Докторат Владике Иринеја

[sampaganini92]

пре 9 минута, Ralex рече

Ja sam tu stvar video ovako;

U Čovekovom umu se rodi ideja da ide u Jerusalim iz nekog razloga. To može da za svakog čoveka bude drugi razlog ali u tom razlogu mora da bude motiv i smisao zašto on ide tamo. Motiv i smisao u čoveku izazovu oduševljenje tom idejom i to oduševljenje je znak Duhu koji nam je dat od Boga da mi imamo volju da idemo u Jerusalim, Jer jezik duha Božijeg su osećanja, on ne razume reči Tipa; Bože molim te da središ da odem u Jerusalim. Ali ako Dih vidi oduševljenje idejom da se ode u Jerusalim to je za njega zapovest jer je naša volja na prvom mestu. Ako mi posle početnog oduševljenja počnemo da se kolebamo, te dal da idem ili da ne idem osećanja koja idu uz to će duhu reći da otkaže aktivnosti oko puta.

Dok Nas duh pokreće da obavimo sve što je potrebno za put neuki misle da to mi ulažemo energiju ne znajući da smo mi svoje obavili onog trenutka kad smo osetili oduševljenje a da dela nisu od nas nego od Boga. Jer dela su ugotovljena još pre nastanka sveta objašnjava Pavle.

Jer mi koji vjerovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: zato se zakleh u gnjevu svojemu da neće ući u pokoj moj, ako su djela i bila gotova od postanja svijeta. Jevrejima 4,3

Šta ovde Pavle govori? Da su dela bila gotova još pre stvaranja sveta, Zato se delom ne možemo opravdati jer dela nisu od naše volje, Od naše volje su osećanja i misli kojima smo posvećivali pažnju na osnovu kojih je Duh Božiji kreirao dela. Jer mi smo umovi i odgovorni smo za ono šta se dešava u umu a ne za dela koja su iz toga proizašla. Pa Hristos kaže ko pogleda tuđu ženu sa željom već je učinio preljubu. 

Gde je učinio preljubu? Pa u umu

Ali da se vratim odkud energija; ona ne postoji postoji sila Božija koja je u Duhu Božijem i ona pokreće stvari u materijalnom svetu po uzoru na ono šta se u duhovnom svetu, u našem umu desilo.

Sem osećanja Vera i Nada su Duhu Božijem smernice u kom pravcu da vodi naš život, Vera je isto što i istina koja je u nama, jer  ono u šta verujemo to je naša istina,  A nada je stalno isšekivanje onoga čemu se nadamo. Onaj ko nema nade neće ni dočekati ono šta priželjkuje.

I tako Ljubav kao osećanje i Vera I nada određuju naš Život na nivou nas kao uma, a dela su od Boga koji je našu volju stavio na prvo mesto.

Imas li ti neko uporiste neku potku u realnosti da to sto je tebi u umu otkriveno jeste nesto sto se objektivno tebi od Boga otktilo a ne samo da si mozda malo skrenuo? Zanima me čisto na cemu baziras cinjenicnost i istinitost tog svog otkrivenja? 

[Ralex]

пре 2 часа, sampaganini92 рече

Imas li ti neko uporiste neku potku u realnosti da to sto je tebi u umu otkriveno jeste nesto sto se objektivno tebi od Boga otktilo a ne samo da si mozda malo skrenuo? Zanima me čisto na cemu baziras cinjenicnost i istinitost tog svog otkrivenja? 

Osnova svega je ideja da smo mi kao umovi po obličju Božijem stvoreni, Po obličju Boga koji je takođe um.  I da Upoznajući svoj um i način na koji on funkcioniše mi možemo upoznati Boga kao um i način na koji On funkcioniše.

Na tom putu moramo da se oslonimo na Boga koji nas kroz razna iskustva vodi ka tome da vidimo kako se naš um ponaša od situacije do situacije i kako to utiče na našu volju, Kako naša pažnje utiče na to kuda mi svojim umom idemo, Kako na um utiče hrana koju mu dajemo kroz pažnju koji posvećujemo raznim sadržajima. I tako već skoro trideset godina ja stražim na vratima svoga uma gledajući šta od čega zavisi i kako se to odražava na moj život. Ali sve to ne bi bilo moguće videti ako se nebi radilo ono šta je Gospod govorio jer te stvari stvaraju situacije u kojima mi možemo videti kako se naš um ponaša u tim situacijama i spoznati mnoge stvari koje bi inače ostale neprimećene. Takav pristup ima za rezultat da sam otkrio da je Đavo zapravo deo našega uma i da se ogleda u našem intelektu. Da je Bog deo našega uma i da naš um je podeljen na Nebo i zemlju kao dva različita izvora misli. 

Dakle iskustva zasnovana na onome šta je Hristos govorio i Otkrovenja koja te upućuju i govore ti; E, vidiš to ti je to, ovo se dešava zbog ovoga , i tako.

Onda kad imaš otkrovenje pogledaš posle i vidiš da Biblija piše o tome ali na način da je možeš razumeti samo ako si prošao put koji si prošao i razumeš da si sve vreme bio Božijom rukom vođen ka razumevanju i da bez njega to nebi bilo moguće, da je bez otkrovenja sve samo puko filozofiranje.

Kroz sve to razumeo sam da rečima se ne može preneti ideja, i da ja samo mogu da upućujem ljude na taj put, a da razumevanje mogu naći samo ako i sami budu išli tim putem. Bog je na taj način zaključao znanje da ga ne mogu videti oni koji ne idu putem koji je Hristos ukazao. Čovek čoveku ga rečima ne može preneti.

Tako da ja svoju misiju doživljavam kao na ; ej, ljudi ima tamo nešto, idite tim putem i naćićete veliko blago. Pa ko  poveruje i krene naći će, a ko ne poveruje...Pa ništa, ne mogu svi poverovati

[Ralex]

Kako bih opisao jedno otkrovenje. Biblija ga opisuje u stilu; kakav je med grlu takva su otkrovenja umu, Ona izazivaju jedno tako slatko zadovoljstvo u umu jer je otkriveno nešto novo, Jedno oduševljenje idejom koja se otkriva da je to slatko ko med grlu. Kad bi uporedili ova filozofiranja ovde na forimu sa jednim otkrovenjem to bi bilo kao svetlost meseca prema svetlosti sunca, toliko malo ima smisla u filozofiranju naspram jednog Božanskog otkrovenja. Ono ti pokazuje ceo jedan svet, kao kad bi otišao negde gde je živopisan pejsaž neka prirodna lepota pa s odševljenjem pomatraš predeo pa otkrivaš sve lepše i lepše stvari. E tako se ideja oko joj daš prostora da se razvija u tvom umu otkriva pokazujuži ti predivne stvari duhovnog pejsaža. I ne možeš je rečima preneti drugome ali ga rečima možeš navesti do te ideje da bi se ona rodila u njegovom umu i onda kad ona počne da se otkriva u umu čovek vidi sve ono šta sam ja pokušavao da mu opišem, 

Ali ljudi kad čuju tako nove stvari koje se ne uklapaju u njihovu istinu ne mogu da poveruju, jer Intelekt uvek pokušava da zaštiti postojeću istinu i čoveka stalno sumnjom odvlači da ne gleda u tu ideju koja je tako nova i različita. Zato se vera uzima u pravdu, jer je vera sposobnost uma da uzme u razmatranje i ono šta se kosi sa istinom koja je u čoveku.

[Ralex]

Zašto čovek ne može da bude duhovni učitelj drugom čoveku?

Detetu u prvom razredu ne možeš predavati gradivo za osmi jer ne može da ga razume, nije na tom nivou razvoja. 

Tako jedan čovek ne može znati šta drugi čovek može da razume da bi ga vodio putem duhvnog razvoja. 

Samo Bog koji živi u čoveku zna šta ovaj u kom trenutku može da razume i zna kojim putem da ga vodi ka razumevanju. 

Recimo, čitao sam o duši od raznih autora ali meni to nije bilo razumljivo, I molio sam Boga da mi pokaže šta je to duša tako da ja to razmem jer sam već imao iskustva da Bog kroz otkrovenja može to da mi objasni. 

I objašnjenje je došlo tek kroz desetak godina, I kad sam video te stvari meni je odmah bilo jasno da ja to ranije nisam mogao da razumem jer nisam bio na tom nivou razumevanja, Tačno sam mogao da vidim put kojim me je Bog vodio kroz razna iskustva da bi me na kraju doveo do razumevanja. 

To ni jedan čovek ne može da uradi za svog učenika da bi mu bio duhovni učitelj, zato je Hristos j rekao učenicima da se ne zovu učiteljima jer je u njih jedan učitelj. 

Tako svaki čovek ako nije poučen od Boga luta u svom filozofranju tražeći oslonac u raznim ljudskim učenjima.

[Жика]

On 3. 8. 2024. at 20:22, Ralex рече

 

Neko pomenu nestvorenu svetlost. Šta je sad pa to? Znam za ovu materijalnu svetlost i znam da je informacija duhovna svetlost, svetlost za um, Al šta je nestvorena svetlost namam pojma niti je Biblija igde pominje. Sve mi se čini da su intelektualci opet nešto izmislili.

Pominje se kod Otaca Crkve, na primer Palama, Simeon Novi Bogoslov...

[ИгорМ]

@Ralex

Која је највећа заповест, шта је Исус рекао?

[Ralex]

пре 2 часа, ИгорМ рече

@Ralex

Која је највећа заповест, шта је Исус рекао?

Zezaš me? to svi znaju, čemu takvo pitanje?

A on odgovarajući reče: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjega svojega kao samoga sebe.

[ИгорМ]

пре 14 минута, Ralex рече

Zezaš me? to svi znaju, čemu takvo pitanje?

A on odgovarajući reče: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjega svojega kao samoga sebe.

Не побогу, ћаскамо. За ближњег је друга али небитно, питам из разлога да сазнам како ти видиш разлику између срца и ума?

[Ralex]

пре 2 часа, ИгорМ рече

Не побогу, ћаскамо. За ближњег је друга али небитно, питам из разлога да сазнам како ти видиш разлику између срца и ума?

Srce je sam centar uma, misli kojima najviše posvećujemo pažnju one su nam u srcu, Srce je fokus naše pažnje naših misli. Pa će bogatašu u srcu, u fokusu pažnje biti njegovo bogatstvo i za Boga tu neće biti mesta. Jer u fokusu pažnje ne mogu biti dve misli u isto vreme, Tako da mi svojom voljom možemo da biramo kojim mislima ćemo posvetiti pažnju. Olovka ima srce jer joj je grafit u centru. Telesno srce je centralni organ našega tela.

Tako je srce sam centar našega uma,  Tu u srcu Bog treba da izgradi svoj hram u nama, i taj hram treba da bude dom molitve svim narodima. Da ljudi ne idu pod svako visoko drvo da se mole Bogu nego da to rade u srcu i da tako i Bog bude u njihovom srcu

[sampaganini92]

Znaci ti ni ne verujes da djavo postoji? Da zlo postoji? 

[Bokisd]

пре 22 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Тако да ми се чини говорим једно те исто у разним аспектима.

Nadam se da je tako, narocito u vezi blagodati, tu ne bi trebalo (ne sme), da bude neke velike krucijalne greske.

Na primer, sv.Avgustin i predestinacija, mislim da nije izasao iz okvira blagodati i slobodne volje, mislim da je Avgustin to nekako izbalansiro, uglavnom nije negiro blagodat i slobodu, kao i neki drugi koji se olako optuzuju za neki semi pelagijanizam, i oni su ostali u okviru blagodati i slobode, kako to Bog deluje i poziva i pomaze coveka svojom blagodacu i da u isto vreme covek zadrzava svoju slobodnu volju, to nikada recima i opisima necemo 100% moci uraditi.

[Bokisd]

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Промјену си ти додао онако обашке тако да је нећу разматрати. Причу о непокретном покретачу остави тамо гдје она и спада у пантеизам.

Да кренемо од енергија којима је створен свијет, оне су одувјек беспочетне али се Бог ипак једном покренуо на стварање, што не подразумјева неку промјену у енергијама које нису статичне него су силе, дакле воља која је вјечна се извршила да кажем у почетку овога што живимо данас - времена, даље Бог се обаплотивши креће у твар, на ново мјесто.

То си могао да разумијеш да си пажљивије читао о разлици између воље и енергије, да до краја упростим: ти се одлучиш ићи у Јерусалим, и то је твоја воља, али ништа не предузимаш, не улажеш енергију да би ту вољу остварио, и онда једном кренеш да трошош калорије крећући се у правцу Јерусалима.

Што се пак кретања суштине тиче рађање сматрам кретањем и ис-хођење такође. Дакле Бог је динамичан. Унутар тројични односи су кретање, предвјечни Сабор засједа. Вјечност није замрзнуто вријеме, замрзнута слика, него вјечне нестворене енергије, вјећни живот, а живот је кретање.

Е сад ако учитаваш вријеме и простор како ми данас подразумјевамо, онда може уфф. Дакле није вјечност мултипликација времена, нити је рјеч о томе да постоји у Богу друго тијело осим Христовог према коме би се Он кретао и неки простор (неко ништа, нека празнина у Богу), не.

Али је Тијело Христово динамично и сада и свагда и у вјекове вјекова, свети ће се усавршавати, а то значи кретати и у Царству, тако да је то још једна кретња, осим тога у Богу  од оваплоћења и васкрсења чак имаш и створене кретње , јер је створена природа је у Христу  Богу и Црква је у Христу Богу. Црква је у Тројици а ми смо у Цркви.

 

Nisam pri kompu, u banji sam lecim ovu moju polomljenu nogu, uf ide sporo , mislim da sam siguran, u Bogu ne postoji bilo kakvo kretanje, jer je On bespocetan i bezuzrocan, bez ikakvog atributa kojim moze da se opise, recimo kao, nadsustina, nadpostojanje, iznad svake misli i opisa, zato je i bezpokretan verovatno kao u samom Sebi , i svaki bilo i najmanji pokret znaci da je to izvan Bozije sustine i prirode.

I kada Bog stvara Svojom voljom opet to nije nikakav pokret, pokret nisu ni energije i blagodat jer uzviru iz Njegove sustine i takodje su netvarne kao sto je i Njegova sustina.

Secam se sv.Maksim Ispovednik je pisao o tome, mi smo stvoreni i krecemo se i nismo u mirovanju, i kada blagodacu stignemo do Boga koji je bezpokretan i nas Uzrok i Stvoritelj, onda dostizemo vecno nepokretno - pokretno duhovno dusevno vaskrslo telesno stanje, jesmo Bogovi po blagodati i nepokretni jer smo dostigli nepokretnog Boga koji je nas cilj i uzrok, ali smo i pokretni jer samo je Bog po Svojoj sustini i prirodi i postojanju jedini istinski nepokretan, i zato se i vecno krecemo, i mislim da je to kretanje ono sto pise da ce neki napredovati u savrsenstvu i u buducem veku.

(au al sam pametan ko pcelica maja )

 

[Ralex]

пре 8 часа, sampaganini92 рече

Znaci ti ni ne verujes da djavo postoji? Da zlo postoji? 

Ni Pavle ne veruje: On kaže da ništa samo po sebi nije pogano već da ako ko misli da je nešto pogano to je njemu pogano.

Đavo je u službi dobrih ljudi, jer da bi drvo rodilo oko njega treba da se baci đubre da se okopa da ga kiša zalije i tek onda donosi rod.

Intelekt je taj koji je ulozi onoga ko đubri zemlju da bi mo doneli dobar rod. Ko nema iskušenja taj i ne nauči ništa o duhovnom svetu.

Naše ono ne vidi Boje nego nedostatak svetlosti, Tako svetlost padne ma list, list upije žutu i plavu boju svetlosti u naše oko dođe crvena. i naši receptori za crvenu su mirni, ali reaguju receptori za žutu i plavu i šalju signal mozgu da nema žute i plave naš mozak to obrađuje i  mi vidimo list zelenim,  Tako i Boga kao duhovnu svetlost ne možemo da vidimo bez tame koja će upiti Boga kao svetlolst, i onda kad vidimo da svetlosti nema mi kažemo to je zlo, A zapravo se tu krije svetlost koju je to šta smo posmatrali upilo. i mi razumom možemo da razumemo kakva je svetlost tek kada je nema. Kada je ima to je kao kada te sunce zaslepi i ti ništa ne vidiš- Zato je potrebna tama , tj. zlo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 9 часа, sampaganini92 рече

Znaci ti ni ne verujes da djavo postoji? Da zlo postoji? 

Kao zlo postiji kad nije nestvoreno ni stvoreno? A ipak je stvarno,  zlo spada u stvarstvene "stvari", stvarstvene stvarnosti.

пре 8 часа, Bokisd рече

Nadam se da je tako, narocito u vezi blagodati, tu ne bi trebalo (ne sme), da bude neke velike krucijalne greske.

Na primer, sv.Avgustin i predestinacija, mislim da nije izasao iz okvira blagodati i slobodne volje, mislim da je Avgustin to nekako izbalansiro, uglavnom nije negiro blagodat i slobodu, kao i neki drugi koji se olako optuzuju za neki semi pelagijanizam, i oni su ostali u okviru blagodati i slobode, kako to Bog deluje i poziva i pomaze coveka svojom blagodacu i da u isto vreme covek zadrzava svoju slobodnu volju, to nikada recima i opisima necemo 100% moci uraditi.

Биће ти јасније кад то благодаћу преведеш са "воља", како то Бог има своју вољу а имаш је и ти? Или како то ја имам вољу и ти? Па можемо да се сложимо на Заједничком дијелу.

Наравно вољи Божијој није проблем да се испуни јер је свемоћна, а наша колебљива и често празна, али када се удруже... Синергија створене и нестворене воље, однос воља у Христу је образац.

Воља Божија (благодат) је без човјека на један начин немоћна, јер хоће човјека за сарадника и често га нема, зато Таса каже да је Христос спасење Бога. Наравно узети са резверама, али јасно је паметном шта наглашава, па и пренаглашава.

Господ би да спусти Бању Силомску али нема на кога, гдле ти си бањи, сад ћу да јавим

пре 7 часа, Bokisd рече

Nisam pri kompu, u banji sam lecim ovu moju polomljenu nogu, uf ide sporo , mislim da sam siguran, u Bogu ne postoji bilo kakvo kretanje, jer je On bespocetan i bezuzrocan, bez ikakvog atributa kojim moze da se opise, recimo kao, nadsustina, nadpostojanje, iznad svake misli i opisa, zato je i bezpokretan verovatno kao u samom Sebi , i svaki bilo i najmanji pokret znaci da je to izvan Bozije sustine i prirode.

I kada Bog stvara Svojom voljom opet to nije nikakav pokret, pokret nisu ni energije i blagodat jer uzviru iz Njegove sustine i takodje su netvarne kao sto je i Njegova sustina.

Secam se sv.Maksim Ispovednik je pisao o tome, mi smo stvoreni i krecemo se i nismo u mirovanju, i kada blagodacu stignemo do Boga koji je bezpokretan i nas Uzrok i Stvoritelj, onda dostizemo vecno nepokretno - pokretno duhovno dusevno vaskrslo telesno stanje, jesmo Bogovi po blagodati i nepokretni jer smo dostigli nepokretnog Boga koji je nas cilj i uzrok, ali smo i pokretni jer samo je Bog po Svojoj sustini i prirodi i postojanju jedini istinski nepokretan, i zato se i vecno krecemo, i mislim da je to kretanje ono sto pise da ce neki napredovati u savrsenstvu i u buducem veku.

(au al sam pametan ko pcelica maja )

 

Бићеш добро, може да се каже и не искључује оно што сам рекао, наравно уз ограде које сам поставио, ово шро то говориш је све у функцији не мјешања природа, и када кажеш да Бог мирује и то је у реду, ако при том не уносиш категорије везане за створено, или стварствене ствари као простор у Бога. Мој Отац ради па радим и Ја, дакле Бог је у акцији.

Нема потребе да се плетемо око термина, јер ријечи код мене нису у функцији описивања или "истине", него у функцији  показивања, гледам да мој језик буде у изворној, а не метафизичкој функцији, дакле моје рјечи нису биће, оне показују биће, неку стварност. Дају миг. Ено коња, нису моје рјечи коњ, могао сам и да климнем главом или покажем руком, али за нека сулптинија показивања развијам језик.

Зато је стил "чудан" ушима навикнутим на метафизичку хипнозу појмовима, зато никако да кажем нешто "норманло", а ако би желио да ме уврједиш најбоље би било да кажеш да је све ово "истина" схваћена метафизички, да су моје рјечи кохоерентне, да једна другу потврђују да сам развио систем. Дакле "ено коња на ливади", није никаква истина ни о коњу ни о ливади.

Томе служи језик, а не томе да преузме путем њемачке идеологије језика улогу Цркве, или Онтологије, да буде кућа бића, везивно ткиво народа, како пропагирају " велики срби"

Дакле ми језиком не исцрпљујемо ни стварност "коњ", нити истину о коњу, нити коњске истине, нити нам пада на памет да покушавамо.

Љепо каже св.Максим, дакле прављење дистанце - простора између нас и Бога је увело смрт, +Игњатије учи да су простор и врјеме смрт, дакле са тако схваћеним кретањем би уносили смрт у Бога, то треба да се отклони.

Рађање и Исхођење су неко вјечно дешавање у суштини Божијој, ти кад си се рађао радикално си се кретао, дошао на свијет и кад си исходио опет си се кретао, то су догађаји, акције, код Бога вјечног и беспочетног "трајања", и сада се Логос рађа и Дух исходи. Но није уопште важно, то је нека моја идеја размишљање, ништа битно. Могу и да одустанем од тога, ако је због нечега потребно, или да мјењам термине.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 36 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

sv.Avgustin i predestinacija,

Мислим да се то може усвојити (само) када се усвоји троипостасна суштина у човјека:

1.тијело створена природа суштина, ипостас. (спасење тијела оваплоћењем, благодаћу)

2. душа  анђеоска створена природа ( спасење одушевљењем, благодаћу)

3. дух, нестворена природа-енергија, благодатна ипостас,назначење, Крштење.( не треба спасење!)

То што је од почетка у Богу (код Августина) а установљава се крштењем, дух наш увјек у на Небу пребива, то је нарочита благодат одређена за сваког, дар, харизма, другачије су благодати код св Петке и Св Василиа и св Спиридона, а наравно опет исте и једне, међусобно прожимајуће.

У том смислу би се воља и слобода састојале у томе да ли ми одбијамо или прихватамо вјечно Божије назначење и послушање Цркви, односно да ли живо само тијелесну ипостас и оно што тијело иште, или живимо и душевну па хоћемо и мало мерака, мало знања, мало науке, философије, или живимо благодатан живот, нашу крштењску ипостас.

Онда то маже да ради, али ми смо данас пали у то да смо искључиво створени, па и то душа се свело на психологију, на психо соматику, на наркоманију, или на сентименталност.

Ти си већ специјалиста за духовност душе, али занемарујеш тијело, и финију подјелу на деветице.

Дакле сва дрма је у три чина начих суштина, само трећи чин искупљује, и трећем чину не треба додатно искупљење, античка структура драме. нема четвртог чина, Папа,Патријарх, Архиепископ, Митрополит су Владике. Град је једна парохија, заједница.