Како трпите усамљеност, самоћу?

[Дијана.]

To je još jedna verzija onog, 'kucajte i otvorice vam se'. Gordo samozatvaranje, bas dobar izgovor za roptanje na Boga i bližnje. Mozda najteza demonska obmana. Začarani krug samoizolacije, samosažaljenja, uvećavanja osjećanja slabosti i jada... Najgore je stanje ravnodušnosti, kad više nije važno tonem li  ili ne tonem, pruža li ko ruku ili ne pruža... Još korak i na dnu si. Hoću li dole ostati? Hoće li me talas preplaviti, da više ne vidim svjetlost? Hoću li Svjetlost?

[Снежана]

pakao zamisljam kao uzasnu usamljenost... ocajanje i dusevni bol, bez svjetlosti i radosti.. bez drugih... samo to je dovoljno, cak i bez demona i njihove zlobe i mucenja..

Па можда и ниси далеко, имам једног друга који се дуго година бавио ТМ-ом, на једном од својих "путовања" је завршио управо на тако једном месту, пустом, мрачном, хладном. Он сам са неким јадним, голим дрветом, нигде боје, све црно-бело...Каже да се у животу није осетио усамљенијим, и мисли да је баш тада видео како изгледа пакао...

 

[Дијана.]

predobar tekst: izaci iz okova svoga ja da bi se pobedila usamljenost

pruziti ruku drugome, kome je mozda i teze... naci smisao i ispunjenje u davanju od sebe a ne njegovanju sopstvene praznine.

https://www.pouke.org/news.php?do=view&id=8885&cid=0

 

nesto poput ovog... prozorljivost je teret.. valja sve razumjeti i oprostiti

[Дијана.]

[Срђан Ранђеловић]

Усамљених је пуно и сви су окружени групом људи.

[Adelaida]

Usamljenost nije odsustvo drustva i drugih ljudi oko sebe, vec nemogucnost komunikacije sa onima do kojih nam je stalo.

Karl Gustav Jung

[Дијана.]

Usamljenost nije odsustvo drustva i drugih ljudi oko sebe, vec nemogucnost komunikacije sa onima do kojih nam je stalo.

Karl Gustav Jung

cini mi se da ova misao zavrsava ovako: 'nemogucnost komunikacije onoga sto smatramo bitnim' (tj.duhovna usamljenost)

Npr. o vjeri ne mozemo da razgovaramo sa okruzenjem, pa ni s najblizima, a to nam je bitno, pa nam komunikacija ovde postaje bitna...

[Guest]

Shvatio sam da je odnos preko mreže običan surogat, ali sam svejedno navikao. Sad bih rado pristao da provedem večnost na praznoj planeti, da imam samo radionicu i nekoliko mašina.

[Arsenija]

Ne znam,po meni je bolja samoca nego lose i neprijatno drustvo...To moze da bude i blagoslov i prokletstvo...Smara me ta prica...nismo svi isti...i niko nas ne moze ubediti u suprotno...

[Дијана.]

E.A. Poe

ALONE
From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.
Then–in my childhood, in the dawn
Of a most stormy life–was drawn
From every depth of good and ill
The mystery which binds me still:
From the torrent, or the fountain,
From the red cliff of the mountain,
From the sun that round me rolled
In its autumn tint of gold,
From the lightning in the sky
As it passed me flying by,
From the thunder and the storm,
And the cloud that took the form
(When the rest of Heaven was blue)
Of a demon in my view.

 

V.Popa

ODJEKIVANJE 

Prazna soba stane da reži 
Uvučem se u svoju kožu 

Tavanica stane da skiči 
Hitnem joj jednu kost 
Uglovi stanu da kevću 
I njima hitnem po jednu kost 
Pod stane da zavija 
hitnem i njemu jednu kost 

Jedan zid stane da laje 
I njemu hitnem jednu kost 
I drugi i treći i četvrti zid 
Stane da laje 
Hitnem svakom po jednu kost 

Prazna soba stane da urla 
I sam prazan 
Bez ijedne kosti 
U stostruki se odjek 
Urlika pretvaram 

I odjekujem odjekujem 
Odjekujem
 

 

Borges PUSTINJA 

 

Prije nego uđoše u pustinju 

vojnici dugo ispijahu vodu sa zdenca 

Hierokle je prolio po zemlji vodu iz svojega vrča te kaza:

Moram li ići u pustinju,već sam u pustinji.

Ako treba žeđ da me mori,neka me već mori.

Ovo je pripovjest.

Prije nego li se stropoštah u pakao

Božiji čuvari mi dozvoliše da pogledam jednu ružu.

Ta ruža me sada muči

u mračnom kraljevstvu.

Jednog je čovjeka napustila žena

dogovoriše se da odglume posljednji susret:

Čovjek reče:

Moram li ići u samoću,već sam sam.

Ako treba žeđ da me mori,neka me već mori.

Ovo je druga pripovjest.

Niko na zemlji nema odvažnost da bude taj čovjek

[JESSY]

Ako teško doživljavate samoću, niste jedini. Za mnoge od nas samoća je parališuće iskustvo, prožeto sramom i samokritikom.

Samoću ćemo radije sakriti nego priznati da patimo od osećaja izolacije, praznine i straha. Međutim, kada pokušamo da oteramo te bolne emocije, one ne žele da odu, već se šire i postaju sve bolnije. Vremenom, zakopane emocije mogu da prerastu u psihičku bolest.

Lečenje usamljenosti zahteva mnogo više nego prosto traženje društva. Sigurno ste već iskusili da u sred velike gomile takođe možete da se osetite usamljeno i taj osećaj je isti bez obzira na to da li ste na velikoj žurci ili okruženi nekolicinom dragih prijatelja. Koren vašeg osećanja nije u odsustvu ljudi, već u unutrašnjem odsustvu, u tome što nemate pravu svest o svojoj pravoj prirodi.

Vaše pravo "ja" je vaš duh. Beskonačan i večan. Njegovi kvaliteti su ljubav, saosećanje, staloženost, radost, kreativnost, intuicija, čist potencijal i blaženstvo.

Kada ste svesni svoje stvarne prirode, osećate se voljeno i povezano, bilo da se nalazite u gužvi na stadionu, ili da provodite tiho popodne potpuno sami. Na najosnovnijem nivou potpuno uživate u sopstvenom prisustvu.

Usamljenost je, sa druge strane, stanje je u kojem ste negativno nastrojeni prema svom prisustvu i zato se okružujete drugim ljudima koji bi trebalo da popune tu prazninu.

Osećaj unutrašnje praznine je univerzalan. To je rezultat ograničenog stanja svesti koja je sužena, nesposobnost da se vidi dalje od granica krute realnosti. Što više pokušavate da odbranite ove granice to postajete uplašeniji i nesigurniji.

Usamljenost je samo jedan od simptoma. Kada imate suženu svest, lako je izgubiti se u drami ego-uma (onog malog aspekta naše ličnosti koji se oseća odvojenim). U pogrešnom pokušaju da se osetimo bezbedni, ego-um se oslanja na pojačanje od drugih ljudi kako bi se osećao voljeno, ne shvatajući da je ljubav zapravo u našoj bazičnoj prirodi. Ova borba je osnovni uzrok bola i samoće.

Prvi korak ka izlečenju od samoće je saosećanje sa samim sobom i prihvatanje svih svojih emocija. Emocije su uglavnom podeljene na "pozitivne" i "negativne", ali u realnosti je svaka emocija validna. Ako na to dodate samokritiku, svaka emocija može biti pogubna.

Svaki put kada se osećate usamljeno ili uplašeno, pre nego što počnete da osuđujete sami sebe, počnite da saosećate sa sobom. Pomoći če vam ako razmislite kako biste se u toj situaciji poneli prema detetu ili životinji. Sigurno se ne biste istresli na njih, povisili ton, rekli im da stegnu zube i prestanu smešno da se ponašaju. Ponudili biste im ljubav, pažnju i razumevanje.

Posmatrajte svoju usamljenost kao glasnika koji vas podseća da je svest o vašoj pravoj prirodi ispunjenoj ljubavlju trenutno zamagljena teškim mislima koje proizvodi ego-um. Kada počnete da prihvatate svoje emocije, potreba da sakrijete kako se zaista osećate će nestati a vi ćete se odnositi prema drugima onako kako bi to uradilo vaše pravo biće. Ta ljubav i prihvatanje samog sebe osnova je za ispunjavajuću vezu.

 

http://www.tvbest.rs/117874-kako-podnosite-usamljenost

[Aquilius Cratus]

Kao guster sunce.

[Дијана.]

Blago tebi...

[Иван ♪♫]

самоћа је супер, усамљеност је много гадна ствар...

[JESSY]

Usamljenost i samoća se često poistovećuju u svakodnevnom govoru. Međutim,biti sam i biti usamljen nije isto. Samoća je konstruktivno stanje kada osoba ima vreme za sebe i fizički je sama. Tad osoba može da se posveti učenju, umetnosti, prirodi, čitanju.Naime, ako želite da napišete knjigu, doktorski rad ili napravite neki novi izum, vrlo često će vam biti potrebno da budete sami i da se skoncentrišete.

Posebna vrsta samoće je kada nam je potreban "prostor i vreme" da razmislimo o sebi i onome što nam se dešava. Naime, posle raskida, svađe, teškog dana na poslu, ili velikog uspeha, možemo poželeti da se malo osamimo i porazmislimo o svemu. Introspekcija, samorefleksija su korisne za naš lični rast i razvoj.

Svi smo verujem bili sami više puta u životu. Međutim, današnje moderno doba nam sve ređe daje mogućnost za samoću. Ne samo da je fizički sve teže ostati sam, već smo i izloženi tome da smo stalno konektovani. Mailovi, pozivi nam stižu u skoro svako doba dana i naše privatno vreme skoro pa nestaje. U firmama se sve češće susrećemo sa situacijama da se od zaposlenih očekuje da su stalno dostupni, dobijaju se službeni telefoni a mailovi se proveravaju i vikendom. Stanje u zemlji dovodi do toga da je teže biti samostalan i nezavistan pojedinac a i oni koji to uspeju često su prinuđeni da kupe male stanove i da dele prostor sa više članova porodice. Imati dvorište i biti offline danas postaje luksuz.

Vreme za sebe postaje sve kraće, a upravo to vreme nam je potrebno. Naša iskustva, naše emocije, naša razmišljanja treba osvestiti, proživeti, integrisati. Ponekad treba jednostavno sesti i duboko disati. I ljudi vam kažu: "Nemam ja vremena za to!", ili "Ne smem gubiti vreme! Stalno razmišljam o tome šta sam mogao da uradim za to vreme!" Međutim, danas se vreme gubi dok se juri da se ne izgubi!

Naša deca a i mi sami smo anksiozniji nego naši vršnjaci u nekim prošlim stolećima. Fenomen "fear of missing information" je sve zastupljeniji. Kada nismo konektovani, kada nismo u toku postajemo anksiozni povodom mogućnosti da nešto propuštamo. Onda vidite druge ili možda i sebe uhvatite u tome da gledate tv, ali istovremeno proveravete telefon ili čitate na telefonu, dok vam je istovremeno i računar upaljen. Kako kaže Šeri Terkl "biti sam se čini kao problem, delim dakle postojim".

Šta ako vam kažem da je biti sam ne samo poželjno, već i zdravo po vas? Samoća je stanje kada smo sami ali ne moramo biti usamljeni tada. To je stanje u kojem ste dovoljno dobro društvo sebi, i možete ga iskoristiti za istraživanje sebe, svog života i svojih potencijala. U jednom tekstu sam našla možda najlepši opis samoće "samoća znači unutrašnji mir koji potiče od ispunjenosti, to je uživanje u tišini, ona je osvežavajuća, daje nam mogućnost da ponovo spoznamo sebe i sagledamo stvari iz druge perspektive."

"Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira."

A. Šopenhauer

http://www.pricajmootome.rs/index.php/psiholoske-teme/zanimljivi-tekstovi/354-o-bliskosti-i-usamljenosti-sami-zajedno