица - један Бог?

[Milan Nikolic]

На нивоу субпланковском - то је милионити део милијардитог дела милијардитог дела милијардитог дела центиметра - не постоје више појмови простора и времена. Тачније, не постоји појам растојања у простору и трајања у времену.

Пазите, ове ствари су научно експериментално доказане. Зато кажем да теологија на концу мора да се позабави тим питањима и да искористи саму науку за разјашњења сопствених (теолошких) недоумица.

[grigorije22]

Начело Монархије Бога Оца

Св. Григорије Нисијски упозорава и на још једну разлику у начину постојања Бога и људи: људи постоје тако што немају директно порекло од једне личности, тако да једна личност потиче од једне, а друга од друге, и тако у недоглед. Много је узрочника и много проузрокованих. У Светој Тројици није тако «јер једна је и иста Личност Оца од које се рађа Син и исходи Свети Дух». Не постоји посредник у јединству између Оца и Сина и Светога Духа. Св. Василије Велики је овај унутартројични однос исказао речима: «Бог је један, јер је и Отац». Дакле, поред једносуштности као начела Божијег постојања, једнота Божија се везује и за Личност Бога Оца.

Једносушност је неопходан услов да бисмо говорили о Богу као Једном. Ако би Син имао другачију суштину од Оца, као што је учио Арије, тада Бог не би био један. Исто тако и Свети Дух има исту суштину са Оцем и Сином, и ако би Дух Свети био друге суштине од Оца и Сина, тада би Он, као што су говорили јеретици духоборци, био створење. Немогуже је постојање Свете Тројице без начела нестворености и једносуштности Сина и Духа са Оцем. То је став Отаца Првог и Другог Васељенског Сабора и општи став свих Отаца кроз историју Цркве.

Прожимање Личности Свете Тројице

Једносушност, међутим, није само принцип очувања монотеизма који указује на јединство Божанске природе и на њена заједничка својства, него је и основно начело унутарњег Божијег постојања. Сагласно учењу св. Василија, једносуштност претпоставља неизрециво прожимање Личности Свете Тројице, јер „као у печат (отиску), цела природа Оца је означена у Сину“. Син, по апостолском сведочењу, постоји у обличју Божијем (Филипљ. 2, 6), пошто је „у суштини Божијој“. Под једносуштношћу Источни Оци не подразумевају волунтаристичко јединство Трију Личности*, него перихорезу – непрестано узајамно прожимање. У том прожимању Божанска природа је у сталном и надумном динамичком покрету, тако да свака од Три Личности постоји кроз Друге Две, у међусобном слободном „поседовању“**. Управо једносуштност, као начин Божијег постојања омогућује да Личности Свете Тројице постоје у апсолутном јединству, тј. на апсолутно јединствен начин, да јесу Три Личности и да постоје као један Бог.

Тројични Бог – Биће заједнице

Из претходно реченог произилази да у православној теологији говорити о Једном Богу значи говорити о Богу као заједници Личности. То нам сведочи и библијско Предање, јер свако помињање имена Бог у Библији јесте исповедање Бога Оца, односно Свете Тројице, а не неког безличног Божанства. По св. Василију Великом, Божија суштина никад не постоји огољена (безлична). Св. Кирило Јерусалимски је говорио да исповедајући Бога «имамо на уму Оца, да би се са Оцем нераздељиво прослављао и Син са Светим Духом». Исповедајући Бога Оца исповедамо целу Свету Тројицу. За св. Атанасија, име Отац је основно име Божије јер изговарајући име Отац познајемо по том имену и Сина Који је у Оцу. Отац је једини безвремени Почетак (Άρχή) и Извор (Πηγή) вечног постојања Божанства, јер се из Њега вечно рађа Син и вечно происходи Свети Дух.

Отац – има везе са Сином и Светим Духом

У Светој Тројици постоји поредак од вечности који није хронолошки. Три Личности Свете Тројице од вечности не постоје независно једна поред друге. Једна Личност – Отац јесте Начело или Узрок вечног постојања Сина и Светог Духа. Међутим, то да је Отац – Начело не значи да Он постоји пре или мимо Сина и Светога Духа, јер име Отац, по св. Атанасију, управо означава заједницу са Сином. Бог Отац, по учењу св. Григорија Богослова, не произилази «из самог себе», а то значи ни «из Божанства», нити пак «из суштине». Он је «Сушти», или Онај који јесте – Јахве или Ό ̉Ων или Сиј (2. Мојс. 3, 14). Бог Отац је «Самопостојећи и свагда на исти начин постојећи», како се каже у Литургији св. Василија Великога и св. Јована Златоустог. Име Отац, по тумачењу св. Максима Исповедника, «није (име) ни суштине, нити енергије, него односа (везе) и тога како се Отац односи према Сину или Син према Оцу». Отац је централна Личност Свете Тројице, не само због односа према једној заједничкој суштини, него и зато што се у Њему као Извору и Начелу Сина и Светог Духа очувава једнота Свете Тројице.

Св. Василије Велики указује да су за нас људе најзначајнија Божија имена – Отац, Син и Свети Дух јер је «спасење кроз Оца и Сина и Светога Духа». Ова света Имена означавају, по о. Георгију Флоровском, пуноту божанског природног постојања, али и лично постојање сваке од Личности Свете Тројице. Св. Василије каже да се Света Тројица може ословити са: Бог Отац, Бог Син, Бог Свети Дух, али да се при том не мисли да су «три Бога» него Један. Ову истину св. Григорије Богослов исказује овако: «Свако Лице понаособ посматрано јесте Бог, Отац и Син и Свети Дух и сва Тројица заједно су опет Бог». Најбоља илустрација овог учења су његове речи у 40. Беседи: «Не успевам да Једно замислим, а већ ме озарује Троје; не успевам да разделим Троје, а већ се узносим ка Једноме. Када ми се Једно од Троје (тј. једно од Три Лица) представља онда мислим да је то све, и виђење ми се испуњује, и више од тога ми измиче. Не могу да обухватим величину овога, да бих могао да видим оно више од овога, што ми недостаје. Када у умозрењу спојим Троје, видим једну Светлост, јер не могу разделити или измерити једну сједињену Светлост». Тако св. Григорије Богослов следујући Светом Писму, апостолском Предању и Предању Светих Отаца исповеда «Тројицу у Јединици и Јединицу у Тројици». У првом плану је Света Тројица и онда у Њој сагледавана је Јединица, а сагледавана је зато што је Начело Тројице Један Отац.

Поредак Личности Свете Тројице

Међутим, «они који одасвуд за себе извлаче штету – по речима св. Василија – они се и способношћу бројања служе против вере. Предајући нам Имена Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19) Христос нам их није предао са бројањем. Јер није рекао: крштавајте се у прво и друго и треће, већ нам је кроз света Имена даровао познање вере која води спасењу. Отуда, оно што нас спасава јесте вера, а не број. Тајна Свете Тројице није у броју, ни у броју један, ни у броју три, него у надумној тајни јединства трију божанских Личности у Личности Оца, Који је Извор и Узрок вечног постојања Сина и Светог Духа. Света Тројица нису три Бога јер су три божанске Личности сједињене у једној природи, у једном Божанству, које је Божанство Оца из Кога се од вечности рађа Син и происходи Свети Дух. Тако се очувава начело Монархије Оца».

Монархија Бога Оца подразумева свецело «уступање» Његове суштине, при Рађању и Исхођењу друге две Личности Свете Тројице које притом образују узајамно прожимајући однос са Личношћу Оца. Тај однос се остварује кроз, «сагласност воље и истоветност покрета и заједничку наклоност ка Једноме (Оцу) Оних (Сина и Духа) који су од Њега».

Учењем Отаца Цркве о Монархији – Једноначалију Бога Оца избегнуто је погрешно философско истицање првенства суштине над личношћу*, као и увођење дијархије (=двоначалија) у Свету Тројицу. Учењем о исхођењу Светог Духа од Оца и од Сина (Filioque) учињен је, од стране римокатоличких теолога, теоријски покушај увођења двоначалија у Свету Тројицу. По овом учењу, извор вечног Божијег постојања је поред Оца и Син. Иако је и Августин указивао на опасност увођења дијархије, на Западу је до данас остало учење о Filioque.

Једнакост Личности Свете Тројице

Говорећи о Монархији Бога Оца у Светој Тројици кападокијски Оци не истичу неједнакост Три божанске Личности. Отац и Син и Свети Дух су једнаки по Божанству и не постоји никаква субординација (=подређеност) у Светој Тројици, како су учили Ориген и многи јеретици после њега.

Свети кападокијски Оци су учењем о Монархији Бога Оца правилно протумачили библијску веру и Христове речи да је Отац већи од Њега (Јн. 14, 28). Ово место су користили следбеници Арија у борби против Православних да би доказали своје тврдње о створености Сина. Тумачећи Христове речи, св. Григорије Богослов у беседи О Сину нагласио да се израз већи не односи на природу, јер су по природи Отац и Син једнаки, него на узрок*. Отац је већи од Сина, јер је Он Узрок вечног постојања Сина. Овим учењем он се надовезује на св. Атанасија Великог који је говорио да је Отац већи од Сина «не по некој величини, нити временом, него због самог рођења (Сина од Оца)». Међу Личностима Свете Тројице постоји, дакле, поредак од вечности, који се огледа у Монархији Бога Оца Који је беспочетни Узрок вечног постојања сабеспочетног Сина и сабеспочетног Светог Духа.

Из реченог произилази да Бог јесте Света Тројица, јер је Отац и Син и Дух Свети будући да од вечности постоје као три савршене Личности у савршеном и нераздељивом јединству, у међусобном прожимајућем односу у коме је једна Личност – Бог Отац – Начело Божијег постојања. Света Тројица има заједницу у једној суштини, али очувава једноту и зато што има једну вољу и једну енергију која следује једној заједничкој природи Божијој. Бог се, по св. Григорију Палами, показује сав у свакој енергији, јер му је суштина недељива**. И као што је једна природа или суштина заједничка Светој Тројици, тако и свака божанска енергија: љубав, истина, мудрост, доброта, праведност, лепота, чистота и радост, подједнако припада Оцу и Сину и Светом Духу.

[Milan Nikolic]

@Grigorije22

Ко је написао ове дивне редове?

Ако сте расположени можемо потпуно расветлити питање ,,анализе познања Бога као Тројицу личности''. Потребно је само да приступимо научном сагледавању - тј, теоретском - оне слике Тројице личности са заједничком суштином.

[Milan Nikolic]

Може ли онда послужити еуклидски тродимензионални простор, X,Y,Z?

Знате ли да сами научници имају проблема да разумеју закривљења просторвремена на интуитивни начин? Па опет, морају да се носе са реалношћу природе какву математика и експерименти показују.

Тако исто и ми морамо да поступимо са тим сагледавањем, тј. морамо да дозволимо, када је реч о појму самог Бога (тј. ,,богословске Тројице''), да је објашњење и одговор на наша питања сложенији и другачији од наших очекивања или наше интуиције. Физичар Брајан Грин овако каже: ,,Храброст коју исказујемо постављајући дубока питања, можда ћемо морати да удружимо с флексибилношћу потребном да бисмо прихватили одговоре'' (Елегантни космос, стр. 103).

Узмимо пример горње слике тродимензионалног простора - као створене конституције. Знамо да постоје три димензије док је простор један; дакле, немамо три простора иако имамо три димензије.

Упоредимо ли то са Богом имаћемо пригодну аналогију - иако је реч о створеном конституенту (тј. простору). Ако се још више удубимо у ту проблематику (тродимензионалног простора) видећемо да су ствари исто тако дубље и сложеније.

Перципирамо тродимензионални простор око нас тако што знамо да је испред и иза нас једна димензија, лево и десно од нас друга димензија, и изнад и испод нас трећа димензија - ове димензије су реални конституенти творевине а не некаква пригодна дефиниција која нема баш неке веза са стварношћу. И запитајмо се следеће.

Ако су три димензије реални конституенти творевине, како онда одредити где је која димензија? Јер свако од нас, где год да је и како год да је положен у простору, посматра те три димензије на јединствен (референтни) начин, и нико не може да каже да је тачно његова позиција апсолутна за одређивање смерова те три димензије, него је свачије (различито) посматрање једнако исправно у одређивању три димензије датог простора.

Пазите сада - реч је о аналогији са Богом -, пошто је свака од три димензије посебна димензија, ипак не можемо једну од тих димензија да ограничимо у датом простору, него свака димензија представља целокупан дати простор. Тако исто не можемо једну Ипостас да ограничимо (издвајамо) од појма Бога, него је свака од Трију Ипостаси целокупан Бог, као што су све Три Ипостаси Један Бог.

Хајде покушајте да размислите о овоме и биће вам лакше да разумете Једнога Бога у Три Личности. За даља објашњења којим ћемо разјаснити све о начину постојања Бога Свете Тројице чекам да неко учествује и подари своја размишљања или питања.

[Аурор]

Тако исто не можемо једну Ипостас да ограничимо (издвајамо) од појма Бога, него је свака од Трију Ипостаси целокупан Бог, као што су све Три Ипостаси Један Бог.

Svo troje magično jedan a takođe svako celokupno za sebe.

Takođe magično, kako drukčije?

[Душко Дугоушко]

Svo troje magično jedan a takođe svako celokupno za sebe. Takođe magično, kako drukčije?

[Milan Nikolic]

Један пример слике Свете Тројице:

1. Плавом бојом представљена је Личност Бога Оца

2. Зеленом бојом представљена је Личност Бога Сина/Логоса

3. Жутом бојом представљена је Личност Бога Духа Светога.

4. Централно место у облику Давидове звезде представља суштину Божију

5. Енергије Тројице резултују једном енергијом у суштини Божијој

6. Логоси бића/твари (Божанске идеје/воље) изграђују творевину кроз суштину Божију

Ових шест тачака представљају вечне и нестворене појмове Бога Свете Тројице.

Рађање и исхођење, и о небићу и творевини, можемо посебно објаснити такође кроз сликовни приказ.

Као што видите у горњој слици, једино о чему можемо да говоримо (потврдно) о Богу је о Личностима Тројице, док о Божијој суштини аналогно девичанској тајни не можемо ништа рећи. Апофатички смисао суштине Божије је немогућност потврђивања њеног својства услед непостојања појма полности у Богу - Тројица је нераздељива а тако и неиспитива на нивоу суштине.

Владика Данило је представио сликом Тројицу личности и унутар Тројице суштину (Божију), док је творевину представио као предмете који орбитирају око Тројице. Међутим, садашња представа је утолико другачија што творевина неће бити расута око Бога, него ће бити садржана унутар Бога.

Пре него што поставим слику о овим представама, бавићемо се философским објашњењем које и садржи такву слику. Дакле, треба да разумемо и сагледамо творевину као насталу из небића кроз суштину Божију - подвлачим, кроз суштину Божију, што је различито од ,,из'' суштине Божије, а ,,из'' се односи једино на небиће: творевина је настала из небића.

Иако се творевина увек креће у Богу, кроз суштину Божију, она нема директно општење са Божијом суштином (нити може да има такав однос), већ се путем логоса бића/твари и енергија Божијих приводи и одржава у постојању. Дакле, творевину ћемо увек посматрати као њено кретање унутар Бога.

Међутим, долазимо до проблема небића, јер је сва творевина из небића и постоји смртно кретање ка небићу. Тај проблем је актуелизован од када је Адам промашио сједињење творевине са Богом - Тројицом личности; самим тим, кретање творевине је усмерено ка удаљавању од Тројице личности а то је правац ка небићу, тј. ка средишту Божијем кроз ког је доведена у постојање.

Сада је јасно да свако безлично тражење егзистенције, тј. ослањајући се само на суштину Божију, је заправо пад у понор небића, а то је онај промашај који има трагичан космолошки значај. Утолико можемо изгладити црквене неспоразуме (запада и истока) који су настали услед неразумевања тих питања суштине и личности.

[grigorije22]

ILI opet moze da se uzme primer atoma

Dakle, zamislite da je ovaj atom VEČAN ..dakle, večno jeste ...nije imao kraj, niti početak, sam po sebi je svevečan, savečan, bezuzročan i bespočetan (jer je izvan prostora-vremena-materije kontinuuma, i dakle izvan zakona kauzalnosti, a i sama beskonačna egresija (infinit regres) je nemoguć) dakle ...ovaj atom MORA biti dakle večan ...

v

v

v

v

.............svi vide formaciju ovog ,,belog kruga,, zar ne, unutar trojedinstva protona, neutrona i elektrona (i njihovih nukleusa i orbitala, dakle, dinamičkih karakteristika, osobenosti, delovanja itd. jednostavno KARAKTERA ) ?Dakle, ovo je VEČAN krug?Ovo belo je pak (u prethodnom primeru gore je krug obojen u crno) predstavlja večnu osnovu, osovinu i temelj dakle večnog ..atoma, večne zajednice, svevečnosti i SAVEČNOSTI Protona, Neutrona i Elektrona ..dakle, ko je onda uzročnik kome od ova tri, i ,,kada,, i ,,na koji način,, ?I ako je pak jedno od ova tri ipostasa PRODUKT volje jednog od prethodnika u zajednici, da li je onda atom bio, i jeste sam po sebi svevečan, i savečan ili ...?Plus, da li su proton i elektron POTČINJENI volji neutrona npr. i obratno, ili oni DOBROVOLJNI, i AUTORITATIVNO formiraju zajednicu, dakle Sabor unije, gde razlučuju MEDJUSOBNO i sa APSOLUTNIM pravom i AUTORITETOM ...koji će pak da bude gore, koji sa desne, a koji sa leve strane?(kao da je to bitno uopšte, jer to samo po sebi ne umanjuje APSOLUTNO ni malo značaj, ili bilo šta ova prethodna dva) ..A isto je i sa Ocem, i Sinom i Svetim Duhom, to što je Sveta Trojica svesavršeno, svemudro i saborno odlučila, i razlučila da u zajednici bivstvuju Otac, Sin i Duh Sveti, gde pak Otac ima čast biti PRVI MEDJU JEDNAKIMA ...apsolutno, ali APSOLUTNO ni malo ne umanjuje značaj, i ABSOLUT Sina i Svetoga Duha ...i obratno ..dakle, Sabor Trojice je delovao PO KARAKTERU i osobinama, tako je razlučeno KO od ova tri Absoluta će imati odredjenu ulogu, shodno načinu na koji deluje, Sveprisutni Absolut, Premudrost je razlučen kao Otac, Večni Otac dakle, Logos je razlučen prema delatnosti SABORNO i saglasno u savršenoj, savečnoj i svesvetoj Trojici kao Sin, i deluje kao Sin, Logos, i van sveta, i U SVETU, i naravno Sveti Duh, kao Ishodnik Svetosti Oca(Premudrosti) i Svedok Istine(Duh Istine) koji svedoči o sili, slavi, ISTINI, PREMUDROSTI, ljubavi i svim blagodatima Premudrosti (Oca) koju otac kroz Svetog Duha daje Sinu, a Sin daje večnu slavu Ocu, i javlja Oca, a Njega pak Duh Sveti svedoči i potvrdjuje ..dakle, MEDJUSOBNA APSOLUTNA svevečnost, savečnost i savršenost u svesvetoj Trojici ...Saboru dakle Svete Trojice, Trojedinog jedinstvenog Boga koji se javlja u savršenstvu i harmoniji tri lica,Oca, Sina i Duha Svetog, tri lica jednog Boga ...

[grigorije22]

@Grigorije22

Ко је написао ове дивне редове?

Ne znam.

[Aquilius Cratus]

Hahahahahahahhhahaahhaahha ovo su one Lindemanove gluposti sa sestodneva kad je konacno na toj temi raskrinkan da je neki sektas, geometricar i da smatra obozenje moromonskim ucenjem a ne pravoslavnim. sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol

[Apis]

Ko je Lindemann?

[Aquilius Cratus]

Ko je Lindemann?

Sektas sa foruma sestodnev.com gde je za sebe govorio da je pravoslavan a istovremeno govorio da je nauk o obozenju mormonsko a ne pravoslavno ucenje.

[Aquilius Cratus]

Milo nam je em drago da se nas forum tako revnosno prati.

Ne laskajte sebi, ti i zivkov, time sto spamujete uopste niste zabavni. Bez Lindemana to uopste vise nije onako smehotresna komedija kao kad je on izlagao svoje bisere tacnije po njegovom falacije, misinformacije, refutacije, rebutacije i ostale jezicke pikanterije. A i Vucica vise ne odogoara tako cesto na njegove postove pa vise uopste niste zabavni.

[Milan Nikolic]

Било би добро да не скрећемо са теме. Ни мени није баш јасно шта Григорије објашњава, само примећујем да је потпуно изоставио чињеницу да се од Оца рађа Син и исходи Свети Дух.

То није некаква успутна дефиниција, него је кључно учење у тријадологији.

[grigorije22]

Ko je Lindemann?

Naucnik koji se bavi biotehnologijom i koji je zavrnuo usi kvazi naucniku Milosu Babicu, inace velikom idolu pojednicima odavde.