Свети Јован Златоусти - ПОУКЕ

[Скопљанац]

Додао бих једну Златоустову коју посебно волим...

На висини војске Анђела поју Божанско славословље; док доле, у црквама, људи, њихови верни подражаваоци, у истом славословљу стоје у хоровима. На висини, Серафими ускликују Трисвету песму; док доле мноштво народа уздиже исту песму. Свечана прослава, заједничка и небеским и земаљским створењима, сплетена је у једно јединствено благодарење, једно јединствено радовање, једно јединствено свечано стајање у хору. Јер неизрециво снисхиђење Владикино уобличило га је у једно; Свети Дух га је саткао у једно; склад његових гласова уклопио се Очевим благовољењем. Прекрасно усклађивање његових делова савршавано је одозго; а покренуто од Тријице као неком палицом, оно бруји своју радосну и блажену песму, своју анђелску химну, своју непојамну симфонију.

[Скопљанац]

Али, оно што посебно везујем за Светог Златоуста, а као доказ речи Господњих да је Бог наш Бог живих, а не мртвих, јесте следеће...

Када је (додуше, не за живота овоземаљскога) као Свети враћен на његов трон у Цариграду, кад се тријумфално вратио иако је био прогнан, док је цела црква са усрђем, љубављу у побожношћу целивала његове свете мошти, и док су сви у глас говорили: Добродошао кући, Свети! - зачуо се глас Златоустов који говори са трона: Мир свима!

Сав живот сабран у две речи - Мир свима!

Да имамо његову молитву свагда! Свети Јоване, моли Бога за нас!

[Скопљанац]

Истинско богатство и изобиље се састоји у Савршеним и Непроменљивим добрима.

[Скопљанац]

Ако желите да учините част Христу, учините то када Га угледате нагог, у личности сиромаха у ритама. Нема користи ако доносите драгоцене дарове у храм, а Христа остављате напољу да трпи хладноћу и наготу. Нема користи ако је храм пун златних сасуда, а Христос гладује напољу. Правите златне путире, а нисте у стању да понудите чашу воде жеднима. Христос као бескућник и странац лута и проси, а ви, уместо да Га примите, украшавате цркве...

[Скопљанац]

Имаш новчић? Купи Небо, не зато што Небо мало кошта, него зато што је Владика човекољубив! Немаш новчић? Пружи чашу хладне воде... Немаш је? Заплачи заједно са оним који тугује и имаш плату... Дај хлеб и прими рај. Дај мало и прими много. Дај смртно и прими бесмртно... Милостиња откупљује душу.

[Скопљанац]

Сви ми постадосмо један Христос, пошто смо Тело Његово. Омилија Светог Јована Златоустог 8,2 на посланицу Колошанима.

[Balthasar]

Ево једне емисије о светом Јовану Златоустом.

Јуче сам је поставио на јутјуб јер ми је била јако занимљива.

[jermel]

Сви су Православни... само се многи облаче тако у ''Америку''

[Balthasar]

Јао Боже, сад ћу да исправим, нисам ја поставио него оставио брата да постави па нисам ни гледао шта је написао. Знам да су сви православни, пише испод сваког.

Хвала што си приметио грешку.

[Guest]

Слово светог Јована Златоустог

Налазимо се уочи дана празновања Крста - нека ликују хорови анђела!

Приближује се тренутак показивања Крста - нека се род смртних поклони!

Певајмо о божанској моћи Крста - нек* се гомиле демонске у бекство обрате!

О, Крсте свети... као са живим хоћу да беседим с тобом, виновником радости и победним знаком спасења нашег!

Тобом су двери Раја отворене,

тобом је моћ смрти срушена,

тобом пакао лишен плена свог,

тобом се мртви живота удостојише,

тобом разбојник у Рају ликује,

тобом се земно с небесним сједињује.

Кроз тебе је - познање истине,

тобом је препорођај крштења дарован,

тобом опроштај грехова измољен,

тобом дар Духа Светог запечаћен.

Тобом знаменовани храмови - домовима се Божјим називају,

тобом празници и славља наша блистају! ...

Језик не може изрећи шта је све Христос роду људском кроз тебе даровао.

Приступимо, побожни зборе, и чистим уснама целивајмо часно Дрво на коме је Своје божанске руке раширио Христос Бог наш, на коме су убице проболе Његова света ребра, на коме су га појили пићем смешаним са жучи док се гомила с подсмехом ругала: Другима помаже, а себи не може помоћи (Мк 15, 29-31. И још: Ако је син Божји, нека сад сиђе с крста па ћемо га веровати (Мт 27, 40-42)...

Крстом смо се научили побожности и познали моћ природе божанске;

Крстом смо познали правду Божју и достигли целеумља добродетељ;

Крстом смо упознали један другог и - некад далеки - сјединили смо се у Христу и постали учесници благодати Духа Светога;

Крстом смо познали љубав и силу, и не отказујемо умрети један за другог;

Крстом смо презрели сва добра овога света и претворили их у ништа, очекујући будућа блага и гледајући у невидљиво као у видљиво!

Крст се проповеда - и истина се у Бога исповеда, и истина се по свему свету разноси;

Крст се проповеда - и мученици страдају, и исповедништво се утврђује;

Крст се проповеда - и Васкрсење се дарује, и живот јавља, и Царство небеско утврђује, и неверни верују! ...

Крст је био подигнут против Живота, али је њиме дарован живот свету и смрт уништена!

Крст је био подигнут против Истине, али је њиме свет испуњен истином!

Крст је био подигнут против Господа, но Он је на њему раширио руке Своје и све привукао Себи! ...

Превео јеромонах Хризостом (Војиновић), Мисионар, октобар 1936.

Извор: УЗДИЗАЊЕ ЧАСНОГ КРСТА И ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА ВАСКРСЕЊА - КРСТОВДАН

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD-r327

[Marjanovic]

Велики учитељ Цркве, Свети Јован Златоусти, поставио је трајне орјентире у области социјалне теологије. Он је био најрадикалнији представник хришћанског учења о љубави према ближњима. Јер, како каже отац Георгије Флоровски: „Воли ближњег свога као самог себе“ што не значи да волимо ближње као што волимо себе, него да волимо ближње јер су они наше истинско ја.“

Зато је патријарх цариградски свагда прекоревао богаташе, упозоравајући их да су сиромаси – Христос. Ево тих речи:

„Господ твој иде гладан, а ти живиш у раскоши! I није само то чудно, него још и то, што живећи у раскоши, усуђујеш се да Га презреш, уз то, Он не тражи не знам шта, него само комад хлеба, да би утолио глад. Он иде дрхтећи од хладноће, а ти, одевен у свилене хаљине, не обраћаш пажњу на Њега, не показујеш никакво саосећање, него без икаквог милосрђа пролазиш поред Њега. Какво извињење то може да заслужује?… Ради чега, кажи ми, носиш свилену одећу, јашеш на златом украшеним коњима и искићеним мазгама? Мазга украшена одоздо; злато и на седлу њеном; бесловесне мазге носе на себи драгоцености, имају златну узду; бесловесне мазге се украшавају, а сиротан, мучен глађу, седи пред вратима твојим, Христа мучи глад… Покажи ми руку жене која воли накит, и видећеш да је та рука споља покривена златом, а изнутра подвргнута опсади. Власништво коликог броја бедних носи твоја рука? … Ти, окупавши се у топлом купатилу, облачиш меку одежду, и враћаш се кући са радошћу и весељем, журећи се на припремљен ручак, а сиромах, стално мучен глађу и хладноћом, лута по свим трговима оборене главе, пружајући руку, чак од страха и не смејући ни да помене ситоме неопходну храну, и често одлази обасут прекорима. Зато, када се вратиш дома, када легнеш у постељу, када у дому твоме буде упаљена блистава светлост и постављена раскошна трпеза, сети се тога сиротога и несрећнога, који слично псима лута у мраку и блату по уличицама, и отуда, веома често, не одлази дому своме, својој жени, у своју постељу, него на нарамак сена, слично псима који лају по сву ноћ … Каква звер треба да је човек па да не буде поражен таквим околностима?“

Златоусти је сурово разобличавао настојање богаташа да се окруже што већим бројем луксузних предмета. То живог човека претвара у материјалног роба, у идолопоклоника који заборавља на ближњег:

„Зидови обложени мермером; а какав је однос према човеку који живи међу њима? Таванице позлаћене: какав је однос према њиховом власнику? Капители стубова златни: какав је однос према глави домаћина, оскврњеној грехом? Под чист? Али савест није чиста… Ако видиш некога одевеног у блиставо одело и окруженог гомилом телохранитеља, онда отвори његову савест, и наћи ћеш унутар њега много паучине и много прљавштине… Не гледај на раскошно одело богатих, него отвори њихову душу и погледај, није ли пуна многобројних чирева, није ли она одевена у рите, није ли усамљена и без икакве заштите? Каква је корист од те безумне везаности за спољашње? Кудикамо је боље бити сиромашан, а живети врлински, него бити цар, а живети порочно.“

Он је упозоравао на то да богатство не доноси штету души само ако богаташ схвата да је то што има – Божје власништво, и да је он само економ који управља туђим – па је дужан да помене сиротињу:

„Као што чувар царске ризнице, који је добио на располагање државни новац, ако га не да коме је наређено, него га потроши на сопствене прохтеве, бива кажњен и погубљен; исто је тако и богаташ нека врста примаоца новца намењеног сиротињи, коме је издато наређење да га раздели онима који га потребују из „његовог окружења; зато, ако он потроши на себе више но што је неопходно, биће подвргнут најжешћој одговорности за отимачину, јер његово богатство не припада њему лично, него његовом окружењу .“

На начелне ставове цариградског патријарха о богатима и сиромашнима указао је наш познати византинолог, др Димитрије Богдановић.

http://www.vladimird...lna-pravda.html

[gavrosaurus]

Нисам неки нарочит молитвеник и пре за себе могу да кажем разне друге ствари него "ваљан човек" али морам да напишем, на срцу ми то лежи:

Покушавам да читам молитве што чешће и свесрдније могу, ваљда као и сваки Хришћанин, и међу дивним и дубоким речима умољења св. Василија Великог, св. Макарија Великог, св. Серафима Саровског, св. Николаја Жичког или ма ког другог великог угодника Божијег, невероватно је да у тим ретким тренуцима добре концентрације тек при молитвама св. Јована Златоустог осетим како се срце попут руже заиста отвара и разлистава и да заисте његове речи воде у благодат и милосрђе али да собом носе и обавезу и одговорност.

Чудесно ми је како и најтврђе срце од топлине и истинског човекољубља светитељевих речи буде смекшано и лед растопљен из њега.

Заиста, заиста у речима св. Јована Златоустог почива мир и разумевање света јер тако су те молитве вишеслојне, тако искрене и дирљиве, тако једноставне а моћне и свеобухватне, па чак и да не знам шта је истина, св. Јовану Златоустом бих поверовао, својим срцем..

[JESSY]

 

Помислимо, коме ми приступамо и за шта? Приступамо к Богу, од кога серафими при созерцавању окрећу лица своја, јер немају снаге да поднесу сијање од лица Онога од кога трепери земља. Приступамо к Богу, који живи у светлости не приступној; и приступамо зато, да би нас Он избавио од пакла, отпустио нам грехе наше, ослободио нас од неподношљивих казни, и даровао нам небо и небеска блага.
Зато, припаднимо к Њему и телом и мишљу, да би нас Он подигао; беседимо с Њим с кротошћу и са сваким смирењем. Но, рећи ћеш, ко је од људи тако несрећан и ништаван, да не бива кротак ни за време молитве? Онај, ко у молитви проклиње, испуњен гневом, и вапије против непријатеља својих. Ако ти хоћеш да оптужујеш, оптужуј самога себе. Ако хоћеш да оштриш језик свој, оштри га против својих грехова. Не говори о томе, какво је зло теби чинио други, но какво си сам себи нанео; јер то и јесте највеће зло. Не може тебе други увредити, ако ти сам себе не вређаш. И тако, ако желиш устати против оних који тебе вређају, устани најпре против самога себе, — у овоме ти нико не смета; а ако ти устанеш против другога, наћи ћеш се у великој беди. Но по правди говорећи: какву ти замишљаш увреду? Да ли ту, што те неко ожалостио, похарао и изложио опасностима? Но ово не значи бити увређеним; напротив, ако смо ми опрезни, то такве увреде чак ће нам донети превелику корист. Овде је оштећен онај, ко је учинио такво зло, а не онај, ко га је претрпео. И баш у овоме састоји се главни узрок свих зала, што ми не знамо чак ни то, ко када прима а ко наноси штету. Кад би ми ово добро знали, ми се никад не би нашли увређени, нити би се жалили у молитвама својим на другога, знајући да нам други не може нанети зла. Зло је не лишавати се него лишавати имања некога. Па зато, ако си ти отео штогод, осуђуј самога себе; ако ли су теби отели имање, моли се за отмичара, јер ти је он учинио велику корист. Мада његова намера није била таква, али ћеш ти сам себи приобрести превелику корист, ако великодушно поднесеш увреду. Њега карају и божански и човечански закони, а тебе, увређеног, увенчавају и прослављају. Ако би човек који страда од грознице отео у некога суд с водом и њом утолио опасну жеђ, ми би назвали оштећеним не онога, од кога је отет суд, но онога ко је отео, зато што је он овим повећао ватру и погоршао своју болест. Тако мисли и о љубитељу имања, и о среброљубцу: гле, и он, у страсној ватри за имањем, која је јача и од грознице, отимањем још јаче усиљује свој пламен. Тако исто, ако би неко у лудилу отео мач у другога, па сам себе заклао, ко би тада претрпео зло: онај, ко је отео? Очигледно, онај што је отео. Тако ми треба да судимо и о отимању имања. Заиста за среброљубца је богатство што и за лудака мач, па чак и много штетније. Безумник, шчепавши мач и наневши себи смртни удар, ослобођава се од безумља и не прима други удар; а среброљубац сваки дан добија безбројне ужасне ране. Он се не ослобођава од свога лудила него га још повећава; и што год више задобија рана, тим више проузрокује друге, још љуће (ране), Мислећи о овом треба да избегавамо лудост — и макар и позно да се научимо уздржању.

[JESSY]

Двадесет четири молитве Светог Јована Златоуста, према броју часова дана и ноћи
Дневне:
Господе, не лиши ме небеских Својих добара!
Господе, избави ме вечних мука!
Господе, сагреших ли умом и мишљу, речју и делом, опрости ми!
Господе, избави ме од сваког незнања и заборавности, и малодушности, и окамењене неосетљивости!
Господе, избави ме од сваког искушења!
Господе, просветли моје срце које помрачи зла жеља!
Господе, ја као човек сагреших, а ти као милостиви Бог, помилуј ме, видећи немоћ душе моје!
Господе, пошаљи ми у помоћ благодат Своју да прославим свето Име Твоје!
Господе Исусе Христе, запиши мене, слугу Свога, у књигу живота, и подари ми добар крај!
Господе, Боже мој, иако ништа добро не учиних пред Тобом, ипак ми дај да по благодати Твојој поставим добар почетак!
Господе, окропи срце моје росом благодати Твоје!
Ноћне:
Господе, у покајању прими ме!
Господе, не остави ме! Господе, не уведи ме у напаст!
Господе, подај ми мисао добру!
Господе, подај ми сузе и сећање на смрт и умилење!
Господе, подај ми помисао за исповедање грехова мојих!
Господе, подај ми смерност, целомудреност и послушност!
Господе, подај ми трпљење, великодушност и кротост!
Господе, усади у мене корен добара, страх Твој у срце моје!
Господе, удостој ме да Те љубим свом душом својом и мишљу, и да у свему творим вољу Твоју!
Господе, заклони ме од неких људи и бесова и страсти, и од сваке друге неприличне ствари!
Господе, знаш да чиниш, како Ти изволиш нека буде воља Твоја и у мени грешноме, јер си благословен у векове! Амин