Свети Јован Златоусти - ПОУКЕ

[Благовесник]

Скоро сам чуо од једног свештеника овај аргумент, када га је питао верник зашто не да људима да се причешћују на литургијама када није пост, а свештеник се сам причешћује, он је најозбиљније одговорио: Ја се причешћујем по службеној дужности!

Постоје робови, најамници и синови,

тј.  робовски,  најмнички или синовски однос у Цркви.

,,Ја се причешћујем по службеној дужности!"

1405_love-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' />

То је његов избор.

[Guest - . . .-]

Он је то рекао најозбиљније! Он мисли да је то тако и никако другачије и да на тај начин брани веру! Па који је изговор свих ових других "бранитеља", мислите да имају бољи изговор? Када им неко скрене пажњу да ипак то није тако, одмах га етикетирају као новотарца, кваритеља вековног предања, бла-бла, трућ-трућ...

Но, пролази време овоме. Неће то још дуго.

[Sophrosyne]

Господ вам заповеда да избегавате бучна и немирна места, да би се молиле у тишини свога дома, јер је пребивање у самоћи и далеко од друштва злих људи веома корисно. Брод који није изложен бури, плови мирно. Тако се и душа која није заузета друштвеним пословима налази у пристаништу. Зато жене треба да буду благоразумније од мужева, јер су оне везаније за домаће послове. И Јаков није чинио зло јер је живео у кући, ослобођен спољних брига. Није без разлога у Светом Писму о њему написано: да живљаше у шаторима (Постање 25, 27). Рећи ћеш да и у кући има много брига. То је зато, што ти сама тако хоћеш, и сама себе окружујеш мноштвом брига.

За разлику од мужа који је изложен ударима спољашње ларме и таласања, жена седећи кући, као у неком склоништу побожног размишљања, усресредивши се на себе и на своје мисли, има могућност да се бави молитвом, читањем и другим благоразумним делима. И као што они који живе на осамљеним местима, не бивају ни од кога узнемиравани, тако и жена, док се налази кyћи, може да ужива у миру. Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући. Она зато и може да борави у тишини свога дома и да дочекујући узнемиреног мужа пренесе на њега смирење и утеху, да разгони непотребне и тешке мисли, и да га из куће поново испрати без тих непријатности, које је са собом донео, већ са добрим расположењем које је у кући стекао. Заиста, побожна и разумна жена може пре свега да утиче на мужа и да његово душевно расположење удеси према својој жељи. Јер никога, ни другове, ни учитеље и наставнике он неће послушати тако као своју жену и њене савете и сугестије. Због велике љубави према својој саветници њене сугестије представљаће и својеврсно задовољство за њега. Могао би да набројим низ примера сурових и неукротивих мужева који су на овај начин омекшали. Јер жена са мужем дели и трпезу и постељу, и рођење деце, и послове јавне и тајне, с њим је и при доласку и одласку, и много чему другом. Она му је у свему предана и сједињена с њим као тело с главом. И ако је разумна и брижна све друге ће надмашити у старању о свом мужу.

Зато вас уверавам жене: сматрајте ово обавезом и дајте мужевима исправне савете. Жена има велику силу, како у врлини тако и у пороку. Она је погубила Авесалама; она је погубила Амнона; намеравала је да погуби Јова. Али она је и избавила Навала од смрти; спасила је цео народ. Тако су Дебора и Јудита показале одважност мушкараца - војсковођа. Такве су биле и многе друге жене. Зато Павле и говори: "Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа?" (1. Кор. 7, 16). И ми знамо, да су у древним временима Персида, Мариам и Прискила примиле на себе апостолске подвиге. На ове жена и ви треба да се угледате, не само на речима већ и делима да утичете на мужеве.

А како да га ми делима учимо? Па научићеш га, када види да ниси злог понашања, да не поклањаш пажњу раскоши, не волиш украшавања, не захтеваш непотребне новчане приходе, већ си задовољна оним што се има. У том случају он ће свакако послушати твој савет. Ако ти на речима будеш разумна, а на делима поступаш супротно, за њега ће твоје речи бити само пусто слово. А када речи буду пратила и поучна дела, тада ћеш бити похваљена, и муж ће те радо послушати. Исто ће се десити и ако уместо злата, бисера или скупоцених хаљина будеш тражила скромност, честитост, љубазност и ако поступајући тако исто то захтеваш и од њега. Ако је нешто потребно учинити да би се угодило мужу онда је то улепшавање душе, а не украшавање и уништавање тела. Неће те учинити љубазном и пријатном за њега, злато којим се украшаваш, већ честитост и нежност према њему и спремност да умреш за свога супруга. Ово, пре свега осваја мужеве. Спољашње украшавање не годи мужу, јер угрожава његово имање и изискује много брига за издржавање. А све оно о чему је претходно већ речено, привезаће мужа за жену, јер нежност, дружење и љубав не доносе бриге, и не траже расходе већ дају све супротно овоме. Уз то навика да се кинђури временом постаје отужна, а украшавање душе цвета сваки дан и снажно распаљује љубавни пламен.

Зато ако желиш да се свиђаш мужу, украшавај душу честитошћу, побожношћу, старањем о дому. Ова лепота осваја јаче, и никад не престаје. Ни старост ни болест је не могу уништити. Телесну лепоту уништава време, болести је губе, и много што шта друго разара , а душевна лепота је изнад свега тога. Осим тога, телесна лепота изазива завист, распаљује љубомору, а ова друга је очишћена од ових болести, и ослобођена сваке таштине. На тај начин ће све у кући ићи на боље, и приходи ће бити већи, ако злато не буде красило твоје тело и не буде сапињало твоје руке, већ се буде употребљавало за неопходне ствари, као што је старање о деци и друге истинске потребе. Али ако ти не будеш тако поступала, и ако ти тело буде украшено златом, а неопходне потребе буду свуда пред очима, стежући срце, каква ти је корист? Какав добитак? Тужно срце неће дозволити да приметиш оно чиме се очи одушевљавају. Познато је да ако неко види жену украшену лепше од других, он у томе неће наћи никакво задовољство, ако носи бол у души. Јер ко хоће да нађе задовољство, потребно је да најпре буде весео и има радосно расположење. Међутим, ако је злато потрошено на украшавање жениног тела, а у кући се оскудева, муж због тога може да буде само незадовољан.

И зато, ако желите да се свидите мужевима, доводите их у пријатно духовно расположење, а то ће се десити, када одбаците кинђурења и улепшавања. Све то, очигледно за њега представља одређену вредност у време брачног славља, али касније, током времена губи своју цену. Ми се по навици нарочито не дивимо, ни небу које је прекрасно, ни сунцу које блиста и с којим се ни једно тело не може поредити, како ће се онда муж стално дивити украшеном телу? Ово вам говорим, желећи да се украшавате истинском лепотом о којој говори апостол Павле: "Ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољаше богопоштовању" (1. Тим. 2, 9 - 10). Или желиш да се свидиш људима са стране и од њих да добијаш похвале? Али то ни у ком случају није жеља честите жене. Уосталом, ако хоћеш и други ће те волети због честитости. Заправо, ниједан скроман и човек који је на свом месту, неће хвалити такве ствари. Хвалиће разни распуштени и сладострасни људи, боље рећи, неће хвалити, већ ће напротив говорити ружне речи када примете да њена бестидност изазива код њих пожуду. А ову другу ће сви похвалити, јер не само да од ње не осећају никакву повреду, него могу само да се науче благоразумности. И од људи ће доћи велика похвала, а од Бога велика награда. Зато треба да ревнујемо за унутрашњу лепоту, да би и овде проживели безбедно и да би достигли будућа блага, и удостојили се њих, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове векова. Амин.

[Зорица екс Милева]

Увијек кад читам ријечи Св. Јована Златоустог, помислим Господе као да је ово јуче написано а не прије толико вјекова, хвала пуно за овај пост брате.

[bosanac]

Господ вам заповеда да избегавате бучна и немирна места, да би се молиле у тишини свога дома, јер је пребивање у самоћи и далеко од друштва злих људи веома корисно. Брод који није изложен бури, плови мирно. Тако се и душа која није заузета друштвеним пословима налази у пристаништу. Зато жене треба да буду благоразумније од мужева, јер су оне везаније за домаће послове. И Јаков није чинио зло јер је живео у кући, ослобођен спољних брига. Није без разлога у Светом Писму о њему написано: да живљаше у шаторима (Постање 25, 27). Рећи ћеш да и у кући има много брига. То је зато, што ти сама тако хоћеш, и сама себе окружујеш мноштвом брига.

За разлику од мужа који је изложен ударима спољашње ларме и таласања, жена седећи кући, као у неком склоништу побожног размишљања, усресредивши се на себе и на своје мисли, има могућност да се бави молитвом, читањем и другим благоразумним делима. И као што они који живе на осамљеним местима, не бивају ни од кога узнемиравани, тако и жена, док се налази кyћи, може да ужива у миру. Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући. Она зато и може да борави у тишини свога дома и да дочекујући узнемиреног мужа пренесе на њега смирење и утеху, да разгони непотребне и тешке мисли, и да га из куће поново испрати без тих непријатности, које је са собом донео, већ са добрим расположењем које је у кући стекао. Заиста, побожна и разумна жена може пре свега да утиче на мужа и да његово душевно расположење удеси према својој жељи. Јер никога, ни другове, ни учитеље и наставнике он неће послушати тако као своју жену и њене савете и сугестије. Због велике љубави према својој саветници њене сугестије представљаће и својеврсно задовољство за њега. Могао би да набројим низ примера сурових и неукротивих мужева који су на овај начин омекшали. Јер жена са мужем дели и трпезу и постељу, и рођење деце, и послове јавне и тајне, с њим је и при доласку и одласку, и много чему другом. Она му је у свему предана и сједињена с њим као тело с главом. И ако је разумна и брижна све друге ће надмашити у старању о свом мужу.

Зато вас уверавам жене: сматрајте ово обавезом и дајте мужевима исправне савете. Жена има велику силу, како у врлини тако и у пороку. Она је погубила Авесалама; она је погубила Амнона; намеравала је да погуби Јова. Али она је и избавила Навала од смрти; спасила је цео народ. Тако су Дебора и Јудита показале одважност мушкараца - војсковођа. Такве су биле и многе друге жене. Зато Павле и говори: "Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа?" (1. Кор. 7, 16). И ми знамо, да су у древним временима Персида, Мариам и Прискила примиле на себе апостолске подвиге. На ове жена и ви треба да се угледате, не само на речима већ и делима да утичете на мужеве.

А како да га ми делима учимо? Па научићеш га, када види да ниси злог понашања, да не поклањаш пажњу раскоши, не волиш украшавања, не захтеваш непотребне новчане приходе, већ си задовољна оним што се има. У том случају он ће свакако послушати твој савет. Ако ти на речима будеш разумна, а на делима поступаш супротно, за њега ће твоје речи бити само пусто слово. А када речи буду пратила и поучна дела, тада ћеш бити похваљена, и муж ће те радо послушати. Исто ће се десити и ако уместо злата, бисера или скупоцених хаљина будеш тражила скромност, честитост, љубазност и ако поступајући тако исто то захтеваш и од њега. Ако је нешто потребно учинити да би се угодило мужу онда је то улепшавање душе, а не украшавање и уништавање тела. Неће те учинити љубазном и пријатном за њега, злато којим се украшаваш, већ честитост и нежност према њему и спремност да умреш за свога супруга. Ово, пре свега осваја мужеве. Спољашње украшавање не годи мужу, јер угрожава његово имање и изискује много брига за издржавање. А све оно о чему је претходно већ речено, привезаће мужа за жену, јер нежност, дружење и љубав не доносе бриге, и не траже расходе већ дају све супротно овоме. Уз то навика да се кинђури временом постаје отужна, а украшавање душе цвета сваки дан и снажно распаљује љубавни пламен.

Зато ако желиш да се свиђаш мужу, украшавај душу честитошћу, побожношћу, старањем о дому. Ова лепота осваја јаче, и никад не престаје. Ни старост ни болест је не могу уништити. Телесну лепоту уништава време, болести је губе, и много што шта друго разара , а душевна лепота је изнад свега тога. Осим тога, телесна лепота изазива завист, распаљује љубомору, а ова друга је очишћена од ових болести, и ослобођена сваке таштине. На тај начин ће све у кући ићи на боље, и приходи ће бити већи, ако злато не буде красило твоје тело и не буде сапињало твоје руке, већ се буде употребљавало за неопходне ствари, као што је старање о деци и друге истинске потребе. Али ако ти не будеш тако поступала, и ако ти тело буде украшено златом, а неопходне потребе буду свуда пред очима, стежући срце, каква ти је корист? Какав добитак? Тужно срце неће дозволити да приметиш оно чиме се очи одушевљавају. Познато је да ако неко види жену украшену лепше од других, он у томе неће наћи никакво задовољство, ако носи бол у души. Јер ко хоће да нађе задовољство, потребно је да најпре буде весео и има радосно расположење. Међутим, ако је злато потрошено на украшавање жениног тела, а у кући се оскудева, муж због тога може да буде само незадовољан.

И зато, ако желите да се свидите мужевима, доводите их у пријатно духовно расположење, а то ће се десити, када одбаците кинђурења и улепшавања. Све то, очигледно за њега представља одређену вредност у време брачног славља, али касније, током времена губи своју цену. Ми се по навици нарочито не дивимо, ни небу које је прекрасно, ни сунцу које блиста и с којим се ни једно тело не може поредити, како ће се онда муж стално дивити украшеном телу? Ово вам говорим, желећи да се украшавате истинском лепотом о којој говори апостол Павле: "Ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољаше богопоштовању" (1. Тим. 2, 9 - 10). Или желиш да се свидиш људима са стране и од њих да добијаш похвале? Али то ни у ком случају није жеља честите жене. Уосталом, ако хоћеш и други ће те волети због честитости. Заправо, ниједан скроман и човек који је на свом месту, неће хвалити такве ствари. Хвалиће разни распуштени и сладострасни људи, боље рећи, неће хвалити, већ ће напротив говорити ружне речи када примете да њена бестидност изазива код њих пожуду. А ову другу ће сви похвалити, јер не само да од ње не осећају никакву повреду, него могу само да се науче благоразумности. И од људи ће доћи велика похвала, а од Бога велика награда. Зато треба да ревнујемо за унутрашњу лепоту, да би и овде проживели безбедно и да би достигли будућа блага, и удостојили се њих, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове векова. Амин.

0442_feel 0442_feel 0442_feel.Ovaj govor je odličan!I u skadu je i sa mojom vjerom!

[Анастасија]

Ali žena danas radi,odlazi na posao,i na putu do posla prolazi bučna mesta i boravi na bučnim mestima većina radi ceo dan i baš i ne provodi mnogo vremena kući.Tako da je ovo pisano u jednom vremenu kad je ena bila domaćica,sada baš ne stoji to baš tako. Ostali deo teksta je  .mislise. naravno ako su oboje pobožni,u tom slučaju i muž i žena.

[Јефимија Крунић]

Ali žena danas radi,odlazi na posao,i na putu do posla prolazi bučna mesta i boravi na bučnim mestima većina radi ceo dan i baš i ne provodi mnogo vremena kući.Tako da je ovo pisano u jednom vremenu kad je ena bila domaćica,sada baš ne stoji to baš tako. Ostali deo teksta je  ekstra naravno ako su oboje pobožni,u tom slučaju i muž i žena.

facenew22222222 prstgore dada

I naravno veliki broj žena izdržava celu porodicu , dok muževi nemaju nameru da traže posao, jer  ne mogu "adekvatno "da naplate svoj rad. Tako da ta lepa prica o tome kako treba zena da se ponasa u velikoj meri zavisi i od njenog muža, inace, samo sto nismo pocele da pustamo brkove od svakodnevne borbe sa spoljasnjim svetom.

[Анастасија]

Ali žena danas radi,odlazi na posao,i na putu do posla prolazi bučna mesta i boravi na bučnim mestima većina radi ceo dan i baš i ne provodi mnogo vremena kući.Tako da je ovo pisano u jednom vremenu kad je ena bila domaćica,sada baš ne stoji to baš tako. Ostali deo teksta je  ekstra naravno ako su oboje pobožni,u tom slučaju i muž i žena.

facenew22222222 prstgore dada

I naravno veliki broj žena izdržava celu porodicu , dok muževi nemaju nameru da traže posao, jer  ne mogu "adekvatno "da naplate svoj rad. Tako da ta lepa prica o tome kako treba zena da se ponasa u velikoj meri zavisi i od njenog muža, inace, samo sto nismo pocele da pustamo brkove od svakodnevne borbe sa spoljasnjim svetom.

O,da ima i toga u veeeeelikoj meri ,potpuno se slažem ... nekako na ženu padne da uvek nađe adekvatan posao,jer mora ( neko mora) porodice radi.

[brana]

Upravo čitam jednu njegovu knjigu, tačno tako, kao da je napisana juče.

Mislim da je živeo u 4 vjeku, ispravite me , ako grešim, ali pouke su uvjek savremene, bez obzira na to,

što govori o tadanjem stanju stvari, kad su žene bile kod kuće.

Sad nisu , i izazovi su veliki, ali dragi Gospod uvjek da i sredstvo za borbu, da snage i volje,

samo ako zatražimo. "Pregaocu Bog daje mahove!" negde zapisano.

I uvjek je aktuelno, i ako muž nije pobožan, ako vidi da je žena sa vremenom će s ei on omekšati,

to je uglavnom pravilo.

Samo treba imati i snage i volje, ustvari ponekad s ečini da je to i sizifov posao, ali nije,

u sizifovo vreme je bilo mnogoboštvo, a naš Bog je silniji i jači i sve drži u svojoj šaci.

[dusha]

Upravo čitam jednu njegovu knjigu, tačno tako, kao da je napisana juče.

Mislim da je živeo u 4 vjeku, ispravite me , ako grešim, ali pouke su uvjek savremene, bez obzira na to,

što govori o tadanjem stanju stvari, kad su žene bile kod kuće.

Sad nisu , i izazovi su veliki, ali dragi Gospod uvjek da i sredstvo za borbu, da snage i volje,

samo ako zatražimo. "Pregaocu Bog daje mahove!" negde zapisano.

I uvjek je aktuelno, i ako muž nije pobožan, ako vidi da je žena sa vremenom će s ei on omekšati,

to je uglavnom pravilo.

Samo treba imati i snage i volje, ustvari ponekad s ečini da je to i sizifov posao, ali nije,

u sizifovo vreme je bilo mnogoboštvo, a naš Bog je silniji i jači i sve drži u svojoj šaci.

klapklap

[Ленка*]

''Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући.''

0212_rolleyes Овај ми део мало није јасан... :291291291:

[Mamica Forumska]

''Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући.''

0102_laugh Овај ми део мало није јасан... 1312_womens

Jedino ovo podsjeća na vrijeme kada je ovo pisano, naime u tom vremenu postojala su javna kupatila,a vrlo malo ili nikako nije bilo privatnih.

[Ленка*]

''Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући.''

0102_laugh Овај ми део мало није јасан... 1312_womens

Jedino ovo podsjeća na vrijeme kada je ovo pisano, naime u tom vremenu postojala su javna kupatila,a vrlo malo ili nikako nije bilo privatnih.

algabacaju Уопште нисам размишљала о времену у ком је писано. Шта ћу, концентрација ми је нула у последње време.

[Небојша Јовановић]

Овај датум је узет за празновање преноса моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро свети Јован Златоуст. У Цариград, где је раније као патријарх управљао црквом. Када се навршило тачно 30 година од његове смрти, патријарх Прокл, одржао је један говор у спомен свог духовног оца и тим говором успео да разгори љубав у народу и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, Јовану Златоусту, тако да су сви пожелели да се његове мошти пренесу у Цариград.

У почетку се кивот, са чесним моштима, никако није могао покренути са места, све док цар није написао писмо светом Јовану Златоусту, замоливши га за опроштај (зато што је његова мајка, Теодисијева мајка Евдоксија, била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, некадашњу своју резиденцију. Положивши ово писмо на ковчег, светитељ му опрости све грехе , како његове, тако и грехе његове мајке и ковчег се тек тада даде покренути. Многи болесни оздравише при самом додиру тог светог ковчега. Јован Златоуст се назива златном трубом православља, а његове свете мошти пренете су 438 године.

Тропар (глас 8):

Уст твоих јакоже свјетлост огња, возсијавши благодат, всељенију просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, оче Јоване Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Anette]

Стотина Св. Јована Златоустог

1. Властодржац није онај ко се тако назива, већ ко је такав у ствари.

2. Властодршци су они који управљају сами собом.

3. Знање о добру и злу је стављено у савест свих људи.

4. Не, доиста нема ничега јачег од молитве, па чак и ничег равног њој.

5. Тамо, где су развратне песме, скупљају се демони, а где су духовне песме, тамо нисходи благодат.

6. Где су злоба и гнев, тамо не долеће Дух кроткости.

7. Нема никакве потребе за заклетвама.

8. Да ли си гневљив? Буди такав према својим гресима.

9. Мајка свих добара и усавршитељица сваке врлине је љубав.

10. Доиста, ништа нам не доноси толико страдања као страсти које су ојачале у души.

11. Псалам је велики саговорник.

12. Ко излаже лажно учење, не слушај га, макар био и анђео.

13. Испитиваћемо своја дела и ни о коме се нећемо изјашњавати ружно.

14. Сиромаштво нас учи и мудрости, и трпљењу, и сваком мудрољубљу.

15. Полна жеља нам је дата ради брака и рађања деце, а не ради блуда и разврата.

16. Нема ниједног сопственог греха који би потицао из нужности, већ сви они зависе од злоупотребе воље.

17. Сиромаштво, према уобичајеном поретку ствари, мора да производи не леност, већ марљивост.

18. Крађа потиче од лености.

19. Врлина је саобразна с природом, а порок јој супротан, као што је болест супротна здрављу.

20. Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас.

21. Ако неизоставно желиш славу, боље тражи славу од Бога.

22. Ко сам себе узноси, тога не узносе други.

23. Непоштење с говорничком вештином производи далеко више зла, него необразованост.

24. Од мноштва задовољстава код нас бива много и грехова, у шта се може убедити сваки.

25. Обично не причињавају толико штете наметне звери, колико порочни људи.

26. Крст је глава нашег спасења; крст је узрок безбројних добара.

27. Крст је наша похвала, почетак свих добара и подухвата и сав наш украс.

28. Ко је рекао помилуј, тај је учинио исповест.

29. Зар мислиш да човеку треба мало снаге да се, када прима увреде, не гневи.

30. Човек расипник није великодушан.

31. Ко употребљава новац на оно што треба, тај је великодушан.

32. Доиста је велика она душа која не робује страсти и сматра новац ни за шта.

33. Свезнајући нема потребе за сведоцима и доказима.

34. Уздржавање од позоришних представа може бити названо почетком целомудрености.

35. Страст не познаје границе, али престаје само онда, када убије онога који је њоме опседнут.

36. Ништа тако не пружа души спокојство и мир, као кроткост и смиреноумље.

37. Мрзети је тешко и повезано је с немиром, а волети је лако и угодно.

38. Гнев је звер, звер дивља и свирепа.

39. Гнев је исто оно махнитање, само привремено.

40. Великој души је својствено да не мисли о сопственом задовољству, већ да се брине о другима.

41. Страсти су тирани.

42. Недостатке ближњих треба прећуткивати и прикривати.

43. Нико те неће осудити, ако будеш сам себе осуђивао.

44. Не чинити, већ трпети зло - то је истинска надмоћ.

45. Не тражи славу од безумних, већ прихвати као довољно да имаш славу разумних људи.

46. Нико тако није леп душом као једноставан човек.

47. То је духовно пристаниште душе (о Цркви).

48. Нема ничега пријатнијег од човека који не уме да се гневи.

49. Што је ко већим богатством окружен, то веће богатство жели.

50. Почетак гордости је незнање Господа.

51. Гордост је крајња глупост.

52. Човек се често баца у бездан да би му се други дивили.

53. Ако ко није у стању да управља својом душом, како ћe управљати државом?

54. Гнев нема снагу, ако је не добије од тебе.

55. Гнев није ништа друго до безумна распаљеност.

56. Ништа човека не чини толико бестидним, као искварена савест.

57. Среброљубље је узбунило васељену.

58. Радост чини душу лакомисленом, надменом и непостојаном.

59. Љубав (кроз Бога) једних према другима чини нас непорочнима.

60. Молити се за несрећу непријатељима безакоње је.

61. Нема ничег светијег од оног језика који у несрећама благодари Бога.

62. Нећемо оплакивати умируће, већ оне који завршавају живот у пороцима.

63. Целомудреност је уздржавање и побеђивање похота борбом (а не бекством).

64. Задовољства порока су краткотрајна, а жалост је непрестана.

65. Нема ничег ништавнијег од славе људске.

66. Морамо да чувамо имовину тако као да нам је она туђа.

67. Презираћемо новац, да не бисмо изгубили из вида своју душу.

68. Љубав (Божија) је боља од власти и сваког богатства.

69. Ако си учинио добро, дан ти је леп, а ако си сагрешио, он је ружан и мучан.

70. Ако ти је чиста савест, онда имаш прави празник.

71. Добра жена је за мужа је пристаниште и најважнији лек од душевног растројства.

72. Ако морамо носити бреме једни другима, онда тим више треба носити недостатке жене.

73. Жена има велику снагу како за врлину, тако и за порок.

74. Када не подозреваш ништа зло, тада не можеш ни смерати зло.

75. Невоље стварају милосрђе и човекољубље.

76. Птице имају крила да би избегавале мреже; тако и људи имају разум да би избегавали грехове.

77. Често се од смеха рађају прљаве речи, а од прљавих речи још прљавија дела.

78. Присуствовање позоришним представама ствара прељубу, неуздржаност и сваку бестидност.

79. Свако добро дело је плод љубави.

80. Боље је прљати себе одвратним блатом, него гресима.

81. Сиромашан је онај ко не може да подноси сиромаштво.

82. Али ако се уништи милосрђе, све he погинути и истребиће се.

83. Ако је он частан и богат, то је праведно.

84. Телесне болести исцељује вештина лекара, а болесну душу брзо исцељују речи Христове.

85. Оно што је телесна храна за одржавање наших снага, то је и читање Писма за душу.

86. Ако се богатство даје глупаку, чини га још глупљим, а развратника још развратнијим.

87. Пред врлином сва богатства света су гора од блата, мања од трунчице.

88. Ништа тако не чини људе глупима као злоба.

89. Прва врлина, па чак и све врлине састоје се у томе да се буде путник и странац у овом свету.

90. Не дај нам, Боже, да трпимо све што се може трпети.

91. Имаш језик не ради тога да би се ругао другоме, већ да би благодарио Бога.

92. Љубав (Божија) је корен, извор и мати свега доброга.

93. Без љубави су сви дарови ништа.

94. Не говори ми о ниској љубави која је пре болест.

95. Дакле, престанимо најпре да пљачкамо, па тек онда почнимо да дајемо милостињу.

96. Велико је добро бити свестан својих грехова, непрестано мислити о њима.

97. Седина је онда поштована, када онај који је њоме украшен поступа онако како доликује седини.

98. Старац је цар ако хоће то да буде.

99. Када ме мрзе, а сам не мрзим. тада други мене има за непријатеља, а не ја њега.

100. 100. Ова тајна ти већ овде земљу претвара у небо (о причешћу Светим Тајнама).

Манастир Глоговац