Докторат Владике Иринеја

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Дакле шта смо примјетили: да име Исус Христос није нествотено, да није енергија, није ни створено створена је људска природа његова, име Исус Христос је стварствена ствар по себи, по ономе што означава је јединство створеног и нествореног Логос...

А добра дјела су нестворена ствар (у створеном), зато оно што је нестворено у Исусовој молитвии, је обраћање Богу, добра воља и онда по степену очишћења и по вољи Божијој може та молитва да се уздигне до благодатног степена. И када дође Исус онда престанеш да зовеш Исусе. Док би именославци наставили ,да дуже остане, јер Он је ту док га они оприсутњују својим говором а не докле Он хоће!

Са друге стране можеш да говориш Исус или о на богословске теме а да једнако њечеш, попиреш, или чак режиш, да све говорећи Исус будеш у прелести као Именославци или демонизован.

Исто важи  за датост Свето Писмо, датост теологије, да неговоримо о датости филозсофије и науке, или неких фактичких чињеница свакодавности.

Зато истине нема (довршерни нихилизам), а има свега створеног и за оне који не тлапе стварствене истине, има и свега нествореног у створено нествореном свијету, у екумени, у васељени у Цркви гдје Логос није тек језик.

На жалост код нас у Републици на катедри за језик сједе људи који мисле да је граматика онтологија, а онда се залажу за ћирилицу, црквена особа, граматика је онтологија јер је језик закон бића, а законјезика граматика (мисли се јензиком, а мишљење је биће ,"Никада се нећемо ослободити Бога јер имамо граматику" Ниче , или "језик је кућа бића" Хајдегер) кад поменеш гади их се, а потпуно у власти њемачеке идеологије језика, између осталог зато смо ту гдје јесмо, у власти, у ропству.

Додуше ког Њемаца се разликује језик и говор (не у звуковном смислу) гдје је говор већи ступањ логосности, као када у Исусовој молитви ум почне да прати, па то језичење Господе постане мишљење, или дјеловање, па благодат.

Како све степенасто "преводимо" Логос: Логос као личност, логоси-енергије, логос (онтолошки) говор , логос језик, логос мишљење као психолошки процес.

Када Исус каже ја сам Истина, сигурно не мисли: Ја сам психолошки процес, или ја сам Српски језик, нити Ја сам онтологија,  него Ја сам извор (са Оцем и Духом) нестворених енергија,Ја сам у њима присутан.

Истина је у енергијама, у нашим добрим дјелима, у Цркви, у крштењу, службама, чиновима - не у језику, не у логици, не у метафизици.

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Само дај страницу књиге где владика спомиње ,,стварственост" и ,,именославце". Нема смисла учитавати владики. 

[Milan Nikolic]

Текст где владика објашњава ,,у великој мери погрешно схваћене руске светогорске монахе, који су обично познати под именом имеславци", налази се на страни 262.

[Milan Nikolic]

 

[Milan Nikolic]

On 24. 7. 2024. at 8:19, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Против става да је  мишљење биће, који влада у метафизици, а никако и наикада у теологији, јер је то магијска свјест у  + Иринејевом раду можемо наћи и примјер чини ми се неких руских јеретика, молитвеника, упражнаватеља Исусове молитве, који су учили да самим помињањем имена Исус у срцу, личност Исусуова се аутоматски оприситњује, односно да се она сама налази у  имену Исус Христос,(Именословци) сличан или исти јеретчки  ства ако ме сјећање служи можемо наћи у књизи "Казивања једног боготражитеља" који се од "ипостасног сједињења" онотологијом личности разликује само по методу али не суштински, и из једног и из дргог начина искљечена је благодат односно воља божија. Бог се ту ништа не пита, него имамо датост.

Погледај сада шта си био рекао. Назвао си јеретицима не само руске монахе, него си и књигу 'Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу' окарактерисао као јеретичком.

Заправо ти си злоупотребио владикин докторат да би увео некакво своје учење, инсистирајући на термину ,,стварственост" који се нигде другде не користи, да би њиме пласирао своју заблуду.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Milan Nikolic  Добро нешто си урадио, дакле не учитавам за именославце, него си ти учитао именославље рекавши: "Мислим да ниси добро разумео шта владика каже о молитвеницима који непрестано понављају Исусову молитву. Није рекао ништа лоше о њима. Рекао је само да они могу бити неуки, да не познају теолошке аргументе, али да добро знају да у имену Исуса Христа се налази сва благодат која нам је потребна. "

Острашћен си, сада мјењаш тезе што је ниско, јер јасно је да су "Казивања" спорна због именославља, а и код тебе га има у болдованом ставу, који приписујеш аутору.

Што се стварствености тиче, иста је ствар наћеш и то. Мислим да је то важно учење, троструко онтолошко разликовање,  јер поред тога што +Иринеј тврди да за оце теологија никад није метафизика (имаш у Жикиној страници) он овим троструким разликовањем: нестворено, створено, стварствено не само да омогућује разликовање између метафизике и теологије (које је изнимно рјетко) него има основ за дијалог, да ли је то његово оргинално или је преузео не знам, хвала на комплименту да сам ја то измислио, прецјењујеш ме заиста.

Мало мучни главом нпр гдје ћеш сврстати науку? У нестворено? не иде,  у створено? не иде, није је створио Бог.

Мислим не треба извини, погрјешио сам за именославце, брате лажно те оптужих, него настављаш, а аргументи су ти слаби, пусто петљање.

 

Шта је дакле теологија ако није метафизика? створена или нестворена ствар? па нестворена, откровење.

Шта је онда метафизика? Такође нестворена? Боже сачувај! Створена, опет Боже сачувај! Како онда метафизика постоји? Као грјех.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 часа, Milan Nikolic рече

  On 24. 7. 2024. at 8:19, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Против става да је  мишљење биће, који влада у метафизици, а никако и наикада у теологији, јер је то магијска свјест у  + Иринејевом раду можемо наћи и примјер чини ми се неких руских јеретика, молитвеника, упражнаватеља Исусове молитве, који су учили да самим помињањем имена Исус у срцу, личност Исусуова се аутоматски оприситњује, односно да се она сама налази у  имену Исус Христос,(Именословци) сличан или исти јеретчки  ства ако ме сјећање служи можемо наћи у књизи "Казивања једног боготражитеља" који се од "ипостасног сједињења" онотологијом личности разликује само по методу али не суштински, и из једног и из дргог начина искљечена је благодат односно воља божија. Бог се ту ништа не пита, него имамо датост.

Владика их милује, па посље исправке бројних јереси, афирмише због добре праксе, заправо они су имали благодатан опит, али у том чудесном искуству нису разликовали ни Личност ни име ни енергије ни суштину, ми немамо много опита али зато мислимо да разликујемо: створено и нестворено, име и Личност, енергије и суштину, односно енергије и личност.

Мање више сва учења именославца су сведена- исправљена: да је присуство у имену по енергији, да је само име Исус Христос откровење, да је име благодат, за то сам рекао да може да буде и не мора, зависно од расположења оног ко га изговара, јер и свето Свето Писмо је откровење, али то не значи да је независно од приступа, да ће свако ко га чита стећи благодат и Христа који се у њему налазе.

Још додах да ове заблуде да је у имену Личност (суштина) , без оног по енергији, а то значи и по вољи Божијој, су исте природе као и код онтолошког јединиства, које је "по онтологији" а не по блаогадати.

Дакле овим разликовањем, и условљавањем вољом човјека и вољом Бога, никако немам нешто против тога да се слави Име Божије, а то слави значи енергија и воља, нити да се слави и прославља све створено, јер све је створено- по благодати.

Нити да обесвећеујем име Исуса Христа, него се противим демонској и магијској накани да се биће и мишљење поистовјете, метафитизкој неправославној и неблагоданој теологији.

Дакле биће и мишљење нису исто, па ни онда када се мисли Исус Христос, јер за "оце метафизика никад није мост између створеног и нествореног", него је то Исус-Христос.

А именославци су били управо у том искушењу.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Јеромонах Доситеј каже: Важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају Бог и твар. Именославље Флоренског и Булгакова, је према томе, на неки начин, богословска основа за њихову софиологију.

Дакле у почетку се нису у светом Имену Исус Христос разликовали створено и нестворено , па се то показало и на крају. А ако створено и нестворено разликујемо у самоме Христу зашто не би и у његовом имену, оно језичко, пуко, словно, историјско није благодат, него је створено. Дакле име је благодатно, а није благодат. створено-нестворено.

Хтјела се на Христу засновати метафизка, тако добисмо софиологију, а било је тих покушаја још неки су само пропали, а неки завршили у јереси. Чак сасвим исправна теологија када се схвати као метафизика јерес је и ђаволска обмана, само што је то немогуће јер у метафизици влада логика, а" у теологији смета, него је потребан распет ум". Па се прјије или касније покаже

Именославцима то не треба узимати за грјех, јер ни Мојсије на Синају није разликова три ипостаси, а вјероватно није данима знао ни како се зове.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

И ако треба дубоко поштовати монашки подвиг који је мучеништво  делатеље Исусове молитве, то не значи да су они без борбе и искушења, у новје брјеме под утцајем опште технцизације, технократије, свјета технике као оваплоћења метафзике, по тој нерцији појавиле су се тенденције да се "техникама молитве" прдаје већи значај од помоћних средстава.

Ту спадају везивање изговарања за дисање, оркуцај срца, задржавање ваздуха, положај тијела и сл, о чему подробно говори свети Софроније Сахаров, закључујући да се тим техником и може изазавати неко психолошко стање које чак личи на благодат или свјетлост, али никада право богопознање (виђење енергија) ко је искључиво по дару, по вољи божијој која и јесте благодат, а код + Иренеја има фино теолошко разликовање воље Божије и енергије, из наше перспективе то није тешко, јер ми можемо знати вољу Божију и не чинити је, дакле бити изван благодати, по одређеном или безброј питања у заблуди, а код мене их је толико много да је бесмислено бројати.

 

[Жика]

U poslednjem tekstu episkopa Davida ima reči o tematici o kojoj diskutujete.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

https://www.eparhijakrusevacka.com/?public=text&I=586

Владика Давид појаву праксе вршења Исусове Молитве смејшта у Апостолско доба,  у "Казивањима" или негдје друго "чини ми се" да постоји мишљење да води порјекло и од самога Исуса као нека врсте езотереје намјењене само ученицима.

Такође по самој пракси и антрополошки повратак ума у срце и сагледавање енергија се изједначава на један начин са повратком у Рај.

Адамово изгнанство из Раја је уствари губитак благодати, односно распад, губљење фокуса, деконцреција ума и његово напуштање срца.

Оно што упадљиво недостаје су сродне старозавјетне праксе, или не знамо за њих код Јевреја, а налазимо их богато и на разне начине развијене у Инидији или можда код других народа старине.

Присталица сам теорије да је сваки народ имао неки свој "Стари Завјет" код Грка је то био  рецимо Платонизам, усвојили смо базлику..... да ли се на неки начин ова традиција протеже на Стари Завјет или на "Стари Завјет" старога свијета, у древност?

 

[Жика]

Kazivanja je Sv. Teofan Zatvornik prvo blagoslovio, ali je kasnije zabranio duhovnoj deci da čitaju tu knjigu.

[Milan Nikolic]

Па ће опет да благослови. Немојте те форе. Књига може бити онаква или оваква зависи од човека. Као што је Библија саблазан и боље да је нису читали за многе.

[Н И Н Е]

Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу је једна од мојих омиљених књига. Мој епископ је такође воли. Ево његова уводна реч на издању Беседе из 2017. (пето издање). Иначе има и шесто из 2021.

Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу – Епархија бачка

EPARHIJABACKA.INFO

---

Visit the post for more.

[Milan Nikolic]

Има она издања чини ми се благословом м.Амфилохија, сјајна издања а та тематика, заједно са Серафимом Роузом, дала је многима много благодати.