Pravoslavni vodič za mirjane

[Djapa]

Tema o banalnim stvarima iz svakodnevnog zivota jednog bogotražitelja.

Mi ljudi iz sveta, koji moramo da obezbedimo materijalno, često izgubimo kompas. Ovde mozemo da postavljamo neke smernice, savete, misli i izreke koje ce nam pomoci da se priblizimo Bogu u svetu koji nas od Njega udaljava. 

Npr...

Često se setim nekog članka sa ovog foruma, ko posti, da li gradjevinski radnik koji jede sendvic sa salamom ili neko ko jede morske plodove u sred Beograda.

Ako postimo, da li je ispravno pojesti ostatke mrsne hrane da se ne ukvare i bace ili ipak otvoriti konzervu tunjevine.

Da li mirjanin koji 6 dana radi teske poslove treba da odmori sedmog ili da ustane rano i ode u crkvu.  

Da li smo blizi Bogu ako poštujemo neka pravila ili je to isključivo u našem srcu.

Itd.... Izvolite

 

[Милошшш]

Što se mene tiče, o ovakvim pitanjima samo u dogovoru i po blagoslovu duhovnika.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Post je ništa drugo nego podvig iz ljubavi. 

Sve dok to ne osetiš (ljubav), jeste samo dijeta bez blagoslova. 

[Драгана Милошевић]

@Volim_Sina_Bozjeg

Или, док не осети да приноси себе Богу .

[Toma]

Ах, шта ја знам...

Прво се Богу молиш и постиш средом + петком, и све "велике" постове.

Онда ти се деси да се Богу молиш и уведеш још понеки посни дан,
кад се "ванредно" Богу молиш за некога ко је болестан, или ко је остао без посла.

Онда схватиш да се Богу молиш и да ти "тањир" више није битан.
О да, и даље имаш у мислима и у пракси посни и мирсни "јеловник" али
то некако ... није најважнија ствар на свету. Почињеш да "дишеш молитвено".

(Сад идем где не идем:)
Онда испрескачеш храњење свога тела али Бога се сетиш
и Њему се обраћаш на сваком, ама баш сваком месту....
у тунелу се сетиш да захвалиш Богу што је Он светолост твоја, или ...
док људи разговарају ти слух држиш "укљученим" али ти мисле
оду на молитву Богу или на оно што си тог јутра прочитао
из Пролога, Новог Завета ... ко шта чита са Богом ујутру.

А онда ... читао сам о онима који без молитве нису ни дисали,
а храну су узимали ... тек да не саблазне људе....

Тако некако...

Ах, шта ја знам...

Прво се Богу молиш и постиш средом + петком, и све "велике" постове.

Онда ти се деси да се Богу молиш и уведеш још понеки посни дан,
кад се "ванредно" Богу молиш за некога ко је болестан, или ко је остао без посла.

Онда схватиш да се Богу молиш и да ти "тањир" више није битан.
О да, и даље имаш у мислима и у пракси посни и мирсни "јеловник" али
то некако ... није најважнија ствар на свету. Почињеш да "дишеш молитвено".

(Сад идем где не идем:)
Онда испрескачеш храњење свога тела али Бога се сетиш
и Њему се обраћаш на сваком, ама баш сваком месту....
у тунелу се сетиш да захвалиш Богу што је Он светолост твоја, или ...
док људи разговарају ти слух држиш "укљученим" али ти мисле
оду на молитву Богу или на оно што си тог јутра прочитао
из Пролога, Новог Завета ... ко шта чита са Богом ујутру.

А онда ... читао сам о онима који без молитве нису ни дисали,
а храну су узимали ... тек да не саблазне људе....

Тако некако...