Potop, argumenti za i protiv

[Kolega2357]

Studirao sam biologiju tako da manje vise znam sta kako, nego mi nije jasno kojim metodama se sve to meri... drugim recima ocu da kazem da ne verujem u tacnost tih merenja. Kao sto ne verujem ni mnogim tkzv. naucnicima sta pricaju, jer je njihovo opazanje samo trenutni model stvarnosti.

Ne verujem ni ја u merenja koja naučnici kažu jer neki rade to samo za pare a sve svoje tvrdnje demantuju. Ti to možda malo bolje znaš nego ja jer si studirao biologiju. Nedokazivo je kako je Zemlja nastala ali sve te teorije su subjektivne i pristrasne.

[Kolega2357]

Може ли неко да ми потврди да овде заиста пише оно што сам прочитао? Имам утисак као да сам у сред... ма нема везе.

Ajde da se ti malo ne majmunišeš bilo bi lepo od tebe. 

[DYNABLASTER]

Ajde da se ti malo ne majmunišeš bilo bi lepo od tebe. 

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

 

E ovo nije nista licno niti slicno, nego mi stvarno bi smesno lol

[cloudking]

Pesak u Sahari je start 4.6 milijardi godina.

 

Pustinjskim peskom ne moze da se zida... sta mislis sto su u Dubaiju dovozili pesak preko pola planete kad su pustinjska zemlja i imaju ga u izobilju?

 

Sama Zemlja je stara 4 milijarade godina. Da bi se formirao život na nekoj planeti treba 3 milijarde godina jer za to vreme kiseonik i vodonik se spajaju u vodu koja je osnov života. Cijanobakterije se redukuju preko nitrata i ispuštaju azot u vazduh. Sve je ovo potrebno da bi se desio potop. Potop prelazak jednog menjanj polova u drugi.

 

Ja... ne verujem... sta si... ti ovde... napisao....

[CecaV]

200mil, ....   1Milijarda, ....   4milijarde....

..., nego mi nije jasno kojim metodama se sve to meri... drugim recima ocu da kazem da ne verujem u tacnost tih merenja. Kao sto ne verujem ni mnogim tkzv. naucnicima sta pricaju, jer je njihovo opazanje samo trenutni model stvarnosti.

...postoje knjige i članci koje prostim jezikom objašnjavaju metode merenja starosti stena.       preporucujem biblioteku ...  

 

Skeptičost u naučne metode merenja starosti stena ili fosila mogu da shvatim tek kod pojedinaca koji su te metode dovoljno izučili i mogu da stoje iza kontra-argumenata.

[cloudking]

Eh koliko puta sam samo savetovao da ljudi prvo makar probaju da se edukuju ili procitaju makar jedan jedini rad na temu o kojoj diskutuju... ali ne. Ovde mngi vise vole da donesu odluku onako odokativno i to tako da se njima najvie svidja. Onda tu odluku proglase za svemogucu Istinu i u stanju su da je brane kao da im je sam Bog licno rekao o cemu se radi.

 

Prosecan tok misli te vecine bi isao otprilike ovako:

 

(na vestima): Naucnici su uspeli da modifikacijom genetskog potpisa "uzgoje" organe podobne za ljudsku transplantaciju i to tako sto oni rastu unutar svinja. Kada dovoljno napreduje u razvoju, organ se odstranjuje iz zivotinje a pritom sama zivotnja ne trpi niakave posledice s obizrom da se taj organ samo koristi resursima zivotinje ali ne predstavlja vitalan deo njenog organizma. Ovaj vid uzgajnja organa obecava svetlu buducnost za mnoge pacijente koji su terminalno bolesni i transplantacija je jedina nada..."

 

Pripadnik vecine: E svasta! PA svi znaju da je nemoguce zivotinjski organ da se presadi na coveka. Dragi mozgu, ovog trenutka cemo ovu vest da tagujemo kao netacnu i stavicemo je  u kategoriju ateistickih lazi i obmana. U opis cemo da stavimo da je to smisljeno s razlogom unistavanja pravoslavlja te da je proitv bozije volje a to znaci i protiv Srbije... Jedina svrha ovih istrazivanja je totalno unistavanje religije da bi se stvorilo pogodno tle za zlocinacke planove osvajanja sveta putem ubijanja Srbije...

 

 

Skeptičost u naučne metode merenja starosti stena ili fosila mogu da shvatim tek kod pojedinaca koji su te metode dovoljno izučili i mogu da stoje iza kontra-argumenata.

 

Nema to veze... Dyna ce svakako da nastavi po starom

[grigorije22]

Теолошко тумачење "потопа" (чисто да видите како размишљамо о овој теми): Потоп и вавилонска кула Библијски писац дефинитивно не говори о неком историјском потопу. Народи који немају великог контакта са водама, којима је вода дефицитарна имају митове да је некада земља била потопљена. Неке од занимљивих теорија потопа говоре о томе да је у питању више једна врста страха који човек носи од самог рођења. Дакле, нека психо-аналитичка теорија и да је то повезано са преднаталним боравком у утроби. Колико је она тачна ми у то не можемо улазити, али врло често се дешава да деца имају страх од воде. Чак и научници говоре о неким катаклизмама које су се дешавале. Занимљиво је да то јахвеистички писац доживљава (додуше и свештенички писац такође) као казну за грех и то је једна занимљива форма размишљања библијског теолога која је опет нама данас мало страна. Проблем у свету настаје у оном тренутку када онај који је назначен да буде господар света, свештеник творевине, онај који је створен по лику и подобију злоупотребљава тај исти свет. Тада и он сам бива увучен у стихију света која може да донесе и такву врсту катаклизме. То је и учење у Цркви, где се човек предаје стихијама, престаје да буде господар творевине, а господар творевине је и господар самога себе. То може бити само у сарадњи са Богом. То ће се видети и у причи о кули вавилонској, а и у причи о првородном греху где Бог налаже човеку: све можеш само то не можеш. Та тежња ка томе шта не може, говори о људској охолости и спремности да одбаци самога Бога, да пређе своју меру и самим тим уноси стихију. Преступ у случају изгнанства из едемског врта је био те врсте, морални пад је исто преступ богопромишљеног начина живота код људи и он изазива извесну реакцију, у овом случају реакцију Бога кроз природне феномене. Дакле, битно је не усмеравати мисли (када је потоп у питању) како је то могло бити и шта је то могло бити. Као и Каинов знак, не знамо шта је значио ни како је изгледао. Чак и када би га видели не би га знали протумачити. У овом случају у самом факту потопа, не знамо шта се ту мислило, какву информацију човечанство носи о потопу. Локалних поплава је било у свим местима где су постојале велике реке и где постоји могућност поплаве долазило је до поплава локалног карактера. Територија Месопотамије је по томе јако позната, долина реке Нил такође. За људе који су записивали ове догађаје то је био потоп читавог света. Значи, не треба улазити у причу дали се ради о локалном потопу или о неком глобалном који се збио негде у праисторији на нама непознат начин. Дакле, та прича о потопу, будући да постоји код многих народа, ушла је у Библију у две верзије. То су извештаји из круга јахвистичког и каснијег свештеничког предања. Теологија и једног и другог је јако блиска, готово идентична: до потопа је дошло због греха. Ова теолошка констатација је револуционарна у историји људске мисли. Међутим, људи који су давали коначан изглед Петокњижју су оба ова предања интегрисали у једну причу (тзв. редактори). Не знамо тачно када се то могло десити. Једна од теорија је за време ропства у Вавилону. Када би се ова два предања одвојила добили би смо два потпуно независна извештаја о потопу. Докази да је то тако могу се видети на следећим местима: - два пута се описује поквареност људског рода услед које долази до потопа: 6, 5-8 и 6, 9-13; - два пута Бог заповеда Ноји да направи лађу: 6, 14 и 22 и 7, 2-5; - два пута је описан улазак у лађу: 7, 7 и 10 и 7, 13 и 16; - на два начина су бројане животиње које су ушле у барку: 6, 19-21 узет је од сваке врсте по један пар, а према 7, 2-9 животиње се деле на чисте и нечисте; од чистих животиња уводи се у лађу седам пари, а од нечистих по један пар; - хронологија потопа је двострука: према 7, 12 потоп настаје услед кише која пада четрдесет дана и ноћи, а према стиховима 7, 11 и 8, 14 да се закључити да је потоп трајао годину дана; - према неким текстовима, 7, 12 и 8, 2, потоп је настао услед непрекидног падања кише, међутим 7, 11 говори да се тај дан развалише сви извори бездана и отворише се уставе небеске. То је слика свемира коју су имали стари Јевреји: вода над сводом и вода по сводом. - језички је лако одвојити ова два предања једно од другог: јахвистичко предање је карактеристично по томе што се Бог увек именује као Јахве, сем у 7, 9 где се једанпут назива Елохим; јахвистички извештај је карактеристичан по мноштву антропоморфизама, животиње се деле на чисте и нечисте, нема хронологије као код свештеничког извештаја (уводи 40 дана што је симболика), потоп је схваћен као киша, после потопа Ноје приноси жртву и због тога се појављује бројка седам пари чистих животиња (јер да је био само један пар, након жртвовања, врста би изумрла). У свештеничком извештају Бог се назива Елохим, нема антропоморфизама, Бог негде из неба све посматра и гледа и кажњава, писац не разликује чисте и нечисте животиње, склоност према хронологијама, до потопа долази услед отварања устава небеских. Када писац каже „сва земља би потопљена“, питање је да ли он мисли на целу земљу у шта за Јеврејина значи „сва земља“. Када је Јосиф био високи чиновник у Египту и када је завладала глад сви народи долазе код њега да узимају жито. Лако је закључити да је за библијског писца „сва земља“ земља за коју он зна. Када је Израил освајао обећану земљу страх је обузео „све народе“ под небом. Дакле, писац говори о делу света који је њему познат, а локалних поплава је било. Међутим, има неких ствари које писац на вешт начин теологизира. Бог наређује Ноји да сагради барку и ту се користи реч „тебах“, што је страна реч у јеврејском. Библијски писац ову реч повезује са малим ковчегом у који је стављен Мојсије. Дакле, као и у већини случајева, библијски писац не претендује да износи историјске факте. Он се користи старим предањима која нису постојала само код Јевреја већ и код других народа. Дали је било глобалне поплаве или је реч само о локалним поплавама, тешко да ћемо наћи општи консензус. Библијско писцу је једини битно да је до потопа дошло због моралне извитоперености човека. Ту се износи теологија да морални грехопад изазива физичку реакцију, стихије природе. И у извештају о градњи вавилонске куле писац нема амбиција да прикаже историјске факте, да је у току ноћи дошло до пометње језика и да људи више нису могли да се разумевају. То прво није ни идеал библијске теологије. Идеал библијске теологије је склад и разумевање међу људима. Као једна од главних теолошких идеја, којом писац прерађује један стари мит са истока, могао би се узети мит о дивовима који покушавају да се попну до богова. Овај мити изражава људски порив да се попне на престо Свевишњега. Ово и библијски писац узима као текстуалну подлогу да са њоме изрази нешто друго. Он је имао више теолошких идеја које је хтео да покаже и текст је временски добио на значењу. Прво, сама градња града и устројавање цивилизације је дело Каиново. У библији постоји једна врста одбојности према култури, цивилизацији. То је због тога што се култура и градови античког века из социјалне равни устројавао на неједнакости људи. Силни градови, куле које су грађене су подизани на нечијем зноју и крви. То је једна априорна ставка коју библијски теолог има према таквим феноменима. Та строга хијерархијска подељеност људи античког века која је највише оличавана кроз изградњу великих монументалних зграда и градова је била нешто што библијски писац није гледао са симпатијама. Следећа ставка је што се та кула подиже неком другом богу који и није Бог. У 5, 11 постоји једна дискусија сукобљавања са митом који некада владао. Јахве мора да сиђе на земљу и да види где је та кула, она је за њега невидљива. Он је из своје висине једва примећује. То је на известан начин изругивање ранијем миту. Ова кула је нађена у ископинама Вавилона, као степенаста пирамида. Била је висока као ширина темеља, 91,5 м. Питање је да ли писац мисли на ову кулу или на кулу која је раније била ту, није познато а није ни битно јер њему кула као кула није толико занимљива. Та кула је грађена не из разлога да се људи попну на небо, већ је она била светилиште, на врх те куле се служило врховном богу. Она је, дакле грађена из религијских разлога. Библијски писац можда у овом контексту омаловажава и оспорава вавилонски култ бога Мардука. То би могао бити други ниво значења. Поред овога у самом тексту се показује да је сама кула, сама идеја људска Богу готово смешна. У причу се уклапа и једна констатација коју писац уноси као речи Божије (6. стих): гле народ један и један језик у свих... Библијски писац говори о човековим могућностима и границама. Охолост која је једнако присутна код човека од самог почетка је била нешто што је писац хтео да означи као лошу амбицију. Пориви овакве врсте, тежња ка нечему преко, немање мере се људима показују као негативни. Духовно биће мора имати нека ограничења. Животиње га немају, али су зато животиње. Трећи аспекат је дијалог са цивилизацијом. Дали је цивилизација по себи нешто што је прихватљиво и потребно човеку или не. Библијски писац јахвеиста, означавајући Каина као градитеља првога града, износи једну доста сумњичаву идеју о томе да ли је урбани начин живота по вољи Богу или не. И дан данас у Цркви постоји становиште да се на свет гледа као на стециште страсти, разузданости и безбожности. И то је један легитиман поглед оних који не живе у њему, али само њих. Креативност човека по себи је неопходна. Он је биће које ствара и влада, али како и на који начин то је већ друго питање. Стиче се утисак да писац има негативан однос према тој злоупотреби човека према творевини, али и односа међу људима, према цивилизацијском које уништава оно суштинско људско, где се човек доводи у неприродно стање. Значи, постоји једна врста полемике у тексту где писац дискутује и спори цивилизацију, али не цивилизацију као такву него неке феномене који се појављују у друштву. 

[grigorije22]

A zatim sleedi pohvala Mlijkovu za tekst

 

Miles Babbage Ok, sasvim lepo napisano. Možemo se ne slagati oko nekih ideja (recimo, da li je ideja greha kao uzroka potopa zaista revolucionarna), ili oko vrednosti teologije generalno, ali ovde nema nikakvih naučnih problema ili direktno kontrafaktualnih tvrdnji. Štaviše, autor pokazuje dubinu misli i analize, priznaje i uzima u obzir razvnorsnost izvora iz kojih Biblija uopšte dolazi...

Trećim rečima, ovo su ljudi koji su nada za budućnost religijske misli. Ako u religiji ima nečega što vredi spasavati, i ako vera ima budućnost (o obe stvari se može raspravljati, ali to je potpuno druga priča), ona se nalazi u ovakvim stvarima. Prihvatanje realnosti, razmišljanje zasnovano na istini, i uvođenje otkrovenje tek nakon što se sve ostalo uklopi u stvarni svet.

[grigorije22]

Ako potop nije bio globalan kako objasniti ovo?

 

http://www.orthodox.cn/localchurch/200406ancientcnhist_en.htm

[Justin Waters]

Ako potop nije bio globalan kako objasniti ovo?

 

http://www.orthodox.cn/localchurch/200406ancientcnhist_en.htm

 

Ovdje ima puno nategnutnog tumacenja. Naprimjer to bozanstvo "Shangdi" pokusava se nametnuti da to predstavlja obozavanje jednog licnosnog Boga, i to je poprilicno savremeno tumacenje i tako ga hoce vidjeti upravo kineski hriscani, medjutim u drevnoj proslosti "Shangdi" se nije shvatao kao vrhovni Bog, vec upravo kao Tao, ili Brahman u Indijaca. Univerzum, nebo, svih od svih, vrhovni princip. Cijeli tekst je nategnutno tumacenje da predstavi ono sto autor zeli da vidi, a ne ono sto jeste zaista. 

 

Ne trebas razbijati glavu Griso. Za opovrgavanje globalnog potopa mogu ti dati puno hidraulickih, hidroloskih, meteoroloskih, morfoloskih i drugih "skih" argumenata tako te ovakvi tekstovi nece zbunjivati

[grigorije22]

Ne verujem ja u potop koji je pogodio celu planetu, nego me interesuje bas taj argument u vezi mnogih naroda koji imaju identicnu pricu sa Biblijskom. Jedno od kineskih predanja o Potopu tvrdi da svi Kinezi potiču od pretka koji je preživeo "Potop" i koji se zvao Nu-vah. Po njihovom računu to je bilo 2297 g.p.n.e.(zanimljivo, po bibliji otprilike 1656 g. nakon stvaranja sveta) U brodu u kojem su se spasaili bilo je osmoro ljudi. U kineskom slikovnom pismu simboli: mali bord, osam u usta(ili osoba), svi zajedno sačinjavaju veliki brod

[DanijelaPG]

Први пут је свијет био уништен водом, други пут ће ватром. Зашто бих сумљала у то а слијепо вјеровала научницима. Колико знамо и они су сваки час у дилеми, те потврђују те демантују.

 

Што се тиче ових нових археолошких назови доказа, ја томе не верујем. Ко каже да то није подметнуто?

 

Што се тиче кинеског претка, све расе потичу од три Нојина сина: Хам, Јафет и Сем. Читали смо о Хамовом проклетству (црна раса), док је сем благословен(бијела раса), жути су Јафетовци.

[Justin Waters]

Ne verujem ja u potop koji je pogodio celu planetu, nego me interesuje bas taj argument u vezi mnogih naroda koji imaju identicnu pricu sa Biblijskom. Jedno od kineskih predanja o Potopu tvrdi da svi Kinezi potiču od pretka koji je preživeo "Potop" i koji se zvao Nu-vah. Po njihovom računu to je bilo 2297 g.p.n.e.(zanimljivo, po bibliji otprilike 1656 g. nakon stvaranja sveta) U brodu u kojem su se spasaili bilo je osmoro ljudi. U kineskom slikovnom pismu simboli: mali bord, osam u usta(ili osoba), svi zajedno sačinjavaju veliki brod

 

Puno je takvih tekstova falsifikovano. Trebas biti pazljiv kad ih citas na koje reference se pozivaju.

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Great_flood_and_procreation

 

Bas se spominje " The myth narrates a brother and sister incest and often confused with the myth of Nüwa and Fuxi". Nuva i Fuksi su bili bozice, a ne ljudi. 

 

Kao sto mozes da vidis, slicnost nekih tekstova sa biblijskim ne znaci da oni svi poticu iz Biblije i da Biblija opisuje nekakve realne istorijske dogadjaj.e Vrlo je vjerovatno obrnuto. Biblija je mahom napisana u vavilnoskom ropstvu, i za prve knjige postanja narativno su koristeni lokalni mitovi kojima je udahnut novi smisao krzo uvodjenje Jahvea kao jedinog Boga koji je tvorac svega i upravlja svime, a ne raznorazni bogovi i bozice. 

[DanijelaPG]

Библија је реланија од кинеских и хиндуистичких митова о двоглавим и десетоножним боговима који су се парили па су тако настали људи, хиљаду питања и ниједан одговор. У Библији стоје реалне ствари...један Бог који је створио људе. Све остало су идоли и обмана. Сам апостол Павле у свом миционарском путовању критикује Грке и њихово клањање боговима. Каже што мртве богове називате живима.

 

Мени су исто некад и те приче из Библије дјеловале као измишљене причице, а онда сам читајући донекле и постанак других религија, склапала коцкице и дошла до истине. А истина је у Библији. Не постоји ништа друго што би толико реално описало постанак свега. Наравно, многе ствари у Библији су писане метафоричним језиком па не можемо у свему бити буквалисти.

[grigorije22]

Puno je takvih tekstova falsifikovano. Trebas biti pazljiv kad ih citas na koje reference se pozivaju.

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Great_flood_and_procreation

 

Bas se spominje " The myth narrates a brother and sister incest and often confused with the myth of Nüwa and Fuxi". Nuva i Fuksi su bili bozice, a ne ljudi. 

 

Kao sto mozes da vidis, slicnost nekih tekstova sa biblijskim ne znaci da oni svi poticu iz Biblije i da Biblija opisuje nekakve realne istorijske dogadjaj.e Vrlo je vjerovatno obrnuto. Biblija je mahom napisana u vavilnoskom ropstvu, i za prve knjige postanja narativno su koristeni lokalni mitovi kojima je udahnut novi smisao krzo uvodjenje Jahvea kao jedinog Boga koji je tvorac svega i upravlja svime, a ne raznorazni bogovi i bozice. 

Dobro, ali ipak su pisci bili nadahnuti da ne ispadne da su samo uzeli vec postojecu pricu i ubacili neka svoja razmisljanja. Jer to mu onda dodje kao ideologija.