Potop, argumenti za i protiv

[RYLAH]

пре 10 минута, tripo 41 рече

Po Svetom pismu pre Potopa se iznad zemljine atmosfere nalazio vodeni omotač, koji je samim tim prirodno proizvodio efekat staklene bašte, pa se zemlja više grejala energijom iz svog jezgra, nego svetlošću koja je dolazila od Sunca.

На првом месту, постави линк са ког си ово скинуо да би могла да се прати кредибилност приче.

Друго, ајде ми молим те наведи тачан цитат из Светог писма где пише да се око Земље пре Потопа налазио водени омотач? И дај ми уопште цитат Светог писма који се бави атмосфером или обликом Земље.

[GeniusAtWork]

пре 16 минута, RYLAH рече

На првом месту, постави линк са ког си ово скинуо да би могла да се прати кредибилност приче.

LiquidFirmament.org

[Плаво Небо]

пре 1 сат, RYLAH рече

Друго, ајде ми молим те наведи тачан цитат из Светог писма где пише да се око Земље пре Потопа налазио водени омотач?

(Пост. 1):
1. како Бог рече да буде свод између вода:
2. како растави воду под сводом од воде над сводом;
3. како свод назва небо.

 

[Благовесник]

Тако је био могућ и ефекат стаклене баште, при чему је земља орошавана  како и сведочи библијски извештај.

[Avocado]

пре 8 минута, Благовесник рече

Тако је био могућ и ефекат стаклене баште, при чему је земља орошавана  како и сведочи библијски извештај.

Ako pod "moguć" misliš na to da je mogao Bog svašta magično da odradi, onda ok, mada mu tada ne bi ni trebao nekakav vodeni omotač da bi pravio efekat staklene bašte... mogao je samo da pukne prstima i da taj efekat bude tu...

Ako si pod "moguć" mislio na to da je u skladu sa prirodnim zakonima moguće da sloj vode lebdi iznad atmosfere, onda

[Благовесник]

Не да је само могуће, него је тако и било.

[Heraklit]

пре 7 минута, Avocado рече

Ako pod "moguć" misliš na to da je mogao Bog svašta magično da odradi, onda ok, mada mu tada ne bi ni trebao nekakav vodeni omotač da bi pravio efekat staklene bašte... mogao je samo da pukne prstima i da taj efekat bude tu...

Ako si pod "moguć" mislio na to da je u skladu sa prirodnim zakonima moguće da sloj vode lebdi iznad atmosfere, onda

 

[о.Горан]

Поменута је Пангеа коју је осмислио још Алфред Вегенер. Какви су то тектонски поремећаји довели да се копна раздвоје?

 

Иначе, у Светом Писму пише у Постању 10, 25 да се "раздели земља" за време Еверовог сина Фалека.

[RYLAH]

пре 3 часа, Плаво Небо рече

2. како растави воду под сводом од воде над сводом;

Значи, ово је све? 

Не може библијски писац на воду над сводом да мисли на кишу (воду на небу), на облаке (воду у другом агрегатном стању) него баш на тај водени омотач, који се нигде не спомиње изричито, него се сад само из овог једног стиха извлаче хипотезе?

[RYLAH]

пре 40 минута, о.Горан рече

Иначе, у Светом Писму пише у Постању 10, 25 да се "раздели земља" за време Еверовог сина Фалека.

Два минута Гугла да се види на какву се "поделу земље" мисли у овом стиху (хинт: није распрачавање земљине коре на континенте, јер би се таква катастрофа, највећа у историји забележеног света до тад, сигурно поменула). https://en.wikipedia.org/wiki/Peleg

Не можете да идете тако и вадите из контекста, било текстуалног или историјског, оно што мислите да вам одговара за ваше приче.

[Avocado]

пре 8 минута, RYLAH рече

Не можете да идете тако и вадите из контекста, било текстуалног или историјског, оно што мислите да вам одговара за ваше приче.

Pa šta onda da rade? 

[о.Горан]

пре 7 часа, RYLAH рече

Два минута Гугла да се види на какву се "поделу земље" мисли у овом стиху (хинт: није распрачавање земљине коре на континенте, јер би се таква катастрофа, највећа у историји забележеног света до тад, сигурно поменула). https://en.wikipedia.org/wiki/Peleg

 

Знам ја да си ти мислиоц типа "два минута Гугла", то не мораш да наглашаваш. Шта овај линк доказује, сем што каже "није то мајке ми"? Наравно, ништа с ништа као што сам и претпоставио.

А кад си већ поставио овај линк, тамо пише да је Пелег( или Фалек) живео 339 година по Септуагинти, односно 239 по масоретима. Обе су цифре веће од 200. Дакле, да ли је дотични живео више од 200 година, да или не? Ово питање важи и за све претпотопне праоце.

 

Кад сам већ поменуо Вегенера ево једног лепог текста о њему, да нешто научиш:

 

Модни трендови у науци

 

Скоро свако може бити научник; скоро нико не може бити добар научник.

Ларисон Кадмор, биолог

 

Парадигме

Мој професор физичке геологије причао је о запањујућем, “слагалици” сличном, типу слагања између источне и западне обале Атлантског океана. Причао је да је деценијама раније човек по имену Вегенер изнео претпоставку да су се, некад давно, Европа и Африка налазиле до Северне и Јужне Америке, и да међу њима није било Атланског океана. Отада се тај велики супеконтинент расцепио на мање континенте, стварајући тако између њих Атлантски океан. Професор је споменуо и да на ту идеју, мада је била занимљива, нико више не обраћа много пажње. Он није знао да ће шест година касније геолошка заједница сасвим променити свој став и од потпуног одбијања прећи на скоро потпуно прихватање Вегенерове идеје.

Та нова идеја да су се континенти селили била је револуционарна и утицала на многа геолошка тумачења, укљућујући и представе о томе како су се формирали светски континенти, планине и океани. Уџбеници су се опет морали написати испочетка. Живети током тог великог помака у мишљењу било је и узбудљиво и отрежњавајуће. Било је узбудљиво, јер је изнесено тако много нових тумачења, и јер се испоставило да је Вегенер, тако оштро критикован, нарочито од стране америчких геолога, напослетку ипак био у праву. Нажалост, он је умро много пре него што су његове идеје прихваћене. Тај помак у мишљењу био је и отрежњујућ јер је неке од нас оставио да се питамо колико ће сада исмеваних идеја ускоро постати прихваћене догме. Промена у веровању да су се континенти селили била је драматична и озбиљна. У дебати је често било исмевања и сатире. Пре прихватања нове теорије, нисте могли бити део геолошке заједнице ако сте веровали да су се континенти селили. После тога, веровати да нису клизили површином Земље чинило вас је геолошким аутсајдером. Изгледа да су доминирали социолошки фактори. Збуњивало је то како су тако велике групе научника могле да буду тако сигурне да се континенти нису померали, а затим, врло ускоро после тога, да буду тако сигурни да јесу. То сугерише да научници теже да делују као уједињене групе верне једне другима или некој идеји, уместо као независни истраживачи. Не раде то само научници; видимо ту тенденцију и у другим подручјима, каква су национализам, политика и религија. То може имати дубоке импликације по наше тумачење науке. Да ли је наука постојани напредак ка истини, како многи научници теже да верују, или она зависи од милости групног понашања научника док прелазе са једне идеје на другу?

Присуствовао сам конференцији Међународне асоцијације седиментолога на којој су приређене свакакве техничке репрезентације о томе како идентификовати и тумачити структуре и разне промене које се временом дешавају у геолошким седиментима. Међутим, оно што је вероватно била најважнија презентација конференције није се бавило начином на који се седименти понашају, већ о томе како се понашају сами седиментолози (они који проучавају седименте). Под називом Модни трендови и модели у седиментологији: једна лична перспектива председник асоцијаце говорио је о научницима истичући како они теже да се крећу од једног модерног тумачења ка другом. Осврћући се на прошла тумачења о седиментима показао је како неколико година доминира једна идеја, затим је неколико година у центру пажње друга, коју онда смењује трећа итд. Он је и идентификовао оно што помаже да нека идеја постане модерна. Нарочито важни за стицање признања су: благовременост, једноставност и публицитет. Задовољство је видети да неки водећи научници препознају чињеницу да и други фактори, поред некад наводно непристрасног трагања за истином, могу покретати научни процес. Популарна прихваћеност једне идеје може одражавати понашање, уместо заснованост на убедљивим доказима.

Године 1962. је Томас Кун објавио књигу коју неки учењаци сматрају најутицајнијом анализом понашања научника. Названа Структура научних револуција она оспорава “беспрекорну перцепцију” науке као постојаног напредовања ка истини. Уместо тога, Кун је изнео претпоставку да науком влада више друштвено понашање научника него чињенице науке. Како би се и очекивало, та књига је критикована из разних перспектива, и неки научници нису били баш импресионирани. Више филозофа,  укључујући и мађарског филозофа науке Имреа Лакатоша, притекли су науци у помоћ предлажући мање радикалан сценарио, по којем се научне идеје заиста мењају, али више на основу рационалне корекције него друштвеног понашања.

Кун је претпоставио да нормално научници врше своја истраживања и доносе своје закључке под утицајем широких концепата које он зове парадигме. Парадигме се дефинишу као концепти “који на извесно време дају моделске проблеме и решења.” Било да су парадигме истините или лажне, научници их прихватају, бар за неко време, као истините. Примери би били еволуција, или идеја да се континенти крећу. Раније широко прихваћена идеја да се континенти не крећу такође би била парадигма.

Пошто се парадигме прихватају као истините, објашењења која се не уклапају у парадигму сматрају се лажним или се супротни подаци тумаче као аномални. Поједници који предлажу идеје изван парадигме такође су неприхватљиви. Такав затворен став тежи да ограничи иновацију и помаже да се живот парадигме што више продужи.

Подешавање података под прихваћеном парадигмом Кун зове нормалном науком. Понекад се јавља промена у парадигми, и то се зове научна револуција. Промена из веровања да се континенти не крећу у веровање да се крећу била је научна револуција. Кун је окарактерисао научну револуцију као “искуство преобраћења,” што је израз који га није учинио омиљеним у научној заједници, која сматра објективност и разум својим ознакама. Трансформација из једне парадигме у другу је обично тешка, и може представљати помак према или грешци или истини. Кунова гледишта су вероватно екстремна и теже да минимизирају достигнућа науке. Али у једну руку, на основу онога што учимо из историје науке, његов концепт парадигме је перцептивна анали за понашања научника.

Некад се парадигма може вратити одбаченој парадигми. Пример који је раније споменут је идеја да живот може настати спонтано сасвим сам од себе. Та идеја је била дуго општеприхваћена, а затим одбачена због рада Луја Пастера, а сад је опет прихваћена као део натуралистичког еволуционог сценарија. Исто се може рећи и за улогу великих катастрофа у Земљиној историји (кататрофизам). Та идеја била је прохваћена, одбачена, па опет прихваћена. Свака процена науке треба да узме у обзир утицај доминирајућих парадигми на закључке до којих она долази.

 

 

Ариел Рот, Наука открива Бога

[RYLAH]

пре 5 часа, о.Горан рече

Знам ја да си ти мислиоц типа "два минута Гугла", то не мораш да наглашаваш.

Не могу да будем мислиоц, него мислилац. Ако би већ да солиш памет другима, научи макар граматику за почетак. Али то на страну, за глупости које ти овде постављаш, и два минута Гугла је много да се разбуцају.

пре 5 часа, о.Горан рече

Шта овај линк доказује, сем што каже "није то мајке ми"?

Да си хтео да читаш оно што ту пише, доказује да је пре вас толико паметних било много хришћанских мислилаца који су промишљали о томе шта је тај стих значио, и да то нема никакве везе са распадом Пангее. А да си мало и сам размислио уместо да овде истоварујеш фекалије са протестантских сајтова, аконтао би и да је расцеп континенталне масе катаклизма у рангу Потопа, и да би о томе свакако стајало макар пар редова у Библији.

Ево, да ти помогнем, да се не мучиш: 

traditionally, this is often assumed to be just before, during, or after the failure of Nimrod's Tower of Babel. The meaning of the earth being divided is usually taken to refer to a patriarchal division of the world, or possibly just the eastern hemisphere, into allotted portions among the three sons of Noah for future occupation, as specifically described in the Book of Jubilees, Biblical Antiquities of Philo, Kitab al-Magall, Flavius Josephus,^[1] and numerous other antiquarian and mediaeval sources, even as late as Archbishop Ussher, in his Annals of the World.^[2] 

пре 6 часа, о.Горан рече

Дакле, да ли је дотични живео више од 200 година, да или не? Ово питање важи и за све претпотопне праоце.

Не знам, нисам живео тад. Може да се односи и на појединачне људе, може да се односи и на потомке до одређеног колена које су оставили. И да јесте и да није тачно, и да је само хипербола и да је симболика нечег другог, опет код мене ништа не би променило око онога што у суштинском смислу пише у Библији.

пре 6 часа, о.Горан рече

Кад сам већ поменуо Вегенера ево једног лепог текста о њему, да нешто научиш:

Прво, ниси поставио линк одакле си ово скинуо. Претпостављам зато што се опет ради о некој протестантској депонији од сајта без трунке кредибилитета. Друго, кад сам прочитао да је писац Аријел Рот, нећу да губим време. 

[о.Горан]

пре 52 минута, RYLAH рече

Ево, да ти помогнем, да се не мучиш: 

Помажи ти сам себи. Ово су све спекулације по твом укусу, што значи скоро па безначајне. Шта ти уопште тражиш на овим темама о којима немаш благе везе? Мислим , свако може да пише где и како хоће, али није препоручљиво.

[RYLAH]

пре 8 минута, о.Горан рече

Помажи ти сам себи. Ово су све спекулације по твом укусу, што значи скоро па безначајне. Шта ти уопште тражиш на овим темама о којима немаш благе везе? Мислим , свако може да пише где и како хоће, али није препоручљиво.

Ја наводим чланке у којима се цитирају православни теолози и њихова дела, са све линковима, наводим ти логику писања библијских писаца о катаклизмама, ти немаш одговор и то називаш спекулацијама.

Ти наводиш смеће са опскурних сајтова на које нико паметан и нормалан неће да губи време и то називаш... ваљда науком?

Шта ти уопште тражиш на сајту на ком људи проверавају наводе и дискутују? Овакав ниво и начин разговора је можда добар за неки од оних твојих пропалих форума, или евентуално за не баш толико паметну децу (што му дође негде исто), али овде не може да ти прође.